Opis Bilo ih je troje. Krvlju svezani, sudbinom krunisani. Bat njihovih koraka isprva se nije mogao čuti, a onda... Po izlokanim drumovima, planinskim šumama i na bojnom polju, počeli su da ostavljaju sasvim drugačije tragove. One što ostaju, one što se i dan danas vide. Jednom od njih pogled beše uprt u srebrni dukat na tamnom nebu. Drugi je bio tih kao noćni leptir koji leti po pustom groblju, tražeći spomenik bez imena. A ona, koja beše voda između njih, voda što gasi vatre, bila je zmajevita. U njenim je venama tekla krv drevnih zmajeva... „Ovo je priča o Vukašinu, Strahinji i njihovoj sestri Ognjeni. Istkana nitima prošlosti, u vreme kada su vitezovi ognjem i mačem čuvali nevidljive granice, kada je noć sa sobom donosila bića iz staroslovenskih mitova i legendi, ova će vas pripovest povesti sa onima koji su, istovremeno, koračali sa obe strane nevidljive granice što deli ovaj od onoga sveta“ – Miloš Petković

Opis "Tuđina, večna sudbina - Dijana Dimitrovska" Živeti u izgnanstvu veoma je teško. Ali, umreti u tuđini, tuga je nemerljiva. Širi se ona nezaustavljivo sa tih senovitih, tihih mesta po celom svetu, na kojima nema namernika da ostavi cvet, sa humki uraslih u travu, sa poruka u kamenu koje je okrnjilo vreme. Ta kosmička tuga u tuđini inicirala je i pokrenula Dijanu Dimitrovsku i Milenu Marković da ih sve okupe, bar na papiru, u ovoj uzvišenoj i dirljivoj knjizi u kojoj zajedno plamte te velike, sjajne zvezde srpske istorije, ali i hiljade malih, bezimenih, a ipak besmrtnih duša naših ljudi koji počivaju daleko od domovine, praveći zajedno blještavu galaksiju, za sva pokoljenja.

Opis Još je Gete govorio da ništa tako moćno, tako snažno ne otkriva čovekovu narav kao smeh. Reklo bi se da nas Andrić, upravo na tom fonu, kroz ovih sedam priča o smehu, podseća da smeh ne košta ništa, ali daje mnogo; da obogaćuje one koji ga primaju, a ne siromaši one koji ga daju. Za osmeh je potreban samo trenutak, ali sećanje na njega nekada traje zauvek. Niko nije toliko bogat ili moćan da može bez njega. Ipak, osmeh ne može da se kupi, izmoli, pozajmi ili ukrade, jer je to nešto što nema vrednost sve dok se ne pokloni. Umberto Eko kaže da smeh ubija strah, a bez straha od đavola nema potrebe za Bogom... Zato Andrić, kroz ovu neveliku ali izuzetno zavodljivu i mudru knjigu, i poručuje: Neki ljudi su isuviše umorni da bi mogli da vam pruže osmeh. Dajte im jedan od svojih, jer nikome nije toliko potreban osmeh kao onome koji nema više da ga da... Povez knjige : tvrd Strana : 99 Format knjige : 21 cm Pismo : latinica

Opis "Zvezdana prašina - Milan Vlajčić" Pate li ljudi i dalje od Stendalovog sindroma, da li je sada holivudskim glumicama teže nego ranije, zašto smo ožalili Ostoju koji prevozi klavire; zašto su danas aktuelne Vlajčićeve uspomene iz vojske, da li bi sreća postojala bez nesreće, otkud su baš plavuše postale erotski simbol, odakle eksplozija memoara, šta se desilo s filmovima na nitratu, koja je autorova omiljena književna i filmska lektira, da li smo dobili svet koji zaslužujemo, kakav je zapravo naš obrazovni sistem, šta znači prijateljstvo, koji su Srbi u Nojevoj barci a koji van nje, kako se dodeljuju književne nagrade, da li je istina da „glupost ne boli”, zašto je značajna pesma „Zelena trava doma mog”? U svojoj novoj „kulturološkoj svaštari”, Vlajčić se još jednom pokazuje kao beskompromisno iskren i bridak komentator današnjice. Između duhovitih redova o raznovrsnim pitanjima iz oblasti filma, književnosti, muzike, elitne umetnosti i kulture, ulične kulture, naše i svetske kulturne politike, izbija autorova subjektivna, ironična ocena života, pohvala jednima, kritika drugima, uvek po zasluzi. Prema sopstvenim rečima, autor daje „dijagnozu” kulturi na intenzivnoj nezi, na šta samo treba dodati da joj on ovom knjigom pruža i reanimaciju. Tijana Petković Prikaz knjige na sajtu Avant Art Magazin i u Kulturnom dnevniku

Opis FANTAZIJE NA TEMU SIBIRA I SREDNjE AZIJE Još jedan prozni projekat Matićevih „mističnih imaginarijuma”, već samom podnaslovnom odrednicom – „fantazije na temu Sibira i Srednje Azije”, otvara bujni svet simbola, oniričkog i fantastičnog formirajući narativnu sponu drevnog, mitskog i istorijskog sa sadašnjim izazovima civilizacije i uzbudljivim stazama utopijske/antiutopijske književnosti. Ova knjiga svoju specifičnost ispoljava i kao integralni deo ne jedne, nego čak dve Matićeve trilogije – prvu trilogiju čine „Sklapanje pejzaža”, „Zapisi iz Novog Saraja” i „Izgubljeni grad”, a drugu „Metak od leda”, „Detektiv Tezej i legenda o putniku” i „Izgubljeni grad”. Dok sa jedne strane prva trilogija kao „žarište” pripovedanja postavlja važnost istorije, ali i individualnog i kolektivnog pamćenja, druga trilogija sve tri knjige snažno povezuje vizijom postapokaliptičnog Severa, a složeni dijalog motiva, simbola i mističnih prostora iz obe trilogije još jednom ujedinjuje „Izgubljeni grad” u ličnom doživljaju pisca između istorijskog i fiktivnog, oniričkog i fantastičkog. Pisac se u katkad gustim i hermetičnim „šumama simbola” obraća svome čitaocu, katkad smelo i direktno ulazi u osetljive prostore postojanja savremenog čoveka, ali isto tako ovo delo koje sam autor, ne slučajno, naziva „novelom”, vodi složene intertekstualne dijaloge sa dobropoznatim glasovima savremene srpske literature, poput Pekićevog „Novog Jerusalima” u vizijama o „obećanom gradu”, ili pak Despotovljeve „Evrope broj dva” i njenim fantazijama iz Srednje Azije. Pojmove civilizacije, mita i istorije, svega što je drevno i, samo čini se, udaljeno od savremenog bivstvovanja, Matić preoblikuje kao „priču o nama”, priču koja je „samo moja”, ali i univerzalna, o prostorima i vremenima koji nikada nisu do kraja zamišljeni i dosanjani, ili onima nikad do kraja sagledanim, doživljenim… a koji gustom mrežom simbola ucrtavaju putanje ljudskog traganja za samim sobom… Vladan Matić (1959) savremeni je prozni autor, esejista i putopisac. Njegovi romani „Sklapanje pejzaža” i „Metak od leda” prevedeni su na nekoliko svetskih jezika (engleski, češki, švedski), a roman „Zapisi iz Novog Saraja” se 2019. pojavio u izdanju „Agore”.

Opis "Beovavilon - Petar Grujičić" Urbana beogradska savremena priča... Nagrada „Miroslav Dereta“ za 2010. Beograđani, rođeni ili povratnici, prolaznici ili putnici namernici, prisutni u urbanoj klisuri Knez Mihailove ulice, tog su se dana uplašeno sklanjali s puta čoveku koji je jurio, mašući nožem za seckanje girosa; tamo negde na rubu grada mlada policajka koja očekuje ispunjenje sna i odlazak u Ameriku, u divljem je trku za odbeglom prostitutkom ili nedostižno zaljubljenom devojkom, a u avionu koji tek što nije sleteo mladić se vraća u svoj rodni grad, da bi dao kreativni doprinos novoj modnoj liniji u svetu glamura i upoznao čoveka koji svojoj verenici za rođendan poklanja plastičnu operaciju grudi i sve to dok dole pri obalama reka tamni lepak plićaka drži neploveće splavove u prividnom mirovanju, upravo iznad ovog osinjaka zvanog Beovavilon.

Opis "Sam svoj voćar - trešnja - Dragomir Ivanović" Od davnina je poznato da je srpsko tlo vrlo plodno za uzgajanje voća i sadnica, ali kako taj potencijal iskoristiti? U ovom praktikumu ćete naći sve što je potrebno, tu ima za svakoga ponešto – kako za voćare početnike koji tek prave svoje prve korake pa i za one iskusnije, koji žele da nauče nove cake i trikove. Objašnjenja su laka, jednostavna, ilustrativna i pogodna za svakoga ko se želi baviti voćarstvom.

Opis "Maska - Miloš Crnjanski" Sam komad smešten je u 1851. godinu, a radnja se odigrava u Beču, u salonu Generalice, oko šest sati uveče. Crnjanski će u „Pismu dramaturgu i ravnatelju” dati detaljan opis prisutnih na ovom balu i na svoj način opevati „cveće zla” – društvo koje sve uzima olako u raskošnoj scenografiji i pijanoj igri u visećim vrtovima jednog čudnovatog neobaroka. Zaplet je koktel suprotnosti, nezadrživih strasti i sputanosti kao posledice dekadencije i osećanja prolaznosti: „Društvo je puno smeha, frivolnosti i trulosti posle revolucije”, […] „dame su vitke, polugole, strasne, vole samo sebe, […] ne stide se da piju, a ni onoga što kažu, još manje onoga što prećute”, […] „muški su oduševljeni, lakoga karaktera, nervozni; generali i oficiri nisu naduti i smešni, […] nego tužni i umorni; […] Branko sav u crnom, ali nema suviše dugu kosu i lepši je nego u Karlovcima; Rajačić je, ili hoće da se pokaže, ’čovek od sveta’”, kaže Crnjanski o svojim likovima u drami „Maska”. Maja D. Stojković

Opis "Život i priključenija Pismo Haralampiju - Dositej Obradović" Život i priključenija prvo je delo pisca i najvažnijeg srpskog prosvetitelja Dositeja Obradovića. Ovo delo napisano je 1783. godine, a 1788. godine napisao je i drugi deo. Delo je tematski strukturisano kao autobiografski zapis ili memoari iz detinjstva i života nakon odlaska iz manastira. zapisi su prožeti dubokim filozofsko-moralnim razmišljanjima, koji imaju i prosvetiteljsku ulogu. Ovo delo nije samo svedočanstvo piščeva života već i srpskog društva tog vremena, koje je kritički osmotrio i subjektivno analizirao. Pismo Haralampiju je pismo prijatelju, ono je književni proglas, ali je istovremeno Dositejev prosvetiteljski manifest. ovo nije obično pismo, štampano je u stotinak primeraka: o ličnim, familijarnim temama nema ni reči; nema intimnih poruka, ličnog, privatnog karaktera. Ono je, po samoj zamisli, književni proglas kojim se obaveštavaju prijatelji o štampanju knjige, ali pošto je knjiga na srpskom narodnom jeziku, opštem jeziku, bila neuobičajena, i posle štampanja Orfelinove pesme, prvina, valjalo je obrazložiti razloge zbog kojih se knjiga štampa na srpskom narodnom jeziku. Zato je Pismo Haralampiju Dositejev manifest prosvetiteljskih ideja.

Opis "Gotske priče - Aleksandar Gatalica" Postoje različite književne teorije o tome šta se dešava na relaciji pisac-čitalac, to jest, kakav je čitaočev horizont očekivanja. Da li je sama knjiga objekat lepote, ili je to štampani tekst? Pisac ovog predgovora veruje u lepotu samih knjiga, pa i u lepotu prelomljenog teksta na stranicama, ali ne veruje u to da je to atribut lepote same književnosti. Ono u šta pisac ovih gotskih priča veruje jeste ono što je sadržaj fenomenološke teorije u recepciji književnosti. Jednostavno rečeno: čitalac dobija tekst kao predložak za maštanje i pravljenje slika u svojoj glavi. Pisac takođe ima svoje slike kada piše knjigu i on ih na najprecizniji način saopštava lepim tekstom. Čitalac, međutim, svaki za sebe, ima svoje slike u glavi dok čita knjigu. Nema dva ista čitaoca i nema dve iste vizuelne predstave književnosti. Tu negde, u tim slikama, stanuje i književni strah. Čime se on meri? – Iz Uvoda

Opis "Jupiter u kutiji - Mirna Zelić" Edukativna knjiga ”Jupiter u kutiji” autorke Mirne Zelić biće korisna roditeljima i deci koji se susreću sa smetnjama u izgovoru glasova Č,Dž,Š,Ž. Jedna kratka dečija priča. Ona govori o veštini govorenja. Ponajpre ih uči drugarstvu, socijalnim odnosima u komšiluku i uči ih brižnom odnosu prema životinjama. Sadržaj priče je zanimljiv jer su akteri radnje deca i mame, dobre čike iz komšiluka, mace i kuce. Priča se razvija kroz dijalog što je važno za razvog dečijeg govora i jezika.

Opis "Glineni kralj - Branka Selaković" Nagrada „Miroslav Dereta“ za 2016. Tematizovanjem problema identiteta, njegovog građenja i razgrađivanja, Branka Selaković preispituje samu kategoriju uspeha, pokazujući da radikalni oportunizam, praćen izbegavanjem lične odgovornosti, neizbežno vodi neostvarenosti koja svoj ishod nalazi u zločinu. Neposredan i duhovit, prepoznatljiv u karakterističnim simbolima društvene sreće i palanačkog života i procesima društvene i političke traume i drame čoveka postavljenog pred surove izbore, Glineni kralj je istinski bildungsroman u prećutanim istinama i pristajanjima na amoralne izbore. Jedina katarza je u susretu sa istinom bolesti jer samo se na kraju život najbolje sagledava u svim protivurečnostima i značenjima. Stilski kompaktan, sa veoma izgrađenim narativom i modernim stilskim obrascima ovaj roman svakako spada u sam vrh ovdašnje književne produkcije.

Opis "Brza vožnja kroz sećanja - Marko Veljković" „Vodeći nas kroz scene svog detinjstva i odrastanja, Marko uspeva da nas provuče kroz čitavu lepezu osećanja. Njegove ljubavne avanture će vas nasmejati, a sećanja na rat rastužiti. Skup izuzetno iskrenih tekstova za ljude koji vole život i sve ono što on sa sobom nosi.“ – Danijel Jovanović (autor serijala Severna kapija) „Kroz sećanja jednog momka prepliću se suze, setni osmesi, uzdasi i glasan smeh. Ovo je svojevrsni katalog emocija kojim su obojene anegdote iz detinjstva, puberteta pa i zrelog doba. Marko sasvim neposredno i nesputanom iskrenošću priča o zgodama i nezgodama iz svog, čini se, veoma uzbudljivog mladog života. Retrospekcijom doživljenog izvlači nove lekcije, ali i ponavlja već naučene, oblikujući svoju već stečenu zrelost i šalje jasnu poruku-da nam je zaista malo potrebno da bismo bili dobri ljudi i ovaj svet lepše mesto.“ – Biljana Gašević

Opis "Ko je ubio Alfija - Sonja Atanasijević" Neko je ubio Alfija, a otkrivanje ubice, paradoksalno, nije najvažnije, jer u savremenom svetu pitanje: Kako umreti?, kao posledični kraj života, potisnuto je pitanjem: Kako živeti? Zbog toga se iz perspektive jedne „sasvim obične smrti" otvara mnogo kompleksnije pitanje života, nesvakidašnjih karaktera i čudnih obrta, u kojima se poput slagalice ili rasklapanja ruskih lutaka - babuški, otkriva mnogo više od proste uzročno-posledične veze ubice, žrtve i neizbežnog motiva. Čitaoci i zaljubljenici u jednu od najčitanijih knjiga u protekloj deceniji - Narandže za Božanu - biće svakako iznenađeni romanom Ko je ubio Alfija. Sonja Atanasijević spada u one pisce koji svakim novim delom iznenađuju čitaoca promenama perspektive ili žanra, podređujući sve osobenostima teme ili mogućnostima njenog najboljeg predstavljanja u romanu.

Opis "Gospodinova kuća - Danijel Jovanović" Šta biste uradili kada biste se iznenada našli u beskrajnoj kući bez prozora? Da li biste se prepustili njenim neobičnim stanovnicima ili pak učinili sve da odatle izađete? Dečak Nil se, u potrazi za ključem, susreće sa nesvakidašnjim bićima i od njih uči o ratovima i igrama, takmičenjima i pobedama, napuštanjima i usvajanjima, izdajama i uspomenama. Gospodinova kuća je priča toliko bajkovita da ćete na trenutke pomisliti da sanjate, a opet toliko mračna da će vam se u snove vraćati čak i kada to više ne budete želeli. Jeste li spremni? Jeste li zaista spremni da odrastete? I po koju cenu? Od autora popularnog serijala za mlade Severna kapija stiže priča za decu i roditelje koja pomera granice.

Opis "Kameni brodovi - Savo Stijepović" KAMENI BRODOVI SAVE STIJEPOVIĆA SU ORIGINALNA I VEŠTO ZAMIŠLJENA VERZIJA ON THE ROAD ROMANA... Tela saputnika, bez obzira na njihov broj, u prezentu koji se uz benzin troši i naracijom prepunom lucidnih, epskih i zavičajnih digresija uz rok-muziku, zastaju na nekim mestima, jedu, piju i noće u konkretnim motelima i objektima... dok duše ipak brode velikim brodovima po kotlinama i klancima koji spajaju Hercegovinu, Bosnu, Crnu Goru i Dalmaciju. Duhovito, ponekad autoironično, ali na vrlo autentičan način, ovo se štivo presipa iz bogatog neometajućeg znanja i ubeđenja, sećanja i erosa, tanatosa i potkožnih grafita lične biografije... i kao igra sa svetom, prostorom, nevremenom, istorijom, legendama, predanjima, manirima i sudbinom, velikim slikama i malim svemirima. Ideja o putu koji pojede sam sebe, kao i brojne druge krajnje poetičke paradigme, u ovom su romanu, prepunom bogatog podtekstualnog brujanja, primer osobenog shvatanja proze u našem vremenu.

Opis "Rekvijem za ratnika - Boban Vučković" Rekvijem za ratnika je pripovest o čoveku bez lica, onom koji je smrtonosno oružje u rukama vladara senki, znan kao Hašiman, po bogu rata iz mitologije drevnog Japana. Takođe, ovo je priča o ljudskoj duši, o praznim ljušturama što koračaju bez emocija, o padu i smrti, o surovosti i pokajanju, teška, mudra, i nadasve , poučna.

Opis "Gospođa ministarka - Branislav Nušić" Kultna Nušićeva komedija – satira donosi čitavu galeriju živopisnih likova čija se potraga za društvenom respektabilnošću i ugledom pretvara u urnebesnu farsu. Šta se događa kada ljudi iz male, palanačke sree igrom sudbine budu uzdignuti na društvenoj lestvici? Ovo je drama o tragikomičnosti pokušaja da se bude neko drugi. Svako oponašanje ugleda, manira, karkatera osuđeno je da bude groteskna karikatura. „I , eto, iz te i takve sree ja sam uzeo za ruku jednu dobru ženu i dobru domaćicu — gospođu Živku Popović — i izneo je naglo, neočekivano i iznenadno, iznad njene normalne linije života. Takav jedan poremećaj na terazijama života kadar je učiniti, kod ljudi iz male sree, da izgube ravnotežu te da ne umeju da se drže na nogama. I eto, u tome je sadržina Gospođe ministarke, u tome sva jednostavnost problema koji taj komad sadrži“, zapisao je sam Nušić u predgovoru ove komedije.