Opis "Glista za Jelenu : priče o deci - Dušan Pejčić" Za kolege učitelje, buduće kolege, roditelje, pa čak i za decu, ova knjiga je lekcija čiste ljubavi uz koju deca pomalo odrastu, uz koju se roditelji i učitelji malo bolje razumeju i uz koju konačno shvatamo da smo svi na istoj strani! * * * Zastao sam nekoliko sekundi ispred vrata držeći kvaku. Udahnuo sam duboko, namestio „osmeh broj 6” iako mi je u stomaku bila osetna nervoza. Ali verujem da nisam bio ništa manje nervozan nego oni koji su me čekali iza tih vrata... vrata koja su bila ukrašena crtežom velikog zamka oko kojeg je pisalo „Vitezovi oštrih olovaka”.Unutra me je čekalo tridesetoro dece, tridesetoro prvaka, prvi dan u učionici, prvi dan u školi.

Opis Slepo zlo sakriveno je u dubinama ljudske prirode i svako ga kad-tad oseti Rat, osvajanja, mržnja i nasilje dominantne su teme romana Fetva Murata Baltića. Priča o gradu Sjenici, neposredno pre nego što su ga osvojili Karađorđevi ustanici u Prvom srpskom ustanku, mogla je da bude objektivizovana kao priča o posustaloj carevini, zabranjenoj ljubavi, brutalnosti vlasti, strahu pred novim vojskama i novim vremenom, surovosti osvete... Zato četvorica prijatelja – Sail, Jerotije, Azah i Džem – svedoče da je zdrava pamet, i inače, svuda u svetu nemoćna. Jer svetom ne upravlјaju mudre misli, on je u vlasti nekih drugih sila. To Sail dobro zna, zato traži lek svome bolu i slepilu narodnom. Ali on, pre svega, traži pomirenje, ne toliko između lјudi i naroda, koliko svakoga od nas sa istinom i višim smislom postojanja. Ovo je dirljiva knjiga koja podseća na zajedničke korene tri monoteističke svetske vere (judejske, hrišćanske i muslimanske) i koja se zauzima za apsolutni mir i gospodstveno poštovanje svih različitosti... * * * Priča u Fetvi, koja me je držala do samog kraja, zatvara strahovitu spiralu uništenja u vremenu i prostoru. David Albahari Cijena da se ostane bolji, jeste pristanak da se postane vječita žrtva. I likovi ove knjige i njen autor, ovu cijenu su prihvatili i platili je. Može li se, čistotom vjere u ljudsku dobrotu, savladati i uništiti ljudska zloćudnost? Fetva čitavim svojim svijetom, i Murat Baltić, svojom intervencijom u tkivo neumitnih činjenica, ostali su nepokolebani u uvjerenju da – može. Baltićev roman Fetva traganje je za lijekom protiv mržnje. Almir Zalihić Poslije Derviša i smrti, ja nijesam pročitao bolju knjigu. Adil-beg Zulfikarpašić

Opis "Ljudi iz pakla - Branko Novaković" Preživeli logoraši imaju nepisanu obavezu prema sebi i prema društvu u kojem žive da ukazuju na kataklizmu koja je dovela do bratoubilačkih ratova, koja je probudila mržnju i zveri u ljudima kako bi apelovali za jedan bolji svet u kojem neće vladati zakon sile i nehumanosti. Sve što su preživeli mnogi ljudi koji su preživeli rat, Branko Novaković je smestio u živote junaka svog romana, i kada se čini da je sve prošlo i da je rat odavno završen, prošlost zaseče i ne da da se zakorači u novi bolji život jer aveti pakla vrebaju iz zasede. Đavo ustvari nikad ne miruje i „đavolu se ne moli“. Bljesne na tren slika umrlog deteta i žene beskrupulozno ubijene nožem, slika gašenja nevinih žrtava i snovi u kojima gospodare vladari pakla. Pomeša se java i san, pomeša se sećanje i zaborav, i čovek je zbunjen, sleđen i ne može da se podupre svom vlastitom osećanju. Ali nada za neki novi početak otvar tihi i nečujno vrata...

Opis "Sfinga pred vratima - Vesna Roganović" Intervju pretpostavlja obaveštenost o delu i o biografiji sagovornika... Ali intervju je i pravo novinara da mu se otme iz sfere znatiželje, i nada u neki ekskluzivni, kraći ili duži diskurs, znak ili šapat. To nije podilaženje banalnom nivou pojedinačnosti, to je kombinacija podsticajnih pitanja i otvorenosti s razlogom... Vesna Roganović, sem dobre pripremljenosti, prilazi razgovoru sa gromadama svetske književnosti XX veka (poput Nadin Gordimer, Grasa, Brodskog, Ostera, Gordera, Harvuda i drugih) na najsvečaniji način. Njena novinarska znatiželja traži ishod u suptilnoj i mudroj poruci čitalaštvu, kao i u afirmaciji kreativne moći sagovornika. To je moguće uz iskreno poštovanje pojedinca, daleko od kurtoazne površnosti. Autorka ove intelektualne iskušenike i otpadnike našeg doba tretira i kao junake neobičnih ispovedi i priznanja, uvlači ih u igru samootkrivanja smisla njihovih vlastitih sudbina i turbulentnih zbivanja koja obeležavaju savremenu epohu. Postaviti pitanje, pronaći nijansu između ličnog pokloništva i bespogovornog divljenja, prevazići akribičnu samozaljubljenost i zanatsku nametljivost, nije nimalo lako. Vesna Roganović zna da između pitanja i odgovora traje razgovor koji se jednim čitanjem ne okončava i da se u svesti požrtvovanih i pravih čitalaca to kolekcionira kao deo dubljeg poznanstva, ali i samoupoznavanja. Čarobna veza pojedinca i otkrića. Upravo ono na čemu počiva velika i mudra komunikacija stvaraoca, čitaoca i medija...

Opis "Testament - Vidosav Stevanović" JEDAN OD NAJZNAČAJNIJIH SRPSKIH PISACA U PONOVLJENOM IZDANJU JEDNOG OD NAJBOLJIH SRPSKIH ROMANA DVADESETOG VEKA... Tragična srpska bajka... Nalazimo se u nestvarnom koje je pretrpano stvarnim, i to je zastrašujuće... Progoni nastavljaju dela rata: svi ratovi u jednom, i sva doba pomerena da bi se bolje potvrdila... Ovde se uobličuje jedan nematerijalni Kafka i neprijatelj veka u kome ništa nije pravo, izuzev imaginacije koja spasava vrstu od njeninih sopstvenih zločina... Rečitativ Vidosava Stevanovića, lepotom svoga jezika i prodornom muzikom, baca nas u halucinaciju gde se čovek istovremeno stvara i samorazara, gde je sreća ista stvar kao nesreća. Jedan Srbin izdajnik u svom narodu i genijalan pripovedač... Ono što očarava pre svega, i prilikom čitanja, to je smelost i lepota hiperbola. U pejsažu čarobnjačkih oblaka, nisu to četiri konjanika Apokalipse, njih je hiljadu. Na zemlji predanoj snazi zla, prženoj suncem do konačnog raspada, bilo natruloj i tečnoj posle potopa, pojavljuju se poludivovi bez glava, žene poluboginje-polusmrtne, koje u svojim bedrima nose čitave narode, pustinjaci lišeni razuma koji naizmenično umiru i rađaju se...

Opis "Istorijske priče - Aleksandar Gatalica" Šta je istorija? Neko je shvata kao orijašku silu koja lomi narode, briše pokrete, uništava ili inauguriše dobre ili loše ideje, svejedno, silu koja u osnovi nema veze s ljudima samim. Drugi, poput Lava Tolstoja, kažu da je istorija podvodačica koja traži ljude prekomerne, ljude s one strane normalnog postojanja da bi od njih načinila marionete povesti, koji će narode voditi u pobedu ili češće u propast. Junaci ove knjige, svi odreda, imaju treći pogled na istoriju. Oni na povest gledaju kao na složni rad ogromnog mnoštva malih ljudi, zapravo svih koji su oduvek živeli, od kojih svi imaju ličinku istorije u svom malom i efemernom genomu, larvu koja udruživanjem s nebrojeno mnogo drugih ličinki može da porodi leptira istorije – crnog ili belog svejedno. – iz Uvoda

Opis "Afanasi - Tatjana Popov" Bilo ih je troje. Krvlju svezani, sudbinom krunisani. Bat njihovih koraka isprva se nije mogao čuti, a onda... Po izlokanim drumovima, planinskim šumama i na bojnom polju, počeli su da ostavljaju sasvim drugačije tragove. One što ostaju, one što se i dan danas vide. Jednom od njih pogled beše uprt u srebrni dukat na tamnom nebu. Drugi je bio tih kao noćni leptir koji leti po pustom groblju, tražeći spomenik bez imena. A ona, koja beše voda između njih, voda što gasi vatre, bila je zmajevita. U njenim je venama tekla krv drevnih zmajeva... „Ovo je priča o Vukašinu, Strahinji i njihovoj sestri Ognjeni. Istkana nitima prošlosti, u vreme kada su vitezovi ognjem i mačem čuvali nevidljive granice, kada je noć sa sobom donosila bića iz staroslovenskih mitova i legendi, ova će vas pripovest povesti sa onima koji su, istovremeno, koračali sa obe strane nevidljive granice što deli ovaj od onoga sveta“ – Miloš Petković

Opis "Fantastične priče - Aleksandar Gatalica" Gospo Astrik imao je neobičan šešir. Nije više bio siguran kako je s tim čudesnim šeširom sve počelo. Kupio ga je još u prošlom veku u najčuvenijoj šeširdžinici u Londonu, kod „Loka“ u ulici Sent Džejms. Slagao mu se s omiljenim frakom svilenih revera. Cilindar je bio golubije boje, sa sivom trakom po obodu. Probao ga je, namestio malo ukoso na čelo i kupio. Nekoliko dana kasnije saznao je njegovu tajnu. Dok ga je nosio na glavi, mogao je da čuje tuđe misli. Ušao bi tako u kočije i saznao da se kočijašev sin opija i da je opet odbegao sa nekom musavom devojkom; da kočijaša boli zub, pa onda opet da je ta devojka možda Ciganka... Začudio se isprva koliko su ljudske misli zbrkane. Konji su bili jednostavniji, mada dosadni. Razmišljali su samo o zobnici i senu u njoj. Neke je bolela noga, a jedno kljuse je patilo kao da ima početak pneumonije. Njegov kočijaš još ništa nije znao o tome, ali gospo Astrik jeste. Dok je izlazio sa svojim čudesnim šeširom, pred njim se niko nije mogao sakriti. – Iz priče Šešir i njegov sluga

Opis Nakon svih napisanih analiza, studija i članaka čini se da je veoma teško reći nešto novo i suštinski bitno o delu Albera Kamija. Ipak, dobar proučavalac književnosti zna da svako vreme baca drugačije svetlo na umetničko delo, čineći ga drugačijim i samim tim iznova uzbudlјivim. Jasmina Ahmetagić, svakako jedan od naših najznačajnijih savremenih književnih teoretičara, kao i uvek moderna u pristupu i temelјna u analizi, ovom knjigom pokušava upravo to: da uhvati odraz vremena iz kog čitamo Kamija i da na taj način dobije jednu novu teksturu u tumačenju njegovog dela. Zašto je Kami danas bitan, zašto je još uvek toliko aktuelan, da li ga možda iz ove perspektive tačnije čitamo, koliko razvitak humanističkih, kognitivnih, psiholoških i drugih nauka može da nam pomogne u tome i postoje li uopšte još uvek neotkriveni semantički slojevi u toliko tumačenom delu kao što je Stranac? Ahmetagić ne sumnja da postoje i to nam ovom knjigom i dokazuje. Osim Stranca, ona analizira još jedan veliki roman Pad, zbirku novela Izgnanstvo i kralјevstvo, komparativistički čita Kamija i Kiša, a osnovne autorove filozofske postulate sabira u jednu sintagmu – „poetika mere”: u prećutanom, neizgovorenom, nalazi se isto onoliko značenja koliko i u verbalizovanom.

Opis "Velmer, raznosač ideja - Miša Mihailo Kravcev" Kako se u nama rađaju ideje, bilo one male ili velike, dobre ili loše? Da li je posredi puka slučajnost, ljudska moć ili neka viša sila? U stvari, za njih je zaslužan Velmer, mali plavi dobri duh. I sam personifikacija jedne ideje, Velmer ljudima širom sveta brižljivo pruža sve one trenutke inspiracije i prosvetljenja na pravom mestu i u pravo vreme, u nadi da će jednom postati anđeo. Te trenutke čovek oseća kao iznenadni ubod žaoke ili kao fino, maglovito osećanje, seme koje će tek s vremenom rasti i razvijati se nezavisno od njegove volje. Govoreći o životnom putu dvoje zaljubljenih, pisca Nikole i Sandre, njegove Beatriče, autor nas podseća ne samo koliko je ogromna snaga ljubavi već i da se ništa u životu ne dešava slučajno, a ponajmanje ideje. Povez knjige : tvrd Strana : 179 Format knjige : 18 cm Pismo : latinica

Opis "Život i priključenija Pismo Haralampiju - Dositej Obradović" Život i priključenija prvo je delo pisca i najvažnijeg srpskog prosvetitelja Dositeja Obradovića. Ovo delo napisano je 1783. godine, a 1788. godine napisao je i drugi deo. Delo je tematski strukturisano kao autobiografski zapis ili memoari iz detinjstva i života nakon odlaska iz manastira. zapisi su prožeti dubokim filozofsko-moralnim razmišljanjima, koji imaju i prosvetiteljsku ulogu. Ovo delo nije samo svedočanstvo piščeva života već i srpskog društva tog vremena, koje je kritički osmotrio i subjektivno analizirao. Pismo Haralampiju je pismo prijatelju, ono je književni proglas, ali je istovremeno Dositejev prosvetiteljski manifest. ovo nije obično pismo, štampano je u stotinak primeraka: o ličnim, familijarnim temama nema ni reči; nema intimnih poruka, ličnog, privatnog karaktera. Ono je, po samoj zamisli, književni proglas kojim se obaveštavaju prijatelji o štampanju knjige, ali pošto je knjiga na srpskom narodnom jeziku, opštem jeziku, bila neuobičajena, i posle štampanja Orfelinove pesme, prvina, valjalo je obrazložiti razloge zbog kojih se knjiga štampa na srpskom narodnom jeziku. Zato je Pismo Haralampiju Dositejev manifest prosvetiteljskih ideja.