cena: 13.366,00 din (PDV uključen) Vreme isporuke: 2 - 7 dana Cena isporuke: po cenovniku Deklaracija Kol: Opis i namena proizvoda Metabo kružna testera za drvo HW/CT 400X30 mm 60zuba Za grubo i polufino sečenje sa kontinuiranim uvlačenjem. Idealan za mašine sa velikim brojem obrtaja / malom potrošnjom energije Dobri rezultati sečenja za prave rezove u punom drvetu Delimično pogodan za građevinsko drvo sa ekserima i ostacima betona Posebno dug vek alata zahvaljujući najboljem kvalitetu karbida i fino brušenim zupcima Precizni rezovi sa niskim nivoom buke i vibracija zahvaljujući laserskim prorezima za proširenje (i delimično laserskim ukrasima) kao i laserskim čeličnim oštricama napravljenim od sinterovanog čelika Karakteristike proizvoda Prečnik x širina sečenja x otvor 400 x 3,5 x 30 mm Material HV/CT Broj zuba 60 Oblik zuba VZ Debljina čelične oštrice 2,5 mm Ugao nagiba 15°

cena: 17.191,00 din (PDV uključen) Vreme isporuke: 2 - 7 dana Cena isporuke: po cenovniku Težina za isporuku: 3,500 kg Deklaracija Kol: Saobraznost: 3 Godine uz registraciju Servis Opis i namena proizvoda Površinska glodalica GOF 130 Bosch Veća efikasnost zahvaljujući funkciji konstantne brzine i odličnim performansama motora Idealna za upotrebu na tvrdom i mekom drvetu, medijapanu ili šperploči Funkcija konstantne brzine obezbeđuje maksimalno efikasno sečenje u svojoj klasi Uronjeni dizajn smanjuje uvlačenje prašine i sprečava blokiranje za više od 10.000 operacija Fleksibilne opcije za brzu i laku izmenu bitova: pomoću odvijača ili blokade vretena Karakteristike proizvoda Broj obrtaja u praznom hodu: 11.000 – 28.000 min-1 Nominalna ulazna snaga: 1.300 W Prihvat alata: 6 – 8,0 mm Prečnik glodala: 40 mm Maks. hod korpe glodalice: 55 mm Težina: 3,5 kg Dimenzije alata (širina): 152 mm Dimenzije alata (dužina): 272 mm Dimenzije alata (visina): 277 mm Obim isporuke Ključ (kataloški broj 1 600 A02 28G) Paralelni graničnik (kataloški broj 1 619 PB5 511) Kopirna čaura (kataloški broj 1 619 PB5 522) Adapter za usisavanje prašine (kataloški broj 1 619 PB5 521) Čivija za centriranje (kataloški broj 1 619 PB5 523) Upravljački valjak (kataloški broj 1 619 PB5 515) Stezna čaura 8 mm (kataloški broj 1 619 PB5 490) Stezna čaura 6 mm (kataloški broj 1 619 PB5 492)

PRODATO Proizvod je rasprodat. Aktuelne proizvode iz ove kategorije možete pogledati klikom na dugme ispod: Vidi proizvode Strune i glave za trimere Benzinske kosačice Benzinske kose-trimeri Opis i namena proizvoda Električni trimer za travu teleskopski VET 500 Villager Podešavajuća teleskopska drška Karakteristike proizvoda Snaga 500 W Napon 230 V Širina košenja 33 cm Broj obrtaja motora 7500 obr/min Prečnik niti 1.6 mm Težina 2.4 kg

NOVE

Sa gotovo 100 godina iskustva, Makita nudi kvalitetne mašine i pribor koji će, kako se očekuje, trajati dugo. Zbog toga Makite proizvode možete pronaći bilo gde u svetu. Umesto da pogledamo odgovore zašto, predlažemo da ga uzmete, koristite ga i pitanje više nije pitanje! Kupovinom Makita proizvoda možete biti deo tradicije koja ima gotovo 100 godina, stvarati vrednost pomoću alata stvorenog uz japansku veštinu i posvećenost. Makita daje veliki naglasak na nove ideje, inovacije, bezbednosna rešenja kao što su litijum-jonska baterija, AVT (tehnologija protiv vibracija) ili tehnologija ponovnog punjenja. Japanski inženjeri neprestano istražuju i rade na poboljšanju naših proizvoda, posebno na smanjenju potrošnje električne energije i pravilnom ergonomskom izgledu - čineći sve napore da osiguraju da su naši kupci u potpunosti zadovoljni Makitovom ponudom. Prednosti kupovine: Brza narudžba Besplatna poštarina 2 godine garancije Ovlašćeni servis i distributer za Makita.

После пропасти Српског царства и деспотовине у Смедереву (1459. године), Срби у Србији и другим српским крајевима потпали су под турско ропство, док су Срби преко Саве и Дунава потпали под власт Мађарско-аустријске државе. Они су ту били нешто слободнији и по дозволи мађарских краљева имали су своје старешине, који су се звали деспоти и управљали су Србима у Срему, Бачкој и Славонији. Тако је после пропасти Српске државе у Смедереву, српски деспот у Срему постао Змај Огњени Вук, син Гргура Бранковића Слепог, синовац светог Стефана Слепог, последњег деспота слободне Србије и Смедерева. По смрти пак Змај Огњеног Вука, мађарски краљ Матија даде деспотско звање Ђорђу Бранковићу, сину споменутог Светог Стефана Слепог и Свете Мајке Ангелине. Но како се Ђорђе убрзо замонаши и доби име Максим, деспотску титулу наследи његов брат Јован Бранковић, који и деспотоваше све до своје смрти 1502. године. После његове блажене кончине, његова благочестива супруга деспотица Јелена, обрати се своме сроднику на српском јадранском приморју кнезу Стефану Штиљановићу и позва га да, уместо преминулог супруга њеног Светог Јована, он преузме у Срему и Славонији српско деспотско достојанство. Овај блажени кнез Стефан Штиљановић, пореклом из српског племена Паштровића, јужно од Хума, са црногорског приморја, рођен је од православних и благочестивих родитеља и одгајен у свакој доброј науци Господњој. Још као млад показао се као веома богољубив и човекољубив и старао се да срце своје свагда има управљено ка Господу. Када је пак одрастао он је усрдно ревновао у делатном испуњавању воље Божје, којој се учио из Светог Писма. Стефан такође беше вешт и у војној вештини и срцем беше веома храбар, као што се то доцније показа у борбама са безбожним Агарјанима, то јест Турцима. Отишавши из свог родног краја у Срем (крајем 15. или почетком 16. века), он постаде деспот Српски и доби на управу место Моровић у Срему, где од тада беше његово седиште. Праведни Стефан се и овде, као и свуда до сада, уклањаше од свакога зла и чињаше своме народу многа добра. Он себе свагда ограђиваше страхом Божјим и богољубивим човекољубљем. Беше изобилан вером православном, молитвом и милостињама, како према људима, тако и према црквама и манастирима. Иако беше опасан влашћу, он никада не заборављаше чинити правду. Но времена у којима он управљаше беху врло тешка, и неприлике притискиваху њега и његов народ са сваке стране. Праведни Божји родољуб, овај дивни кнез и деспот Српски може се заиста успоредити са светим Александром Невским или са светим Јованом Владимиром. Јуначки се бораше праведни Стефан против насиља турског, јер безбожни Турци све више и више нападаху на северне хришћанске крајеве и народе. После знамените Мохачке битке 1526. године, где турски султан Сулејман I, звани Величанствени (1520-1566. г.)* победи мађарског краља, Турци све више залажаху у северније крајеве и страховито пљачкаху и злостављаху тамошњи хришћански живаљ. Уз то, у ово време настадоше и унутрашњи спорови мађарских и аустријских великаша око мађарског престола, што све још више умножаваше српска страдања и невоље у овим крајевима. Истакавши се својим борбама против безбоштва и насиља турског, а и својим праведним и правилним ставом према својим господарима у Мађарској, Стефан ускоро доби на управу и још неке области, као што су места Михољац и Глоговница у Вировитичкој Жупанији, затим градови Новиград и Ораховица, а потом, заједно са својом благочестивом супругом Јеленом, он доби на дар и посед звани Ешћем у Срему. Но када турски напади и насиља још више учесташе, јер Турци ускоро заузеше и град Будим (1529 г.) па опколише и сам град Беч, тада праведни Стефан замоли угарског краља да му да неко заштићеније место, еда би се са народом својим некако избавио од насиља агарјанског. Јер он говораше краљу да не може више поднети толике пљачке и насиља турска: „Пливамо усред непријатеља, као јабука посред воде“, говораше он. Иако се Стефан храбро бораше, турска сила ипак заузе Славонију између река Саве и Драве (1536. године), тако да Стефан би принуђен да се испред Турака повуче преко реке Драве, у место звано Шиклош. Како напади и пљачке агарјанске никако не престајаху, то у овим крајевима наступи тада велика и страшна глад. Глад не беше наступила толико од неродице и невремена, колико од турске пљачке и вишегодишњег ратовања са њима, којом приликом Турци поробише и одведоше и стоку и радну снагу, тако да земља не могаше бити обрађивана. Видећи глад и страдање народа свога од немаштице, праведни и човекољубиви Стефан отвори тада народу своје житнице, и братољубиво раздаде жито свакоме према његовој потреби, те тако прехрани гладне људе своје.Приликом деобе жита народу, Стефан је свакоме говорио да даје жито као на неки зајам, али је после тога окупио сав свој народ на једно брдо, звано Бунтир, близу споменутог Шиклоша, и ту је свима све опростио и сваког дуговања их разрешио. Због овакве милости и човекољубивости своје, праведни Стефан би вољен од свега народа свога, и од Славонаца и Барањаца поштован као светитељ још за живота свога. Поживевши тако чесно и богоугодно, блажени Стефан се мирно пресели ка Господу (негде после 1540. године) и би чесно погребен од своје супруге Јелене и православног народа, на брду Бунтиру изван града. Супруга пак његова Јелена, распустивши слуге своје, сама се повуче испред Турака негде у немачке земље. Када пак силни Агарјани наиђоше и у ове крајеве и заузеше град и место где беше погребен праведни Стефан, тада се деси следеће дивно чуло Божје. Једне тамне ноћи турски војници, на месту где је Стефан био погребен, видеше једну чудну светлост небеску како светли на оном брду. Мислећи да је ту можда скривено неко злато или сребро, Агарјани почеше копати на месту где се појави ова светлост. Копајући, они наиђоше на ковчег са телом блаженог праведника, које нађоше да беше сасвим цело и нетрулежно и из себе издаваше диван благоухани мирис. Тако исто и одело светога беше остало неиструлело и из њега се шираше благопријатни мирис. Турски војници одмах о томе известише свога старешину Амира (или Амурат-бега), који испитавши добро ко је ту погребен, дознаде да је то Српски кнез Стефан, пореклом из приморја, са којим овај Амир беше у неком даљњем сродству. Јер и овај Амир беше пореклом хришћанин, али је као дечак узет од Турака и постао јаничар. Глас о проналаску светих моштију Св. Стефана убрзо се пронесе на све стране, па стога овоме Амиру дођоше и неки српски монаси и замолише га да им преда ковчег са моштима Светог Стефана. Иако потурчењак, Амир указа част моштима хришћанина и сродника свога Стефана, те дозволи монасима да га узму са собом. Монаси узеше ковчег са моштима праведног кнеза Стефана и однеше га у манастир Пресвете Богородице звани Шишатовац, који се налази у Фрушкој Гори у Срему, где је Свети Стефан и пре живео. Чувши за све ово, благочестива супруга Стефанова Јелена, дође одмах из Немачке у манастир Шишатовац. Поклонивши се са сваком побожношћу моштима свога светог мужа, она се затим ту замонаши добивши монашко име Јелисавета. Удаљивши се недалеко од тога места, она провођаше свој живот у молитвама и подвизима, па се после три године мирно престави у Господу и доби наслеђе са светим супругом својим у вечном Царству Небеском. Њено свето тело такође би пренето у манастир Шишатовац и ту чесно погребено. Тело Светог Стефана почивало је у манастиру Шишатовцу и њему су долазили да се поклоне и помоле многи српски људи, међу њима и патријарх српски из Пећи Пајсије са митрополитом београдско-сремским Авесаломом (године 1631.). Том приликом је патријарх Пајсије написао кратко житије Св. Стефана. Службу пак написао му је монах Петроније у манастиру Хопову (1675. г.), на молбу јеромонаха Јефрема Шишатовчанина. У Стефановом пак крају, у селу Бечићу у Паштровићима, на црногорском приморју, подигнута је њему црква у прошлом веку и освећена 1875. године од стране которског епископа Герасима Петрановића. За време Другог светског рата, због насиља и безбоштва усташког, мошти Светог и праведног кнеза Стефана пренете су из манастира Шишатовца у Београд (14. априла 1942. године), и од тада се налазе у Саборној цркви у Београду. Свети ликови, то јест иконе Светог Стефана налазе се у манастиру Новом Хопову и Шишатовцу, а и у његовим Службама, штампаним у Србљаку (римничком и београдском). Св. Стефан Штиљановић (1498 — 1543), (У писмима се потписивао као Шкиљановић. [1] Симеон Пишчевић га у својој Историји српског народа наводи као Шкриљановић [2]) последњи је кнез паштровски, каштелан Врховачког града код Пожеге [3], добротвор и српски светитељ. Животопис Свети Стефан Штиљановић, 1753, рад Христофора Жефаворића Своје порекло води из Приморја, из Паштровића. Жена му је била Јелена Богдановић.[4] Све имање је оставио народу својем и отишао у Срем 1498. године због сукоба са Млечанима. У Срему столовао је у граду Моровићу. Народна традиција приказује деспота Стефана Штиљановића као најузорнијег хришћанског владара и за њега везује многобројна племенита дела, као и јуначку борбу против Турака. Приликом борбе за угарски престо између краља Фердинанда и војводе Јована Запоље нашао се на страни Фердинандовој. Учествовао је у грађанском рату од Мохачке битке 1526. до 1541. године, када су Турци заузели Будим. Од Фердинанда је био добио имања у вировитичкој жупанији (1527),[5] као и град Валпово где је владао. Последњи податак о Стефану Штиљановићу потиче из 1540. године, када је био префект утврђеног града Валпова, након чега му се изгубио сваки траг. Претпоставља се да се, након што је град пао под Турке, повукао у Шиклош, где је и окончао свој живот.[5] Сматра се да је умро, највероватније, око 1543. године. Према предању и запису у „Повесном слову”, најпре је сахрањен на оближњем брду Ђунтир.[5] Већ 1545. године његове мошти налазиле су се у манастиру Шишатовцу у Срему. У доба турске владавине Сремом мошти имале су несумњиво велик значај и веровало се да имају посебну исцелитељску снагу.[6] Од СПЦ уврштен је у ред светитеља. У јесен, 17. октобра сваке године се помиње и слави његово име. Његове мошти почивају у ризници Саборне цркве у Београду од априла 1942. године, када су пренесене из манастира Шишатовац.[7] У манастиру Шишаштовац је постојао је култ св. Стефана Штиљановића.[8] У Панагирику манастира Шишатовац из 1545. године постоји један кратак запис који каже: „Ова света и божанствена књига која се зове Панагирик, манастира Шишатовца храма Рођења Пресвете Богородице, где нетљене мошти почивају светог и праведног и дивног Стефана Штиљановића, српског деспота“. Најупечатљивије предање о Стефану Штиљановићу забележено је у приповеци Скочидјевојка — Приповијест паштровска измаком петнаестог вијека, коју је забележио паштровски политичар и књижевник Стјепан Митров Љубиша у „Приповијестима црногорским и приморским”[9]: Стефан се родио и живео у Бечићима, на самој обали наспрам острва Св. Николе. Био је кнез и најбогатији међу Паштровићима. Рано је остао удовац. Помогао је манастире и саградио манастир Прасквицу и цркву Св. Николе код Бечића. Одлучивши да се одсели опростио се од ратачког игумана Серафима, поверивши му своју опоруку и жељу да сво имање подели манастиру Прасквици и Св. Николи у Паштровићима. Затим се на скупштини опростио од народа и отишао у Херцеговину, Хрватску, па у Срем. После њега Паштровићи више нису бирали кнеза, чувајући успомену на Стефана Штиљановића. retko knjiga nova omotnica neznatno taknuta

PRODATO Proizvod je rasprodat. Aktuelne proizvode iz ove kategorije možete pogledati klikom na dugme ispod: Vidi proizvode Opis i namena proizvoda Makita Glodalica za drvo RP1111C Makita RP1111C predstavlja vrhunski izbor za profesionalce u obradi drveta. Ova snažna i precizna glodalica je dizajnirana da zadovolji potrebe najzahtevnijih korisnika, pružajući izuzetnu kontrolu i efikasnost u radu. Makita RP1111C je robusna i pouzdana glodalica, idealna za različite vrste obrade drveta. Odlikuje se jednostavnom zamenom glodala zahvaljujući blokadi vretena, dok mlaznica za prašinu i sakupljač prašine osiguravaju čist radni prostor. Njen ergonomski dizajn osigurava udobnost i lakoću upotrebe, čime se povećava produktivnost. Glodalica raspolaže sa kontinuiranom ulaznom snagom od 1,100 W i nudi širok raspon brzina od 8.000 do 27.500 obrtaja u minuti. Maksimalna dubina ukopavanja iznosi 57 mm, a maksimalni kapacitet prihvata alata je 8 mm. Buka pri radu je na zvučnom pritisku od 93 dB(A), dok je zvučna snaga 104 dB(A). Uređaj ima dimenzije 110 x 269 x 260 mm i teži 3,3 kg, što ga čini relativno lako prenosivim. Glodalica Makita RP1111C se koristi za precizno oblikovanje i urezivanje drveta, što je čini idealnom za izradu nameštaja, dekorativnih elemenata, i druge fine obrade drveta. Njena svestranost omogućava korisnicima da lako izvrše složene radove, poput izrade žljebova, ivica i spojeva. Opremljena elektronskom regulacijom brzine, ova glodalica omogućava korisnicima da prilagode brzinu prema materijalu koji se obrađuje. Prekidač sa dugmetom za kontinuirani rad i dugme za zabravljivanje sprečavaju slučajno startovanje, čime se povećava bezbednost. Vibracije su minimizirane, što doprinosi udobnosti i preciznosti pri dugotrajnom radu. Makita RP1111C je idealan izbor za profesionalce koji traže pouzdanost, preciznost i efikasnost. Posetite naš web sajt i osigurajte sebi ovu vrhunsku glodalicu za drvo, koja će unaprediti kvalitet i brzinu vašeg rada. Karakteristike proizvoda Kontinuirana ulazna snaga 1,100 W Broj obrtaja 8.000 - 27.500 min-1 Maks. dubina ukopavanja 57 mm Maks. kapac. prihvata alata 8 mm Buka: zvučni pritisak 93 dB(A) Buka: zvučna snaga 104 dB(A) Buka: odstupanje (K)3 dB(A) Vibracije: sečenje žljebova u MDF4,4 m/s² Vibracije: odstupanje (K)1,5 m/s² Dimenzije (D x Š x V)110 x 269 x 260 mm Težina prema EPTA –i 3,3 kg

Ikone / Kurt Vajcman / Gajane Alibegašvili / Aneli Voljskaja / Gordana Babić / Manolis Hadžidakis / Mihail Alpatov / Teodora Voinesku Tvrde korice, omotnica, ćirilica, veliki format 415 strana. Beograd 1983. Bogato ilustrovano kvalitetnim reproukcijama najpoznatijih svetskih ikona Reprezentativna knjiga, sa izvanrednim ilustracijama i studijama najpoznatijih svetskih stručnjaka u ovoj oblasti. odlično očuvana

PRODATO Proizvod je rasprodat. Aktuelne proizvode iz ove kategorije možete pogledati klikom na dugme ispod: Vidi proizvode Nastavci za šrafljenje Burgije za drvo Burgije za metal Bušenje-dodatna oprema Setovi pribora Karakteristike proizvoda Napon baterije: 18,0 V- 1.2 Ah Broj obrtaja: 550 /min Prihvat: Ø 1 - 10 mm Podešavanje obrtnog momenta: 16 stepeni Vreme punjenja: 1 h Vreme rada: 3-5h 2 baterije Težina: 4,1 kg

Nova knjiga mek povez 127 str Deset, devet, osam… Da li čujete otkucaje sata? Uskoro će najveći događaj na zemlji. Kakao doživljavate to saznanje? Knjiga poslednje odbrojavnje otkriva znake tog sudbonosnog trenutka koje dao sam Isus, a zatim ih prikazuje u toku naše savremene istorije. Na stranicama ove knjige govor znakova prepliće se sa uzvišenim obećanjima koja nas pozivaju da drugačije posmatramo svakidašnjicu.

Knjiga je nova, necitana, samo sa strane knjige (na papiru, ne na rikni) u donjem delu ima neku malu flekicu Autor:: Dalaj Lama XIV Žanrovi:: Religija i mitologija, Teologija Izdavač:: Harmonija Godina izdanja:: 2020. Broj strana: 136 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 23 cm Svi mi tragamo za srećom i težimo da izbegnemo patnju tokom ovog svog kratkog života. Događaj bez presedana: voljeni svetski religijski vođa predlaže kako da vodite etički, srećan i duhovni život izvan religije i nudi program mentalne obuke za negovanje ključnih ljudskih vrednosti. Pre deset godina, u svom bestseleru Etika za novi milenijum, Njegova Svetost Dalaj Lama, prvi put je predložio pristup etici zasnovan na univerzalnim, a ne religijskim principima. Sada, u knjizi Izvan religije, Dalaj Lama, sa puno saosećanja i otvoreno, razrađuje i produbljuje svoju viziju nereligijskog načina. Izdigavši se iznad pukih „religijskih ratova“, on daje kratak pregled sistema etike za naš zajednički svet, koji odaje puno poštovanje religiji. Sa najvišim nivoom duhovnog i intelektualnog autoriteta, Dalaj Lama upućuje podsticajnu molbu za ono što naziva „treći način“, za put ka etičkom i srećnom životu i ka globalnoj zajednici ljudi zasnovanoj na razumevanju i međusobnom poštovanju. Izvan religije je suštinska izjava Dalaj Lame, nacrt za sve one koji odluče da se ne identifkuju sa religijskom tradicijom, ali ipak žude za životom ispunjenim duhovnošcu dok rade na ostvarenju boljeg sveta.

Nova knjiga 207 strana Format 20 x 13,5 cm Mek povez 2003. Pisac prikazuje kako savremeno društvo trpi napade filozofije nju ejdž, koja je u suprotnosti sa biblijskim istinama. Nekada su ova verovanja i praksa bili veoma strani u životu. Sada su deo naše svakodnevnice. Knjiga govori o pokretu čija se filozofija života uvukla u glavne tokove današnjeg mišljenja.

odlično kao nova

1. MITOLOGIJA I RELIGIJA INKA 2. MITOLOGIJA I RELIGIJA SEVERNOAMERIČKIH INDIJANACA 3. MITOLOGIJA I RELIGIJA ASTEKA 4. MITOLOGIJA I RELIGIJA HETITA 5. MITOLOGIJA I RELIGIJA STARIH JEVREJA 6. MITOLOGIJA I RELIGIJA ETRURACA Predgovor - Miodrag B. Šijaković Izdavač - Dečja knjiga, Beograd Godina - 1990 148 + 142 + 116 + 120 + 142 + 128 str 21 cm Edicija - Biblioteka Mitovi i religija Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. 1. MITOLOGIJA I RELIGIJA INKA Prevod - Slavica Brkić Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: O, Virakoća, gospodaru svemira Mogu li te ja posmatrati O, stvaraoče ljudi Oh, dođi dakle Molitva za sve Inke Molitva Manka Kapaka Molitva Manka Kapaka upućena Tanapi Manko Kapak govori svešteniku Himne Inke Roke Prva molitva stvarnosti Moćni Virakoća Virakoća i stvaranje sveta Konira Virakoća Virakoća medu ljudima Pripreme za svetkovanje Virakoća i Inti kod Manaka Kapaka Četiri brata Ajara O mladiću koji je boravio na nebu O devojci koja se zaljubila u zmaja Sonči-roka, preblagi Sveta ptica Blizanci, ljubimci bogova Suret sa Va-kongom Budenje Va-konga Božiji gnev Knjiga druga Prinošenje žrtava suncu Sveštenici, rituali, ceremonije i zakoni koji se pripisuju prvom Inki Podelili su imperiju na četiri pokrajine, registrovali su podanike Dva zadatka Dekuriona O imenu Virakoća i zašto su ga dali Špancima Inka Virakoća naređuje da se izgradi Hram u znak sećanja na strica duha Glavna slika i darivanje onih koji mu pomagaše Inka u svetlosti nauke Narodi Kečua do španskog osvajanja Društveno uređenje Tauantinsuju Inka umetnost Pogovor MITOLOGIJA I RELIGIJA SEVERNOAMERIČKIH INDIJANACA Prevod - Vesna Mladenović, Zvezdana Kojić Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Indijanci Sjedinjenih Država Kako je nastao svet (Mit Čejena) Postanak kukuruza (Mit Čejena) Kako je stvoren svet (Mit Modoka) Kako je nastalo Sunce (Mit Čeroka) Grom i njegovi pomoćnici (Mit Irokeza) Pedeset mladića i kornjača (Mit Čejena) Selo pod vodom (Mit Kajova) Veliko rečno čudovište (Mit Čejena) Gonjenje medveda (Mit Muskuaki) Dugačka ešarpa i njegov narod (Mit Teva) Kako su ljudi došli u središnji prostor (Mit Teva) Sveta obala (Mit Čokta I Čokasa) Postanak kukuruza (Mit Zuna) Kako su postali poludečaci (Mit Kajova) Kako je visake odučio jelene od proganjanja ljudi (Mit Sauka) Kako su se pojavili zemlja i prvi ljudi Šingebis I Kabibonoka (Mit Odžibve) Pronalazak vatre (Mit Kovićana) Kako su Dakote došle na Zemlju (Mit Indijanaca Dakote) Mlada devojka Dva srca (Mit Hopija) Dobri i zli duh (Mit Hopi-Indijanaca) Poseta kući mrtvih (Mit Hopi-Indijanaca) Zaručničin duh (Mit Iz Plemena Osage) Kako je Nanabozo prvi put pretrpeo poraz Zmija-muž (Mit Kaćo-Indijanaca) Potop (Mitovi Apinaje) Žena-zvezda Pogovor Beleška MITOLOGIJA I RELIGIJA ASTEKA Prevod - Zvezdana Kojić Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Mitologija i religija Asteka Opšti pogled Mitovi i legende Stvaranje sveta (mit Asteka) Legenda o stvaranju sveta Orao i zmija Gladni seljak, bog i smrt Legenda o rodenju Huicilopoktlija Legenda o Tepostekatlu Legenda o potopu Legenda o vulkanima Istlaksihuatla i Popokatepetla Indijanac i njegova žena Tri brata i žaba Kojot i oposum Bajka o ptici Ku Kako je zec postao Kabaleros Kako su kojot i skuns prevarili jedan drugoga Voda iz čurubuska Mit o Quetzalcoatlu Jedenje boga kod Acteka Dominion Asteka Beleška MITOLOGIJA I RELIGIJA HETITA Prevod - Slavica Brkić, Vesna Mladenović Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Hetitska mitologija Mit o Ulikumisu Mit o Ilujankasu Mit o Telepiniu Mit o bogu koji je nestao Hetitska kultura Neka karakteristična obeležja Strukture hetitskog carskog praznika Početak praznika Glavni praznički obred - `veliki skup` Osnovne radnje (funkcije) u obredu - `veliki skup` Centralni čin obreda - `veliki skup` - gozba `Takmičenja`, `nadmetanja` Pripovedanje mita u ritualu Carstvo Hetita i njegova tajna MITOLOGIJA I RELIGIJA STARIH JEVREJA Prevod - Mirjana Petrović Lević, Zvezdana Kojić Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Jevrejska mitologija Mitovi o postanju Mit o Kainu i Avelju Mit o potopu Mit o vavilonskoj kuli Mit o rušenju gradova u dolini Mitovi kulta Mit o pashi Mit o bogojavljenju na Sinaju Mit o Isusu Navinom Mit o kovčegu Mitovi o Iliji i Jelisiji Stvaranje sveta i čoveka (jevrejski mit) Prvi greh i čovekov rad Potop Stvaranje svijeta prema postanku` Opis praiskonskih nemani Reem i Ziz Pad Luciferov Talmud Mistički aspekti Biblije Tora Proroštvo Hagiografija Uz ovu knjigu MITOLOGIJA I RELIGIJA ETRURACA Prevod - Trifun Golubović Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Uvod Istorija pitanja Izvori Predstava etrursa o svetu i njegovom nastanku Astralne predstave Predstave o čoveku i njegovom mestu u mitološkoj slici sveta Shvatanje duše Shvatanja o podzemnom svetu i njegovim stanovnicima Odraz predstava o svetu u hramovima i kultovima Arhaični elementi u etrurskoj slici sveta Suprotstavljanja tipa - desno-levo Elementi etrurske mitologije Zaključak Mitološka slika sveta drevnih Etruraca Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

KŠITI MOHAN SEN HINDUIZAM Predgovor - Miodrag B. Šijaković Prevod - Vesna Mladenović Izdavač - Dečja knjiga, Beograd Godina - 1990 156 strana 21 cm Edicija - Biblioteka `Velike religije` Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: MIODRAG B. ŠIJAKOVIĆ - Indija i njena mitologija Priroda i razvoj hinduizma Socijalni ideali i vrednosti Sistem kaste Običaji i praznici Jedinstvo i sloboda Indijska dolinska civilizacija Vedsko doba Vedska kultura i obrazovanje Upanishade i Gita Kulturna sinteza i njen uticaj Na indijski život Džainizam i budizam Ostali nevedski sistemi Ramayana, Mahabharata i purane Šest filosofskih sistema Hinduizam izvan Indije Bhakti ili škola posvećenosti Srednjevekovni misticizam severne Indije Bauli Sadašnji trendovi Izvodi iz dela Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

EUGEN HERIGEL PUT ZENA Prevod - Vaša Dobri Izdavač - Liber, Beograd; Tisa, Beograd Godina - 2005 102 strana 17 cm ISBN - 86-85353-07-6 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Uvod: put zen budizma Zen i klasični metodi meditacije Zen nasuprot evropskom misticizmu Zen u očima zapadnjaka Obuka u zen budističkim manastirima Vežbe disanja Koan Satori Dalje koan meditacije Kako učitelj vidi da li je učenik Doživeo satori Napomene o japanskoj glumi Preobražaj učenika satorijem Zen slikarstvo Satori u poeziji Nagađanja o satoriju Uloga mišljenja u zenu Zen u praktičnom životu Zen sveštenici Središte bića Čovekov pad i ispunjenje Viši stupnjevi meditacije Spoznaja, ponovno rođenje, Budina priroda Opštenje sa celinom bića Umetnost saosećanja O autoru Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Eugen Herrigel The Method of Zen Der Zen-Weg

SUFIZAM Priredili i preveli - Darko Tanasković i Ivan Šop Izdavač - Vuk Karadžić, Beograd Godina - 1981 236 strana 20 cm Edicija - Biblioteka Zodijak Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: DARKO TANASKOVIĆ - Privlačne zagonetke sufizma FREDERIK HAPOLD - Večita filozofija MARIJAN MOLE - Poreklo i izvorišta sufizma ŽORŽ ANAVATI - Borba za opstanak IGNAC GOLDCIER - Indijski uticaj u sufizmu ARTUR Dž. ARBERI - Struktura sufijske teorije i prakse VILIJAM STODART - Islamski ezoterizam ALESANDRO BAUSANI - Sufizam i pravoverje TITUS BURKHART - Sufizam i panteizam RIHARD HARTMAN - Tarik - put sufija po Alkušajrijevom tumačenju LUJ GARDE - Verska bratstva HANS JOAHIM KISLING - Derviški redovi i pučki islam MORO BERGER - Vidovi sufijskog organizvanja i delovanja I. S. BRAGINSKI - Vlast srca ANEMARI ŠIMEL - Ruža i slavuj - persijska i turska mistična poezija JEVGENIJ EDUARDOVIČ BERTELJS - Beleške o pesničkoj terminologiji persijskih sufija REJNOLD A. NIKOLSON - Rumi: pesnik i mistik E. D. DŽAVELIDZE - Pesnička reč i simbol ŽAN ŠEVALIJE - Muzika i igra u sufizmu SEJID HOSEIN NASR - Ekološki problem u svetlu sufizma - osvajanje prirode i pouke istočne nauke RENE GENON - Beleške o angelologiji arapskog alfabeta DŽAFR Glosar - sastavio Darko Tanasković Izvori prevedenih tekstova Odabrana literatura Indeks imena Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Frederick Crossfield Happold Marian Mole Georges Chehata Anawati Ignaz Goldziher Arthur John Arberry William Stoddart Alessandro Bausani Titus Burckhardt Richard Hartmann Louis Gardet Hans Joachim Kissling Morroe Berger I. S. Braginsk Annemarie Schimmel Evgenii Eduardovich Bertels Reynold A. Nicholson E. D. Džavelidze Jean Chevalier Seyyed Hossein Nasr Rene Guenon Atar Ferdudin Hasan Basri Abu Jazid Bistami Abu Ali Dakak Depon Emil Dermengem Abdurahman Džami Džunajd Majstor Ekhart Abu Hamid Muhamed Gazali Ignac Goldcier Al Husajn Ibn Mansur Haladž Hasan Ibn Muhamed Ibn Hasan Ibn Ahi Turk Husamudin Ibrahim Ibn Adham Koopolani Kušajri Luj Masinjon Muhamed Sejid Hosein Nasr Rejnold Nikolson Platon Al Adavija Rabija Dželaludin Rumi Saradž Veled Sultan Šemsudin Šibli Toluk Sahl Tustari Al Misri Zunun

Jevanđelje za danas Biblija Uči Danijel Duda Jirži Moskala Uredio Zoran Marcikić Preporod Beograd 2021g./383 str. mek povez,odlicno ocuvana vr361

Богослужење Православне Цркве је, нема сумње, богонадахнуто, како по своме устројству тако и још више по своме садржају. Распоред богослужења, како свакодневних, тако и у односу на годишњи круг, права је небеска уметност. Православна душа која активно проходи сва та богослужења, свакога дана и празника, и у свако доба године, наилази у богослужбеним текстовима на неслућена духовна блага. И што се више бави, све су јој милија и неопходнија.

KLENJSKA CRKVA I BOGOMOLJE U DOLINI PEKA - Predrag Mirkovic Izdavac: Srpska pravoslavna crkvena opstina Klenjs Mek povez 125 str. Knjiga ima posvetu.

Haris K. Skarlakidis - Sveti Oganj Cudo na Hristovom grobu na dan Velike subote Cetrdeset pet istorijskih svedocanstava (IX-XVI vek) Elea, Atina, 2011. Mek povez, 288 strana, bogato ilustrovano, posveta autora. RETKO! Blagodatni oganj (grč. Ἄγιον Φῶς) predstavlja plamen koji se po tvrdnji vernika čudesno pojavljuje na Svetom Grobu U Jerusalimu na bogosluženju Velike subote, uoči pravoslavnog Vaskrsa. Pojava blagodatnog ognja po verovanju većine vernika predstavlja vidljivu projavu Duha Svetoga i potvrdu vaskrsenja Isusa Hrista. Praznično bogosluženje Velike Subote i priziv blagodatnog ognja zajedno služe Pravoslavna crkva u Jerusalimu, Srpska pravoslavna crkva i Jermenska apostolska crkva. Bogosluženju prisustvuju i sveštenici Koptske i Sirijske orijentalno-pravoslavne crkve, kao i predstavnici franjevačkog reda Rimokatoličke crkve. Bogosluženje Velike subote u hramu Svetog Groba (crkva Vaskrsenja Hristovog) liturgijski podseća na događaje Hristovog stradanja, pogreba i sahrane. [1] Ujedno predstavlja i uvod u njegovo Vaskrsenje. Obred Silazak Blagodatnog ognja na Veliku subotu 2018. godine Blagodatni oganj se „priziva“ nakon što se prethodno proveri da u hramu ne postoje bilo kakva zapaljiva sredstva. Nakon toga, sledi „priziv“ Duha Svetoga i jerusalimski patrijarh prvi prima oganj na svoju sveću i predaje ga ostalima. Vernici tvrde da oganj pri dodiru ne stvara opekotine, niti osećaj toplote. Istorija Neutralna tačka gledišta ovog članka je osporena. Relevantna rasprava se može pronaći na stranici za razgovor. Ne uklanjajte ovu poruku dok se steknu uslovi za to. (detaljnije o uklanjanju ovog šablona obaveštenja) Po predanju jerusalimske crkve, bilo je dva pokušaja od strane drugih crkava da „prizovu“ Blagodatni oganj. Prvi je bio od strane rimokatoličke crkve, u vreme krstaške vladavine, kada su katolici na silu oduzeli od pravoslavnih svetkovinu Svetog ognja.[traži se izvor] Međutim, kako im se Oganj nije javljao nakon nekoliko sati molitve, vratili su „priziv“ Blagodatnog ognja pravoslavnom patrijarhu. Od tada se Sveti oganj opet počeo „javljati“.[2][3] Drugi pokušaj se dogodio u 16. veku od strane Jermenske crkve. Jermeni su na Veliku Subotu, na dan svetkovine Svetog Ognja, potplatili turske činovnike[traži se izvor] da ne dozvole ulazak jerusalimskom patrijarhu u Crkvu Svetog Groba (Hram Vaskrsenja Hristovog). Prema predanju Jerusalimske crkve, pošto nije pušten unutra, patrijarh Sofronije se počeo moliti napolju i posle izvesnog vremena Blagodatni oganj se neočekivano „spustio“ kroz stub ulaznih vrata hrama, pri tome se stub raspukao a oganj je zapalio svežanj sveća koje je patrijarh Sofronije držao u rukama. Od tada više nije bilo pokušaja da se od pravoslavnih preotme priziv Blagodatnog ognja.[4][5] Za priziv Svetog Ognja postoje prethodne pripreme koje se moraju obaviti.[6][7][8]

PRODATO Proizvod je rasprodat. Aktuelne proizvode iz ove kategorije možete pogledati klikom na dugme ispod: Vidi proizvode Opis i namena proizvoda Akumulatorska bušilica-odvrtač 12V VLN3203 Villager + poklon Karakteristike proizvoda Napon: 12 V Tip baterije NiCd Kapacitet baterije 1,3 Ah Stezna glava: 0,8 - 10 mm Obrtni moment: 12 Nm Broj obrtaja: 0-550 1/min Težina: 1,43 kg Obim isporuke 2 baterije 12 V / 1,3 Ah Punjač Kofer uz bušilicu se isporučuje univerzalni ključ 25 mm

PRODATO Proizvod je rasprodat. Aktuelne proizvode iz ove kategorije možete pogledati klikom na dugme ispod: Vidi proizvode Opis i namena proizvoda Baterija 40V/4Ah XGT BL4040 Makita Karakteristike proizvoda Tip akumulatora: Li-ion Kapacitet akumulatora: 4,0 Ah Napon akumulatora: 40 V

Ukratko, inicijacija je obredno izazivanje promene u svesti pojedinca radi održavanja tradicionalno ustanovljene linije posvećenja. U odnosu na tako određenu inicijaciju, kontrainicijacija bi podrazumevala takođe izazivanje promene u svesti nekog pojedinca, ali sa ciljem uzurpacije tradicionalno ustanovljene linije posvećenja, odnosno njenog profanisanja ili ustanovljavanja neke nove linije koja nema utemeljenja u tradicionalnom iako može koristiti njene sadržaje. Isto tako, kontrainicijacijska nit može tvoriti poseban niz posvećenja, odnosno, može zaličiti na tradicijom ustanovljene puteve spoznaje i preobražaja, ali da u suštini ne odražava tradicionalne ciljeve. U krajnjoj liniji, pod kontrainicijacijskim delovanjem možemo smatrati i one podražavajuće oblike posvećenja koji ostaju bez očekivanih posledica. Dublje posmatrano, inicijacijska i kontrainicijacijska delovanja mogu se odnositi ne samo na pojedince u nekoj zajednici nego i na neke opšte okvire koji se tiču širih zajednica tih vremenskih epoha. 250 str.

Napon: 230 V/50 Hz Tip uredjaja punjač / starter Napon startovanja 12/24 V Napon punjenja: 12/24 V Kapacitet punjenja: 8-225 Ah Maksimalna struja punjenja 8/16 A Kontinualna struja punjenja 2 A Maksimalna struja startovanja 75 A Težina 8,9kg Oprema klešta za punjenje i startovanje Deklaracija Proizvođač: Villager d.o.o. Slovenija Zemlja porekla: Kina Uvoznik i distributer: Agromarket doo Saobraznost 2 godine Registracijom proizvoda na https://shop.agromarket.rs/ dobijate +1 godinu garancije