Broj strana: 288 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 21 cm Godina izdanja: 2018. Izdavač: Knjiga komerc U vašim rukama je 47 priča beogradskog pisca Mome Kapora, u kojima se ovaj pripovedač i dokoni šetač kreće kroz svet koji je lako prepoznatljiv, naslikan sa mnogo pojedinosti koje u sebi nose dah jednog vremena. * Među hiljadama engleskih reči, koje su poput rojeva dosadnih muva napale naš mali siroti jezik, poslednjih godina najčešća reč je brend. Osnovane su čak i državne komisije koje bi trebalo da svetu otkriju sprske brendove, a brenda nigde ni od korova, kao da je u zemlju propao...

ISBN: 9789997653130 Broj strana: 260 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20 cm Godina izdanja: 2021. Izdavač: Imprimatur Antiklimaks ne daje konačan odgovor na večno pitanje o odvojenosti autora i dela, ali želi da zagolica strukturom. Kroz elemente, motive, sleng i simbolizam, koji u najširem smislu čine put nastanka jednog romana, Slobodan Karl istovremeno govori i o svom životu. Antiklimaks je priča o prosečnosti, želji za impresioniranjem, sujeti, narcisizmu, ludilu, usamljenosti i samoironičnosti. Istovremeno, Antiklimaks je i pripitomljavanje svega navedenog. Antiklimaks je priča o slučajnosti i sreći koju će uspešni i ostvareni retko pomenuti.

ISBN: 9788677121105 Broj strana: 179 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Godina izdanja: 2008 Izdavač: Knjiga komerc Momo Kapor u ovom kratkom romanu ispričao je poslednju noć Tabora, "za koji niko pouzdano ne zna ni kada je podignut, ni kada je srušen, da bi se na njegovom mestu podigao jedan soliter..".

Broj strana: 160 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 23 cm Godina izdanja: 2020. Izdavač: Most Art Jugoslavija U zemlji gde je na političkoj sceni stalno otvorena obmana, agre­sivna pretnja i neskrivena mitomanija, kao pravo osveženje i ohrabrenje dođe svaka prava građanska inicijativa koja nudi drugačiji stil razmišljanja i ponašanja. U takve inicijative nesumnjivo spada i Bilten nezavisnih građana Zemuna koji izlazi i hrabro se probija u našoj javnosti već punu godinu dana. Ove novine, skromne po formatu i broju stranica, ali sa snažno naglašenom građanskom orijentacijom, izdaje Savez nezavisnih građana Zemuna koji se i sam pročuo i van atara svoje opštine. Prilozi u Biltenu su redovno prilično širokog tematskog raspona. Recimo, u broju za januar i februar ove godine tretiraju se i političke teme opštijeg značaja („Zašto Savez nezavisnih građana Zemuna nije ušao u Savez za promene“), pa do onih svakodnevnih, iz neoposrednog okruženja Zemunaca. Ali, bilo o čemu da piše, list se očigledno trudi da brižljivo neguje građansku vrlrinu. D. I. (Dragoš Ivanović) Republika br. 208-209 / 1-31. mart 1999. Dvadeset tri godine nije nikakav okrugao, jubilarni, broj koji bi bio povod za obeležavanje nekakve godišnjice, pogotovo ne godišnjice koju treba slaviti. Ova knjiga je zbornik dokumenata iz jednog perioda koji je obeležio lokalnu istoriju jednog malog gradića u okviru beogradskog megalopolisa, ali značaj dobija na tome što su akteri ovih događaja danas na vrhuncu moći politike koju su tada započeli. Tada su bili parni lonac, a danas, 2020-te, su zahuktala lokomotiva. Da bi se 2020. godine razumelo stanje u kom se nalazi cela država Srbija, kad to već nije bilo prepoznato tada, ili 2000-2002. godine, onda nije zgoreg da se film premota, da se vratimo na početak, u godinu kad je Srpska radikalna stranka dobila na upravljanje jednu gradsku opštinu u Beogradu – Zemun. (...) D. Stojković (iz Predgovora)

Broj strana: 175 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 20 cm Izdavač: Most Art Jugoslavija S Romima i ne samo Romima sam kao dečak delio i logorašku i izbegličku sudbinu. Taj davni biografski podatak obeležio je moja istraživanja uslova života Roma u Srbiji. Osnovu mog istraživačkog pristupa činio je stav da nema slobodnog društva bez slobode pojedinca, a da se ljudska i manjinska prava, građanske slobode pripadnika nacionalnih manjina mogu temeljno analizirati istraživanjem uslova života egzistencijalno najugroženijih – Roma. Ni jednog trenutka ne skrivajući svoju empatiju i poštovanje prema Romima, jasno i otvoreno sam iska­zivao svoj kritički stav prema nekim postupcima samoproklamovanih i stvarnih romskih aktivista i vođa, s nadom da i na taj način mogu da doprinesem procesima emancipacije – ne samo Roma od siromaštva, nego i srbijanskog društva u celini od ksenofobije i primitivne arogancije prema svemu što je drugo i drukčije.

ISBN: 9788661453823 Broj strana: 266 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20 cm Godina izdanja: 2021. Izdavač: Geopoetika Svestran u zahtevima prema sebi, Sergej Trifunović ih je vremenom, jedan za drugim, ispunjavao: od glume, muzike, preko dobrotvornog pomaganja deci do socio-političkog megafona, stigao je i do književnosti. Ovaj meditativni smiraj mu, čini se, leži. U njemu je prikazao sve svoje javne, ali, što je važnije, i skrivene emocije; kao i analitičnost, kreativnu percepciju, skromnost, bespoštednost u analizi samoga sebe… Znani i neznani S.T. Rezultat: pomalo autobiografija, a više biografija o sebi (ono kada pišete o sebi kao o drugome). AutoBiografija kroz druge i preko drugih. A najviše putopis po isprepletanoj Amero-Srbiji, od Beograda i nazad, preko Pariza, Amsterdama, Njujorka i Los Anđelesa, ali i Los Aranđelovca. To su predeli tela. Sve drugo u ovoj knjizi predeli su duše. I njena prozno-poetska scenografija. A onda – "Pick up the pieces and go home" (Gold Dust Woman, Fleetwood Mac): posle velike igre, kao da je pokupio pinkle i otišao kući. U novu potragu. Ali, S.T. nas upozorava da se ne plašimo; "preti" da neće postati pisac. No, i da samoga sebe izneveri (što mu ne bi bio prvi put), oprostilo bi mu se. Vladislav Bajac „Ne posedujem podatak da li Sergej doručkuje uranijum, ali nije tajna da žestokom energijom i dalje tutnji kroz geografiju, karijeru i život. Talenat ga voda na razne strane i omogućava da vidi, upozna, čuje i zapamti mnogo od velikana sveta u kome se najbolje oseća. Nešto od tog emotivnog tovara lepo je deponovao u Stovarište. To je učinio galantno, zavodljivo, strasno i iskreno. Kad nekoga voli i poštuje, to nema ni cenu ni meru… Stovarište je knjiga koju valja doživljavati svim čulima: rečenice možete okusiti, stihove vikati na ulici, odlomci zvuče kao muzika, a sve vreme gledate kadrove iz fi lmova koji čekaju da budu snimljeni. Stovarište nije tek zbirka o drugima, ona je i oblik samotumačenja. Prateći celovitost priče, čitaocu se pruža mogućnost da razume taj jedinstven slučaj, dakle, sve ono što je Sergeju dostupno, ali i što mu izmiče u spoljnom svetu. To je vrlo važan element za razumevanje tog drugačijeg čoveka. Pričajući svoju, on priča priču koja se tiče svih nas.“ Peca Popović

ISBN: 9788660840136 Broj strana: 280 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20 cm Godina izdanja: 2022 Izdavač: Booka Trojica za Kartal su dirljiva i jedinstvena knjiga, u kojoj se pisac vraća u opkoljeno Sarajevo opisano u zbirci priča Sarajevski Marlboro, koju je objavio 1994. Skoro trideset godina kasnije, Jergović nam donosi novu knjigu koja je u tematskom smislu, po rasporedu priča i strukturi kopija Sarajevskog Marlbora – otuda i podnaslov Sarajevski Marlboro remastered. Nove priče nisu iznova ispričane one prethodne, jer Jergović opisuje druge ljude, druge događaje, drugu imaginaciju istog vremena. Kroz male događaje i pojedinačne sudbine Jergović govori o strahovima i čežnjama, kako o svojim, tako i o onim ondašnjih svojih sugrađana s kojima je delio sudbinu života pod snajperskim mecima i granatama. On, međutim, ne priča o ratu, već o životu. Ratno okruženje mu služi kao lupa pod kojom naizgled obične stvari postaju važne i velike. Jergović je autor snažne empatije, koji bez romantizovanja rata i lažne sentimentalnosti gradi likove s kojima saosećamo i kojima verujemo. Jer njegovi likovi nisu žrtve. Oni su normalni ljudi u nenormalnim okolnostima.

Broj strana: 336 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 23 cm Izdavač: Desire U proteklih petnaestak godina u Srbiju se ulilo približno 20 milijardi evra kapitala nepoznatog porekla, zbog čega je potrebno istraživanje i tumačenje te nesporno negativne okolnosti. Takođe, tumačenje je neophodno i zbog mera makroekonomske, fiskalne, monetarne i budžetske politike zemlje. Pored toga, sagledavanje stanja je nužno i zbog obuzdavanja cirkulacije kapitala nelegalnog porekla.

Broj strana: 232 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 20. decembar 2021. Izdavač: Laguna NOVA KNJIGA SRĐANA VALJAREVIĆA DECENIJU I PO NAKON PROSLAVLJENOG ROMANA „KOMO“! Posle dvadesetak godina provedenih u Švajcarskoj, u malom mestu Rajnfeldenu blizu Bazela, Dobrila i Gojko i njihov sin Mate vratili su se u domovinu, u Beograd. Kupili su stan od četrdeset kvadrata na Konjarniku, uselili su se i tu mirno žive. Jedna soba, kuhinja sa trpezarijom i kupatilo. Dobrila i Gojko primaju švajcarsku penziju, ne rade ništa, ni Mate ne radi ništa, u Bazelu je završio srednju školu, nije želeo da se odvaja od roditelja, nije bilo razloga, tek je napunio trideset godina… Priča o ovoj prosečnoj, a ipak neobičnoj i zabavnoj porodici zapravo je duhovit uvid u srpske i balkanske prilike posle raspada, ratova, tranzicije i prilagođavanja na novu epohu koja je potom nastupila. Otac porodice promenio je u Švajcarskoj ime u Fric i tako su ovi Valjarevićevi povratnici, često sa crnim humorom i ironijom, prihvatili nove navike, nove prijatelje i nove okolnosti koje su po dolasku u domovinu zatekli. U Beogradu će se u jeku pandemije korone družiti sa Kinezom Lijem i njegovom porodicom, jednim malim detetom, profesorom filozofije u penziji, komšinicom frizerkom i mnogim pitoresknim likovima koji ovu prvoklasnu urbanu prozu obogaćuju svojim zgodama i dijalozima. Dok „ne rade ništa“ u svom stančiću na Konjarniku, njihovi brojni komentari na aktuelne događaje, političke prilike i odnose sa susedima u regionu poprimaju odlike groteske i gorke istine o apsurdima koji ispunjavaju naš svakodnevni život. „Majstor neizgovorenog, svega onog što se prećutkuje i sakriva, a zapravo izbija kroz svaki gest, svaku radnju, ma koliko ona sitna i nebitna bila, Valjarević je pisac koji ’kopa’ po našoj podsvesti i, koristeći svedeni jezik svakodnevice, progovara o suštinskim stvarima.“ – Vladimir Arsenić

Pismo: Ćirilica Godina izdanja: 2019. Izdavač: Zadužbina Vladete Jerotića Samooblikovanje nacionalnog identiteta dubrovačkih Srba katolika i delo dum Ivana Stojanovića

Broj strana: 177 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 2020. Izdavač: Utopia ’’Da li je to bila osveta Gospodara Bude? Kroz perspektivu njujorškog pankera slovenske krvi dolazi objašnjenje krvavog rata u Vijetnamu. Pol Pot, njujorški bankari i moskovski oligarsi u zagrljaju smrti.’’

Broj strana: 323 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Izdavač: Zavod za udžbenike Objavljujući 10 tomova Izabranih dela Nikole Tesle, na srpskom i engleskom jeziku, u svetu najpoznatijeg i najznačajnijeg Srbina svih vremena, Zavod za udžbenike je na celovit i zaokružen način predstavio doprinos jednog od najvećih naučnika savremenom svetu i veku. Uostalom, još je slavni danski nobelovac Nils Bor, svojevremeno izjavio da su Teslini genijalni pronalasci duboko uticali na našu civilizaciju. Savremeni poštovaoci Nikole Tesle, smatraju ga „čovekom koji je izumeo XX vek“ i rado ga nazivaju „Prometejom XX veka“, Jer, kada bi se iz savremenog života isključili rezultati Teslinog istraživačkog rada, svi točkovi u industriji prestali bi da se okreću, tramvaji i vozovi bi prestali da rade, gradovi bi bili u mraku, a fabrike bi bile mrtve i besposlene. Tesla, između ostalog, zbog toga ima svoj krater na mesecu, a i jedan asteroid nosi njegovo ime. On je jedini Srbin koji se nalazi na listi 100 najznačajnijih Amerikanaca. Uparavo po njemu je nazvana i jedna međunarodna jedinica mere. Jedinica mere za gustinu magnetnog fluksa je tesla. Ova Izabrana dela su do sada najznačajniji i najobuhvatniji izdavački poduhvat u kojem je predstavljeno delo i život Nikole Tesle, čoveka bez čijih se pronalazaka ne može zamisliti savremena civilizacija.

ISBN: 978-86-17-19883-9 Broj strana: 178 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Godina izdanja: 2018 Izdavač: Zavod za udžbenike Životne putanje devetoro putnika tajanstveno se prepliću jednog novembarskog petka pre podne u vagonu pariskog metroa... Gospodin Anatol Miruj odlazi svakodnevno u podzemnu železnicu zato što mu prija da čita sred žamora; gospođica MariLuiz Pontje vraća se u Pariz posle bezmalo šest decenija da privede kraju jedinu ljubavnu priču svog života; gospodin Alan Rigu iznenada otkriva očaravajuću lepotu grobalja; gospođica Mirijel Žulijar sreće se na jednoj stanici sa svim likovima svojih ljubavnih romana; gospodin Aleksandar Lekler suočen je sa zagonetnim nestankom predmeta na snimcima koje pravi polovnim fotoaparatom; gospođa Mariz Buve najpre ostaje bez pamćenja, a potom ga stiče znatno više nego što bi to iko poželeo; gospodin Arno Moran konačno otkriva ono što ga je još od đačkog doba zaokupljalo – koliko iznosi zbir svih brojeva; gospođa Madlen Prevo jedina razaznaje raznobojne oreole oko glava onih koje fotografiše i po njima može da kaže ko uz koga skladno ide, a ko ne; najzad, gospodin Alfred LeruVidal tajni je agent čiji se ceo svet beznadežno ruši pošto mu na sedam mobilnih telefona stigne sedam nemogućih snimaka... U vagonu je sve vreme još jedna putnica, gospođica Margo Verdje, ali nju niko ne vidi. Ne zato što je nevidljiva nego neprimetna. Ona, međutim, vidi znatno prodornije i dublje od ostalih, kao što to i priliči jednoj tumačici fotografija. Na snimcima putnika koje neupadljivo slika najpre prepoznaje devetoro posebnih među njima, potom dokučuje njihove životne priče, da bi konačno pronikla i u ono što je najskrovitije – njihove snove, koji ih sve čudesno dovode na isto mesto...

Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 20 cm Godina izdanja: 2019. Izdavač: Zadužbina Vladete Jerotića

Broj strana: 264 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 14,5x20,5 cm Godina izdanja: 2011 Izdavač: Zadužbina Vladete Jerotića Mi još nemamo konačnog i zadovoljavajućeg odgovora na pitanje: šta je čovek? U dubokoj tami prošlosti nalazi se njegov početak, biološki razvoj sa nasleđenim karakteristikama trajao je bar milion godina. Nasuprot tom nepoznatom periodu vremena, za ljudske pojmove izvanredno dugom, čovekova istorija i čovek onakav kakvog ga poznajemo danas jedva da prelaze deset hiljada godina. Sve ono što je preistorija s nama učinila, fiksirano je i kao stvrdnuto u čovekovom biću danas, jer se u istorijskom periodu čovekovog postojanja nikakva primetna biološka promena nije odigrala…

ISBN: 978-86-521-4082-4 Broj strana: 360 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 9. jun 2021. Izdavač: Laguna Čovek iz nehata je priča o Beograđaninu koji uporno beži od sukoba sa ocem, od Majčice Es, a ponajviše od sebe. Mada raspet između zgražavanja i čežnje, ipak se svima neprekidno vraća. Na letu iz Njujorka ka očevoj samrtničkoj postelji upoznaje hroničnog nomada nalik sebi. Poslednja stanica tragikomične odiseje ova dva bića izbačena iz ravnoteže jeste Srbija na početku milenijuma. Treći roman Gorana Gocića govori o sećanjima s kojima živimo i osećanjima od kojih umiremo, o američkim gazdama i ruskim bludnicama. Baš na jubilej sedam vekova Božanstvene komedije, u Čoveku iz nehata zatičemo paket aranžman kroz pakao, čistilište i raj tranzicije, koja nikako da se okonča. Stilski briljantan ali nezavršen dijalog sa ocem i otadžbinom istovremeno je mudra i apsurdna, putena i pronicljiva, zabavna i potresna, ukratko najbolja Gocićeva knjiga.

Opis Sada i na engleskom jeziku! Izvorne emigrantske priče, pri čemu emigranti potiču iz različitih naroda i sa različitih kontinenata, a pričaju o svetu koji je stvarniji u prozi nego sam po sebi. Čitalac, čitajući ove priče, privremeno prestaje da bude on. Okrećući stranice on postaje neko drugi i tako živi mnoge živote. Čitanje tako postaje prvo i najvažnije od svih putovanja. Sa ruba anegdote, katkad nagnuti nad samom provalijom sveta, Pištalovi junaci („ti uobličeni delovi ništavila”) pričaju o onim ličnim istinama koje „greju krv”. Pripovedaju, zapravo, svaki, o najbitnijim tačkama vlastite emotivnosti. Iza svake povesti, iza kaskadnog niza događajnog, otkriva se emotivnost kao potka celine. Smisao se, tako, otkriva u doživljenom, koje se predstavlja kao najfundamentalniji sloj stvarnosti. U najpovršnijem dizajnu knjige vidimo, kroz jedan američki prozor, različite nacionalne mentalne enterijere, „iz celog sveta”, u koje su, kao u različita odela, obučene njene priče. Junaci, raznobojnim nacionalnim očima, posmatraju manje-više isti svet. Sažimajuću tačku preseka ovih stilskih vežbi literarnog listanja geografskog atlasa svi oni nalaze negde u mentalnom prostoru Amerike. Sama tematska mondijalistička šarolikost, koja prati ovo ljuljanje duša u zamci usamljenosti, viđena kroz naočari ironije, često biva razotkrivena u optici egocentričnosti bića i etnocentričnosti naroda.

Opis "Srce lutke - Boban Trifunović" U Beogradu, prestonici Kraljevine Jugoslavije, između Prvog i Drugog svetskog rata, pojedinci se, iz pripovetke u pripovetku, susreću sa stravom van svakog poimanja – sa preobražajima, prizivanjem duhova, oživljavanjem mrtvih, sa srpskim mitskim bićima, drevnim obredima, tajanstvenim kultovima, zaboravljenim paganskim božanstvima, zabranjenim knjigama… U pripovetkama Bobana Trifunovića svakodnevica, stvarnost za koju se svi čvrsto drže - kao što se dete, uplašeno, drži za suknju svoje majke – počinje da popušta pred našim očima, jer ništa nije onako kako izgleda. U svakoj pripoveci, strava je prisutna u svakom kutku našeg sveta, ali to je tek nagovešteno; užasi se naziru, a oni koji se sa njima susretnu, nisu sigurni šta vide, čuju ili dodiruju, jer to je sasvim u suprotnosti sa logikom, sa zdravim razumom. U prvim decenijama dvadesetog veka nastala su, nesumnjivo, najbolja dela horor proze, klasici kojima se i danas rado vraćamo. Ono što odlikuje klasike horor proze je odsustvo svake, pa i najmanje banalnosti, neukusa, kiča. Zbirka pripovedaka Srce lutke se čitaocima, upravo, predstavlja kao klasik horor proze – jer po uzoru na klasike je i pisana: deset pripovedaka prožetih jezom od početka do kraja; nabojenih suštinom horora – nagoveštajima, naznakama, nesigurnim opažajima i susretima sa užasnim u stilu Artura Makena, Hauarda Filipsa Lavkrafta, M. R. Džejmsa, Roberta Ejkmana, Aldžernona Blekvuda.

Opis "Na gralovom tragu - Svetislav Basara" NA GRALOVOM TRAGU - DRUGI DEO JEDNOG OD NAJBOLJIH SAVREMENIH SRPSKIH ROMANA - FAME O BICIKLISTIMA... Putešestvije Basarinih lucidnih evanđeoskih biciklista Ružinog krsta se nastavlja... Na Gralovom tragu drugi je deo Basarinog kultnog romana Fama o biciklistima. Sa stanovišta duboko ukorenjenog mita svakodnevice, za Basaru je svet otvorena pozornica na kojoj se život odigrava u svim svojim kontroverznim značenjima. Ovo je roman snažnog ekspresionističkog koncentrata, roman o strukturi identiteta, o avanturi i preplitanju progonijskih elemenata i sazvežđa ljudskog bića i sveta, prostora i vremena. ... ovaj roman uputnije je ne smatrati predmetom ovoga sveta. On je pre poput onih Borhesovih objekata Hronir, nastalih dejstvom čiste žudnje; objekata koji se prividno ne razlikuju od svakodnevnih, ali koji nakon što obave zadatak koji su imali, počinju da blede i da nestaju. Povez knjige : tvrd Strana : 296 Format knjige : 12X21 cm Pismo : latinica

Opis "U pesku vremena : Afrika - magični kontinent tajni, raznolikosti i predrasuda - Sonja Lapatanov" Jedan veliki američki pesnik je zapisao: „Samo oni koji će rizikovati da odu predaleko mogu da otkriju koliko daleko može da se ode.” Knjiga Sonje Lapatanov govori o najuzvišenijim momentima putovanja: i na otkrivalačkom i na saznajnom polju priče koja se pred čitaocima otvara, baš kao i naslov knjige – U pesku vremena. Bogati detalji jednog putnika i vešto obraćanje jednog pisca garantuju uzbudljivo čitanje Afrike, nestvarno zavodljivog Crnog kontinenta, i upoznavanje stranog sveta: od srca saharske pustinje u Libiji, Aleje ajkula Južne Afrike, ponosnog crvenog naroda Namibije, padajuće vodene zavese Zimbabvea, kamene bajke Alžira, sve do divljeg juga Etiopije i neobičnih hramova Sudana. Reč je o susretu dva senzibiliteta koji se neprestano dopunjuju i bogate – piščevog sveta i sveta koji upoznaje. Zato je posebnost ove knjige u ispovednim minijaturama koje autor uvek uobličava jednom lirskom notom s velikom pažnjom i upornošću da svemu što vidi dâ jedan lični trag – kao stope u pesku.

Broj strana: 280 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 2. jun 2023. Izdavač: Laguna Fric i Dobrila 2 Nastavak doživljaja Frica, Dobrile, Mate, Kineza Lija, Profesora filozofije, Malog deteta i drugih slikovitih junaka ove vesele družine. Dok neprestano menjaju majice sa odštampanim uvek novim sloganima koje su sami izmislili, najčešće primerenim situaciji, ovi naši savremenici nastavljaju da raspravljaju i o svakodnevnim i o istorijskim događajima koji ih okružuju, u mnogo čemu apsurdnim. I dok se svi ostali čude, Mate počinje da piše pesme, a Fric ne može da se odupre verskom zastranjivanju i odlučuje da iz korena promeni svoj život… Međunaslovi ove mozaički isprepletane priče – kao „Ošamućeni ljudi nemaju ništa u planu“, „Na hiljade nemira je potrebno za spokoj“ ili „Da li smo mi brod koji plovi, ili onaj koji tone“ – dovoljno sami po sebi govore o njihovim preokupacijama i strepnjama, kao da su na brodu koji se opasno ljulja pod udarima razbesnelih prirodnih sila… „Priče o ovoj neobičnoj porodici su zapravo duhovit uvid u srpske prilike nakon raspada zajedničke zemlje, nakon rata i tranzicije. Iako se direktno ne bavi politikom, Valjarević kroz ovu povratničku porodicu često sa crnim humorom i ironijom tematizira stanje u kojem se nalazi srpsko društvo.“ - Davor Korić

Opis U ovoj intrigantnoj priči o ljubavi i zavođenju, heroina romana Lola Montez otkriva se pred čitaocima postepeno, kao sinteza suprotnosti i zavodljivih predela telesnog i duhovnog, čulnog i metafizičkog, ljubavi i mržnje. Svojom pojavom na pozornici minhenskog pozorišta, nestvarno lepa i harizmatična u čudesnoj haljini satkanoj od čipke i crne svile, protkanoj zlatom i jednom crvenom niti, zavela je ne samo svu prisutnu bavarsku gospodu već i samog kralja, dovodeći publiku do ekstaze svojim strastvenim i nadzemaljskim plesom… Ipak, jedan nepromišljeni gest, kada preko pozorišnog lakeja bude poslala pismo u ruke koje „nisu smele da ga prime“, izazvaće pravi skandal… U svom romanu Kap španske krvi Miloš Crnjanski gradi lirski makrokosmos u koji je smestio lik žene za koju je svet bio otvorena pozornica na kojoj se život odigravao u svim svojim beskonačnim i neretko kontroverznim značenjima. Ipak, sloboda, strastvenost i nesputana čulnost magične i tajanstvene Lole Montez nisu mogle proći nekažnjeno, te će se ona suočiti ne samo sa oštrim osudama Katoličke crkve već i sa osećanjem sopstvene praznine i tuge. Povez knjige : tvrd Strana : 229 Format knjige : 21 cm Pismo : latinica

Opis У нашем народу има много предања о Светом Сави. Нека од њих забележена су врло рано, још у XIII веку, код његових старих биографа; али највећи њихов део je каснијег порекла и објављен тек крајем XIX и почетком XX века. O Светом Сави je први почео да бележи приче Вук Стефановић Караџић, али главни потицај, да се прикупе и објаве сва предања о том популарном светитељу, дошао је тек 1897. године од господина Вида Вулетића-Вукасовића у Босанској вили. Од тада, Босанска вила је за пуне четири године, од 1897 до 1901, доносила, готово у сваком броју, по неко предање о светитељу и учинила тим велику услугу проучавању Савиних легенди. Сем у Босанској вили, а по њеном примеру, објављен је један део предања о Светом Сави још и у Босанско-херцеговачком источнику за 1897, годину. Касније је понајвише предања о Светом Сави забележио господин Станоје М. Мијатовић, најпре у Братству, XII-XIII, 1908, под натписом „Свети Сава у народној успомени”, потом у засебној књижици „Свети Сава у народним причама”, Нови Сад, 1913, у серији Књига за народ Матице Српске, свеска 148; и у књижици Свети Сава у нашим народним песмама, Београд, 1923. под псеудонимом Србољуб Србобратић. У новије доба, господин Ст. М. Димитријевић упутио је позив преко Весника српске цркве, XXIX, 1924. стр. 626-8, свештеницима, учитељима и осталој народној интелигенцији, да обрате пажњу на све врсте народног предања о Светом Сави, пошто „далеко већи део још није прикупљен и објављен, него кружи само по народу као његова усмена лектира”. Тај позив имао је извесног успеха, и у Веснику је током 1925. и 1926. године дат читав низ лепих и корисних прилога.

ISBN: 9788661450907 Broj strana: 148 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20 cm Godina izdanja: 2012. Izdavač: Geopoetika The protagonist of Victims of the Biedermeier, Vukašin Pomorišac, a sickly, elderly archivist, engages in a search for the paintings of Konstantin Danil, a renowned painter of the Serbian Biedermeier style. His wanderings around the nineteenth century are a way for him to escape from getting in touch with others and with his own life. In meticulously written meta-narrative work, the author explores the nature of creation and of the inability to face omnipresent failure in achieving the imagined. Only after the days of his life on earth pass does Danil realize that the ornaments and the decorative elements of his paintings seem empty to him, inapt to convey the truth of his vision. The different narrative voices of the novel, floating between the past and the present, life and death, here and there, merge into one in an incessant game of creation.

Broj strana: 373 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 24 cm Godina izdanja: 2018. „Svi smo slušali o zločinima u Ruandi ili Sijera Leone polovinom devedesetih. I svi smo osuđivali te zločine. Smatrali smo da je to nedopustivo, nehumano i kriminalno, te da počinioci takvih zločina treba da završe iza rešetaka. Ipak, zamislite da ste ikada mogli da otputujete u Kigali ili Fritaun, i onda lično vidite ljudske trupove, odsečene ruke i noge kako leže razbacane po ulici. Kako biste reagovali? Iako ste sve to znali, užas koji nastaje kada celu stvar vidite na licu mesta morao bi da vas šokira. Nakon prizora vaše razumevanje cele stvari mora da se popne na jedan viši nivo. Pre ličnog iskustva mislite da je zločin nedopustiv; posle ličnog iskustva osećate potrebu da nešto lično preduzmete. Otprilike tako sam se osećao kada sam sredinom septembra postao savetnik ministra privrede. Mislio sam da znam kako sistem funkcioniše. Na predavanjima iz političke ekonomije i teorije javnog izbora sam studentima često izlagao koncepte kojima se objašnjava kako državna intervencija može da upropasti privredu. Ipak, kada sam došao u ministarstvo i video na licu mesta podatke i detalje o postojećim institucijama, bio sam šokiran. Najviše sam bio šokiran institucijama koje su služile za rasipanje novca poreskih obveznika. Radi se o skupu institucija koji čine: samo ministarstvo privrede, Fond za razvoj, SIEPA, i Agencija za privatizaciju. Taj skup institucija slikovito nazivam “mašinom za rasipanje para”. Od mehanizma po kome su te četiri institucije trošile javni novac zastajao je dah. U ostatku bloga opisujem način na koji je radila, i neto efekte njenog rada. Mašina je počela sa radom 2008. godine, iako su pravi efekti mogli da se osete tek naredne godine. (Istina, mnoge ove institucije postojala su i pre 2008. godine, ali su razmere traćenja novca poreskih obveznika bilo manje, delimično i zato što je to tada stizao veliki deo novca iz inostranstva u vidu prihoda od privatizacije koji je anulirao rasipanje.) Kako je poznato, Srbiju je 2008. godine zahvatila svetska finansijska kriza. Došlo je do opšte nestašice kredita u bankama koje su se kockale hipotekarnim kreditima. Da bi održale agregatnu tražnju, države su umesto banaka preuzele posao finansiranja privrede. To je, na različite načine, počela da radi i Vlada Srbije. Razume se, takvo ponašanje imalo je u svoju cenu. Pošto su evropske države od uvođenja evra izgubile slobodu da štampaju novac koji je privredi bio neophodan, počele su da se zadužuju. Mi smo se takođe zadužili (javni dug je sa 29,2% BDP 2008, godine porastao na 58% BDP-a 2013. godine), iako smo jedan deo prilagođavanja na nove uslove obavili putem depresijacije dinara. Veća državna potrošnja je trebalo je da podstakne privrednu aktivnost. U vremenima krize privatni investitori ne žele da ulažu, banke ne žele da pozajmljuju, a potrošači ne žele da troše, naslućujući još gora vremena u bliskoj budućnosti. Jedini akter koji tada treba da troši je država. Tako je mislio Kejnz. Međutim, Kejnz nije vodio računa o tome koliko takva potrošnja košta. Ako se ispostavi da je trošak veći od koristi, ne postoji ekonomsko opravdanje za takvu vrstu ekonomske aktivnosti, ko god je sprovodio. (Podvlačim za čitaoce koji veruju u državnu intervenciju: ovde se ne radi o pitanjima društvene pravde i socijalne politike, već o pitanju ekonomske efikasnosti. Ko god tvrdi da može bolje od tržišta da obezbedi privredni rast, mora da za to pruži dokaze iz ugla ekonomske efikasnosti. Drugim rečima, mora da dokaže da je trošak te aktivnosti manji od njene koristi.) Vratiću se na kraju na pitanje dokaza i neto troška. Sada prelazim na institucionalni mehanizam mašine za rasipanje para: to je činjenica da nad njom nije bilo kontrole, te da su celu stvar sprovodili političari i birokrate. I jedni i drugi imaju inferiorno ekonomsko znanje (čak iako su studirali ekonomiju) u odnosu na preduzetnika koji ima superiorno ekonomsko znanje (čak iako nije studirao ekonomiju, ili možda uopšte nije završio fakultet). Mašinu je predvodio Fond za razvoj, osnovan još devedesetih godina. Evo samo nekih činjenica. Fond za razvoj ima 61 zaposlenog i oko 20.000 izdatih kredita. Može li jedan zaposleni da, u proseku, vodi računa o 327 kredita? Fond ima portfolio od oko 2 milijarde evra. Od toga je 60% nenaplativo. Fond za razvoj spiskao je oko milijardu evra, delivši kredite koji se nikada neće vratiti. Ko su bili korisnici tih kredita? Jedan deo su bili obični privrednici koji su nekada mogli, a nekad nisu mogli da vrate kredite. Klijenti su takođe bili preduzeća u restrukturiranju (koja je trebalo da se privatizuju). Međutim, postojala je i treća vrsta klijenata — preduzeća koja poseduju tajkuni, i preduzeća koja poseduju političari ili njihova rodbina. Šta mislite, kako su ti klijenti trošili kredite koje nisu vraćali? Kako su se odužili onima koji su im omogućili da ih uzmu pa ne vrate? Pitanja su retorička. Novac od ovakvih kredita usmeravao se delom u proizvodnju, a delom u stranačku kasu i privatne džepove. Fond nije imao razrađen mehanizam selekcije privrednika koji dobijaju kredite, a sami krediti nisu kontrolisani. Nije ni čudo da je milijarda evra kredita nenaplativa. Tako se rasipa novac poreskih obveznika za lične i stranačke potrebe. Ništa manje se rasipnički nije ponašalo ministarstvo privrede koje je dizajniralo mašinu. Ministarstvo je ogroman deo svog budžeta trošilo na subvencije. Razume se, kao i u slučaju Fonda za razvoj i SIEPE, i ono je imalo diskreciono pravo da selektivno dodeljuje subvencije iz svog budžeta. Samo u avgustu, kada se već znalo da će prethodni ministar morati da napusti vladu, iz budžeta ministarstva raspodeljeno je 120 miliona evra subvencija. Agencija za privatizaciju nije imala ovlašćenje dodele kredita ili subvencija, ali je na jedan indirektan način takođe rasipala novac poreskih obveznika. Agencija je skoro potpuno obustavila proces privatizacije, omogućujući preduzećima u društvenom vlasništvu da žive na sistemu subvencija Fonda za razvoj, a da ništa ne proizvode. Fond za razvoj se delimično pretvorio u fond za socijalnu pomoć, čime se nalazio savršen izgovor za nastavak rada mašine za rasipanje para koja je finansirala stranačke preduzetnike i njima bliske privrednike. Privatizacija je, međutim, samo prividno zaustavljena. Kada je javnost mislila da je privatizacija stala, preduzeća su nastavila da se prodaju daleko od očiju javnosti. Na pojedinačne slučajeve niko nije obraćao pažnju, a proces prodaje je bio sve štetniji i štetniji po državu Srbiju, jer su preduzeća prodavana ispod cene. Umesto da sprečava prodaju preduzeća ispod cene, Agencija se izvrnula u svoju suprotnost, obezbeđujući prodaju ispod cene (poslednji takav primer su Vršački vinogradi). Za niz takvih privatizacija posle 2004. godine kojima je oštećen republički budžet i dalje niko nije odgovoran. Naposletku, da kažem nešto i o dokazima, tj. neto efektu rada mašine za rasipanje para u periodu 2009-2013. Prosečan privredni rast u datom periodu je negativan (-0,8%). Stopa nezaposlenosti je u oktobru 2009. godine iznosila 16,4%, a u aprilu 2013. godine 24,2% (radi se o procentu ukupno radno aktivnog stanovništva starijeg od 15 godina). Mašina nije donela privredni rast i veću zaposlenost. Brojevi su neumoljivi. Ne morate da budete ekspert da biste razumeli njihovo značenje.“ Autor