Opis "Žuta mrlja - Snežana Bošković" ŽUTA MRLJA JE ROMAN O PRAVOJ PRIRODI ČEŽNJE O USPONIMA I SUNOVRATIMA, O LAŽI LICA I ISTINI OŽILJAKA, O LJUBAVI KOJA NIJE LEPRŠAVA ZANESENOST, VEČ JEDINA ISTINA ŽIVOTA... Večito pitanje; Ima li života posle smrti? U kontekstu dramaturgije ove knjige nosi potpuno drugačiju zapitanost; Ima li života (i kakvog?) pre smrti? Da li olako shvatamo sve ono što nam život nudi kao vrednost i koliko razumemo sebe u drugima i druge u svom iskustvu, milosti, osudi, razumevanju? Pitanja koja na kraju života, na morskoj obali u miru velikih gubitaka i senci uspomena, opsedaju glavnu junakinju romana Žuta mrlja. Ali ona ne pokušava samo da odgovori na njih, niti da još jednom prošeta svojim uspomenama. Ona želi da sačuva ono najvrednije - ljubav koju je našla i izgubila jer je istrajno tražila, često ne bivajući svesna te svoje intimne potrage. Istina ljubavi je jedina istina bivanja i na obali morskog zaliva, čekajući mračnog skeledžiju ona sakuplja zrnca života koja su bila istinska svetlost, pabirčeći i ona tamna ali samo da bi se svetla jasnije videla. Žuta mrlja je roman o pravoj prirodi čežnje, o usponima i sunovratima, o laži lica i istini ožiljaka, o ljubavi koja nije lepršava zanesenost već jedina istina života.

Opis "Sam svoj voćar - trešnja - Dragomir Ivanović" Od davnina je poznato da je srpsko tlo vrlo plodno za uzgajanje voća i sadnica, ali kako taj potencijal iskoristiti? U ovom praktikumu ćete naći sve što je potrebno, tu ima za svakoga ponešto – kako za voćare početnike koji tek prave svoje prve korake pa i za one iskusnije, koji žele da nauče nove cake i trikove. Objašnjenja su laka, jednostavna, ilustrativna i pogodna za svakoga ko se želi baviti voćarstvom.

Opis "Kameni brodovi - Savo Stijepović" KAMENI BRODOVI SAVE STIJEPOVIĆA SU ORIGINALNA I VEŠTO ZAMIŠLJENA VERZIJA ON THE ROAD ROMANA... Tela saputnika, bez obzira na njihov broj, u prezentu koji se uz benzin troši i naracijom prepunom lucidnih, epskih i zavičajnih digresija uz rok-muziku, zastaju na nekim mestima, jedu, piju i noće u konkretnim motelima i objektima... dok duše ipak brode velikim brodovima po kotlinama i klancima koji spajaju Hercegovinu, Bosnu, Crnu Goru i Dalmaciju. Duhovito, ponekad autoironično, ali na vrlo autentičan način, ovo se štivo presipa iz bogatog neometajućeg znanja i ubeđenja, sećanja i erosa, tanatosa i potkožnih grafita lične biografije... i kao igra sa svetom, prostorom, nevremenom, istorijom, legendama, predanjima, manirima i sudbinom, velikim slikama i malim svemirima. Ideja o putu koji pojede sam sebe, kao i brojne druge krajnje poetičke paradigme, u ovom su romanu, prepunom bogatog podtekstualnog brujanja, primer osobenog shvatanja proze u našem vremenu.

Opis "Rekvijem za ratnika - Boban Vučković" Rekvijem za ratnika je pripovest o čoveku bez lica, onom koji je smrtonosno oružje u rukama vladara senki, znan kao Hašiman, po bogu rata iz mitologije drevnog Japana. Takođe, ovo je priča o ljudskoj duši, o praznim ljušturama što koračaju bez emocija, o padu i smrti, o surovosti i pokajanju, teška, mudra, i nadasve , poučna.

Opis "Put u Radžastan - Stevan Pešić" Knjiga pripovedaka Put u Radžastan pravi je izraz Pešićevih preobraženih i preusmerenih literarnih tendencija koje neumitno vode u svet mišljenja i otkrivaju sve dublje gazove u zamršenim tokovima ljudske svesti. Kroz ove fantastične storije o Ciganima, govoreći o Raju i Paklu, iskazan je princip kosmičke kreacije... Na više mesta se kazuje da „gde smo od to dvoje”, zavisi od toga gde mislimo da se nalazimo, jer su i Raj i Pakao „od iste građe” i da sve zavisi od našeg izbora. Ti doživljaji su toliko jaki i čudesni, upravo zbog istovetnosti svega, zbog brzine proticanja i veličanstvene harmoničnosti, u kojima se čovek istovremeno oseća i kao mrvica i kao ravnopravni učesnik. Ići kroz ovde iznete snove i vizije znači zagaziti u duboki zdenac neizvesnosti... i na dnu njegovom naći neverovatna, sjajna zrnca čiste duhovnosti i imaginacije... „Vasuka je sišao na Zemlju i godinama putovao svetom, ne bi li sakupio Cigane i odveo ih u Radžastan... Govorio je da u Radžastanu, Kući Kraljeva, sja trostruko Sunce. Tamo su svi ljudi braća, a ljubav je jedini zakon. Vreme teče po otkucajima čovekovog srca i um odlučuje o njegovom postojanju. Zemlja je svim ljudima nežna mati, koja ih obasipa milošću i darovima. Pripitomljena nebesa bdiju nad njihovim domovima. Uvek pred vratima opasnosti i smrti, Vasuka je prošao sedamnaest zemalja. Izvadio je sopstveno srce i nosio ga da mu svetli u tim dugim noćima i hrabri ga među neprijateljima. Najteže mu je bilo da sakupi narod koji je kao trava i onde je gde i vetar, po svim drumovima sveta. Sada, kada je to učinjeno, nikakva zemaljska sila sa svojim zakonima, policijom i topovima, udružena sa svom vojskom iz Pakla, neće moći da ih spreči i zaustavi da odu tamo gde će biti srećan narod...″