Opis "Ispod streje dedine kolibe - Slobodanka Rakić Šefer" Slike Slobodanke Rakić Šefer, jedne od naših najvećih savremenih slikarki, sadrže u sebi akumuliranu duhovnost; simboličko nasleđe istorije i podneblja koje tvori mentalne i karakterološke sklopove jednog naroda. Zato nije nimalo slučajno što se u književnoj elementarizaciji svog umetničkog ludensa Slobodanka Rakić Šefer vraća u svet detinjstva otkrivajući čitaocu u zanimljivoj i omamljujućoj prozi čitav mikrokosmos srpskog sela – sveta koji smo negde zaturili ili nekritički odbacili na putevima društvenog razvoja – u kome je sve predmet njene slikarske i književne radoznalosti. Knjiga Ispod streje dedine kolibe nosi sobom jedan poseban stilizovani realizam sa patinom prošlih dana u kojoj se kroz svako lice i svaki oblik, suštinske rituale seoskog života, vašare i slave, narodnu umetnost i kulinarstvo... prepoznaje oblik i odlomak nečega što izvire iz kontinuiteta trajanja, bogate srpske istorije, mitologije, pejzaža, seoskog života i svega onoga što nas je godinama određivalo kao narod i kao integralni deo centralnih kulturnih tokova. Objedinjujući u sebi velika i bogata iskustva jedne od naših najpoznatijih slikarki prelomljena kroz prizmu detinjstva i osvajanja životnih i umetničkih iskustava, bogato ilustrovana crtežima, inspirisanim zavičajnim refleksijama i već zaboravljenim pejzažima detinjstva i tradicionalne imaginacije, ova knjiga nije samo specifična biografska beleška već i čitava mala intimna istorija, koja umnogome nadilazi okvire zavičajne priče. Slike i priče detinjstva Slobodanka Rakić-Šefer „To ja sanjam budnim okom” naziv je izložbe slika Slobodanke Rakić-Šefer koja će biti otvorena u sredu, 6. decembra u Galeriji ULUS-a u Beogradu. U okviru izložbe 13. decembra biće održana promocija njene knjige „Ispod streje dedine kolibe”. Slika „Pesnička sofra” (ulje na platnu 60 x 60) Slobodanke Rakić-Šefer uručena je na nedavno završenom 11. jugoslovenskom pozorišnom festivalu u Užicu Danijelu Husti, dobitniku nagrade „Avdo Mujčinović”, za najboljeg mladog glumca koju dodeljuje list „Politika”. Slobodanka Rakić-Šefer priredila je do sada blizu 80 samostalnih izložbi, učestvovala je na nekoliko stotina kolektivnih likovnih smotri kod nas i u inostranstvu. Dobitnik je i više nagrada za slikarstvo. – U protekloj godini radila sam mnogo. Najpre je u martu izašla moja knjiga „Ispod streje dedine kolibe” sa kojom sam se godinama mučila oko štampe i koja je tek nedavno uz pomoć Ministarstva kulture ugledala svetlost dana, a štampao je grafički atelje „Dereta”. U pitanju su priče iz detinjstva bez ulepšavanja i nadogradnje, iskrena ispovest o najranijem detinjstvu provedenom u Mačvi, koje je formiralo moju ličnost i trajno odredilo moju umetnost. U knjizi se sa dečjim divljenjem podsećam na sve one starinske običaje i seoski život pun prirodne lepote i paganske pobožnosti. Slave, preslave, vašari, prela, samo su neka ključna mesta koja su krasila seoski život u Mačvi – kaže Slobodanka Rakić-Šefer. Nemam nameru, dodaje naša sagovornica, da odlutam u svet književnosti, jer život je kratak, a želim još mnogo toga da odsanjam na likovnom planu. Poznata slikarka nedavno je sa kolegama Brankom Miljušem, Banetom Markovićem, Goranom Mitrovićem i Dragoslavom Živkovićem otvorila Kulturni centar Srbije u Parizu. – To je prostor koji sam doživela kao mogućnost da se svaki pravi stvaralac u njemu predstavi. Međutim, obaveza je svakog budućeg direktora da vrati ugled centra kakav je imao pre dve decenije i tek tada će biti rezultata. Meni lično javilo se nekoliko naših ljudi k oji su davno emigrirali iz zemlje i koji su tek sada počeli da ulaze u naš centar, ali se još ne usuđuju da dođu u zemlju. Zapravo, njih je ganula simbolika sa mojih slika i imali su želju da pričaju sa mnom. Imam utisak da sam jednog i nagovorila da posle pet decenija konačno dođe kući, u domovinu – kaže slikarka. Slike koje Slobodanka Rakić-Šefer stvara poslednjih godina nose istinsku strast za bojom. Autorka napominje da su najdirektnije vezane za detinjstvo i kao da su se slike i knjiga na najprirodniji način, posle tri decenije, spojile u jednu tačku. – Ove slike su detinjstvo koje i dalje sanjam, zato se izložba i zove „To ja sanjam budnim okom”. Vek u kojem živimo trebalo bi da bude vek progresa, ali kako vidimo, on se pretvorio u vek histerije. Ljudi su postali nesrećni i automatizovani. U trci za egzistencijom sve više gubimo sebe i nemamo više ni za šta vremena. Zato sam ove slike posvetila i sebi i drugima, kao upozorenje, kao lek da osvetlimo naše podsvesne delove i da svaki dan nađemo neka zadovoljstva. U slikama sam namerno svesno potražila kontinuitet sa prošlošću sa arhetipovima koji su prepoznatljivi na našim ikonama, freskama, narodnoj ornamentici i graditeljstvu, ćilimima... – kaže Slobodanka Rakić-Šefer. B. Trebješanin Povez knjige : mek Strana : 151 Format knjige : 16x24 cm Pismo : ćirilica

Opis ROMAN O BEOGRADU KOJI JE POSTIGAO VELIKI USPEH U FRANCUSKOJ Milenijum u Beogradu je mozaički napisan roman gde se, kao što naslov naznačuje, gradi portret grada, isto koliko i jedne generacije u njemu. „Beli grad“ je čudesan, prosanjan i proklet, a generacija koja liči na njega, uhvaćena je kroz grupu petoro prijatelja i njihovih ljubavi. Međutim, kada dođe početak rata 1991, te ljubavi ne mogu da prežive. Milenijum u Beogradu nije roman pisan po pravilima, niti je hronika ratnih godina: to je freska o ljudskom ludilu, čija je glavna žrtva – Beograd. Crpeći sa dalekih slovenskih izvora, prožet nadrealizmom, autor koristi sve registre da svome delu udahne duh grandiozne epopeje. „…knjiga koja oduzima dah svojom lepotom i poetskim kvalitetima, čiji je glavni junak srpska prestonica.“ – Le Magazine Literraire „Ovo je priča o noćnoj mori – Istoriji sa velikim I… Priča je kombinacija osvezavajući kratkih poglavlja, gorkih scena iz stvarnosti, žučnih ali i lirski nežnih…“ – La Nouvel Observateur „Autor retkog literarnog dara dočarava osećaj gubitka i bespomoćnosti stanovnika zemlje koja se rasula kao kula od karata.“ – Le Figaro „Jedinstven srpski glas, zvučan, urban i nov … srećni smo što smo našli tako pažljivog, veoma obrazovanog pisca sa ironičnom notom, koji jedinstvenim, često halucinatnim manirom opisuje poslednju dekadu 20. veka u gradu sa kojim se identifikuje: Beograd, to sam ja!“ – Le Monde „I posle halucinatorne unutrašnje i spoljašnje destrukcije Beograda… vidimo kako grad još uvek uspeva da zadrži magične oblasti svog šarma, bogati spektar svojih boja.“ – Livre Hebdo

Opis "Baba, nemoj ništa da me pitaš - Mirjana Bobić Mojsilović" "Baba, nemoj ništa da me pitaš" je zbirka priča napisana od strane Mirjane Bobić Mojsilović. Ova zbirka sadrži priče koje istražuju svakodnevna čuda, sudbine malih ljudi i njihova osećanja. Autorica je poznata po svojim romanima, a ova zbirka priča je osvežena i obogaćena sa devet novih priča. Priče u zbirci se dešavaju na različitim mestima, kao što su ulice uzavrelog grada, plaža, frizerski salon i druga mesta. Kroz likove i događaje u tim pričama, čitaoci će otkriti različite aspekte ljudskih emocija i iskustava. Autorica uspešno prenosi osećanja i sudbine likova, istražujući njihove razmišljanja i životne situacije. Zbirka je osvežena i proširena novim pričama, iako je originalno objavljena pre četvrt veka. Priče otkrivaju sveprisutne teme ljudskih veza, želja, strepnji i svakodnevnih radosti. Mirjana Bobić Mojsilović je stvorila autentične priče koje oslikavaju životne trenutke, kako oni suptilni tako i oni duboki, koji nas čine ljudima.

Opis "U pesku vremena : Afrika - magični kontinent tajni, raznolikosti i predrasuda - Sonja Lapatanov" Jedan veliki američki pesnik je zapisao: „Samo oni koji će rizikovati da odu predaleko mogu da otkriju koliko daleko može da se ode.” Knjiga Sonje Lapatanov govori o najuzvišenijim momentima putovanja: i na otkrivalačkom i na saznajnom polju priče koja se pred čitaocima otvara, baš kao i naslov knjige – U pesku vremena. Bogati detalji jednog putnika i vešto obraćanje jednog pisca garantuju uzbudljivo čitanje Afrike, nestvarno zavodljivog Crnog kontinenta, i upoznavanje stranog sveta: od srca saharske pustinje u Libiji, Aleje ajkula Južne Afrike, ponosnog crvenog naroda Namibije, padajuće vodene zavese Zimbabvea, kamene bajke Alžira, sve do divljeg juga Etiopije i neobičnih hramova Sudana. Reč je o susretu dva senzibiliteta koji se neprestano dopunjuju i bogate – piščevog sveta i sveta koji upoznaje. Zato je posebnost ove knjige u ispovednim minijaturama koje autor uvek uobličava jednom lirskom notom s velikom pažnjom i upornošću da svemu što vidi dâ jedan lični trag – kao stope u pesku.

Opis "Gata: umrežavanje - Igor Avžner" Kao odgovor na globalnu pretnju terorizma svetske sile stvaraju GATA – globalnu antiterorističku aganciju. Da li će umrežavanje informacija prikupljenih iz novinarskih i obaveštajnih izvora otkriti vezu između terorističkih napada, kriminalnih ubistava, tokova „prljavog“ novca i narkotika? U borbi za moć, suprotnim interesima su umreženi: korumpirani političari i mediji, lobisti i politički stratezi, krupni kriminal i nevladine organizacije, vojni i obaveštajni specijalci i teroristi.