KO JE ZAPRAVO DEJAN LUČIĆ – čovek koji zna? On svojim romanima, lucidnim zaključcima, zbunjuje i šefove obaveštajnih službi – čak i one koje lično zna! Ko je ovaj džentlmen lavljeg srca, okrutno hladan, pun autoriteta i prijatne nadmenosti koju nemaju današnji muškarci? U isto vreme, ispod tog oklopa nazire se čovek široke slovenske duše, koji voli svoj narod i za koji se bori na sebi svojstven, tajanstven način! Kad krenemo malo dalje i dublje, čaršija misli da je Lučić ruski čovek jer na Istoku ima mnogo prijatelja, recenzent je knjige Geopolitika Aleksandra Dugina, kako kažu, Putinovog tajnog savetnika, kao i prijatelj sa generalom KGB u penziji Viktorom Filatovom... S druge strane, istorijski podatak da je Rajko Lučić, Dejanov deda, učesnik puča 27. marta 1941, navodi upućene, koji znaju da Englezi rade generacijski, da je i on jedan od bakinih momaka! Detalj da je Lučić primljen u tajanstvenu organizaciju templara, baš na predlog američkog admirala Kerija, kao i da mu je kum Zoran Knežev, blizak sa bezbednosnim strukturama SAD, kao i sa Belom kućom – dovodi u pitanje ono prethodno! Šta je istina? Za Kineze ga vezuje poznanstvo sa vojnim atašeom Kineske ambasade, kao i drugarstvo sa odbeglim načelnikom RDB, magistrom Draganom Filipovićem, koji i danas živi na relaciji Peking–manastir Šaolin... U sve ovo dodatnu zabunu unosi i kontakt sa Jozefom Bodanskim, Izraelcem, savetnikom Američkog kongresa za Bliski istok i terorizam... Čovekom Mosada! Posle ovih činjenica, enigma Dejan Lučić nije manja, ali su strah i radoznalost veći! Za koga radi Dejan Lučić ne znaju ni oni koji ga prisluškuju, ali mogu nazreti ili otkriti oni koji pročitaju njegove knjige. Pre svega špijunske romane, Vladare iz senke i Kinesku osvetu – koji se čitaju bez daha! Romani koji će vas uzbuditi, naterati na drugačija razmišljanja i otvoriti nove prozore saznanja. Svetlana Đokić, književnik i novinar

Prvi roman serijala o Hariju Huleu. „Obavezna lektira za svakog poklonika neodoljive katastrofe zvane Hari Hule. Iako vas hronološka promena može zbuniti, ona će priči dodati sloj dramske ironije, povećati napetost i osnažiti je.“ Booklist Premijerno pojavljivanje Nesbeovog inspektora Harija Hulea koje će vas oduševiti. Kriminalistička policija u Oslu šalje inspektora Harija Hulea u Sidnej da prati istragu jednog ubistva. Hari ima odrešene ruke da pomogne u istrazi, ali i jasno naređenje da se kloni nevolja. Žrtva je dvadesettrogodišnja Norvežanka, relativno poznata ličnost u svojoj domovini. Hari, međutim, nije rođeni posmatrač, pa se brzo sprijateljuje s detektivom koji radi na slučaju, kao i sa jednom svedokinjom. Kako istraga odmiče, oni otkrivaju da je to ubistvo samo poslednje u nizu nerasvetljenih zločina psihopate koji plete svoju mrežu širom Australije. Kako se približavaju ubici, u Hariju raste strepnja da niko nije bezbedan, a ponajmanje oni koji istražuju ove zločine. Roman Slepi miš dobio je 1997. nagradu Riverton najprestižniju za kriminalistički žanr u Norveškoj, kao i nordijsku nagradu Stakleni ključ za najbolji nordijski kriminalistički roman u 1998. godini. „Slepi miš je plod početničke euforije, priča koja nosi obeležja mesta u kojem je nastala kako u geografskom smislu, tako i u kontekstu mog života. Nedavno sam je naglas čitao na radiju i donekle sam strepeo od vlastitih početničkih grešaka, ali me je prijatno iznenadila svežina i odvažnost tog poduhvata.“ Ju Nesbe „Već u prvom kriminalističkom romanu Nesbe izaziva klišee žanra nemilosrdno ih razlažući i komponujući neke nove rifove... Na veliko zadovoljstvo, već ovde uočavamo organski oblik koji je Nesbe imao pred očima i na samom početku svog stvaralaštva.“ The Independent „Čudesan je ovaj susret s mlađim, pričljivijim Harijem... Nesbe je vrstan pisac koji odmerenim tempom vodi radnju ka vrhuncu, ne bi li vas potom pustio da se sunovratite u sasvim neočekivan rasplet.“ Scottish Express

Roman koji je nagovestio moćnu prozu Dostojevskog. Vi čeznete za idealom, za vrlinama. Ali, prijatelju moj, ja sam i sam spreman da priznam sve što naredite, ali šta da radim kad sigurno znam da je u osnovi svih ljudskih vrlina najdublji egoizam. I što je stvar čestitija, utoliko više egoizma nosi u sebi. Voli samoga sebe, to je jedini princip koji priznajem. Život je trgovačka pogodba… Oskar Vajld je tvrdio da Poniženi i uvređeni „uopšte nije inferioran roman u odnosu na druga velika remek-dela“, a kaže se da je Fridrih Niče bio dirnut sudbinama junaka. Dostojevski uranja čitaoca u svet moralne degradacije, neuzvraćene ljubavi i nepomirljivih odnosa, prikazujući brojne paradokse ljudske duše. U središtu priče nalaze se Ivan Petrovič Vanja, mladi pisac, od detinjstva zaljubljen u Natašu Ihmenjevu, koja pada pod šarm egoističanog mladog plemića Aljoša i napušta roditeljski dom. Sve troje će patiti zbog sebičnih mahinacija Aljošinog oca, mračnog i moćnog kneza Valkovskog, i biti suočeni sa problemom moralnog izbora. „Ovaj roman ima duboko autobiografski značaj jer je lik Vanje, siromašnog pisca koji voli Natašu uprkos njenom grehu i sramoti, slika samog Dostojevskog.“ – Oskar Vajld „Romani Dostojevskog su uzavreli vrtlozi, peščane oluje koje se vrte, vodeni gejziri koji šište, kipe i usisavaju nas. Oni su sastavljeni od same duše. Protiv naše volje uvučeni smo, uskovitlani, zaslepljeni, ugušeni, a istovremeno ispunjeni vrtoglavim zanosom. Samo su on i Šekspir ovako uzbudljivi.“ – Virdžinija Vulf

Remek-delo američke književnosti Zovite me Ismail. Pre nekoliko godina – svejedno baš koliko – imajući malo ili nimalo novca u kesi, a nemajući ničeg naročitog što bi me zanimalo na kopnu, naumio sam da malo proplovim morem i vidim vodeni deo sveta. To je moj način da se otresem sete i uredim krvotok. Mobi Dik Hermana Melvila smatra se jednim od najznačajnijih dela u istoriji svetske književnosti. Roman prati Ismaila, mornara lutalicu, koji se priključuje posadi broda Pikvud u lovu na kitove. Brodom upravlja kapetan Ahab, koji ima samo jedan cilj: da se osveti Mobi Diku, neuhvatljivom belom kitu zbog kog je ostao bez noge. Uzbudljiva priča o kitolovcima, tragična ispovest i složena alegorija, ovo je knjiga koja obuhvata sve aspekte ljudskog postojanja – od telesnog do metafizičkog. Duboko promišljen i s velikim brojem burnih epizoda, Mobi Dik predstavlja vrhunsko ostvarenje američke književnosti XIX veka. „Najbolja knjiga o moru koja je ikad napisana. Jedna od najčudnijih i najdivnijih na svetu.“ Dejvid Herbert Lorens „Žao mi je samo što ja nisam napisao ovu knjigu.“ Vilijam Fokner

Roman koji je od svih autoru bio najdraži. Čime ćete spasti svet i u čemu ste za njega našli pravi put, vi, ljudi nauke, industrije, trustova, nadnica i ostalog? Čime? Kreditom? Šta je kredit? Čemu će vas kredit dovesti? Knez Miškin je antipod svih onih gordih likova Dostojevskog kojima je glavni strah u životu da ne ispadnu smešni pred drugima – od Goljatkina iz Dvojnika, preko junaka Zapisa iz podzemlja, do zelenaša iz Krotke. On je uspeo da u sebi potisne i najmanji znak samoljublja i dospeo do smirenosti kao najvišeg cilja. U liku kneza Miškina Dostojevski je hteo da prikaže apsolutno dobrog čoveka, a predočio je tragediju nesvakidašnjeg junaka. „Samo su još Šekspirova dela umela da budu ovako uzbudljiva.“ Virdžinija Vulf

„Najhrabriji roman Fjodora Dostojevskog.“ Džozef Frank Je li istina, kneže, da ste jednom govorili da će svet spasti „lepota“? Gospodo – obratio se glasno svima – knez tvrdi da će lepota spasti svet. Nakon nekoliko godina provedenih u švajcarskom sanatorijumu, knez Lav Nikolajevič Miškin vraća se u Petrograd. Polako se ponovo uključuje u visoko društvo, kojim vladaju novac, moć i romantične intrige. Dobronameran i naivan, knez Miškin će se naći u ljubavnom trouglu sa mladom i lepom Aglajom Jepančinom i zloglasnom Nastasjom Filipovnom. Međutim, njegov čisto estetski doživljaj ženske lepote bez ikakve primese seksualnih želja u velikoj meri uzrokovaće drame u njihovim odnosima. U suprotnosti sa ostatkom sveta, njegova bezazlenost i gotovo detinja iskrenost od Miškina će načiniti najpozitivnijeg ali i najneprilagođenijeg junaka Fjodora Dostojevskog. „Svi koji o Idiotu govore kao o mom najboljem delu imaju nešto posebno u načinu razmišljanja, što me je uvek iznenađivalo i dopadalo mi se.“ Fjodor Dostojevski

Nastavak generacijama omiljenog romana Male žene. „Kad bi samo muškarci i žene verovali jedni drugima, razumeli se i međusobno pomagali kao što to rade moja deca, kako bi kolosalan bio ovaj svet!“ – i oči gospođe Džo dobiše odsutan izraz, kao da su se zagledale u neko novo i čarobno lepo stanje društva gde ljudi žive srećno i nevino kao njeno stado u Plamfildu. Mali ljudi (1871) i Džoini dečaci (1886) nastavljaju priču Džo Marč, buntovnice iz romana Male žene Luize Mej Olkot. Na imanju Plamfild Džo može da piše, zarađuje i brine o svojoj porodici Ber, dok njen muž ne samo da pomaže u domaćim poslovima već i pronalazi način da reformiše obrazovni sistem. Njih dvoje vode školu za napuštenu i siromašnu decu u kojoj dečaci i devojčice mogu zajedno da uče. Umesto ozbiljnih đaka, stisnutih u klupama, vidimo slobodne, kretaivne i vesele mlade ljude koji slede svoja interesovanja pod budnim okom mame Ber. Dok jedni živo raspravljaju o novom terenu za kriket, drugi usred buke i gužve vežbaju flautu, trojica preskaču klupe da bi došli do četvrtog koji crta karikature... Primenjujući učenje kroz slobodu izražavanja, porodica Marč-Ber nudi plan za preoblikovanje ne samo obrazovnog sistema već i napredak čitavog društva. Na primeru sestara Marč serijal Male žene, Dobre supruge, Mali ljudi i Džoini dečaci donosi optimizam i pokazuje nam kako je moguće stvoriti ravnopravne i pravednije odnose među ljudima.

„Zaista veliko delo.“ – Lav Tolstoj Zar ne teže svi za ovim o čemu ja snevam? Zar sva vaša trka, strasti, ratovi, trgovina i politika ne idu na to da se dobije spokojstvo, zar to nije težnja za idealom izgubljenoga raja? U srcu Peterburga Ilja Iljič Oblomov živi u stanju beskrajnog mira, ušuškan u čauri vlastite tromosti. Dok je svet oko njega rastrzan između tehnološkog napretka i socijalnih kriza, Oblomov udobno leži na svom kauču. Međutim, njegovo postojanje nije lišeno intelektualne aktivnosti. On se premišlja i razmišlja… Sredinom devetnaestog veka u centru pažnje ruskih pisaca bilo je filozofsko pitanje odnosa večnog ljudskog nemira i patrijarhalnog ideala mirovanja. Posebno mesto među delima ovog tipa zauzima roman Oblomov. Dok piše o dobrodušnom lenjivcu koga ni prijateljstvo ni ljubav ne mogu naterati da ustane s kreveta, Gončarov uspešno nastavlja tradiciju suvišnog čoveka, koju su započeli Puškin i Ljermontov. Neosporni klasik ruske književnosti, Oblomov je priča o večnoj borbi između tromosti i ambicije, udobnosti i promene, nezdravih ciljeva i blagotvorne neaktivnosti.

„Zamak je najlepši, i možda, najemotivniji Kafkin roman.“ – Guardian Zamak tamo gore, već zagonetno zamračen, u koji se K. nadao da će dospeti još danas, opet se udaljavao. Ali kao da su hteli da mu prilikom ovog privremenog rastanka pruže još jedan znak, tamo gore odjeknu zvuk zvona, razdragan zvuk zvona koji učini da bar za trenutak srce zadrhti, kao da mu preti – jer u zvuku je bilo i nečeg bolnog – ispunjenje onog za čim je nesigurno težilo. Franc Kafka nas destabilizuje svojom prozom u kojoj banalnost svakodnevice poprima obrise neobičnog sna ili bajke. Njegovi junaci se vrte ukrug, pokušavajući da postignu nešto za šta im je potrebno odobrenje autoriteta pred kojim je svaka individualnost beznačajna i potisnuta. Roman počinje dolaskom glavnog junaka K. u seoce podno zamka, iz kojeg se, kako izgleda, upravlja seoskim životom i poslovima. K. nailazi na niz prepreka, nepoznanica i nezadovoljstava dok pokušava da dopre do zamka, kako bi obavio posao koji ga je tamo i doveo. Nestrpljiv je, želi da mu se ispune prava, on je odgovoran pojedinac, što bi narušilo utvrđeni poredak u selu. Zato je u očima seljana apsurdna pojava, stranac, uljez. Dok K. vodi bitku sa nevidljivom birokratijom, naslućujemo da je ovde reč o nečemu mnogo dubljem, važnijem, da smo svedoci iskonske borbe sa bolom, samoćom i željom da se bude sa drugim. „Čitanje Kafke je mapiranje intenzivnog ličnog odnosa prema piščevim veličanstvenim i zastrašujućim zagonetkama.“ – Džonatan Letem „Ovo je Kafkino najveće delo jer najbolje ispunjava njegovu maksimu da knjiga treba da bude sekira za razbijanje zaleđenog mora u nama.“ – Guardian

Opis O autoru Roman „Za sada je dobro“ nosi podnaslov „Porodica Mašin i najveći događaj u Hladnom ratu“. Međutim, ovaj roman u sebi ima više velikih događaja – to je saga o jednoj izuzetnoj porodici koja se časno ponela u oba svetska rata i tokom oba totalitarna režima koji su u 20. veku zadesili Srednju Evropu. U svom „istinitom romanu“ Novak beletristički obrađuje stvarne događaje s početka šezdesetih godina dvadesetog veka. Ovo je osećajan, istančano naslikan portret nekoliko vanserijskih likova koji se čita u jednom dahu. U njemu je prikazana sudbina ne samo jedne porodice, već i vreme koje se tako grubo poigralo s ljudima. To je uzbudljiva vestern priča u kojoj se petorica mladića s pištoljima suprotstavlja do zuba naoružanoj vojsci istočnonemačke Volkspolizei. Trojica njih uspeće da se probije u slobodan Zapadni Berlin.

Opis O autoru Dodatne informacije Drama Car i Galilejac postavljena je u vreme tranzicije grčke u hrišćansku kulturu, bavi se nasiljem koje prati smrt jedne i rađanje druge. Ibsen je sa ovom dramom postao moderan pisac. On nije napisao klasičnu tragediju u kojoj ličnosti govore „jezikom bogova”. Naprotiv, predstavio je obične ljude sa željom da postigne iluziju realnosti. Car i Galilejac postavlja pitanje da li čovek ima moć da oblikuje istoriju. Glavna ličnost drame je imperator Julijan Apostata. Kroz njegovu sudbinu, Ibsen ispituje odnose nužnosti i slobode, nasilja i lepote, istorije kao mogućeg reda ili stalnog haosa. Najjači pobeđuju, a takve pobednike „volja sveta” preobraća u svoje igračke. Pritom, individualne želje i napori nemaju gotovo nikakav uticaj. U Ibsenovoj drami Julijan uzvikuje: Jesam li ja ponosni gospodar svoje sudbine ili igračka sila istorije? Nebojša Bradić Henrik Ibsen (1828–1906) je jedan od najpoznatijih norveških i svetskih dramskih pisaca. Njegova dela izvode se u pozorištima na svim kontinentima. Pisao je socijalno-kritičke, simboličke i psihološke drame. Izvršio je veliki uticaj na kulturni život u nordijskim zemljama, kao i na englesku, nemačku i francusku književnost. Težina 0,65 кг Broj stranica 384 ISBN 978-86-6263-267-8