Opis "Baba, nemoj ništa da me pitaš - Mirjana Bobić Mojsilović" "Baba, nemoj ništa da me pitaš" je zbirka priča napisana od strane Mirjane Bobić Mojsilović. Ova zbirka sadrži priče koje istražuju svakodnevna čuda, sudbine malih ljudi i njihova osećanja. Autorica je poznata po svojim romanima, a ova zbirka priča je osvežena i obogaćena sa devet novih priča. Priče u zbirci se dešavaju na različitim mestima, kao što su ulice uzavrelog grada, plaža, frizerski salon i druga mesta. Kroz likove i događaje u tim pričama, čitaoci će otkriti različite aspekte ljudskih emocija i iskustava. Autorica uspešno prenosi osećanja i sudbine likova, istražujući njihove razmišljanja i životne situacije. Zbirka je osvežena i proširena novim pričama, iako je originalno objavljena pre četvrt veka. Priče otkrivaju sveprisutne teme ljudskih veza, želja, strepnji i svakodnevnih radosti. Mirjana Bobić Mojsilović je stvorila autentične priče koje oslikavaju životne trenutke, kako oni suptilni tako i oni duboki, koji nas čine ljudima.

Opis "Priči nikad kraja - Jelica Greganović" Knjiga koju ste nekad nekom pozajmili i više је nikad niste dobili nazad. „Gorica Nešović i Jelica Greganović druže se već duže od četiri decenije. Pomislite samo koliko priča može da stane u to vreme, od devojaštva u gimnaziji, preko studiranja, izlazaka, rada u medijima, momaka, supruga, venčanja i razvoda, do dece, а bogami i unučića. Ovo је knjiga koja ne beleži samo događaje i vreme već predstavlja i jedinstvenu istoriju jednog ženskog prijateljstva. Sve ove priče su one jedna drugoj ispričale, а onda su ih podelile sa čitaocima. Zato је priča koja se krije iza svih ovih ona najvažnija, večita, retko ispričana priča о prijateljstvu, о drugarici sa kojom možeš da podeliš sve lepe i teške trenutke koje život donosi. А u ovoj naizgled kolokvijalnoj frazi dve ovdašnje genijalne prijateljice otkrivena је velika istina: priči nikad kraja...“ – Dragan Ilić „Čarobni šareni svet ima svoju geometriju. U toj geometriji između idealnog i onog mogućeg, između gostinskih soba koje žive u hladnoj tišini prostora i dnevnih boravaka prepunih devojačke vriske, od detinjstva gusto naseljenog babama i dedama do trenutka kada vi dobljete dedu (svekra) na čuvanje, u geometriji izmedu ćutanja i negde mora da se eksplodira, stanuju priče koje pričaju Jelica i Gorica.“ – Vojka Pajkić Đorđević

Opis "Zoo Called London - Vida Nenadić" Roman Vide Nenadić "Zoo Called London" bez ustezanja - pravo je otkrovenje, u svakom smislu te reči. Pre svega, reč je o neposrednosti književnog postupka, odnosno o sentimentalnom putovanju kroz vreme i prostor koje karakteriše poetika sadržajne i nepoštedne preotvorenosti, strast i invencija u iskušenjima u odlomcima, znacima, šiframa i komadićima lične i generacijske istorije i prozna artikulacija tog pikarskog intimnog mikrokosmosa kao sadržaj javnih i tajnih džepova na telu i duši, egzodus mladih izndomovine, bombardovanje, pakao politike i politika pakla, različito shvatanje ličnog samouništenja i samospasenja. Bez ikakvih tragova uticaja i idolopoklonstva, lirski pakao mladosti, kombinovanom s neizvesnim poverenjem u ljubav i samoizlečivi karakter nostalgije i druge neizbežne utopije, zavičajni koncentrati i prividi lica u naličja, vera, ljubav i nada... Prigušeni erotizam i globalizam, rok, mirisi i rodni jezik, poezija, muzika i stranstvovanje, glad za prijateljstvom, čuvanje bližnjih, pomen na otkrivene tajne, dva jezika u svesti i disanju, nekoliko civilizacija u samooslobađanju i preživljavanju, melanž i posleistorijskih spomenara, sitnice i spomenici, modrice i citati, stihovi i dokumenta, sve to ključa u romanu komponovanom kao strasna agenda, neposredno, poetski hrabro, s epifanijskim otkrićima oko kojih mogu začeti čitave nove povesti. Pikarski amanet jednoj generaciji i jednom vremenu, jednoj nepriličnoj prilici ili priličnoj neprilici Srbije, Evrope i sveta. Hrabro, uzbudljivo, neopterećeno, bez treme od svakog stilskog modela, čitko u "jednom cugu"!

Opis "Zvezdana prašina - Milan Vlajčić" Pate li ljudi i dalje od Stendalovog sindroma, da li je sada holivudskim glumicama teže nego ranije, zašto smo ožalili Ostoju koji prevozi klavire; zašto su danas aktuelne Vlajčićeve uspomene iz vojske, da li bi sreća postojala bez nesreće, otkud su baš plavuše postale erotski simbol, odakle eksplozija memoara, šta se desilo s filmovima na nitratu, koja je autorova omiljena književna i filmska lektira, da li smo dobili svet koji zaslužujemo, kakav je zapravo naš obrazovni sistem, šta znači prijateljstvo, koji su Srbi u Nojevoj barci a koji van nje, kako se dodeljuju književne nagrade, da li je istina da „glupost ne boli”, zašto je značajna pesma „Zelena trava doma mog”? U svojoj novoj „kulturološkoj svaštari”, Vlajčić se još jednom pokazuje kao beskompromisno iskren i bridak komentator današnjice. Između duhovitih redova o raznovrsnim pitanjima iz oblasti filma, književnosti, muzike, elitne umetnosti i kulture, ulične kulture, naše i svetske kulturne politike, izbija autorova subjektivna, ironična ocena života, pohvala jednima, kritika drugima, uvek po zasluzi. Prema sopstvenim rečima, autor daje „dijagnozu” kulturi na intenzivnoj nezi, na šta samo treba dodati da joj on ovom knjigom pruža i reanimaciju. Tijana Petković Prikaz knjige na sajtu Avant Art Magazin i u Kulturnom dnevniku

Opis Aleksandar Baljak je, nesumnjivo, najveći živi srpski aforističar, a knjiga Rat je prvi počeo, nakon sedmogodišnje ćutnje, ono žižno mesto na kome se pretresaju, uhovito, uverljivo i, nadasve, neproverljivo, relevantna pitanja srpske stvarnosti s početka dvadeset i prvog veka. Šireći polje aforističarske predmetnosti, on u ovoj knjizi pokazuje kako nisu samo politika i politički život, kao se često misli, najvažniji predmet aforističarske opservacije u srpskoj satiri. Aleksandar Baljak ima zadivljujuću sposobnost jezgrovitog i tačnog određivanja suštine i najsloženije društvene, političke i antropološke pojave. Njegove iskošene, duhovite i krajnje sažete definicije ukazuju da on ima izuzetnog dara da napiše jedan rečnik naše političke i socijalno-psihološke stvarnosti. Žarko Trebješanin Satirična misao Aleksandra Baljaka i danas ima neku vrstu posebne uloge. Ona je minijaturna škola uspravnosti, lucidnog nepristajanja na niskosti, na trivijalne podvale, na ćiftinsku filozofiju. Miroslav Egerić Aleksandar Baljak, majstor i mag modernog aforizma, čini ovom književnom formom više nego mnogi drugi studijama, esejima i sociološkim raspravama. Naprosto pogađa u središte problema, mentaliteta, bića, istine, pitanjem odgovara a odgovorom pita. Ljiljana Šop Po Baljaku, aforizam, taj „dribling duha na malom prostoru” nema za svrhu uveseljavanje već problematizovanje. Igra je tu da označi nadmoć slobodnog duha koji se smeje tek ako misli. Neozbiljnosti i diletantizmu kao ključnim kategorijama u kulturi i društvu Baljak suprotstavlja ozbiljnost i filigrantski precizan rad. Predrag Marković Bojim se da nisam daleko od nalaženja nečeg aristofanskog u Aleksandru Baljaku. Možda ću se zadovoljiti manjim, pa zaključiti da je Baljak danas najduhovitiji u Srbiji. Svetlana Slapšak Među aforističarima Aleksandar Baljak skoro da ima kultno mesto. Njegovi aforizmi su pamćeni sa književnih večeri, prepričavani iz druge ruke, isecani iz novina… Milovan Vitezović

Opis "Svanuće dan - Beroslav Stojanović" "Svanuće dan " je optimistička poruka iza koje se krije jedna visprena analiza poslednjih 50 godina života u Srbiji iz koje možemo mnogo naučiti, ali i postaviti sebi ozbiljno pitanje poput onog, koliko treba biti budan da bi doživeo svitanje? Kroz sudbine običnih ljudi, učesnika studentskih protesta 1968. godine autor nam memoarski sugeriše da nam je buđenje svesti obaveza, ali nas kroz niz anegdotskih situacija suočava sa sopstvenim mentalitetom i navikama.

Opis "Varoška legenda II: Đavolji tefter - Tajana Poterjahin" U smrtonosnom vrtlogu sreće, pravde i straha... Smrtno ranjen, Maksim Nestorović napušta varoš u kojoj ključaju političke netrpeljivosti, a nesposobna liberalska vlast ne može da uspostavi red. To će učiniti novi varoški učitelj, čovek s tajanstvenim namerama, Damjan Uzunski. Spretan političar i svirep mladić, obeležen mržnjom još na rođenju, pridobiće varoš koja više ne sanja Maksimov povratak. Na udaru su i liberali i radikali, Damjan neumoljivo progoni svakoga na koga mu kao na nepoštenog pokažu prstom siromašni i slabi. Imena krivaca upisuje u sveske čuvene po zlu širom Srbije. Ipak, u Кraljevu će upasti u smrtonosnu zamku. Zavoleće lepu Stevku, opančarevu kćer. Sreća će prizvati strah i savest, i zato će prvi put posumnjati u svoju pravdu. Кada ga varošani izaberu za predsednika opštine, Damjan pomišlja da napusti svoj krvavi put, ali već je otišao predaleko, oko njega se zatvara krug. Mnogima odavno smeta, jednom čoveku najviše. Ivanjdanski atentat na kralja Milana doneće Damjanu odgovor na pitanje da li će ga đavo prepoznati kada dođe po svoje. Može li zloglasne teftere da trampi za spasenje svog doma... Povez knjige : mek Strana : 507 Format knjige : 20 cm Pismo : ćirilica

Opis "Sredozemlje - Savo Stijepović" Nagrada „Miroslav Dereta” za 2017. godinu. Sećajući se svojih mladih dunavskih godina, koje je proveo u sumnjivim poslovima, pripovedač osvetlјava prostor Balkana u 20. veku, a njegove refleksije su usmerene i na aktuelni trenutak. Sredozemlje u romanu Sava Stijepovića je prostor između istorijskog i umetničkog, svakako i avanturističkog nasleđa Mediterana i prostora oko Save i Dunava, “trorečje”, vrata istočnog, odnosno kraja zapadnog sveta gde se uticaji prepliću a karakteristični tumači i nosioci radnje u svojim karakterološkim osobinama nose i osobine obadva sveta. Boka kotorska je, naravno, centralni deo priče, ali se ova avantura često otiskuje i u zaleđe, pa i dublje u kopno. Stijepovićeva sklonost ka ovom prostoru obogatila je ovaj roman neobičnom pričom koja se provlači između stvarnog nasleđa i imaginativnih storija o izneverenom životu, putovanju kao iskupljenju, tamnim delovima duše i sveta koji je nesklon duhu koji u ovom romanu nose u sebi i istinski posvećenici i najveće bitange. Zato ovde nema pozitivnih i negativnih junaka u pravom smislu reči, glavni junak je prostor koji sebi podređuje ljude i njihove sudbine – zakonitosti iznad sudbine i sudbina čije zakone samo retki mogu da prepoznaju u meandrima lične melanholije. Junaci ove pripovesti istovremeno su i hulje i sveci, okolnosti su samo okvir njihovih unutrašnjih borbi, a istorija prostor u kome se snalaze samo oni koji uspevaju da utiču na glavne tokove. Naslov romana, kako se ispostavlјa, sam po sebi jeste prevareno očekivanje: reč je o Sredozemlјu, o sredokraći istorijskih puteva, o srednjoj Evropi, Balkanu, Srbiji i Srbima, kakvi jesu i kakvi bi mogli biti. Želim da istaknem novi roman Sredozemlje Sava Stjepovića. Dobili smo jednog pisca koji nije pod uticajem uvozne književnosti, naše stare boljke i nepoverenja u sebe. Ovaj roman je crna slika modernog sveta napisan u duhu značajnih romana kakve su pisali Kafka, Broh i Muzil, ti veliki posmatrači raspada vrednosti i uspona beznačajnosti. Savo je, inače, jedan od najboljih knjižara u Srbiji, zaslužan za razvijanje ukusa mladih čitalaca i širenja najboljeg od književnosti i ideja. Branko Kukić, pisac i izdavač

Opis Život sa mačkama Posle čitavog života druženja sa mačkama, u čoveku ostaje talog tuge, potpuno različiteod tuge za preminulim ljudima, sačinjene iz bola zbog bespomoćnosti tih životinja i osećaja krivice. No, sentimentalnost od Doris Lesing ne treba očekivati. Njeni memoari su sumorni, puni nasilnih dela i često otrežnjujući. Praćeni vernim saosećanjemsa mačkama i njihovom sudbinom. Kroz njeno uverljivo pripovedanje neizbežno provejava metafizička tama. Prevod sa engleskog Mirjana Đurđević

Opis "Prvi put s ocem na jutrenje i druge pripovetke - Laza Lazarević" Laza Lazarević, jedan od najistaknutijih predstavnika srpskog realizma, često se uzima kao utemeljitelj tradicije psihološkog pripovedanja i nijansiranja u srpskoj modernoj književnosti. Česti motivi Lazarevićevih pripovedaka su isticanje patrijahalnih vrednosti i centralna uloga porodice kojoj likovi Lazarevićevog romanesknog sveta često žrtvuju svoje biće i svoju ljudsku sreću. Tako je u delu ovog značajnog srpskog pisca, porodica i porodična zajednica ona ultimativna vrednost ljudskog života koja konstituiše samu individuu. „Lazarevića baš psihologija interesuje. On upravo najviše slika prelome u čoveku, onaj trenutak kad posle pretrpljenog poraza u čoveku nastaje moralni preobražaj", primetio je o Lazarevićevom književnom izrazu Predrag Protić. Ova zbirka pripovedaka donosi remek-dela srpske pripovetke kao što su Prvi put sa ocem na jutrenje, Švabica, Sve će to narod pozlatiti...

Opis GLASNOGOVORNIK PONIŽENIH I UVREDJENIH Dragan Rajičić piše onako kako misli i govori, on je nezadovoljan, besan i ogorčen i u njegovim aforizmima sve prašti i seva od pravednog gneva. Zato je Rajičićeva reč tako bliska srcu običnog čitaoca. On je glas savesti, materijalizovani urlik obespravljenih, neka imaginarna viša pravda. Uvek najteži posao svakog satiričara je da obavi sublimovanje i kondenzovenje tih silnih emocije i jakih naboja u odgovarajuću književnu tvorevinu, ovog puta u maleni aforizam. Ovog puta, kao nikad tako uspešno, Rajičić je spakovao svoj gnev u pregršt sjajnih i trajnih » monumentalnih minijatura« , dokazao i prikazao da je sazreo autor » Beogradskog aforističarskog kruga« i podsetio da je vredan ozbiljnije pažnje i novog vrednovanja. Slobodan Simić

Opis "Dva JaJa na oko - Ljubivoje Ršumović" Koještara za neočešljane misli Bio bih blesav kad ne bih beležio „iskre duha“, svakodnevno, i svakonoćno! Ne „blesav“ u smislu „blesav“, nego „blesav“ u smislu „lud“. Ono što beležim na računima iz samoposluge, dok vozim kola. Pa posle ne mogu da pročitam svoj svrakopis. Ali mnogo puta, kao što ćete pročitati u ovoj koještari, ja sam odgonetnuo svoj rukopis. Ne znam, mnogo puta ne znam, u tim mnogim prilikama, da li je ideja bila toliko duhovita da je pobedila moju uznapredovalu sklerozu, ili sam ja trenutno dobio poklon od Boga, prosvetljenje koje mi je pomoglo da se setim. Dva JaJa na oko je, zapravo, autobiografska. Nastala iz teške ali plodotvorne dvosamljenosti! Lj. R.

Opis "Praznik zveri 4: Zakon krvoljublja - Zoran Petrović" „U mesecima kada nema snega da pokaže tragove zveri, zorom se gleda u travu. Ako je trava bez rose, vampiri su blizu. Sa snegom je, vidiš, kudikamo lakše, pa se zato zimi ređe hajdukuje, a rađe love krvožedi.“ Daleko iznad lenovačkih kuća, na šumovitim proplancima planine Tupižnica, jedan odvažan dečkić, pošao je da traži sestru što se snena izgubila. Te noći, koja će im zauvek promeniti živote, oni postaju svedoci krvave bitke između ljudske vojske i vampirskih hordi. Dve-tri godine kasnije, posle ubistva Turčina i događaja u Lenovcu obavijenih velom tajni, budući hajduk i vampirdžija Veljko Petrović kreće na put koji će ostaviti neizbrisiv trag u njegovom odrastanju i stasanju u jednog od najvećih junaka koga je Srbija ikada rodila. Početak je 19. veka i zlo dahija se iz dana u dan uvećava. Na pomolu je Prvi srpski ustanak protiv Osmanlija, ali turski jaram nije sva nevolja što je spopala Srbiju. Narodom kolaju priče o selima koja su preko noći sasvim opustela, a šapatom se pripoveda i o strašnom vampirskom soju – upirima, koji već vekovima uzimaju danak još užasniji nego što su ga uzimali Turci. Danak u krvi i dušama. Bitka sa Jezopojcima u srcu Velikog Sela nadomak Beograda, obuka Veljka Petrovića za borbu protiv nečistih sila, njegovo službovanje kod zloglasnog paše Pazvanoglua i teški zadaci koje mu je postavljao, samo su deo ove čarobne pustolovine, istkane spojem istorijske fantastike i dograđenih ili sasvim izmaštanih folklornih predanja. Kakav je to vampirdžijski poziv kojim se srpski junak hajduk Veljko Petrović bavio, ko je u to vreme bio vrhovni vođa najstrašnije vampirske vrste koja je ikada hodala zemljinim šarom i kakvog su udela u svemu tome imali zapovednik frajkora i laufera Stanko Arambašić, stari jatak Petronije, vožd Karađorđe i ostale vojskovođe Prvog srpskog ustanka – autor vas poziva da saznate.

Opis "Preobraćenik - Biljana Gojković" Dvesta godina pre Nemanjića. Veliki kneževi dinastije Višeslavić. Nakon što je uz pomoć bugarske vojske svrgnuo s vlasti svog rođaka velikog kneza Petra Gojnikovića, Pavle Branović se suočio sa izuzetno teškim vazalnim položajem. Kasno je shvatio da mnoge stvari nisu onakve kakvim ih je godinama zamišljao... U romanu Preobraćenik knez Pavle nastavlja borbu protiv pobunjenika. Taj žestoki sukob se neočekivano završava Pavlovim iznenadnim preobraćenjem. On pokušava da se otrgne iz kandži vlasti bugarskog cara Simeona i da se približi njegovom neprijatelju vizantijskom caru Romanu Lakapinu. Istovremeno, tokom čamovanja u bugarskoj tamnici, Zaharije Pribislavljević postaje novi bugarski pretendent na presto. Na pomolu je još jedan krvavi bratoubilački rat. Dva brata od stričeva koji polažu pravo na titulu i položaj srpskog velikog kneza podeliće narod, zavaditi ga i dovesti do ruba propasti. Vođa pobunjenika protiv bugarske vrhovne vlasti travunjanski knežević Belo-Pavle pristaće uz dojučerašnjeg neprijatelja, Pavlov rođak Časlav Klonimirović, rođen i odrastao u Bugarskoj, izneveriće očekivanja bugarskog cara, a hvostanska kneginjica Višeslava, koja je prezirala Pavla jer je bugarski vazal, moliće se za njegovu pobedu. U trećem delu serijala o postanku Srbije razotkriće se mnoge dugo skrivane tajne, glavni likovi pokazaće drugu stranu svoje ličnosti a emocije će kulminirati.

Opis "Na rubu pameti - Miroslav Krleža" Danilo Kiš je u intervjuu iz 1982. godine govorio o Miroslavu Krleži i tom prilikom kazao je kako u Krležinoj rečenici uvek ima vetra, te da zbog toga njegova zastava neprestano treperi. Skoro četrdeset godina kasnije, pred vama se nalazi roman Na rubu pameti, koji je prvi put objavljen daleke 1938. godine, a koji ćete čitati imajući utisak da ga je napisao vaš savremenik. Ovo je priča o onima koji su se bar jednom zapitali da li je svaka borba za istinu uzaludna ukoliko je društvena stvarnost zasnovana na licemerstvu i gluposti. Ovo je priča i o onima koji se nikada nisu pomirili sa takvom stvarnošću. Naposletku, ovo je priča o pojedincu koji je odlučio da se souči sa takvom stvarnošću i suprotstavi joj se. Zbog svega toga je Danilo Kiš bio u pravu – Miroslav Krleža je jedan od onih pisaca čija će se zastava vijoriti u svim stolećima. „Roman Na rubu pameti možda nije poput Povratka Filipa Latinovicza i Gospode Glembajevih među najviše citiranim ili najčešće tumačenim ostvarenjima Miroslava Krleže, najznačajnijeg hrvatskog, i jednog od najznačajnijih južnoslovenskih pisaca dvadesetog stoleća. Pa ipak, to je danas možda i najaktuelnije delo ovog izuzetno plodnog i angažovanog autora, koji se – kao istinski angažovani intelektualac – tokom cele karijere nije libio toga da u svojim književnim delima tematizuje najvažnije probleme i događaje epohe u kojoj je živeo.“ Tihomir Brajović

Opis "Pseća suza - Radivoj Šajtinac" Poezija Radivoja Šajtinca obeležena je izrazito jakom emotivnošću koja nije izraz samo nekog stanja ili raspoloženja, nije samo uznemirenost, ona je više i dublje filozofska promišljenos. Pesme iz ove knjige su duboki žig trećemilenijumske pošasti i poremećenih vrednosti ali i snažni krik protiv sadašnjeg vremena u kojem je vernost značenje koje nestaje, vremena u kojem znamo koliko šta košta, ali ne znamo više koliko šta vredi; gde se trguje svim i svačim, pa i istinskom slobodom i ljudskim dostojanstvom. Ove pesme su snažna refleksija obolelog sveta kojeg karakterišu otuđenje, depresija, melanholija, umor, strah i bol; sveta u kojem je čak i pseća suza i te kako prisutna, ali istovremeno i obavezujuća i sveta... Ipak, trebalo bi naglasiti da nam Šajtinac kroz ovu knjigu poklanja i duh obnove i preobražaja. To njegovoj poeziji daje ozbiljnost, a od čitaoca se očekuje da bude aktivan sagovornik koji će u njoj umeti da pronađe utočište i uporište. Poezija Radivoja Šajtinca zaista je osobena, jer ovaj pesnik svoju pesmu izvodi iz najdubljih slojeva bića.

Opis "Terra dʼoro - Milkica Miletić" NAGRADA MIROSLAV DERETA ZA NAJBOLJI NEOBJAVLJENI ROMAN - 2011. U romanu Terra d'oro Milkica Miletić prati burnu sinhroniju porodičnih sudbina trgovaca, moreplovaca, gospara, Srba iz Dubrovnika, i njihovih burnih života i živih fresaka tih sudbina u okrilju Istočnoga zaleđa, u Srbiji, u moravskom Gradcu i okolini, u zemlji despota Stefana Lazarevića. Jedan od braće De Lembrini, Lorenco, ostaje kao fratar u Dubrovniku. Drugi, Antun, razbludan i nemiran, ostavlja nemilovanu mladu nevestu rođenom bratu, slugi božjem, kao fatalno iskušenje, a njegov sin, plod bludničenja sa sluškinjom, smerno samokažnjavajuće usvojen od vilinske maćehe iz Beneventa, postaje zakupac carine na Rudniku, tamo gde je Gradac, ili Čačak, kako ga zvahu Dubrovčani. Taj preplet mediteranskog, azurnog i belokamenog, s jedne strane, i bujnoplaninskog, zmijolikog, vizantijski pastoralnog i surovog, katoličkog i pravoslavnog, s druge strane, artikulisan je izuzetnom gustom dramaturgijom, koja siže ovog romana uspostavlja potresnim scenama devojačkog samoubistva u iskonskom samospasenju od obeščašćenja, životom novorođenčadi donete u suknenom ili slamnatom smotuljku, vaseljenskom tugom neljubljene žene i neljubljenog muškarca, olakim žrtvovanjem dece, braće i sestara... Tako se u ovom romanu, uz pesničke navode i citate, brojnim značenjima pridodaje i leksički obilna čulna „okolina", malo soli, joda i lijandera, a malo rudničkog bilja i moravskog žubora...

Opis "Između polova - Stefan Đukić" Da bismo predstavili sebi bilo koju destinaciju, moramo proniknuti u njenu suštinu i spojiti je sa onim što je suštinsko u nama. Na jednom mjestu će to biti priroda, na drugom politika, na trećem umjetnost. Ali čak i među tim raznorodnim disciplinama postoji nešto što nas povezuje, što tvori čovjeka. Time dolazimo do jednog zatvorenog kruga: ljudi su stvarali gradove, a gradovi su onda stvarali te ljude. Istovremeno doživjeti (jer putopis je prije svega doživljaj) i otkriti strukture koje utiču na tu kreaciju je ono čemu težimo. Otkrivši te strukture, mi, opisujući jednu lokaciju, istvoremeno nalazimo taj aspekt u svim drugima, objašnjavamo sebi ono što smo možda na drugom mjestu propustili. Tako je i pisanje dvosmjeran proces – pišemo da predstavimo nešto drugima, istovremeno shvatajući same sebe. „Između polova” je tako jedno kreativno tumačenje ideje geopoetike. Poetika nije nužno lirika, već način stvaranja, nous poetikos. Suština putopisa je da se putovanje ponovo doživi i oplemeni. Stefan Đukić

Opis "Izdah iz staklenika - Robert Tili" Nagrada „Miroslav Dereta“ za 2012. Robert Tili, pesnik po vokaciji, filozof po obrazovanju, roker i bluzer u duši, ispisao je bespoštednu autobiografiju, podignutu na univerzalni nivo, sa jasnim znakovima vremena, prostora, imenskog registra i toponima. Sve u surovo ispovednom tonu porodičnog haosa, kolapsa i raspadanja. U potpunom očišćenju od konkretnog promašenog života pedesetdvogodišnjaka, u državi poremećenih vrednosti, autor, bez kolebanja, najmanje štedi upravo uzvišeno grozno svoje prvo lice. Ovo je neprestani dijalog sa sopstvenom sudbinom, sa njenim ishodima i prividima. Tili pominje i preminule i žive, vrlo konkretno i personalno okruženje, iz sopstvene sadašnjosti, prošlosti, ali i iz krika i škrguta. U Izdahu iz staklenika smenjuju se dijagnoze i metafore, likovi i trikovi, košmari i neuroze, citat i blistavi poetski aforizam, beli i oštri stih, kao i tamna i veličanstvena bol ovovremenog bluza. Povez knjige : mek Strana : 468 Format knjige : 21 cm Pismo : latinica

Opis "Mentor - Ksenija Pešić" Kada nagrađivani pisac i izdavački magnat izgubi inspiraciju, odlazi na drugi kraj sveta u nadi da je vrati. Jedan susret promeniće sve. Kažu da je veštica. Dva pisca, dva velika uma. Dve krajnosti istog talenta, u priči o umetnosti, duhu, različitosti...

Opis "Frekvencija - Miloš J. Lenhart" Šta se dešava sa čovečanstvom kada naučni eksperiment umeša prste u izvornu ljudsku prirodu? Smeštena u blisku budućnost, radnja romana Frekvencija odigrava se 2028. godine u Srbiji, gde se bez razmišljanja o mogućim posledicama, većinski izglasava uvođenje ambicioznog programa za unapređenje savremenog čoveka. Nadovezujući se na tradiciju futurističke distopije, ovaj naučnofantastični triler sa horor elementima inovativno spaja suptilne refleksije o pravoj prirodi čoveka i božjoj promisli sa sugestivnim političkim komentarom. Tako, na mnogo načina aktuelan, narativ romana dinamično smenjuje više različitih perspektiva i ukršta sudbine naizgled nasumičnih pojedinaca. Povezani samo ličnim imenom, junaci će se suočiti sa nizom neverovatnih avantura, oživljenih gotovo filmskim rešenjima i izuzetnim osećajem za ritam pripovednog toka, kao i specifičnom atmosferom. Naročitoj magiji čitalačkog iskustva doprinosi doživljaj prostora-borba za opstanak se odvija pod vedrim nebom Beograda, dok se jedina nada za spas nalazi na vrhu Avalskog tornja.

Opis "Dugmar - Vesna Aleksić" Đurđevdan 2001. god. zatiče novinarku Galu u avionu, u noćnom, neprijatnom letu kroz nepogodu nad Alpima. Tu započinje i pozadinsko putovanje obeleženo šengenskom vizom, `Milosrdnim anđelom`, aždajom i kopljem, starinskim mapama i vozovima, vetruškama i dugmićima iz male, pozamanterijske radnje... Na tom putovanju, vreme je igračka koja se kotrlja po svojim pravilima, da bi se konačno zaustavila u danu Svetog Đorđa, daleke 1968. godine... I tek u gradu Male sirene, koji je prostorno odredište njenog puta, Gala će saznati zašto se uopšte obrela tu?! `Dugmar` na složen i moderan način pripoveda o pojedinačnoj ljudskoj sudbini i traganju za sopstvenim identitetom. Povez knjige : mek Strana : 194 Format knjige : 18 cm Pismo : latinica

Opis "Čuvari fantazmi - Zoran Petrović" “Izvanredna erudicija i maštovitost, bilo da se bavi epskim i mitološkim temama, bilo da nas zasipa stravom i akcijom u svojim pričama: Zoran Petrović je snažan, autentičan glas domaće žanrovske književnosti “- Goran Skrobonja Samo posebne knjige uspevaju da nas nestvarnom brzinom uvuku među korice. Ova to čini raskošno satkanim rečenicama, živopisnim likovima, stvarnim i izmaštanim mestima, a sve to sa mnogo ljubavi. Veština Petrovićevog pripovedanja kojom nas prebacuje iz jedne epohe u drugu-velika je. Uspešna igra dijalektima, vožnja gradskim ulicama u džipovima modernih lovaca na vampire, jahanje po zabitima na konjima čije su potkovice zakovane naopačke, ostavljaju čitaoca bez daha, te nestrpljivo očekuje svaku sledeću stranicu. Lakoća kojom nas je autor “naterao” da verujemo u neverovatno i izaberemo sa kojim ćemo se likom poistovetiti uistinu je poseban. Neće nam smetati jesmo li egzekutor ili žrtva, heroj ili antiheroj, niti ćemo znati da li čitanjem ovog književnog dela sve vreme sanjarimo o životu ili živimo san. Opisi filmični i ozbiljni, dijalozi nestvarni, a realni, doprinose čarobnoj moći Petrovićevog stila, koji je tako redak na ovim prostorima. Posle pročitane knjige nameće mi se pitanje…Da li Zoran Petrović stvara neke nove legend, ili one, zapravo stvaraju njega? Goran Stojičić

Opis "Petruški zmaj - Milena Stojanović" Nakon godina Dušanove vladavine, jaka netrepeljivost među vlastelom nakon njegove smrti sve više raste. Česti upadi Turka u delove Srbije remete i ono malo mira što je narodu preostalo. U pograničnoj oblasti, župan Vukoslav, vladar Petrusa, je zabrinut. Njegov sin Crep je ugrožen, napadi zlih demona u obličiju šakala su sve učestajili. Isprepletane sudbine slavnog kneza Lazara, vojvode Crepa, slovenskih božanstava i mitoloških bića, kroz ovu knjigu oživljavaju legendu o Trojstvu braće, srednjovekovnoj Srbiji, mržnji, osveti, potrazi, sukobljenim verovanjima i željama, vraćanju korenima i pripremama za veliki boj koji dolazi. Jedan novi svet pun magije, vila, patuljaka, mađioničara, demona, ukorenjen u večnoj borbi dobra i zla.

Opis "Krštenje Klio ili Kako razbuditi usnulu princezu? : ogled o pravoslavnoj filosofiji istorije - Nikola Giljen" Mera istorije nije samo njeno mesto u prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti jednog naroda, ili čovečanstva u celosti. Njena mera zapravo je njeno mesto u večnosti, iako su pojmovi večnosti i istorije na izvestan način suprotstavljeni. U tom smislu ova knjiga je i priča o istoriji kao procesu usmerenom ka večnosti i priča o večnosti kao etalonu istorije. Knjiga Krštenje Klio Nikole Giljena precizno nam objašnjava šta je istorija kao proces a šta kao nauka, i donosi nam odgovor na pitanje koji je najpravilniji pogled na istoriju kao proces i kao nauku. Ova knjiga izlaže razvitak istorijske nauke u svetu i kod nas Srba, od nastanka do savremenog doba, ali i razjašnjava neka sporna i škakljiva pitanja savremene istoriografije: da li različiti narodi mogu imati i različita tumačenja istorijskih događaja, ima li istorija smisla ako nema Boga i nečeg izvan ovozemaljskog života, zašto istorija kao proces uopšte postoji i koji je njen izvor i uzrok, kakve su neistine i grozote o Srbima pisali Hegel, Marks i Engels, zašto iz istorijskog ugla Arapi nemaju pravo na teritoriju Izraela a Jevreji imaju, da li Srbi imaju za šta da se izvinjavaju svojim neprijateljima iz prošlosti i da li istorija sme da bude „posipanje pepelom i izvinjavanje svojim dželatima“, šta je o vremenu i istoriji mislio i govorio patrijarh Pavle, na koji način Biblija objašnjava istoriju, da li je kraj sveta koji poznajemo kraj istorije i u kom smislu, da li su hrišćanske vrline, ljubav, vera i nada, smernice čoveku za putešestvije kroz istoriju, da li je istorija samo skup nasilja i zala ili put usavršavanja čoveka do Božanskog ideala, o hrišćanskoj ideji Božanskog pečata večnosti u istoriji... Ukoliko se posle knjige Krštenje Klio o ovim temama bude više razmišljalo, pisalo i raspravljalo, utoliko će njen učinak biti uspešniji.