RETKO U OVOM STANJU!!!! KOMPLETAN STRIP NIJE NIGDE POCEPAN I NIJE NIGDE PISANO PO STRIPU

Odlicno ocuvan poster. Visina: 42 cm Sirina: 30 cm Pogledajte ovde ostale predmete koje nudim: http://www.kupindo.com/Clan/Shmickey86/SpisakPredmeta

Strip Magazin broj 11 +Poklon jos jedan primerak broj 11 koji je nekompletan i broj 12 koji je takodje nekompletan - fale unutrasnje stranice. Stanje kao na fotografijama.

Broj strana: 288 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 21 cm Godina izdanja: 2018. Izdavač: Knjiga komerc U vašim rukama je 47 priča beogradskog pisca Mome Kapora, u kojima se ovaj pripovedač i dokoni šetač kreće kroz svet koji je lako prepoznatljiv, naslikan sa mnogo pojedinosti koje u sebi nose dah jednog vremena. * Među hiljadama engleskih reči, koje su poput rojeva dosadnih muva napale naš mali siroti jezik, poslednjih godina najčešća reč je brend. Osnovane su čak i državne komisije koje bi trebalo da svetu otkriju sprske brendove, a brenda nigde ni od korova, kao da je u zemlju propao...

ISBN: 9788677120177 Broj strana: 404 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Godina izdanja: 2004 Izdavač: Knjiga komerc Pišući dopadljivo i elegantno, neobičnom neposrednošću i lakoćom osvaja pažnju čitalačke publike. Iza svakodnevnih refleksija o našem vremenu i njegovim protagonistima, u Kaporovoj književnosti uvek ima nečeg višeg i univerzalnijeg.

ISBN: 9789997653130 Broj strana: 260 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20 cm Godina izdanja: 2021. Izdavač: Imprimatur Antiklimaks ne daje konačan odgovor na večno pitanje o odvojenosti autora i dela, ali želi da zagolica strukturom. Kroz elemente, motive, sleng i simbolizam, koji u najširem smislu čine put nastanka jednog romana, Slobodan Karl istovremeno govori i o svom životu. Antiklimaks je priča o prosečnosti, želji za impresioniranjem, sujeti, narcisizmu, ludilu, usamljenosti i samoironičnosti. Istovremeno, Antiklimaks je i pripitomljavanje svega navedenog. Antiklimaks je priča o slučajnosti i sreći koju će uspešni i ostvareni retko pomenuti.

ISBN: 9788677121105 Broj strana: 179 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Godina izdanja: 2008 Izdavač: Knjiga komerc Momo Kapor u ovom kratkom romanu ispričao je poslednju noć Tabora, "za koji niko pouzdano ne zna ni kada je podignut, ni kada je srušen, da bi se na njegovom mestu podigao jedan soliter..".

ISBN: 9788677121228 Broj strana: 406 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Godina izdanja: 2005 Izdavač: Knjiga komerc Eldorado-hohštaplerska saga ili hronika velikih prevara Džonija Zeca, obiluje onim kaporovskim smehom do suza i smehom kroz suze, a uz to je pisana tako da bismo, sve da je i nepotpisana, nepogrešivo prepoznali njenog autora. Čitalac majstorski biva uvučen u onu osvedočenu narativnu fugu kaporijanu, kao u kakvu strau prodavnicu retkosti u kojoj se pisac neosetno vraća sebi i svome književnom svetu.

ISBN: 978-86-7712-262-1 Broj strana: 272 Pismo: Ćirilica Format: 21 cm Godina izdanja: 2010 Izdavač: Knjiga komerc Putopis kroz biografiju, beogradskog pisca Mome Kapora je svojevrstan antiputopis; autobiografska knjiga o lutanjima po svetu u potrazi za zivotnim smislom - secanje na mnostvo lica i licnosti koje je autor sretao po svojim putovanjima. Od mladalackog autostopiranja i plovidbe duz obala Mediterana, preko njujorskih uglova i avenija i toplih mora dalekog Istoka, sve do krajiskih manastira i vrleti u poslednjem ratu, autor se, na kraju, vraca Srbiji i njenoj sustini, bas kao i Kandid, koji se posle svih avantura posvecuje obradjivanju svog vrta. Ova pripovest svetskog putnika prepuna je uzbudljivih dogadjanja, vidjenih na tipicno kaporovski, nasmesen i samoironican nacin, jedinstven u nasoj knjizevnosti.

Broj strana: 160 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 23 cm Godina izdanja: 2020. Izdavač: Most Art Jugoslavija U zemlji gde je na političkoj sceni stalno otvorena obmana, agre­sivna pretnja i neskrivena mitomanija, kao pravo osveženje i ohrabrenje dođe svaka prava građanska inicijativa koja nudi drugačiji stil razmišljanja i ponašanja. U takve inicijative nesumnjivo spada i Bilten nezavisnih građana Zemuna koji izlazi i hrabro se probija u našoj javnosti već punu godinu dana. Ove novine, skromne po formatu i broju stranica, ali sa snažno naglašenom građanskom orijentacijom, izdaje Savez nezavisnih građana Zemuna koji se i sam pročuo i van atara svoje opštine. Prilozi u Biltenu su redovno prilično širokog tematskog raspona. Recimo, u broju za januar i februar ove godine tretiraju se i političke teme opštijeg značaja („Zašto Savez nezavisnih građana Zemuna nije ušao u Savez za promene“), pa do onih svakodnevnih, iz neoposrednog okruženja Zemunaca. Ali, bilo o čemu da piše, list se očigledno trudi da brižljivo neguje građansku vrlrinu. D. I. (Dragoš Ivanović) Republika br. 208-209 / 1-31. mart 1999. Dvadeset tri godine nije nikakav okrugao, jubilarni, broj koji bi bio povod za obeležavanje nekakve godišnjice, pogotovo ne godišnjice koju treba slaviti. Ova knjiga je zbornik dokumenata iz jednog perioda koji je obeležio lokalnu istoriju jednog malog gradića u okviru beogradskog megalopolisa, ali značaj dobija na tome što su akteri ovih događaja danas na vrhuncu moći politike koju su tada započeli. Tada su bili parni lonac, a danas, 2020-te, su zahuktala lokomotiva. Da bi se 2020. godine razumelo stanje u kom se nalazi cela država Srbija, kad to već nije bilo prepoznato tada, ili 2000-2002. godine, onda nije zgoreg da se film premota, da se vratimo na početak, u godinu kad je Srpska radikalna stranka dobila na upravljanje jednu gradsku opštinu u Beogradu – Zemun. (...) D. Stojković (iz Predgovora)

Broj strana: 175 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 20 cm Izdavač: Most Art Jugoslavija S Romima i ne samo Romima sam kao dečak delio i logorašku i izbegličku sudbinu. Taj davni biografski podatak obeležio je moja istraživanja uslova života Roma u Srbiji. Osnovu mog istraživačkog pristupa činio je stav da nema slobodnog društva bez slobode pojedinca, a da se ljudska i manjinska prava, građanske slobode pripadnika nacionalnih manjina mogu temeljno analizirati istraživanjem uslova života egzistencijalno najugroženijih – Roma. Ni jednog trenutka ne skrivajući svoju empatiju i poštovanje prema Romima, jasno i otvoreno sam iska­zivao svoj kritički stav prema nekim postupcima samoproklamovanih i stvarnih romskih aktivista i vođa, s nadom da i na taj način mogu da doprinesem procesima emancipacije – ne samo Roma od siromaštva, nego i srbijanskog društva u celini od ksenofobije i primitivne arogancije prema svemu što je drugo i drukčije.

Broj strana: 245 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20 cm Izdavač: Most Art Jugoslavija U proslavljenoj knjizi „Životi i mišljenja istaknutih filozofa“, znameniti doksograf iz II veka, Diogen Laertije, Aristotelu pripisuje sledeće reči: „Ružno je ćutati, a Ksenokrata ostavljati da govori“. Ksenokrat nije bio tiranin, niti političar, nego filozof, čovek kontemplacije, upravnik Platonove Akademije, čije je mišljenje Aristotel smatrao rđavim. Koliko li je tek ružno ostavljati tiranina da govori ono što uskraćuje slobodu a proizvodi mržnju, nasilje i strah? Kad je društvo uzapćeno u pećini na čijim zidovima se kao stvarnost projektuju slike onako kako ih režira režim, nemoralno je ćutati. Srpsko društvo u državi pod rukovodstvom Slobodana Miloševića bilo je u pećini na čijim je zidovima kreirana stvarnost. Za dvanaest godina tokom kojih su – u televizijskom političkom magazinu nezavisne produkcijske kuće VIN, „Video nedeljnik“ (emitovanom uglav­nom na Studiju B i B92) – objavljivani, jedan deo ovih kratkih tekstova, fusnota, napisan je pod Miloševićevom, a drugi pod tranzicionom vlašću. Raniji ukazuju na kriminogeni karakter prvog režima; kasniji – najpre blagonakloni u nadi da će se nova vlast uhvatiti u koštac sa autoritarnim nasleđem – postaju, kako vreme odmiče, sve oštriji u osudi novog talasa korupcije, bezidejnosti i kohabitacionizma sa starim režimom.

ISBN: 9788661453823 Broj strana: 266 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20 cm Godina izdanja: 2021. Izdavač: Geopoetika Svestran u zahtevima prema sebi, Sergej Trifunović ih je vremenom, jedan za drugim, ispunjavao: od glume, muzike, preko dobrotvornog pomaganja deci do socio-političkog megafona, stigao je i do književnosti. Ovaj meditativni smiraj mu, čini se, leži. U njemu je prikazao sve svoje javne, ali, što je važnije, i skrivene emocije; kao i analitičnost, kreativnu percepciju, skromnost, bespoštednost u analizi samoga sebe… Znani i neznani S.T. Rezultat: pomalo autobiografija, a više biografija o sebi (ono kada pišete o sebi kao o drugome). AutoBiografija kroz druge i preko drugih. A najviše putopis po isprepletanoj Amero-Srbiji, od Beograda i nazad, preko Pariza, Amsterdama, Njujorka i Los Anđelesa, ali i Los Aranđelovca. To su predeli tela. Sve drugo u ovoj knjizi predeli su duše. I njena prozno-poetska scenografija. A onda – "Pick up the pieces and go home" (Gold Dust Woman, Fleetwood Mac): posle velike igre, kao da je pokupio pinkle i otišao kući. U novu potragu. Ali, S.T. nas upozorava da se ne plašimo; "preti" da neće postati pisac. No, i da samoga sebe izneveri (što mu ne bi bio prvi put), oprostilo bi mu se. Vladislav Bajac „Ne posedujem podatak da li Sergej doručkuje uranijum, ali nije tajna da žestokom energijom i dalje tutnji kroz geografiju, karijeru i život. Talenat ga voda na razne strane i omogućava da vidi, upozna, čuje i zapamti mnogo od velikana sveta u kome se najbolje oseća. Nešto od tog emotivnog tovara lepo je deponovao u Stovarište. To je učinio galantno, zavodljivo, strasno i iskreno. Kad nekoga voli i poštuje, to nema ni cenu ni meru… Stovarište je knjiga koju valja doživljavati svim čulima: rečenice možete okusiti, stihove vikati na ulici, odlomci zvuče kao muzika, a sve vreme gledate kadrove iz fi lmova koji čekaju da budu snimljeni. Stovarište nije tek zbirka o drugima, ona je i oblik samotumačenja. Prateći celovitost priče, čitaocu se pruža mogućnost da razume taj jedinstven slučaj, dakle, sve ono što je Sergeju dostupno, ali i što mu izmiče u spoljnom svetu. To je vrlo važan element za razumevanje tog drugačijeg čoveka. Pričajući svoju, on priča priču koja se tiče svih nas.“ Peca Popović

REVIJA ZA ISTORIJU I TEORIJU STRIPA BR. 7 MART 1978. Tematski broj: AMERIČKI AVANTURISTIČKI STRIP TRIDESETIH GODINA SADRŽAJ: Žika Bogdanović: SLIKOVNA SIMFONIJA ILI POVRATAK STRIPU 4–13 Delmer Lindzl: DEJVID LEVIN ILI „UNUTRAŠNJE BIĆE” 15–22 Eduar Fransoa: TIM TAJLOR ILI DOK JE SVET BIO MLAD 23–24 Lajmen Jang: „TIM TAJLOR” 25–47 Gilbert Seldes: LJUBAVNI SNOVI ILI JEDNA MAČKICA NE KAO DRUGE 48–54 Pjer Kupri: PRINC VALIJANT ILI NA RUBU ARTUROVOG MITA 55–58 Herold Foster: „PRINC VALIJANT“ 59–77 Bogdan Tirnanić: JEDAN STRIP U SVESKAMA ILI SUPERMENOVI DVOJNICI 78–87 Tibor Varadi: STRIPOVNA NARACIJA ILI PONOVNO ČITANJE „VIRUSA” 88–92 Karlo dela Korte: MANDRAK ILI VITEZ PRAVDE SA CILINDROM 93–95 Li Fok – Fil Dejvis: „MANDRAK MAĐIONIČAR“ 96–121 Milton Kanif: Mali Teri ili zaljubljen u pustolovinu 122–130 Moris Horn: DIVLJA DŽUNGLA ILI NE MOŽETE OBMANUTI SVOJE SNOVE 132–149 Bern Hogart: ČOVEK KAO TAKAV ILI KAKO SAM ZAMISLIO „TARZANA” 136–137 Pjer Karpl: DIVLJE ZVERI, DIVLJI LJUDI, ILI DŽENTLMEN IZ DŽUNGLE 150–153 Pjer Karpl: DUH KOJI HODA ILI MASKIRANI PRAVEDNIK 154–156 Li Fok – Fil Dejvis: „FANTOM“ 157–201 Pjero Zanoto: DEČAK OD DRVETA ILI STO PEDESETOGODIŠNJAK PINOKIO 202–206 Sedmi broj PEGAZA, koji se pred čitaocima i ljubiteljima stripa pojavljuje, posle dužeg zastoja, u novom obliku i sa obogaćenom sadržinom, tematski je broj i u celini je posvećen najznačajnijim autorima i ostvarenjima u američkom stripu tokom tridesetih godina. U ovaj izbor, međutim, usled izuzetnog obilja materijala, nije moglo ući ostvarenja Vilijema Rita i Klarensa Greja, „Brik Bradford”. Redakcija PEGAZA, iz tog razloga, namerava da u najskorije vreme izda i osmi broj časopisa, koji će činiti sastavni deo prethodnog broja, i u kome će, prvi put u nas, biti objavljena jedna celovita epizoda „Brika Bradforda” (sto šezdeset nedeljnih tabli), koja je izlazila u periodu od 1938. do 1941. godine. Deo ove epizode bio je objavljen u predratnom „Politikinom zabavniku” pod naslovom „Kapetan Grin.” Redakcija PEGAZA, u skladu s naporom da oplemeni i produbi analitičku vrednost materijala koji časopis objavljuje, planira i niz drugih tematskih brojeva. Jedan od sledećih, tako, biće posvećen savremenom evropskom stripu – čime se duboko uvažava činjenica da, tokom poslednje dve i po decenija, stari kontinent postaje jedno od središta zbivanja u savremenom stripu. TIM TAJLOR „Tim Tajlor” (Tim Tyler`s Luck) jedno je od ostvarenja sa najdužim kontinuitetom u istoriji stripa. Nastao je, gotovo istovremeno, u dve verzije: dnevnoj i nedeljnoj, u najranijim tridesetim godinama, 1930, odnosno 1931. godine. Čitavo vreme crtao ga je Lajmen Jang, obe verzije paralelno, kada je, 1948, rad na nedeljnim tablama ustupio drugim crtačima, a za sebe, do 1952, zadržao dnevnu verziju. Od 1952. u dnevnoj verziji sa Lajmenom je počeo sarađivati Bob Jang, dok su nedeljne table prešle u nadležnost Toma Mejsija. Kod nas se „Tim Tajler` počeo pojavljivati već u ranim danima nastanka „Mike Miša”, pri čemu su dnevna i nedeljna verzija izlazile bez nekog naročitog reda. Između „Mike Miša” i suparničkog lista „Truba” u jednom je trenutku izbio spor, vezan za pravo za objavljivanje „Tima Tajlora`; spor je razrešen u korist „Mike Miša”, koji je otad, u predratnim godinama, imao apsolutno pravo na objavljivanje ovog tada vrlo popularnog stripa. U posleratnom periodu, zahvaljujući možda i tome što je ovaj strip dosta izgubio na svojoj privlačnosti, „Tim Tajlor” se pojavljivao rede, sa samo ponekom epizodom. Bez obzira na činjenicu da se, sa izmenjenim svetom, i sam izmenio (ili, možda, upravo usled toga), „Tim Tajlor` ostao je zabeležen u istoriji stripa kao simbol, i izraz, tridesetih godina, i, istovremeno, kao jedan od prototipova avanturističkog žanra koji je cvetao upravo u ovoj epohi. Epizoda koju objavljuje „Pegaz” u ovom svom broju predstavlja dnevnu verziju, koja je prvi put izlazila od 6. aprila do 20. juna 1936. godine. PRINC VALIJANT Jedno od najveličanstvenijih ostvarenja uopšte u istoriji stripa, „Princ Valijant” (Prince Valiant) Herolda Postera ima veoma dugu tradiciju izlaženja i u našem podneblju. Obrađena znalački i nadahnuta, saga o apokrifnom vitezu Okruglog stola vezivala je za sebe naklonost nekoliko naraštaja jugoslovenskih čitalaca. Kao i većina ostvarenja koja su nastala pod okriljem King Fičersovog sindikata, i „Princ Valijant” je izlazio u predratnom „Mika Mišu”. Tu je stekao i slavu i popularnost, koju više nikad nije izgubio, te je i u posleratnim izdanjima, kroz brojne specijalizovane listove, u potpunosti zadržao. Poslednjih godina ovaj strip najčešće objavljuje novosadska „Stripoteka”, koja je, takođe, prvi put publikovala pojedine, potpuno nepoznate epizode „Princa Valijanta”. Imajući u vidu značaj ovog ostvarenja u istoriji stripa, kao i reprezentativnost „Princa Valijanta” za novi stvaralački medij, novosadska izdavačka kuća „Forum”, u saradnji sa Izdavačkim zavodom „Jugoslavija” iz Beograda, priprema objavljivanje integralne verzije ovog stripa, remek-dela Herolda Fostera, u petnaest tomova. U ovih petnaest tomova, sukcesivno bi bio objavljen celokupni opus Herolda Fostera, uključujući i stotinak nedeljnih tabli „Srednjevekovnog zamka”, koji predstavlja nadopunu „Princa Valijanta`. Prvi tomovi ove serije trebalo bi da se pojave već tokom sledeće jeseni. Epizoda koju „Pegaz` pruža na uvid čitaocima u ovom broju prvi put je u originalu bila objavljivana od 9. maja do 5. septembra 1954. MAN DRA K MAĐIONIČAR Predratnim čitaocima „Mike Miša` Mandrak (Mandrake the Magicien) je bio jedan od najomiljenijih likova – baš kao i čitaocima širom sveta u to doba. Li Fok ga je kreirao gotovo dve godine pre Fantoma – „Mandrak` se, kao dnevni strip, pojavio 11. juna 1934., a kao nedeljni 3.-februara 1935. godine – i, kao i prethodni, uspeo da ga kroz sva iskušenja provede sve do ovih godina. Zamišljen najpre kao lik koji će posedovati čudotvorna svojstva, Mandrak je bio vrlo brzo sveden na proporcije veštog i šarmantnog iluzioniste – čoveka koji svoje hipnotičke sposobnosti koristi kao snažno i efikasno oružje. Kao i Fantom, i Mandrak je posvećeni borac protiv kriminalaca i otpadnika od durštva, mada, za razliku od Fantoma, u toj misiji nije vezan nikakvom polumističkom zakletvom. „Mandrak` je u predratnom periodu bio jedan od glavnih stripova na kojima se zasnivao prestiž „Mike Miša”, dok se, poslednjih godina, pojavljuje gotovo isključivo u „Politikinom zabavniku” i „Stripoteci`. Njegov tvorac, Li Fok, ostao je sve do danas pisac scenarija, dok su se crtači smenjivali – prvi je bio Fil Dejvis, sa kojim je od 1942. godine sarađivala Marta Dejvis, a poslednji u nizu je Fred Frederiksen. Epizodu koju „Pegaz` objavljuje u ovom broju – epizoda je poznata pod naslovom „Gospodar Dementora` – crtao je Fil Dejvis, a prvi put je, kao nedeljna verzija, objavljivana od 14. marta do 29. avgusta 1937. godine. FANTOM „Fantom` (Phantom) predstavlja prvog velikog maskiranog junaka u istoriji stripa, i, bar kad je jugoslovenska čitalačka publika u pitanju, dosad neprevaziđenog. Nastao je iz mašte Lija Foka, koji je pisac njegovih brojnih avantura ostao sve do naših dana – uprkos relativno čestim izmenama crtača koji su uobličavali Fokova scenarija. Crtač koji ga je prvi, 17. februara 1936. godine, uobličio, i koji mu je dao nezaboravni vizuelni izraz, bio je Rej Mur. Docnije ga je, sa mnogo manje uspeha, zamenio Tomas Mek Koj, koga je, opet, znatno uspešnije, nasledio Saj Beri. Rej Mur se u međuvremenu još nekoliko puta vraćao svom omiljenom liku, kako u dnevnim verzijama tako i u nedeljnim (nedeljna verzija startovala je 28. maja 1939. godine). Ponovo je „Mika Miš” bio list koji je, u godinama pred rat, držao sva prava na objavljivanje „Fantoma”, publikujući nekoliko među najboljim tadašnjim dnevnim i nedeljnim epizodama. U posleratnom razdoblju „Fantoma` je objavljivalo više listova, dok konačno, tokom poslednjih godina, nije počeo da gostuje isključivo na stranicama „Stripoteke” i „Politikinog zabavnika`. Crtač epizoda koje se danas u nas objavljuju uglavnom je Saj Beri, koji, po pravilu, verno sledi koncepcijski izmenjen lik čije pustolovine i dalje potpisuje Li Fok. Kao i većina drugih avanturističkih stripova rođenih tokom tridesetih godina, koji su uspeli da prežive sve mene vremena i ukusa, i „Fantom” se morao prilagoditi. Zadržavajući osnovnu pretpostavku na kojoj je kao lik sazdan – posvećeni borac protiv kriminala i nepravde uopšte – Fantom je danas lišen nekadašnje mističnosti koja ga je u potpunosti okruživala. Prihvatajući nova obeležja, i novi duh vremena, Fantom je danas lik mnogo bliži stvarnosti. Epizoda koju „Pegaz” objavljuje u ovom broju nastala je 1938. godine, i, kao i većina predratnih epizoda „Fantoma`, bila je prvi put objavljena u „Mika Mišu`. Žika Bogdanović je rođen 1932. u Beogradu. Publicista je, istoričar umetnosti, filolog i novinar. Tokom svoje višedecenijske karijere bavio se filmom (kao kritičar Borbe, dobitnik je nagrade za filmsku kritiku Beograd film 1962., takođe je bio direktor Jugoslovenske kinoteke), televizijom (kritičar NIN-a), politikom (reporter TANJUG-a), džezom (urednik i voditelj serijala „Svet džeza“ na Radio Beogradu), uredništvom (urednik kulture NIN-a, direktor izdavačkog zavoda Jugoslavija, glavni urednik mesečnika Liberal, osnivač i glavni urednik zadužbine „Ateneum“, osnivač i urednik mnogih književnih edicija kao što su „Kentaur“, „Plava ptica“, „Zenit“, „Polaris“…) i naravno stripom. Pokretač je jednog od najznačajnijih evropskih časopisa o teoriji i istoriji stripa Pegaz iz 1974. godine. Za svoj rad na polju strip teorije je nagrađen 1983. Nagradom „Andrija Maurović“, ali i 1992. nagradom „Maksim“ za životno delo na području teorije i istorije stripa. Autor je velikog broja stručnih knjiga, kao i romana, pripovetki, zbirki poezije, putopisa, eseja, monografija i studija iz pomenutih oblasti. Od gotovo dvadeset naslova iz različitih oblasti treba naglasiti one iz oblasti teorije stripa kao što su: Čudesni svet Đorđa Lobačeva iz 1975. godine, Aleks Rejmond ili poslednji put kada smo bili mladi iz 1975. godine, Umetnost i jezik stripa iz 1993. godine, Čardak ni na nebu ni na zemlji: nastanak i život beogradskog stripa 1934–1941. iz 2007. godine. Bio je član međunarodnog žirija Prix de la Presse za nagradu za najbolje publicističko delo godine u Evropi. Bavio se prevođenjem, a na tom polju je zapažen sa prevodima: Dž. R. R. Tolkina, Isaka Asimova, Karla Gustava Junga, Stanislava Lema, Artura Klarka i mnogih drugih. MG84 (L)

TVRD POVEZ , A4 FORMAT OCUVANO

m5 pegaz 7

m5 PEGAZ - SPECIJALNI BROJ - DJORDJE LOBAČEV - pepeljuga - baron minhauzen - čarobnjak iz oza

m5

Broj strana: 250 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20 cm Godina izdanja: 2020. Izdavač: Vladimir Veličković „Do kraja čitanja NOVAC neće više biti mučni pojam, već alat, dobićete vetar u leđa kako da bolje vrednujete sebe, vreme i svoja znanja i veštine, naplatite svoje znanje, nastupate pred klijentima, razmišljate ne kao radnik, već kao biznismen i investitor. Zbirka praktičnih saveta i odmah primenljivih instrukcija o novcu, zarađivanju, razvoju preduzetničkog razmišljanja, investiranju…Kolekcija biznis mudrosti sa obuke koju je do sada slušalo više od 1500 ljudi. Knjiga korak po korak predstavlja kako slobodna uspešna osoba razmišlja o novcu, koristi ga, vodi posao, organizuje svoje vreme, brine o porodici i živi život. Kroz ove lekcije naučićete kako da ne jurite za novcem, već da upravljate njime. Naučićete kako da razmišljate kao preduzetnik i kako se ideje stavljaju u akciju. Čitajući ovu knjigu, poželećete da već upravljate sa nekoliko biznisa i dobićete ideje i instrukcije kako da to ostvarite. Šta ćemo da saznamo dok čitamo knjigu: Kako da bolje razumemo novac Zašto nemamo više novca? I kako da ga pridobijemo? Ljudske navike u zarađivanju i trošenju. Koje su dobre, a kojih treba da se klonimo. Savete i inicijative – onih koji su uspeli, onih koji nisu uspeli i zašto Vođenje budžeta – detaljno planiranje, dugoročno, kratkoročno… Pravljenje finansijskog plana Kako sve može da se zaradi – uz trenutne ekonomske okolnosti Preduzetničko razmišljanje, ne samo u poslu, već u životu Pisanje projekata i biznis planova – konkretno, na licu mesta Saradnja sa inv. fondovima – kako doći do njih, kako obezbediti novac Kako „uposliti“ novac Štednja, Osiguranje, Investiranje Izgradnja boljeg životnog standarda" Zbirka praktičnih saveta i odmah primenljivih instrukcija o novcu, zarađivanju, razvoju preduzetničkog razmišljanja, investiranju…

Izdavač: IC Revija, Osijek Godina izdanja: 1979/80 Povez: Broširan Broj strana: 78 Stanje: Veoma dobro Veljko Krulčić: BORDO, “ŠKOLA HODANJA”, ĐANIŠ, “MASLAČAK” I ZLATKO GRGIĆ Devedesetgodišnji Borivoj Dovniković glavna je strip-zvijezda novog 43. broja stručnog časopisa “Kvadrat” kojeg već puna tri desetljeća s iznimnim entuzijazmom uređuje (i izdaje) Vjekoslav Đaniš iz Bizovca. Bordo je dobio naslovnicu i udarni intervju u “Kvadratu”. Jedno od pitanja u intervjuu – kojeg je vodio Đaniš – odnosilo se osječku dječju reviju (zapravo časopis) “Maslačak”, koji je bio jedinstven u tadašnjim jugoslavenskim okvirima po tome što je svaki broj uređivala druga osoba – iz reda “značajnih” ličnosti u umjetnosti. S obzirom da svaki podatak, svaka informacija iz povijesti stripa mora biti vjerodostojna i provjerena kažimo: a) Borivoj Dovniković je bio urednik (i autor naslovnice) “Maslačka” br. 4 u njegovom petom godištu (izašao je početkom 1980., što se može zaključiti po činjenici da su pojedini tekstovi datirani sa siječnjem te godine) b) strip “Škola hodanja” nije premijerno objavljen u tom broju, nego u jednom od prijašnjih brojeva “Maslačka” c) kao urednik “Maslačka” Bordo je objavio strip svog kolege i prijatelja Zlatka Grgića “Otac i sin” d) Bordo je u tom broju objavio svoj autobiografski zapis “Kako smo bili mladi” e) kao autore ilustracija za pojedine pjesme i priče Bordo je angažirao među ostalima Zdenka Gašparovića, Radivoja Gvozdanovića, Nives Kavurić – Kurtović, Joška Marušića, Vladimira Polića, Ivana Puljka, Milana Blažekovića, Krešimira Zimonića, Duška Petričića, Srđana Matića i druge Za strip ŠKOLA HODANJA jednom prilikom sam napisao kako predstavlja “hrabru grafičku inovaciju u njegovu opusu, dvije sličice/crteža na jednu tablu/stranicu”, odnosno kako je to “pregledan i stilski čisti strip, u kojem je na prvi pogled sve jednostavno, ali zapravo maksimalno svrhovito”. Zaključio sam kako ŠKOLA HODANJA nije samo svojevrstan Bordin “odgovor”, nego i neposredna autorska i umjetnička demonstracija mogućnosti da autor klasične provenijencije uradi strip modernog (“novokvadratovskog”, tj. “trećegeneracijskog”) senzibiliteta. Usput rečeno, o vrijednosti i važnosti “Maslačka” ništa zornije ne svjedoči nego impresivna lista njegovih urednika. Prije Borde, neki od njih su i: Gustav Krklec, Fabijan Šovagović, Dušan Vukotić, Arsen Dedić, Anđelka Martić, Veljko Bulajić, Branko Čopić, Mladen Bjažić, Tibor Sekelj, Ruža Pospiš – Baldani, Dobriša Cesarić, Zlatko Bourek, Ljubivoje Ršumović, Goran Babić.

Vidi sliku. Strip je kompletan.Sa strane lepljeno selotejpom.Nigde nije šarano po stripu. Strip šaljem preporučenom tiskovinom. Uplata post netom ili na tekući račun banke Poštanska štedionica 200-58999105-62 Po završetku aukcije, najbolje bi bilo da se čujemo telefonom ili preko limundo poruka, radi dogovora oko uplate i slanja stripa. STRIP SE PRODAJE U STANJU PRIKAZANOM NA SLICI, ako niste sigurni u zadovoljavajući kvalitet, NE LICITIRAJTE!

Vidi sliku. Strip je kompletan.Očuvan 4+.Nigde nije šarano po stipu. Strip šaljem preporučenom tiskovinom. Uplata post netom ili na tekući račun banke Poštanska štedionica 200-58999105-62 Po završetku aukcije, najbolje bi bilo da se čujemo telefonom ili preko limundo poruka, radi dogovora oko uplate i slanja stripa. STRIP SE PRODAJE U STANJU PRIKAZANOM NA SLICI, ako niste sigurni u zadovoljavajući kvalitet, NE LICITIRAJTE!

Vidi sliku. Strip je kompletan.Očuvan 5-.Nigde nije šarano po stipu. Strip šaljem preporučenom tiskovinom. Uplata post netom ili na tekući račun banke Poštanska štedionica 200-58999105-62 Po završetku aukcije, najbolje bi bilo da se čujemo telefonom ili preko limundo poruka, radi dogovora oko uplate i slanja stripa. STRIP SE PRODAJE U STANJU PRIKAZANOM NA SLICI, ako niste sigurni u zadovoljavajući kvalitet, NE LICITIRAJTE!

Vidi sliku. Strip je kompletan.Odlično očuvan.Nigde nije šarano po stipu. Strip šaljem preporučenom tiskovinom. Uplata post netom ili na tekući račun banke Poštanska štedionica 200-58999105-62 Po završetku aukcije, najbolje bi bilo da se čujemo telefonom ili preko limundo poruka, radi dogovora oko uplate i slanja stripa. STRIP SE PRODAJE U STANJU PRIKAZANOM NA SLICI, ako niste sigurni u zadovoljavajući kvalitet, NE LICITIRAJTE!

Vidi sliku. Strip je kompletan.Odlično očuvan.Nigde nije šarano po stipu, osim na zadnjoj korici. Strip šaljem preporučenom tiskovinom. Uplata post netom ili na tekući račun banke Poštanska štedionica 200-58999105-62 Po završetku aukcije, najbolje bi bilo da se čujemo telefonom ili preko limundo poruka, radi dogovora oko uplate i slanja stripa. STRIP SE PRODAJE U STANJU PRIKAZANOM NA SLICI, ako niste sigurni u zadovoljavajući kvalitet, NE LICITIRAJTE!