Opis Plave cipelice čarobne je fantastična priča o mišu Mrvici - zvezdi Stobornici - i njegovim prijateljima. Oni se bore za spas svoje šume, ali i za opstanak celog sveta, koji se nasao na udaru mračnih sila. Svet šumskih životinja ukršta se sa svetom fantazije koji ispunjavanju neobična stvorenja: pećinski patuljci, ćotavci (strašna bića sveta tame), zvezdožderi. Miš Mrvica, glavni junak romana, silom prilika odvojen je od svoje porodice, ali mu neobično prijateljstvo sa patujcima pomaže da se nakon niza uzbudljivih avantura vrati svojoj kući. Na tom putu, ispunjenom nesvakidašnjim dogodovštinama u šumi i u gradu, njegovi prijatelji i on pokušavaju da pobede zlikovce - fantastična bića Rogobata i Vrkolaka - koji prete da unište ne samo drevnu šumu Stobornicu nego i čitavu planetu. U tome mu pomažu odani prijatelji, ali i neobične moći koje stiče zahvaljujući svojim čarobnim plavim cipelicama. Ujedno to je priča o odrastanju i sazrevanju, o spoznaji sveta, o opasnostima kojima je mlado biće u njemu izloženo. Ljubav prema porodici, prijateljima i svome domu kao i očuvanje prirode i njenih lepota osnovni su putokazi na Mrvičinom epskom putovanju.

Opis Rekvijem za ratnika je pripovest o čoveku bez lica, onom koji je smrtonosno oružje u rukama vladara senki, znan kao Hašiman, po bogu rata iz mitologije drevnog Japana. Takođe, ovo je priča o ljudskoj duši, o praznim ljušturama što koračaju bez emocija, o padu i smrti, o surovosti i pokajanju, teška, mudra, i nadasve , poučna.

Opis Ovo je najintimnija knjiga Jasmine Mihajlović u kojoj se intrigantno okrenula humoru, tananom hororu, zabavnoj esejistici. Naslov koji knjiga nosi predstavlja, pre svega, otklon od sveta (ljudi), s jednom blagom ironijom koju autorka ima, postavljajući pitanje: jer, ko će (još i) čitati Dosadnu knjigu? Kompoziciju knjige čine mali narativni svetovi, od jednog društveno-sociološkog paradoksa do intimno-lirskog obraćanja, u kojima ima svega, taman onoliko koliko je čoveku potrebno da oseti moć vrline i težinu svakodnevice, kako i kaže jedan poznati estetičar: Sve je savršeno u mikro i makro svetu. Samo u ovom našem – ništa ne valja. Autorka ovom knjigom predstavlja sebe u onim najtananijim i najfinijim predelima kratke proze u kojima dopušta i čitaocu da zastane, da se odmori, da udahne i, najzad, da pogleda u sopstvenu Svaštaru, kako glasi podnaslov-žanr knjige, i koji je rezime svega čime se autorka bavila u svojim prethodnim delima kao što su putopisi, ljubavne priče, praćenje fenomena modernog sveta i prepletaji sa drevnim... A tako se knjiga i završava, delom koji je naznačen kao Privatno. Pored otvorenosti prema svetu, koju donosi drugi deo knjige, ali i otvorenosti prema sebi, Jasmina Mihajlović uspela je da ispuni osnovni cilj svakog pisca, a to je da knjiga ima adresu. Uzbudljiva, intrigantna, na momente i bolna, oštra i duboko proživljena, ova topla knjiga ima samo jednu adresu koju nudi čitaocima, i ona glasi: Naša. Svaka adresa je naša.

Opis Bilo ih je troje. Krvlju svezani, sudbinom krunisani. Bat njihovih koraka isprva se nije mogao čuti, a onda... Po izlokanim drumovima, planinskim šumama i na bojnom polju, počeli su da ostavljaju sasvim drugačije tragove. One što ostaju, one što se i dan danas vide. Jednom od njih pogled beše uprt u srebrni dukat na tamnom nebu. Drugi je bio tih kao noćni leptir koji leti po pustom groblju, tražeći spomenik bez imena. A ona, koja beše voda između njih, voda što gasi vatre, bila je zmajevita. U njenim je venama tekla krv drevnih zmajeva... „Ovo je priča o Vukašinu, Strahinji i njihovoj sestri Ognjeni. Istkana nitima prošlosti, u vreme kada su vitezovi ognjem i mačem čuvali nevidljive granice, kada je noć sa sobom donosila bića iz staroslovenskih mitova i legendi, ova će vas pripovest povesti sa onima koji su, istovremeno, koračali sa obe strane nevidljive granice što deli ovaj od onoga sveta“ – Miloš Petković

Opis Prateći ekspediciju bogataša-avanturiste Žan Sebastijana, Žorž Mišić se obreva u svetu sasvim drugačijem od onog koji poznajemo. Pun razumevanja, uteha i oprosta, novi svet je slobodan od ogledala materijalne grešnosti, ali pasivan do skoro potpune apatije. U tom svetu on pronalazi novi ugao posmatranja – kroz suštinu našeg bića, pa sve do njegovih dubina iz čijih se utočišta ponekad teško izlazi. Tama je priča o bežanju od najmanjih, ali i najvećih odluka pred nama. Ispričana slobodnim žanrovskim stilom, ona nudi više od puke zabave. Oslanjajući se na popularnu estetiku osamdesetih, Tama će kod čitalaca izazivati osećaje trijumfa i jeda, neprekidno suočavajući sa pitanjem – ko smo i šta radimo? Nudeći alternativno objašnjenje gde se kao civilizacija nalazimo, ali što je važnije, u kom pravcu smo se zaputili, Tama upotpunjuje Priču o odrastanju čovečanstva. Prateći interesantne i zanemarene analogije, sakrivene iza svakodnevnih životnih problema, roman podseća da našu destinaciju možemo spoznati samo ako se udubimo i otvorimo oči u Tami.

Opis Svetske bajke koje je 1894. godine sabrao Simo Matavulj. Povez knjige : mek Strana : 124 Format knjige : 17 cm Pismo : ćirilica

Opis TRI KNjIŽEVNA REGISTRA Sledeći moto da nema nespojivih sudbina i da je kolaž, bez sumnje, ikona modernih vremena, Postajati drugi, nova knjiga Draška Ređepa, upravo poput dijaloških kolaža u kojim se kao glavni junaci pojavljuju Miloš Crnjanski, Dušan Matić i Mika Antić, otvara vrata jednom drugačijem razgovoru koji je diskurzivniji, intimniji, često polemički intoniran, obavešteniji – kadikad lakonski, a kadikad minuciozan poput prostrane studije. Ukazujući na činjenicu da je žanr književnog razgovora i dan današnji najtužniji deo naše paraliterature, koji, beznadežno udvajajući monologe, pati od nedostatka kinestetičke, prevashodne osobine aktuelnog govora, Ređep pred čitaoca iznosi „bermudski trougao naše prošlovekovne rečitosti” kao dijalog koji večito traje… I dok Crnjanski žešće nego drugde govori o nerazumevanju, duhu geografije, izabranom zavičaju, dotle Matić svedoči o mogućnostima nespojivog pitanjem odgovarajući na izazov, često nesaglasan sa samim sobom poput Bernarda Šoa. Poslednji u nizu dijaloga jeste neobičan razgovorni Antićev memento, završen neposredno pred pesnikovu smrt živeći moto – ostvariti biografiju koja se nije desila, ali koja se, u vitalnim premisama i te kako oslanja na tvrdoglave činjenice. Postajati drugi knjiga je koja se može čitati i kao pouzdana dokumentarna slika, bliska hronici tadašnjeg života, kao adnotata za 21. vek o jednom književnom stanju ali i kao razgolićeni komad u kojem je ličnost lišena maske, jedan potresni teatar o nesvesnom… Konačno, ova knjiga jeste svojevrsna troglasna (pro)misao o prolaznosti kao zajedničkom imenitelju triju sagovornika. I kad se uzme u obzir generacijska međa, tri tri srpska stvaraoca su svakako opsesivno, zatravljeno marili motiv smrti, nigdnine, bajkovite zvezdane besmrtnosti. Prolaznost je, dakle, ono što su Crnjanski, Matić i Antić prepoznali kao svoj rub i konačni beleg.

Opis Kao što smo u tihoj, zamišljenoj ličnosti Jovana Deretića uvek mogli prepoznati znamenitog srpskog književnog istoričara,jer su njegove knjige bile deo našeg najintimnijeg susreta sa nestvarnim svetom, u kojem su se kretale neke figure, različiteod nas i daleke nam, koje su, me|utim snažno naselile naš život, stopile se sa njim i oblikovale ga, tako je sada vreme dase upitamo o prorodi Deretićeve književne istoriografije. Kakvo je, dakle, teorijsko zale|e njegovog književnoistorijskogpostupka? Koji su momenti odlučujući za njegovo shvatanje istorije srpske književnosti i u kakvim se vezama oni nalaze sashvatanjima ranijih književnih istoričara? Na kakvom odnosu izme|u književnosti i kulture izrasta Deretićeva književnaistoriografija? U čemu je smisao književne prošlosti i kakav je smisao angažmana koji nosi književnog istoričara?

Opis Kada jedne večeri mala grupa navijača uđe u lokalni bar da proslavi pobedu svog tima, njihov vođa Darko ugledaće Noru i poželeće da je osvoji. Ubrzo shvata da to neće biti samo još jedna prolazna avantura, ali bi ipak želeo sve i odmah. Iako pojava namrgođene Eme Darku na prvu loptu kvari planove, on se ne predaje lako – upoznaće Emu sa svojim najboljim drugom, Ferveksom. Kada novoformirano društvance krene na izlet, neke će tajne isplivati na površ¡inu i pretiti da ugroze mlade živote. Ovo je priča o mladim ljudima, koji će morati da se uhvate u koštac s ozbiljnim problemima, gubicima i bolima, ali i da su iskrenost, ljubav i prijateljstvo najbolji saveznici u toj avanturi zvanoj odrastanje. „Šarmiranje bola je više nego prijatno iznenađenje za mene. Iako realistična, priča poseduje i magične delove koji su vešto utkani u roman. Mnogi pisci na loš način podrede svoju priču likovima, ideji ili nepotrebnim jezičkim vratolomijama – ovde to nije slučaj. Siguran sam da će vas Marko Veljković šarmirati ovom vešto ispričanom pričom.“ – Miloš Petković, pisac (Laguna, Pčelica, Fantazija)

Opis Pretvaranje događaja u doživljaj Put Vladislava Bajca nekako se prividno razvijao izvan zvaničnih spisateljskih stilova i tokova i na neki način je delovao izolovano na mapi savremene srpske književnosti. Proza ovog pisca u svom gotovo usamljeničkom hodu kroz vreme uspela je da osvoji nekoliko tematskih slojeva koji suštinski obeležavaju preobražaje u vremenu i u svesti čoveka. Osobenu vrednost proze Vladislava Bajca moguće je u slobodnom, receptivnom a ne toliko metodološki analitičkom smislu povezati s jednim citatom iz njegovog dela, koji glasi: pretvaranje događaja u doživljaje. To je toliko prepoznatljivo u brojnim kraćim proznim ostvarenjima Vladislava Bajca. Čitalac njegovih sabranih priča prati, uslovno rečeno, „ukroćenu višesmislenost” u stvaranju prozne celine, ideje, karakterologije, rečenice i očuđenja. Ovaj lucidni prozno-putopisni psihobedeker promovisao je prožimanje poetičkog i tragalačkog, vezu individualne mikrokosmičke avanture i makrodramaturške stvarnosti, istorije, mita, insomnije, sazvežđa, atlasa i neizvesne jasnoće. Prepoznatljivost te višebojnosti i asocijativnosti ponete iz stihovne zamisli i inicijacije naslova (Evropa na leđima bika, Podmetači za snove, Gastronomadske priče) ili naslovne prozne celine, vrtovi su ovog pisca... Iz negovanih samosvojnih rečenica jedre bruj, znak i odsjaj stilske besprekornosti tako izazovni u komunikacijskom darujućem otkriću koje donosi njihovo čitanje... Zajedničke karakteristike svih zastupljenih priča svakako su kosmopoetizam, zaumnost, ekspresivnost, antropocentričnost i univerzalnost. To je, uz jedan (ultra)moderan jezik, osnovna Bajčeva moć kojom u svojoj prozi stvara osobeni vid života u koji ugrađuje svest o tome kako se ide dalje, kako se u čoveku izgrađuje, održava i osmišljava punija i delotvornija životna energija...

Opis NAJČITANIJA KNJIGA BIBLIOTEKE SRBIJE. NIN-ova NAGRADA ZA ROMAN GODINE. KNJIGA PREVEDENA NA VIŠE OD 20 SVETSKIH JEZIKA. Najzanimljivija i najjasnija priča o Tesli, dosad ispričana. Svet se manje promenio od Platona do TeslInog rođenja nego od Teslinog rođenja do njegove smrti. Teško je ne biti fasciniran pričom o Istorijskom Iskoraku od homerskog guslara do letenja na plavom zraku energije – za samo jedan ljudski vek! Ovaj roman kombinuje fresku i ikonu, sagu i intimu. Teslina biografija je nadahnuta hronika jedne od najvećih promena u ljudskoj Istoriji, u nekoliko zemalja, na dva kontinenta. Povest o Tesli je priča o povesti epohe. Metro ispod grada i reklame na krovovima, njegova su dela. Čaplinov skitnica Šarlo je podsećao na njega kad je kopao rovove. Federsen, Fric Langov gospodar Metropolisa, je opet – bio on. Ludi naučnik sa njegovim kalemovima u filmu o Frankenštajnu je bio on. Besprekorno obučeni aristokrat sa zaliscima koga je Igrao Bela Lugoši je, po svojoj eleganciji i maniru, bio on. Zar nije on, pre Bretona, osluškivao geomagnetski puls Zemlje? Zar nije Orson Vels plašio ljude njegovim zrakama smrti? Pred čitaocem je, dakle, najubedljivija biografija jedinog gromovnika među ljudima. O romanu „Tesla, portret među maskama spada u tzv. višestruko kodirane postmoderne romaneskne hibride, u kojima se stapaju kodovi različtih tipova romana. Pritom, temeljeni okvir predstavlja kod biografskog romana, veoma rijedak u interliterarnoj južnoslavenskoj zajednici, a onda njemu Pištalo pridodaje naraciju karakterističnu za psihološki, poetski i na koncu kulturološki roman. Na taj način on stvara složenu romanesknu miksturu, u kojoj postoje okvir i ključni događaji Tesline biografije, ali roman odustaje od nakane da ispriča još jednu u čitavom nizu Teslinih biografija i počinje da se lepezasto širi, kako bi osvijetlio rad Teslina uma, njegovu psihu, etički horizont, modele naučnih uvjerenja i sagledao Teslu i njegovo djelo u kontekstu epohe moderne. Toj narativnoj liniji pridodaje se naracija karakteristična za kulturološki roman i to onaj model kulturološkog romna koji jedan kulturni sistem motri i procjenjuje iz pozicije nove epistemološke i ukupne paradigmatske situacije, da bi se u romanu ukrstio modernistički utopizama, čitav sistem novovjekovnog logocentrizma i utopijskog scijentizma, sa distopijskim pogledom postmoderne. Na taj način se u Pištalovom romanu susreću znanstveni optimizam karaketristčan za modernu, za njene velike priče na kojima su izgrađene industrijska i tehnološka civilizacija, sa postmodernim distopizmom, njegovim skpetičnim pogledom na zamke tradicije i saznanjem o tome da su sve velike utopije moderne postale, kako bi rekao Mihail Epštejn, okupatorima budućnosti. Cijeli ovaj narativni sistem natkriljuje Pištalov vanserijski poetski talent, a roman se ukazuje kao vanredna lirska rekonstrukcije Tesline svijesti i njene emocionalne, prometejske, donkihotske i faustovske supstance. Tesla sa svojom vjerom u boga Progresa prometejski stoji u kontekstu svijeta obilježenog različitim načinima masikranja, te se njegov prometsjki duh ukazuje u svojoj donkihotskoj gesti u odnosu na manipulativne Edisonove ili Markonijeve geste, odnosno logiku dobiti u surovim kapitalističkim uvjetima društva. Sanjar koji je vjerovao u besplatnu proizvodnju i prenos energije kroz zrak i zemlju, maštao o prenosu zvuka i slike talasima na daljinu, puštao kroz sebe struju ogromnog napona, od naučnih eksperimenta pravio gotovo cirkuske predstave za meodiokritetsku, pseudonaučnu publiku, pokretanjem elektromagnetnih talasa izazivao zemljotrese, postao kosmičkim gromovnikom među ljudima, taj je sanjar uticao na to da se, kako kaže Katarina Džons, jedna od junakinja u Pištalovom romanu, Teslina prijateljica i žena s kojom je Teslin odnos uvijek bio na granici ljubavničkog – svijet brže promijeni za njegova života nego od Platona do njegovog rođenja. U tom naglom ubrazavanju svijeta Tesla nije samo jedna od ključnih naučnih figura koja je odbila Nobelovu nagradu za fiziku, već je i frojdovac, futurist i nadrealist, volterovski racionalist i bretonovac koji je osluškivao geomagnetski impulst zemlje. No, iza tog horizonta romana, u poetsko-psihološkoj ravni priče, Pištalov Tesla izrasta u narativnu figuru koja je stalno na granici utvarnog i relanog. Njega cijeli život prati duh mrtvog brata Daneta i grižnja sasvijesti zbog te smrti; on je hipohondar bonvivan i kicoš, Pigmalion sa Balkana, čovjek koji je racionalnom snagom kontolirao libido i sebi uskratio svaku pomisao na sekusalnost, usamljenik koji se jedino druži s golubovima u hotelu Vladorf Astoria, tragična figura koju je manipultivni sistem naučne i društvene moći više puta obamnuo, čovjek kroz čiji su život protunjala dva rata, a on nije verovao u pesmicu o sukobu Velikog duha istoka i Zapada. Ta se pesmica nije obraćala njegovom umu. Nikola Tesla nije verovao u magijsku geografiju. Balkan, gdje on rođen, bio je šav, pa Pištalo slika Teslu kao čoveka s granice koji zna prenatalnu tamu srpskih crkava, islamski kult svetla i vode, latinski kult satova i zvona, a turska i ruska kultura za njega su bile po sebi razumljive. Otud se u svojoj višetrukoj kodiranosti i hiridnoj utemeljnosti, Pištalov roman ukazuje istodobno i kao arheološka rekonstrukcija kulturološkog, naučnog i tehnološkog, pa i ideološkog-političkog plana svijeta druge polovine 19. i prve polovine 20. vijeka, ali i vivisekcija Tesline psihe, etike i uma, te na koncu i kao društveni roman sa vanesrijskom galerijom likova. Iznad svega toga, pak, uzdiže se poetski intonirana, u fragmentarne slike razbijena, mozačna priča u kojoj se demaskira modernistička i Teslina iluzija Progresa, baš kao što su pale maske i sa iluzije o božanskom spasu čovjeka i čovječanstva. Jednom riječju, roman i poezija koji su srasli u fukoovsku dramu uma kakvu do sada nije imala interliterana južnoslavenska zajednica. –Enver Kazaz

Opis U Poremećaju, novom romanu Aleksandra Bečanovića, na naročito skladan način se spajaju tri magistralna pravca književno-teorijskog djelovanja ovog autora: proza, poezija i flozofija. Činjenica da je Bečanović nagrađivani autor (Nagrada Evropske unije za književnost za prozu; Ratkovićeva nagrada za poeziju), ujedno i značajni ovdašnji teoretičar kulture, navodi na oprez. Doista, Poremećaj je eksplozivna naprava načinjena od najboljih materijala: neodoljivog narativa koji elegantno oscilira između žanrova melodrame, horora i evangelističke apokaliptičke pornografije, rafniranog, poezijom brušenog jezika i provokativnih flozofsko-psihoanalitičarskih pasaža. Poremećaj je ne samo neobično lijepa i istovremeno zabavna i zahtjevna, nego i opasna knjiga. Raskošan i radikalan tekst, istinska majstorija. Andrej Nikolaidis

Opis KNJIGA VELIKOG MAJSTORA KRATKE FORME „Čotrić je majstor kratke forme. Pišući tako da rečima bude tesno a mislima široko, stvorio je veliki broj aforizama antologijske vrednosti, pa stoga i ne čudi što se već godinama nalazi u samom vrhu srpske satirične književnosti." Aleksandar Baljak „Čotrić je izvorno moralan i pošten kritičar izoštrenih čula, na svetom zadatku borbe za bolji svet i pravednije društvo. Aforizam je njegovo nežno oružje, Arhangelov mač i Đurđevo koplje, kojim snažno i uporno napada Zlo u svakom društvenom pojavnom obliku, i na svakom koraku." Slobodan Simić

Opis „Милан Симић је одличан познавалац наших људи и наших нарави. Не само да добро познаје психологију свог народа, него има и знања и смелости да укаже на изразите мане у националном карактеру Срба и да их изложи разорном, али и лековитом подсмеху. На удару његове сатире нашле су се особине као што су : митоманија, агресивност, подаништво, превртљивост, поткупљивост, склоност хипокризији, склоност ка рационализацији, аутодеструктивност… „ Жарко Требјешанин

Opis S ljudima se susrećemo i suočavamo, a njihov svet, neretko, ostaje tajna za nas i biva daleko od priče; priča je tek onaj trenutak kad se suočimo sa tajnom. Tajna, razume se, ne mora biti nešto skriveno (premda se najčešće tako doživljava), već nešto u čemu čovek zapazi saglasje između duha koji poznaje i iskona koji naslućuje. U tom pogledu kao da lebdi i želja za saznanjem, a ono izbija u neshvatljivim potrebama duha, u dugim razgovorima o umetnosti i prijateljstvu i u samoj umetnosti. Đorđe Kadijević je umetnik u pravom značenju, umetnik iznad svega, jer svako duhovno polje u kojem je ostao njegov trag ocrtano je ovom činjenicom. Sada nam, posle Božije volje, obznanjuje svoju drugu knjigu neobičnog naslova: Plagijati... Nalazeći ono što ga kao umetnika progoni, a kao čoveka muči, Kadijević pravi neobičan niz koji imenuje hrabro. Čitalac brzo može zapaziti da je posredi igra; dionizijska molitva u kojoj invokacija ima povlašćeno mesto, a „obrada“ odiše klasicističkim poštovanjem u kojem sloboda odnosi prevagu. Sloboda, dakle, i igra...

Broj strana: 528 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 16.5x23.4 cm Godina izdanja: 2011. Izdavač: Službeni glasnik Naselja, poreklo stanovništva, običaji. U knjizi je obrađeno 85 naselja od kojih 21 pripada opštini Obrenovac: Belo Polje, Brgulice, Brović, Veliko Polje, Vukićevica, Grabovac, Dren, Zabrežje, Zvečka, Krtinska, Ljubinić, Obrenovac, Orašac, Piroman, Ratari, Rvati, Skela, Stubline, Trstenica, Urovci i Ušće; opštini Ub – 38: Banjani, Bogdanovica, Brgule, Brezovica, Vrelo, Vrhovine, Vukona, Gvozdenović, Gunjevac, Dokmir, Zvizdar, Joševa, Kalenić, Kalinovac, Kožuar, Kršna Glava, Liso Polje, Lončanik, Milorci, Murgaš, Novaci, Paljuvi, Pambukovica, Radljevo, Raduša, Ruklada, Slatina, Sovljak, Stublenica, Takovo, Tvrdojevac, Trlić, Trnjaci, Tulari, Ub, Crvena Jabuka, Čučuge i Šarbane; opštini Lajkovac – 8: Bajevac, Donji Lajkovac, Jabučje, Mali Borak, Nepričava, Rubribreza, Skobalj i Stepanje; gradu Valjevu – jedno: Gola Glava; opštini Koceljeva – 15: Batalage, Bresnica, Galović, Goločelo, Gradojević, Donje Crniljevo, Družetić, Zukve, Kamenica, Koceljeva, Ljutice, Mali Bošnjak, Svileuva, Subotica i Ćukovine; gradu Šapcu – jedno: Bukor; opštini Vladimirci – jedno: Kozarica. U prilogu antropogeografska karta Tamnave i Kolubare (1990).

Broj strana: 142 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 19 x 25 cm Izdavač: Službeni glasnik Nekada se, mada ne tako davno, podrazumevalo da istoriografske knjige, na samom kraju, imaju takozvane dodatke: rečnik manje poznatih pojmova, karte, registar imena, popis ilustracija... i hronološke tabele. Za one koji ne pamte taj običaj – bila je to poslednja prilika da urednik izdanja ili autor, na jednostavan, sistematičan način, manje obaveštenom čitaocu pruži uporedni uvid u to šta se u isto vreme zbivalo na različitim krajevima sveta: koji su društveni ili verski događaji pratili koje vojne ili političke događaje, da li su postojali paralelni tragovi nepisane kulture ili one pisane. Čitalac je tako, na malom prostoru, u vidu tabele, mogao da stekne veoma široku, istina ovlašnu sliku šta se tačno koje godine zbivalo i na planu različitih civilizacija i na planu različitih ljudskih delatnosti. Čovek danas na mnoge druge načine prati šta je paralelno njegovom postojanju, šta prati neki njegov trenutak. Uostalom, dovoljan je pritisak na jedan taster i tu je uvek odložen, direktan ili, detalja radi, usporen prenos neke katastrofe, nekog rata, nečije muke... Mi sami živimo kako najbolje možemo i umemo, a sve to drugo, to je tuđe. I, uvek se iznenadimo, ako uopšte i primetimo: kao paralele našeg „uzornog“ života postoje i hiljade sudbina suvišnih, zaboravljenih, neprilagođenih... Zato knjigu Leksikon božjih ljudi, na tragu velikog Bore Stankovića, sa više od stotinu priča, iz pera više od četrdeset savremenih srpskih pisaca, treba shvatiti ne samo kao tužnu ili duhovitu hronologiju jednog doba već i sasvim lično – jer, u trenu u kome vi živite, u tom istom trenu ima i takvih života.

ISBN: 9788651910404 Broj strana: 504 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 17x24 cm Godina izdanja: 2015. Izdavač: Službeni glasnik Dnevnici januar - maj 1984. Dnevničke beleške jednog od najboljih srpskih pisaca XX veka. Dnevnici počinju 1948. godinom, po mnogo čemu značajnom i prelomnom za mnoge stanovnike Titove Jugoslavije, a završavaju se zapisima iz oktobra 1985. godine. Ovu fascinantnu istoriju jednog uzbudljivog i ispunjenog životaSlužbeni glasnik će objaviti u pet tomova.

Opis "O dinastiji Petrović-Njegoš i njenim vladarima napisani su brojni naučni prilozi, članci i monografije, ali se poslednja monografska publikacija u kojoj su dati državnički portreti svih vladara ove dinastije, pojavila 1896. godine (Dvovekovna vlada slavne kuće Petrović-Njegoša). Od tada do danas nije bilo pokušaja da se napiše naučna monografija o ovoj vladarskoj porodici, iako su za takav istoriografski poduhvat postojali naučni razlozi. Upravo uviđajući taj nedostatak, odlučili smo se za pisanje monografije u kojoj se vladarske biografije svih sedam Petrovića-Njegoša nalaze na jednom mestu."

Opis U ovoj intrigantnoj priči o ljubavi i zavođenju, heroina romana Lola Montez otkriva se pred čitaocima postepeno, kao sinteza suprotnosti i zavodljivih predela telesnog i duhovnog, čulnog i metafizičkog, ljubavi i mržnje. Svojom pojavom na pozornici minhenskog pozorišta, nestvarno lepa i harizmatična u čudesnoj haljini satkanoj od čipke i crne svile, protkanoj zlatom i jednom crvenom niti, zavela je ne samo svu prisutnu bavarsku gospodu već i samog kralja, dovodeći publiku do ekstaze svojim strastvenim i nadzemaljskim plesom… Ipak, jedan nepromišljeni gest, kada preko pozorišnog lakeja bude poslala pismo u ruke koje „nisu smele da ga prime“, izazvaće pravi skandal… U svom romanu Kap španske krvi Miloš Crnjanski gradi lirski makrokosmos u koji je smestio lik žene za koju je svet bio otvorena pozornica na kojoj se život odigravao u svim svojim beskonačnim i neretko kontroverznim značenjima. Ipak, sloboda, strastvenost i nesputana čulnost magične i tajanstvene Lole Montez nisu mogle proći nekažnjeno, te će se ona suočiti ne samo sa oštrim osudama Katoličke crkve već i sa osećanjem sopstvene praznine i tuge. Povez knjige : tvrd Strana : 229 Format knjige : 21 cm Pismo : latinica

Opis У нашем народу има много предања о Светом Сави. Нека од њих забележена су врло рано, још у XIII веку, код његових старих биографа; али највећи њихов део je каснијег порекла и објављен тек крајем XIX и почетком XX века. O Светом Сави je први почео да бележи приче Вук Стефановић Караџић, али главни потицај, да се прикупе и објаве сва предања о том популарном светитељу, дошао је тек 1897. године од господина Вида Вулетића-Вукасовића у Босанској вили. Од тада, Босанска вила је за пуне четири године, од 1897 до 1901, доносила, готово у сваком броју, по неко предање о светитељу и учинила тим велику услугу проучавању Савиних легенди. Сем у Босанској вили, а по њеном примеру, објављен је један део предања о Светом Сави још и у Босанско-херцеговачком источнику за 1897, годину. Касније је понајвише предања о Светом Сави забележио господин Станоје М. Мијатовић, најпре у Братству, XII-XIII, 1908, под натписом „Свети Сава у народној успомени”, потом у засебној књижици „Свети Сава у народним причама”, Нови Сад, 1913, у серији Књига за народ Матице Српске, свеска 148; и у књижици Свети Сава у нашим народним песмама, Београд, 1923. под псеудонимом Србољуб Србобратић. У новије доба, господин Ст. М. Димитријевић упутио је позив преко Весника српске цркве, XXIX, 1924. стр. 626-8, свештеницима, учитељима и осталој народној интелигенцији, да обрате пажњу на све врсте народног предања о Светом Сави, пошто „далеко већи део још није прикупљен и објављен, него кружи само по народу као његова усмена лектира”. Тај позив имао је извесног успеха, и у Веснику је током 1925. и 1926. године дат читав низ лепих и корисних прилога.

Izdavač: Informatika

ISBN: 9788661450907 Broj strana: 148 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20 cm Godina izdanja: 2012. Izdavač: Geopoetika The protagonist of Victims of the Biedermeier, Vukašin Pomorišac, a sickly, elderly archivist, engages in a search for the paintings of Konstantin Danil, a renowned painter of the Serbian Biedermeier style. His wanderings around the nineteenth century are a way for him to escape from getting in touch with others and with his own life. In meticulously written meta-narrative work, the author explores the nature of creation and of the inability to face omnipresent failure in achieving the imagined. Only after the days of his life on earth pass does Danil realize that the ornaments and the decorative elements of his paintings seem empty to him, inapt to convey the truth of his vision. The different narrative voices of the novel, floating between the past and the present, life and death, here and there, merge into one in an incessant game of creation.