Opis "Mentor - Ksenija Pešić" Kada nagrađivani pisac i izdavački magnat izgubi inspiraciju, odlazi na drugi kraj sveta u nadi da je vrati. Jedan susret promeniće sve. Kažu da je veštica. Dva pisca, dva velika uma. Dve krajnosti istog talenta, u priči o umetnosti, duhu, različitosti...

Opis "Dva JaJa na oko - Ljubivoje Ršumović" Koještara za neočešljane misli Bio bih blesav kad ne bih beležio „iskre duha“, svakodnevno, i svakonoćno! Ne „blesav“ u smislu „blesav“, nego „blesav“ u smislu „lud“. Ono što beležim na računima iz samoposluge, dok vozim kola. Pa posle ne mogu da pročitam svoj svrakopis. Ali mnogo puta, kao što ćete pročitati u ovoj koještari, ja sam odgonetnuo svoj rukopis. Ne znam, mnogo puta ne znam, u tim mnogim prilikama, da li je ideja bila toliko duhovita da je pobedila moju uznapredovalu sklerozu, ili sam ja trenutno dobio poklon od Boga, prosvetljenje koje mi je pomoglo da se setim. Dva JaJa na oko je, zapravo, autobiografska. Nastala iz teške ali plodotvorne dvosamljenosti! Lj. R.

Opis "Plave cipelice čarobne - Vladimir Kalamanda" Plave cipelice čarobne je fantastična priča o mišu Mrvici - zvezdi Stobornici - i njegovim prijateljima. Oni se bore za spas svoje šume, ali i za opstanak celog sveta, koji se nasao na udaru mračnih sila. Svet šumskih životinja ukršta se sa svetom fantazije koji ispunjavanju neobična stvorenja: pećinski patuljci, ćotavci (strašna bića sveta tame), zvezdožderi. Miš Mrvica, glavni junak romana, silom prilika odvojen je od svoje porodice, ali mu neobično prijateljstvo sa patujcima pomaže da se nakon niza uzbudljivih avantura vrati svojoj kući. Na tom putu, ispunjenom nesvakidašnjim dogodovštinama u šumi i u gradu, njegovi prijatelji i on pokušavaju da pobede zlikovce - fantastična bića Rogobata i Vrkolaka - koji prete da unište ne samo drevnu šumu Stobornicu nego i čitavu planetu. U tome mu pomažu odani prijatelji, ali i neobične moći koje stiče zahvaljujući svojim čarobnim plavim cipelicama. Ujedno to je priča o odrastanju i sazrevanju, o spoznaji sveta, o opasnostima kojima je mlado biće u njemu izloženo. Ljubav prema porodici, prijateljima i svome domu kao i očuvanje prirode i njenih lepota osnovni su putokazi na Mrvičinom epskom putovanju.

Opis "Srce lutke - Boban Trifunović" U Beogradu, prestonici Kraljevine Jugoslavije, između Prvog i Drugog svetskog rata, pojedinci se, iz pripovetke u pripovetku, susreću sa stravom van svakog poimanja – sa preobražajima, prizivanjem duhova, oživljavanjem mrtvih, sa srpskim mitskim bićima, drevnim obredima, tajanstvenim kultovima, zaboravljenim paganskim božanstvima, zabranjenim knjigama… U pripovetkama Bobana Trifunovića svakodnevica, stvarnost za koju se svi čvrsto drže - kao što se dete, uplašeno, drži za suknju svoje majke – počinje da popušta pred našim očima, jer ništa nije onako kako izgleda. U svakoj pripoveci, strava je prisutna u svakom kutku našeg sveta, ali to je tek nagovešteno; užasi se naziru, a oni koji se sa njima susretnu, nisu sigurni šta vide, čuju ili dodiruju, jer to je sasvim u suprotnosti sa logikom, sa zdravim razumom. U prvim decenijama dvadesetog veka nastala su, nesumnjivo, najbolja dela horor proze, klasici kojima se i danas rado vraćamo. Ono što odlikuje klasike horor proze je odsustvo svake, pa i najmanje banalnosti, neukusa, kiča. Zbirka pripovedaka Srce lutke se čitaocima, upravo, predstavlja kao klasik horor proze – jer po uzoru na klasike je i pisana: deset pripovedaka prožetih jezom od početka do kraja; nabojenih suštinom horora – nagoveštajima, naznakama, nesigurnim opažajima i susretima sa užasnim u stilu Artura Makena, Hauarda Filipsa Lavkrafta, M. R. Džejmsa, Roberta Ejkmana, Aldžernona Blekvuda.

Opis "Život i priključenija Pismo Haralampiju - Dositej Obradović" Život i priključenija prvo je delo pisca i najvažnijeg srpskog prosvetitelja Dositeja Obradovića. Ovo delo napisano je 1783. godine, a 1788. godine napisao je i drugi deo. Delo je tematski strukturisano kao autobiografski zapis ili memoari iz detinjstva i života nakon odlaska iz manastira. zapisi su prožeti dubokim filozofsko-moralnim razmišljanjima, koji imaju i prosvetiteljsku ulogu. Ovo delo nije samo svedočanstvo piščeva života već i srpskog društva tog vremena, koje je kritički osmotrio i subjektivno analizirao. Pismo Haralampiju je pismo prijatelju, ono je književni proglas, ali je istovremeno Dositejev prosvetiteljski manifest. ovo nije obično pismo, štampano je u stotinak primeraka: o ličnim, familijarnim temama nema ni reči; nema intimnih poruka, ličnog, privatnog karaktera. Ono je, po samoj zamisli, književni proglas kojim se obaveštavaju prijatelji o štampanju knjige, ali pošto je knjiga na srpskom narodnom jeziku, opštem jeziku, bila neuobičajena, i posle štampanja Orfelinove pesme, prvina, valjalo je obrazložiti razloge zbog kojih se knjiga štampa na srpskom narodnom jeziku. Zato je Pismo Haralampiju Dositejev manifest prosvetiteljskih ideja.

Opis "Put u Radžastan - Stevan Pešić" Knjiga pripovedaka Put u Radžastan pravi je izraz Pešićevih preobraženih i preusmerenih literarnih tendencija koje neumitno vode u svet mišljenja i otkrivaju sve dublje gazove u zamršenim tokovima ljudske svesti. Kroz ove fantastične storije o Ciganima, govoreći o Raju i Paklu, iskazan je princip kosmičke kreacije... Na više mesta se kazuje da „gde smo od to dvoje”, zavisi od toga gde mislimo da se nalazimo, jer su i Raj i Pakao „od iste građe” i da sve zavisi od našeg izbora. Ti doživljaji su toliko jaki i čudesni, upravo zbog istovetnosti svega, zbog brzine proticanja i veličanstvene harmoničnosti, u kojima se čovek istovremeno oseća i kao mrvica i kao ravnopravni učesnik. Ići kroz ovde iznete snove i vizije znači zagaziti u duboki zdenac neizvesnosti... i na dnu njegovom naći neverovatna, sjajna zrnca čiste duhovnosti i imaginacije... „Vasuka je sišao na Zemlju i godinama putovao svetom, ne bi li sakupio Cigane i odveo ih u Radžastan... Govorio je da u Radžastanu, Kući Kraljeva, sja trostruko Sunce. Tamo su svi ljudi braća, a ljubav je jedini zakon. Vreme teče po otkucajima čovekovog srca i um odlučuje o njegovom postojanju. Zemlja je svim ljudima nežna mati, koja ih obasipa milošću i darovima. Pripitomljena nebesa bdiju nad njihovim domovima. Uvek pred vratima opasnosti i smrti, Vasuka je prošao sedamnaest zemalja. Izvadio je sopstveno srce i nosio ga da mu svetli u tim dugim noćima i hrabri ga među neprijateljima. Najteže mu je bilo da sakupi narod koji je kao trava i onde je gde i vetar, po svim drumovima sveta. Sada, kada je to učinjeno, nikakva zemaljska sila sa svojim zakonima, policijom i topovima, udružena sa svom vojskom iz Pakla, neće moći da ih spreči i zaustavi da odu tamo gde će biti srećan narod...″

Opis "Pseća suza - Radivoj Šajtinac" Poezija Radivoja Šajtinca obeležena je izrazito jakom emotivnošću koja nije izraz samo nekog stanja ili raspoloženja, nije samo uznemirenost, ona je više i dublje filozofska promišljenos. Pesme iz ove knjige su duboki žig trećemilenijumske pošasti i poremećenih vrednosti ali i snažni krik protiv sadašnjeg vremena u kojem je vernost značenje koje nestaje, vremena u kojem znamo koliko šta košta, ali ne znamo više koliko šta vredi; gde se trguje svim i svačim, pa i istinskom slobodom i ljudskim dostojanstvom. Ove pesme su snažna refleksija obolelog sveta kojeg karakterišu otuđenje, depresija, melanholija, umor, strah i bol; sveta u kojem je čak i pseća suza i te kako prisutna, ali istovremeno i obavezujuća i sveta... Ipak, trebalo bi naglasiti da nam Šajtinac kroz ovu knjigu poklanja i duh obnove i preobražaja. To njegovoj poeziji daje ozbiljnost, a od čitaoca se očekuje da bude aktivan sagovornik koji će u njoj umeti da pronađe utočište i uporište. Poezija Radivoja Šajtinca zaista je osobena, jer ovaj pesnik svoju pesmu izvodi iz najdubljih slojeva bića.

Opis "Terra dʼoro - Milkica Miletić" NAGRADA MIROSLAV DERETA ZA NAJBOLJI NEOBJAVLJENI ROMAN - 2011. U romanu Terra d'oro Milkica Miletić prati burnu sinhroniju porodičnih sudbina trgovaca, moreplovaca, gospara, Srba iz Dubrovnika, i njihovih burnih života i živih fresaka tih sudbina u okrilju Istočnoga zaleđa, u Srbiji, u moravskom Gradcu i okolini, u zemlji despota Stefana Lazarevića. Jedan od braće De Lembrini, Lorenco, ostaje kao fratar u Dubrovniku. Drugi, Antun, razbludan i nemiran, ostavlja nemilovanu mladu nevestu rođenom bratu, slugi božjem, kao fatalno iskušenje, a njegov sin, plod bludničenja sa sluškinjom, smerno samokažnjavajuće usvojen od vilinske maćehe iz Beneventa, postaje zakupac carine na Rudniku, tamo gde je Gradac, ili Čačak, kako ga zvahu Dubrovčani. Taj preplet mediteranskog, azurnog i belokamenog, s jedne strane, i bujnoplaninskog, zmijolikog, vizantijski pastoralnog i surovog, katoličkog i pravoslavnog, s druge strane, artikulisan je izuzetnom gustom dramaturgijom, koja siže ovog romana uspostavlja potresnim scenama devojačkog samoubistva u iskonskom samospasenju od obeščašćenja, životom novorođenčadi donete u suknenom ili slamnatom smotuljku, vaseljenskom tugom neljubljene žene i neljubljenog muškarca, olakim žrtvovanjem dece, braće i sestara... Tako se u ovom romanu, uz pesničke navode i citate, brojnim značenjima pridodaje i leksički obilna čulna „okolina", malo soli, joda i lijandera, a malo rudničkog bilja i moravskog žubora...

Opis "Zoo Called London - Vida Nenadić" Roman Vide Nenadić "Zoo Called London" bez ustezanja - pravo je otkrovenje, u svakom smislu te reči. Pre svega, reč je o neposrednosti književnog postupka, odnosno o sentimentalnom putovanju kroz vreme i prostor koje karakteriše poetika sadržajne i nepoštedne preotvorenosti, strast i invencija u iskušenjima u odlomcima, znacima, šiframa i komadićima lične i generacijske istorije i prozna artikulacija tog pikarskog intimnog mikrokosmosa kao sadržaj javnih i tajnih džepova na telu i duši, egzodus mladih izndomovine, bombardovanje, pakao politike i politika pakla, različito shvatanje ličnog samouništenja i samospasenja. Bez ikakvih tragova uticaja i idolopoklonstva, lirski pakao mladosti, kombinovanom s neizvesnim poverenjem u ljubav i samoizlečivi karakter nostalgije i druge neizbežne utopije, zavičajni koncentrati i prividi lica u naličja, vera, ljubav i nada... Prigušeni erotizam i globalizam, rok, mirisi i rodni jezik, poezija, muzika i stranstvovanje, glad za prijateljstvom, čuvanje bližnjih, pomen na otkrivene tajne, dva jezika u svesti i disanju, nekoliko civilizacija u samooslobađanju i preživljavanju, melanž i posleistorijskih spomenara, sitnice i spomenici, modrice i citati, stihovi i dokumenta, sve to ključa u romanu komponovanom kao strasna agenda, neposredno, poetski hrabro, s epifanijskim otkrićima oko kojih mogu začeti čitave nove povesti. Pikarski amanet jednoj generaciji i jednom vremenu, jednoj nepriličnoj prilici ili priličnoj neprilici Srbije, Evrope i sveta. Hrabro, uzbudljivo, neopterećeno, bez treme od svakog stilskog modela, čitko u "jednom cugu"!

Opis "Varoška legenda II: Đavolji tefter - Tajana Poterjahin" U smrtonosnom vrtlogu sreće, pravde i straha... Smrtno ranjen, Maksim Nestorović napušta varoš u kojoj ključaju političke netrpeljivosti, a nesposobna liberalska vlast ne može da uspostavi red. To će učiniti novi varoški učitelj, čovek s tajanstvenim namerama, Damjan Uzunski. Spretan političar i svirep mladić, obeležen mržnjom još na rođenju, pridobiće varoš koja više ne sanja Maksimov povratak. Na udaru su i liberali i radikali, Damjan neumoljivo progoni svakoga na koga mu kao na nepoštenog pokažu prstom siromašni i slabi. Imena krivaca upisuje u sveske čuvene po zlu širom Srbije. Ipak, u Кraljevu će upasti u smrtonosnu zamku. Zavoleće lepu Stevku, opančarevu kćer. Sreća će prizvati strah i savest, i zato će prvi put posumnjati u svoju pravdu. Кada ga varošani izaberu za predsednika opštine, Damjan pomišlja da napusti svoj krvavi put, ali već je otišao predaleko, oko njega se zatvara krug. Mnogima odavno smeta, jednom čoveku najviše. Ivanjdanski atentat na kralja Milana doneće Damjanu odgovor na pitanje da li će ga đavo prepoznati kada dođe po svoje. Može li zloglasne teftere da trampi za spasenje svog doma... Povez knjige : mek Strana : 507 Format knjige : 20 cm Pismo : ćirilica

Opis "Bilija - Bisera Boškailo" DOBITNIK NAGRADE "MIROSLAV DERETA" ZA NEOBJAVLJENI ROMAN 2009. GODINE. Roman Bilija Bisere Boškailo sav je u funkciji i u činu življenja. Osnovna i jedina motivsko-tematska vodilja ove knjige je čudnovato lepa apoteoza ljubavi, dakle, apoteoza tom čarobnom petom elementu bez kojeg života nema. Taj peti element isijava iz gotovo svake stranice ovog romana. Reč je o lucidnoj ispovesti žene... žene koja je i kćerka i supruga i majka i ljubavnica i prijateljica... I bez obzira da li Bisera Boškailo piše o drami izgnane žene (izgnane iz svog tela, duha, budućnosti) ili o strastvenoj ispovesti umetnice... uvek je reč o dirljivoj ispovesti žene koja je na raskršću iznenadnih odluka, i ranjena i hranjena, i razočarana i usamljena...

Opis U ovoj intrigantnoj priči o ljubavi i zavođenju, heroina romana Lola Montez otkriva se pred čitaocima postepeno, kao sinteza suprotnosti i zavodljivih predela telesnog i duhovnog, čulnog i metafizičkog, ljubavi i mržnje. Svojom pojavom na pozornici minhenskog pozorišta, nestvarno lepa i harizmatična u čudesnoj haljini satkanoj od čipke i crne svile, protkanoj zlatom i jednom crvenom niti, zavela je ne samo svu prisutnu bavarsku gospodu već i samog kralja, dovodeći publiku do ekstaze svojim strastvenim i nadzemaljskim plesom… Ipak, jedan nepromišljeni gest, kada preko pozorišnog lakeja bude poslala pismo u ruke koje „nisu smele da ga prime“, izazvaće pravi skandal… U svom romanu Kap španske krvi Miloš Crnjanski gradi lirski makrokosmos u koji je smestio lik žene za koju je svet bio otvorena pozornica na kojoj se život odigravao u svim svojim beskonačnim i neretko kontroverznim značenjima. Ipak, sloboda, strastvenost i nesputana čulnost magične i tajanstvene Lole Montez nisu mogle proći nekažnjeno, te će se ona suočiti ne samo sa oštrim osudama Katoličke crkve već i sa osećanjem sopstvene praznine i tuge. Povez knjige : tvrd Strana : 229 Format knjige : 21 cm Pismo : latinica

Opis "Krštenje Klio ili Kako razbuditi usnulu princezu? : ogled o pravoslavnoj filosofiji istorije - Nikola Giljen" Mera istorije nije samo njeno mesto u prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti jednog naroda, ili čovečanstva u celosti. Njena mera zapravo je njeno mesto u večnosti, iako su pojmovi večnosti i istorije na izvestan način suprotstavljeni. U tom smislu ova knjiga je i priča o istoriji kao procesu usmerenom ka večnosti i priča o večnosti kao etalonu istorije. Knjiga Krštenje Klio Nikole Giljena precizno nam objašnjava šta je istorija kao proces a šta kao nauka, i donosi nam odgovor na pitanje koji je najpravilniji pogled na istoriju kao proces i kao nauku. Ova knjiga izlaže razvitak istorijske nauke u svetu i kod nas Srba, od nastanka do savremenog doba, ali i razjašnjava neka sporna i škakljiva pitanja savremene istoriografije: da li različiti narodi mogu imati i različita tumačenja istorijskih događaja, ima li istorija smisla ako nema Boga i nečeg izvan ovozemaljskog života, zašto istorija kao proces uopšte postoji i koji je njen izvor i uzrok, kakve su neistine i grozote o Srbima pisali Hegel, Marks i Engels, zašto iz istorijskog ugla Arapi nemaju pravo na teritoriju Izraela a Jevreji imaju, da li Srbi imaju za šta da se izvinjavaju svojim neprijateljima iz prošlosti i da li istorija sme da bude „posipanje pepelom i izvinjavanje svojim dželatima“, šta je o vremenu i istoriji mislio i govorio patrijarh Pavle, na koji način Biblija objašnjava istoriju, da li je kraj sveta koji poznajemo kraj istorije i u kom smislu, da li su hrišćanske vrline, ljubav, vera i nada, smernice čoveku za putešestvije kroz istoriju, da li je istorija samo skup nasilja i zala ili put usavršavanja čoveka do Božanskog ideala, o hrišćanskoj ideji Božanskog pečata večnosti u istoriji... Ukoliko se posle knjige Krštenje Klio o ovim temama bude više razmišljalo, pisalo i raspravljalo, utoliko će njen učinak biti uspešniji.

Opis "Merokaz - Predrag Smiljković" Predrag Smiljković - usamljeni glas autentičnosti u ovdašnjoj podražavajuće-prepisivačkoj književnoj produkciji, romanom Merokaz ispisuje zanimljivu, dinamičnu, istorijski i stvarnosno provokativnu ali i suptilnu lirsku priču, o traganju za merom stvari, emocija i identiteta. Od krstaša koji se na putu u Svetu zemlju zaustavljaju u gradu Rudniku, srednjovekovne zabranjene ljubavi, savezničkog pilota koji se sa neba sunovraćuje u Srbiju u vrtlogu drugog svetskog rata, do Beograda i Kanade današnjih dana, protiče priča romana u kome je "srce mera svega" povezujući ove naoko razjedinjene simbole i situacije. Merokaz je priča o večnoj snazi ljubavi, moći dobrog i kontinuitetu zla, povest o iskonskoj potrebi da se čovek vrati sebi, drevnom biću sakrivenom negde u tamnim predelima svesti koje, pretrajavajući vekovima čuva dramatičnost našeg postojanja, istine i identiteta. Transparentnom ljudskom slikom stvarnosti vlada privid, u temelju svakog preloma između Božanske države i zemlje dembelije, Predrag Smiljković na romaneskno zanimljiv i semantički neobičan način stvara priču o svetu vrline, odanosti božanskim zakonitostima i nepristajanju na varljivost ljudskih istina, jer elementarna logika ne može da nadomesti božansku suštinu života.

Opis "Putopisi II - Stanislav Krakov" Dok je prvi tom Putopisa posvećen Evropi, Sredozemlјu i Severnoj Africi, Putopisi II Stanislava Krakova objedinjuju novu geografsku celinu – Kralјevinu Jugoslaviju, u čijem se centru nalazi južna Srbija (Kosovo, Metohija i Makedonija) kao putopiščeva opsesivna tema i predmet njegovih čestih hodočašća. Prvi deo ove knjige sadrži svih dvadeset devet tekstova iz jedine putopisne knjige koju je Krakov objavio za života (Kroz Južnu Srbiju, u izdanju lista „Vreme”, 1926), kao i kratak predgovor Ivanke Ivančić Krakov, piščeve supruge, iz iste knjige. Ovde je pridodato i sedamnaest putopisa koje Krakov nije uvrstio u svoju knjigu, ali koji tematski pripadaju ovom krugu. Drugi deo ove knjige sadrži reportaže i putopise iz drugih krajeva današnje Srbije i tadašnje Kralјevine, uklјučujući i jednu od Krakovlјevih najdužih reportaža („Preko Visokih Dečana i Lovćena u Primorje”, 1926), nastalu tokom putovanja kralјevskog para od Metohije, preko Crne Gore i Boke Kotorske, sve do Dalmacije. Takođe, ovde su priklјučena i „Dva zapisa o Beogradu”, pronađena u rukopisnoj ostavštini Stanislava Krakova, koja se čuva u Arhivu Jugoslavije. Odatle je preuzet i završni tekst predavanja „Zvona sa Oplenca”, iz marta 1936. godine. Tekst je pretrpeo minimalne intervencije ne bi li se specifičan autorov stil verno preneo današnjem čitaocu. Krakov se još jednom potvrđuje kao vrstan srpski putopisac, čija su dela dugo bila krajnje nepravedno zapostavlјena. Mirko Demić

Opis Srpski pisci bez šminke Ova knjiga nastoji da pokaže, da pruži informaciju o srpskoj epistolarnoj, kovertiranoj književnosti u poslednja dva veka – od Vuka Karadžlča pa do ,Miodraga Bulatovića i Borislava Pekića. Ta pisma nam dočaravaju segmente iz života pisaca; njihova raspoloženja, izvesne životne činjenice, opservacije o svetu u kojem žive, strasti, ljubavi i mržnje, intrige, ushićenja, blaženstva duše… Srpska epistolarna književnost u protekla dva veka pokazuje izuzetno leksičko bogatstvo ali i "prozirnost duše:’ što rekao Žid, i to one bez ulepšavanja. Svako pismo u ovoj knjizi otkriva, na neki način, karakter pismopisca i čini zanimljiv detalj iz piščeve biografije – otkriva ga…

Opis Nikolić je kritičan, moralan i hrabar autor, koji oštro reaguje na devijacije, apsurde i paradokse zajednice. U stanju je da pogodi u srž, u centar mete društvenog, političkog, pa i ličnog problema. Naprosto, nema milosti prema gluposti. A poseduje neki hladni mir hirurga koji tačno zna gde, kako i zašto seći, pa to i radi, oštro i precizno. Bez obzira na svu težinu i bol koji možda izaziva, naš satirični hirurg nam zaista želi dobro. Pri tom, ne kalkuliše, ne popušta i ne propušta da prozove i pozove, da progovori jezikom obespravljenih sa margine, jezikom besa i jeda poniženih i uvređenih." Slobodan Simić

Opis "Na rubu pameti - Miroslav Krleža" Danilo Kiš je u intervjuu iz 1982. godine govorio o Miroslavu Krleži i tom prilikom kazao je kako u Krležinoj rečenici uvek ima vetra, te da zbog toga njegova zastava neprestano treperi. Skoro četrdeset godina kasnije, pred vama se nalazi roman Na rubu pameti, koji je prvi put objavljen daleke 1938. godine, a koji ćete čitati imajući utisak da ga je napisao vaš savremenik. Ovo je priča o onima koji su se bar jednom zapitali da li je svaka borba za istinu uzaludna ukoliko je društvena stvarnost zasnovana na licemerstvu i gluposti. Ovo je priča i o onima koji se nikada nisu pomirili sa takvom stvarnošću. Naposletku, ovo je priča o pojedincu koji je odlučio da se souči sa takvom stvarnošću i suprotstavi joj se. Zbog svega toga je Danilo Kiš bio u pravu – Miroslav Krleža je jedan od onih pisaca čija će se zastava vijoriti u svim stolećima. „Roman Na rubu pameti možda nije poput Povratka Filipa Latinovicza i Gospode Glembajevih među najviše citiranim ili najčešće tumačenim ostvarenjima Miroslava Krleže, najznačajnijeg hrvatskog, i jednog od najznačajnijih južnoslovenskih pisaca dvadesetog stoleća. Pa ipak, to je danas možda i najaktuelnije delo ovog izuzetno plodnog i angažovanog autora, koji se – kao istinski angažovani intelektualac – tokom cele karijere nije libio toga da u svojim književnim delima tematizuje najvažnije probleme i događaje epohe u kojoj je živeo.“ Tihomir Brajović

Opis "Dinastija Petrović-Njegoš - Živko Andrijašević" "O dinastiji Petrović-Njegoš i njenim vladarima napisani su brojni naučni prilozi, članci i monografije, ali se poslednja monografska publikacija u kojoj su dati državnički portreti svih vladara ove dinastije, pojavila 1896. godine (Dvovekovna vlada slavne kuće Petrović-Njegoša). Od tada do danas nije bilo pokušaja da se napiše naučna monografija o ovoj vladarskoj porodici, iako su za takav istoriografski poduhvat postojali naučni razlozi. Upravo uviđajući taj nedostatak, odlučili smo se za pisanje monografije u kojoj se vladarske biografije svih sedam Petrovića-Njegoša nalaze na jednom mestu."