A i sve ostalo na svetu mu izgledaše tako besmisleno i ništavno kad se uporedi sa onim strogim i veličanstvenim sklopom misli što su ga u njemu izazivali: slabljenje njegovih sila usled isteka krvi, bolovi i očekivanje bliske smrti. Zagledavši se u oči Napoleonu, knez Andrej razmišljaše o ništavilu ljudske veličine, o ništavnosti života kome niko nije mogao da shvati značaj, i o još većoj ništavnosti smrti, čiji smisao niko živi nije mogao da shvati i objasni. Rat i mir je filozofski, istorijski i epski roman-reka u kojem Lav Tolstoj analizira složen proces istorijske stvarnosti, društvene dinamike i ljudskog ponašanja. Ideali i smisao ljudskog postojanja centralna su tema ovog remek-dela. Radnja se odvija tokom Napoleonove invazije na Rusiju 1812. godine i prati sudbine troje junaka: Pjera Bezuhova, vanbračnog sina jednog plemića, koji se bori za svoje nasledstvo i duhovno ispunjenje, kneza Andreja Bolkonskog koji ostavlja svoju porodicu da bi ratovao protiv Napoleona, i Nataše Rostove, prelepe mlade grofice koja intrigira obojicu. Kako Napoleonova vojska napreduje, tako nam Tolstoj u sve širim potezima oslikava pozadinu istorijskih dešavanja, pa se na poleđini ove impresivne freske pojavljuju seljaci, vojnici i građanstvo u svojoj borbi sa problemima doba u kojem žive. Što se više pred nama razvija ova fascinantna saga, tako njeni junaci prevazilaze svoje književno obličje i postaju sve dirljivije i čitaocu bliže figure. „Najveći ratni roman u istoriji književnosti.“ – Tomas Man

Svaki čovek živi za sebe, koristi se slobodom da bi postigao svoje lične svrhe i oseća svim bićem svojim da sad može učiniti ili ne učiniti takav i takav postupak; ali čim ga učini, odmah je taj postupak, učinjen u izvesnom momentu vremena, nepovratan, te postaje svojina istorije u kojoj on, taj postupak, ima ne slobodan, već unapred opredeljen značaj. U Tolstojevoj istorijskoj epopeji prepliću se intiman i društveni život dve porodice, Rostovih i Bolkonskih, a sudbine troje glavnih junaka, Pjera, Nataše i Andreja duboko su povezane sa nacionalnom istorijom koja je paralelno prikazana. Balovi i salonska okupljanja smenjuju se naizmenično sa opisima ratnih saveta, mahinacijama državnika i generala, scenama žestokih bitaka i onima iz svakodnevnog života. Rat i mir maestralno spaja sve velike teme: sukob i ljubav, rođenje i smrt, slobodnu volju i sudbinu – s nezaboravnim scenama devetnaestovekovne Rusije. Veličanstvena epska slika ljudskog života prikazana je u svoj svojoj veličini i nesavršenosti. Tolstojeva duboka analiza ljudske duše fascinira čitaoce više od vek i po zbog izuzetne misaone i stvaralačke snage koju do sada niko nije prevazišao. „Moje je čvrsto uverenje da prozni pisac mora da poseduje najdublje znanje – ne samo poetičku stranu svog dela, već i da poznaje stvarnost koju opisuje, njene istorijske i savremene okolnosti. Koliko vidim, u tome je u Rusiji nenadmašan samo grof Lav Tolstoj.“ – Fjodor Dostojevski

Prvo remek-delo kineske književnosti Nepoznati autor iz XVI veka ostavio je za sobom veličanstveno delo. Legenda kaže da ga je napisao da bi osvetio smrt svoga oca. Stranice rukopisa je natrljao otrovom, i poslao ih očevom ubici. Po predanju, žrtva nije prestajala da čita knjigu i umrla je čim ju je završila jer je roman pročitala u dahu. Simen Ćing je mlad, lep i bogat naslednik, uticajan i ugledan, a uz to razuzdan, iskvaren i raskalašan. Posle smrti roditelja vreme provodi u kućama za uživanje, upoznajemo njegove brojne žene i konkubine, poslugu i podjednako ugledne i uspešne „prijatelje“. Pred nama se uzdiže slika društva prožetog lažima, korupcijom, podmetanjima i kriminalom. A bogatstvo se polako osipa… U ovu neprolaznu priču o strastima i prevrtljivosti sudbine anonimni autor utkao je erotiku, stihove, i raznovrsna svedočanstva tog vremena sačiniviši izvanredno živopisan prikaz ljudske prirode. Roman je dugo bio cenzurisan i zabranjivan u Kini zbog „nepristojnosti“, što nije sprečavalo čitaoce da mu se dive i čitaju ga u potaji. „Bonton za posrnule. Čitaoci te epohe sigurno su ga krili ispod dušeka.“ – Ejmi Tan „Svet Šljivinog cveta u vazi od zlata lep je i mračan, prizeman ali i uzvišen, ispunjen vrlinom ali i opscenostima, božanstven i šokantan, bestidan ali i veličanstven. Knjiga je stara četiristo godina, a kao da je napisana danas.“ – Los Angeles Review of Books