BORSKE BELEZNICE - MIKLOS RADNOTI Prevod: Danilo Kis Ilustrovao: Aledsandar Zograf Narodna biblioteka Bor, 2019 60 str. Tvrdi povez. Odlicno ocuvana knjiga.

Naslov Antologija engleske romantičarske poezije / uvodni eseji, izbor, prevod, beleške i komentari Ranka Kuić Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1999 Izdavanje i proizvodnja Beograd : BMG, 1999 (Beograd : BMG) Fizički opis 342 str. ; 24 cm Drugi autori - osoba Kuić, Ranka Zbirka Biblioteka nagrađeni prevod `Miloš N. Đurić` Napomene `Nagrađeni prevod `Miloš N. Đurić` za 1974. god.` --> prelim. str. Pristup engleskim romantičarskim pesnicima: str. 17-122 Komentari i beleške: str. 317-338 Bibliografija uz svaki esej. Predmetne odrednice Blejk, Vilijam, 1757-1827 Berns, Robert, 1759-1796 Vordsvort, Vilijam, 1770-1850 Kolridž, Samjuel Tejlor, 1772-1834 Skot, Volter, 1771-1832 Saudi, Robert, 1774-1843 Lem, Čarls, 1775-1834 Hant, Li, 1784-1859 Bajron, Džordž Gordon, 1788-1824 Šeli, Persi Biš, 1792-1822 Kits, Džon, 1795-1821 Hud, Tomas, 1799-1845 Engleska poezija – Romantizam Prof. dr Ranka Kuić rođena je 1925. godine u Sarajevu. Posle Filozofskog fakulteta (germanistika) u Beogradu (1951), III stepen studija završila je 1954. u Bristolu (Velika Britanija) i doktorat iz književnih nauka stekla je 1954. godine u Ljubljani; ima i naučna zvanja naučnog saradnika Instituta lingvistike u Londonu, redovnog člana Velške akademije u Velikoj Britaniji. Bila je član Udruženja književnika Srbije, član Udruženja književnih prevodilaca Srbije, član Međunarodnog PEN-a (London), član Jugoslovensko-britanskog društva za nauku i kulturu Jugoslavije, član Uprave Šakspirovog društva, Beograd, član Sveslovenskog saveza u Beogradu; dobila je mesto u Internacionalnom registru naučnih, književnih i kulturnih 2000 profila sveta (sa sedištem u SAD), itd. Pored predavanja na jugoslovenskim univerzitetima, bila je gostujući profesor po pozivu na univerzitetima u Pragu, Varšavi, Krakovu, Budimpešti, Amsterdamu, Antverpenu, Brnu, Bratislavi, Londonu, Oksfordu, Bristolu, Bangoru... Objavila je oko 500 bibliografskih jedinica (od toga 10 knjiga) naučnih, književnih, istorijskoknjiževnih rasprava i studija. Velike uspehe postigla je u afirmisanju srpske umetničke i narodne poezije u svetu (posebno Desanke Maksimović, Miloša Crnjanskog, Stevana Raičkovića i dr. prevodima u stihovima sa slikovima na engleski jezik). Priznati su joj mnogi naučni radovi iz komparativistike (odnos srpske književnosti prema evropskim literaturama) gde je otkrila mnoge vrlo značajne činjenice o odnosu drevnog keltskog jezika, velšanskog, i srpskog, keltske kulture i folklora i srpskog. Otkrila je i dokazala uticaj srpske narodne poezije na velike književnike sveta (S.T.Kolridž, Longfelou i dr.). Naučno je dokazala keltsko poreklo nekih reči u slovenskoj paraleli nekih značajnih pojmova u vezi sa srpskim folklorom i narodnom poezijom velškom i srpskom, srpskom i engleskom, srpskom i američkom, srpskom i holandskom. Akademik prof. dr Ranka Kuić, koja za sobom ima 50 godina književnog i prevodilačkog i 40 godina naučnoistraživačkog rada (od dana kada je dobila prvu nagradu Univerziteta u Beogradu za naučni rad), afirmisala je, svojim značajnim naučnim rezultatima, srpsku kulturu u evropskoj i svetskoj kulturnoj baštini. MG131 (N)

1999. mek povez, strana 66 vrlo dobro stanje

Solidno očuvano.

60460) The Myth of the Bird , Miroslav Antić , Published by Miodrag Zarić 2000 , Mit o ptici, prevod na engleski jezik Ileana Ćosić ; hard cover, size 16,5 x 22,5 cm , English, illustrated , 255 pages

vukotić ima ploču odlično očuvana na povezu trag stajanja kup

Milomir Dagović: `Vučja zora` Izdavač; Književno društvo `Razvigor` Biblioteka `Paun` Meki povez,ćirilica, 32 strane

RAJKO PETROV NOGO je jedan od najsuptilnijih i najmoćnijih savremenih srpskih liričara, jedan od retkih koji zaista omogućavaju da se srpskom poezijom odslika nešto od osnovne, duhovne, duševne i političke situacije našeg vremena. Poručite njegove izabrane i nove pesme! NAJLEPŠA POEZIJA - Objavljujemo knjige pesama i izabrane i nove pesme najostvarenijih srpskih savremenih pesnika poput: Ivana Negrišorca, Rajka Petrov Noga, Dragana Jovanovića Danilova , Matije Bećkovića i dr. NAJLEPŠA IZDANJA - naša izdanja se pripremaju uz poseban pristup fizičkim karakteristikama knjiga i dizajnu korica. Većina knjiga je štampana tvrdim povezom i poseduje rešenja visokih standarda iz oblasti grafičkog dizajna kada su u pitanju korice. Upravo zbog toga, naše knjige su IDEALNE ZA POKLON najbližima ili ljubiteljima književnosti i kulture.

IZABRANE I NOVE PESME Duhovitog princa srpske poezije, kako su ga prozvali , Matije Bećkovića. O njegovim pesničkim kvalitetima , izlišno je pričati. Za svoju poeziju Matija Bećković je dobio mnoge nagrade, među kojima su: Oktobarska, Sedmojulska, Prosvetina, Nolitova, Bigzova, Plaketa Narodnog pozorišta, Zmajeva nagrada, Disovo proleće i dr. NAJLEPŠA POEZIJA - Objavljujemo knjige pesama i izabrane i nove pesme najostvarenijih srpskih savremenih pesnika poput: Ivana Negrišorca, Rajka Petrov Noga, Dragana Jovanovića Danilova , Matije Bećkovića i dr. NAJLEPŠA IZDANJA - naša izdanja se pripremaju uz poseban pristup fizičkim karakteristikama knjiga i dizajnu korica. Većina knjiga je štampana tvrdim povezom i poseduje rešenja visokih standarda iz oblasti grafičkog dizajna kada su u pitanju korice. Upravo zbog toga, naše knjige su IDEALNE ZA POKLON najbližima ili ljubiteljima književnosti i kulture.

IGAM Beograd 2006g. 96str. na srpskom i ruskom prednja korica i naslovna zacepeljeni. slike ne smeta za citati Srpsko ruska poetska biblioteka

Celokupna duhovna pustolovina Klodela odvijala se u znaku strasne potrage za Redom , u borbi za otkrivanjem , ili ponovno potvrđivanje , onih okvira koji su , jedini , kadri da NAŠEM POSTOJANJU daju žuđeni NAJVIŠI SMISAO. POL KLODEL jedan od najvećih francuskih pisaca XX veka, pesnik i dramatičar, rođen je 1868.godine u selu Vilnev-sir-Fer an-Tardenoa, severno od Pariza. S porodicom je prešao u Pariz kad je imao četrnaest godina. Umro je 1955.godine kada mu je slava bila na vrhuncu. U njegovoj osamnaestoj godini započela je njegova kriza religioznosti. Mada je prijatelj Malarmea i njegovog kruga, on se odvaja od njih svojim delima. Klodel je napisao, za dugog života, nekoliko zbirki poezije, niz dramskih dela, više proznih dela. Posebno mesto u francuskoj poeziji zauzima njegovo monumentalno delo Pet velikih Oda - poetsko delo bez presedana i sledbenika.

IZABRANE I NOVE PESME IVANA NEGRIŠORCA - Izložba oblaka NAJLEPŠA POEZIJA - Objavljujemo knjige pesama i izabrane i nove pesme najostvarenijih srpskih savremenih pesnika poput: Ivana Negrišorca, Rajka Petrov Noga, Dragana Jovanovića Danilova , Matije Bećkovića i dr. NAJLEPŠA IZDANJA - naša izdanja se pripremaju uz poseban pristup fizičkim karakteristikama knjiga i dizajnu korica. Većina knjiga je štampana tvrdim povezom i poseduje rešenja visokih standarda iz oblasti grafičkog dizajna kada su u pitanju korice. Upravo zbog toga, naše knjige su IDEALNE ZA POKLON najbližima ili ljubiteljima književnosti i kulture.

Odlično Retko Ekologija u poeziji savremenih novosadskih pesnika Andrej Tišma ... vizuelna poezija avangarda neoavangarda

NEPREKIDNA NESANICA POEZIJE - antologija francuske / frankofone nadrealističke poezije Priredio i preveo - Dušan Stojković Izdavač - Društvo za afirmaciju kulture Presing, Mladenovac Godina - 2020 896 strana 21 cm Edicija - Biblioteka Antologije ISBN - 978-86-6341-499-0 Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja AUTORI ZASTUPLJENI U ZBIRCI: Danijel Abel, Marsel Avren, Artur Adamov, Maksim Aleksandr, Pjer Alešinski, Moris Anri, Fernando Arabal, Luj Aragon, Noel Arno, Žan Arp, Antonen Arto Andre Baltazar, Žan Klod Barbe, Žak Baron, Žorž Bataj, Iv Batistini, Marsel Beali, Žan Luj Beduen, Hans Belmer, Rober Benaion, Moris Blanšar, Žak-Andre Buafar, Iv Bonfoa, Alen Born, Viktor Brauner, Ramon Brea, Andre Breton, Simon Breton, Žak-B. Brinius, Luj Brokije, Moni De Buli, Luis Bunjuel, Vinsent Bunur, Pol Burguonji, Žoe Buske Mariana Van Irtum, Žan Venturini, Boris Vijan, Rože Vitrak, Ilarie Voronka Andre Gajar, Tom Git, Klod Govro, Kamil Goemans, Ivan Gol, Žorž Goldfejn, Žilijen Grak, Leon Gabrijel Gros, Žan Mišel Gutije Salvador Dali, Leon-Gontran Dama, Liza Dearm, Lik Dekon, Delkur Leona, Andre Delon Žozef Deltel, Pjer Deno, Gabrijel Der, Rober Desnos, Moamed Dib, Fernan Dimon, Žan Pjer Dipre, Marsel Dišan, Fransoa Doda, Rene Domal, Oskar Dominge, Kristijan Dotremon, Šarl Dits Alberto Đakometi, Đovana Emanuel Ejdu, Iv Eleue, Pol Elijar, Žorž Enen, Žil Eno, Maks Ernst, Žak Erold Eduar Žagije, Ernet Ženženbaš, Rolan Žiger, Rože Žilber Lekont, Alen Žufroa, Pjer Žan Žuv Mišel Zimbaka, Unika Zirn Radomir Ivšić, Pjer Inik, Žorž Inje, Tikaia I`tam`si, Lorens Iše Gi Kabanel, Moamed Kair-Edin, Rože Kajoa, Leonora Karington, Jasin Kateb, Rejmon Keno, Đorđo De Kiriko, Greta Knutson, Pol Koline, Petr Kral, Rene Krevel Žak Lakomble, Pol-Mari Lapuant, Ani Lebren, Žerar Legran, Marel Lekont, Žilber Leli, Mišel Leris, Etijen Lero, Žorž Lembur, Meri Lou, Gerasim Luka Kleman Maglior-Sent-Od, Rene Magrit, Žean Maiu, Leo Male, Žan Malrije, Žorž Malkin, Bona De Mandijarg, Mansur Žojs, Marsel Marien, Andre Mason, Pjer De Maso, Roberto Mata, E. L. T.. Mesens, Pjer Mine, Žuan Miro, Nora Mitrani, Anri Mišo, Maks Moris, Sezar Moro Pjer Navil, Žerald Neve, Madlen Novarina, Pol Nuže Pjer Odar, Žak Odiberti, Gabrijel Odizio, Mere Openhajm, Žak Orize Oktavio Paz, Anri Pasturo, Mark Paten, Žoašin Paulin, Valentina Penroz, Benžamen Pere, Andre Pjer De Mandijarg, Fransis Pikabija, Pablo Pikaso, Anri Pišet, Žizela Prasinos, Žak Prever Žan-Žozef Rabearivelo, Alisa Raon, Man Rej, Andre Rolan De Renevil, Žorž Ribmon Desenj, Žak Rigo, Rober Ris, Marko Ristić, Andre De Rišo, Arman Roben, Stanislas Rodanski, Gi Roze Alberto Savinio, Eme Sezer, Kej Sejdž, Žan Senak, Ektor De Sen Deni Garno, Leoold Sedar Sengor, Klod Serne, Žan Klod Silberman, Luj Skitener, Rene De Solije, Filip Supo Žan Tardije, Klod Tarno, Žan Tierselen, Andre Tirion, Žilijen Torma, Frederik Tristran, Aleksandar Turski Visente Uidobro Alber Fanžo, Mišel Farduslis-Lagranž, Leo Fere, Eli Šarl Flaman, Benžamen Fondan, Andre Frederik Jindrih Hajsler Tristran Cara Žan Fransoa Šabren, Ašil Šave, Malkolm De Šazal, Rene Šar, Žorž Šeade, Andre Šedid, Žan Šuster `Antologija sadrži poeziju 191 pesnika, njihove biografije, ilustracije i fotografije. Antologija koja je pred vama pruža maksimalno širok uvid u nadrealističku poeziju napisanu na francuskom jeziku. Njeni tvorci, njih sto devedeset jedan, rođeni su, osim u Francuskoj, još u trideset dve zemlje. Unutar Neprekidne nesanice poezije nalazi se bonus-antologija pesništva belgijskog nadrealizma koja obuhvata devetnaest pesnika i šezdeset pet pesme, kao i mini antologija nadrealističke kanadske poezije sa pet pesnika i devetnaest pesama. Tu je, takođe, i antologija pesništva pesnika koji su pripadali grupi Le Grand Jeu. Jedanaest ih je (Anri, de Buli, Delon, Domal, Žilber-Lekont, Mine, Odar, de Renevil, Ribmon-Desenj, Serne i Šabren) a prevedene su trideset tri njihove pesme. Mogla bi se oformiti mala antologija od priloga onih pesnika koji su sarađivali unutar Pokreta otpora u časopisu La Main à plume. Dovoljno je i pesnikinja da bi se od njihovih pesama dala skladati antologija ženskog nadrealističkog pesništva. Veliki broj zastupljenih pesnika su slikari (mnogi su mnogo poznatiji i cenjeniji kao takvi). Termin nadrealizam uzet je od Gijoma Apolinera koji je kao nadrealističku odredio svoju dramu Tiresijine dojke (napisana 1916, igrana 1917). U isto vreme istu reč je koristio i u programu za mjuzikl Parada Žana Koktoa i Erika Satija. Pamtimo i njegovu rečenicu: „Kada je čovek odlučio da oponaša hod izmislio je točak koji ne naliči nozi. Tako je, i ne znajući, stvorio nadrealizam.“ ` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Daniel Marcel Havrenne Arthur Maxime Alexandre Pierre Alechinsky Maurice Henry Fernando Enrico - Arrabal Louis Aragon Noël Arnaud Jean Arp Antonin Artaud Balthazar Jean-Claude Barbier Jacques Baron Georges Bataille Yves Battistini Marcel Bealu Jean-Louis Bédouin Hans Bellmer Robert Benayoun Maurice Blanchard Jacques-André Boiffard Yves Bonnefoy Alain Borne Victor Brauner Juan Ramon Brea Andre Breton Simone Breton Jacques Brunius Jacques Henri Cottance Louis Brauquier Luis Bunuel Vincent Bounoure Bourgoin Joe Bousquet Marianne Van Hirtum Jean Venturini Boirs Vian Roger Vitrac Ilarie Voronca Andre Gaillard Tom Gutt Claude Gauvreau Camille Goemans Ivan Goll Goldfein Julien Gracq Leon Gabriel Gros Jean-Michel Goutier Léon Gontran Damas Lisa Deharme Luc Decaunes Léona Delcourt André Delons Joseph Delteil Pierre Dhainaut Gabriel Dheur Robert Desnos Mohammad Dib Fernand Dumont Jean Pierre Duprey Marcel Duchamp Francois Dodat Rene Daumal Oscar Dominguez Christian Dotremont Charles Duits Alberto Giacometti Giovanna Anna Voggi Emmanuel Eydoux Yves Elléouët Paul Eluard Georges Henein Gilles Hénault Max Ernst Jacques Herold Édouard Jaguer Gengenbach Roland Giguère Roger Gilbert Lecomte Alain Jouffroy Pierre Jean Jouve Michel Zimbacca Unica Zürn Pierre Unik Georges Hugnet Tchicaya U Tam`Si Laurence Iché Guy Cabanel Mohammed Khaïr-Eddine Roger Caillois Leonora Carrington Kateb Yacine Raymond Queneau Giorgio De Chirico Greta Knutson Paul Colinet Petr Kral Rene Crevel Krevel Jacques Lacomblez Paul-Marie Lapointe Annie Le Brun Gérard Legrand Marcel Lecomte Gilbert Lely Michel Leiris Etienne Lero Georges Limbour Mary Low Gherasim Luca Clement Magloire Saint Aude Rene Magritte Jehan Mayoux Leo Malet Jean Malrieu Georges Malkine Bona De Mandiargues Joyce Mansour Marcel Marien Pierre De Massot Roberto Matta Édouard Léon Théodore Mesens Pierre Minet Joan Miró Nora Mitrani Henri Michaux Max Morise César Moro Pierre Naville Gérald Neveu Madeleine Novarina Paul Nouge Pierre Odar Jacques Audiberti Gabriel Audisio Meret Oppenheim Jean Orizet Octavio Paz Henri Pastoureau Marc Patin Paulin Joachim Valentine Penrose Benjamin Péret André Pieyre De Mandiargues Francis Picabia Pablo Picasso Henri Pichette Gisèle Prassinos Jacques Prévert Jean-Joseph Rabéarivelo Alice Rahon Man Ray Rolland De Renéville Georges Ribemont-Dessaignes Jacques Rigaut Robert Rius André De Richaud Armand Robin Stanislas Rodanski Guy Rosey Alberto Savinio Aimé Césaire Kay Sage Jean Senac Hector De Saint-Denys Garneau Léopold Sédar Senghor Claude Sernet Jean Claude Silbermann Louis Scutenaire Rene De Solier Philippe Soupault Jean Tardieu Claude Tarnaud Jean Thiercelin André Thirion Julien Torma Frederick Tristan Alexandre Toursky Vicente Huidobro Albert Fanjeaux Michel Fardoulis-Lagrange Leo Ferre Élie-Charles Flamand Benjamin Fondane André Frédérique Jindřich Heisler Tristan Tzara Jean-François Chabrun Achille Chavée Malcolm De Chazal René Char Georges Schéhadé Andrée Chedid Jean Schuster

58242) MK3 BEZ DOMA BEZ GROBA , Rajko Đurić , Nolit Beograd 1979 , Bi kheresko bi limoresko ; Bez doma bez groba je zbirka lirskih pesama nastalih u spoju dva izvora, folklornog nasleđa i iskustva moderne poezije. Naizgled udaljene, ali ustvari duboko saglasne , ove dve žice omogućuju čitavu lestvicu u kojoj su intonirana mnoga značajna pesnička ostvarenja našeg vremena, povodom kojih se u evropskoj poeziji najčešće spominje ime Federika Garsije Lorke, a u našoj Vaska Pope. Do otkrića se stiže obnovom, i to je valjda najkraće geslo na putu prema autentičnosti novog pesničkog govora. U ovoj zbirci taj govor se zasniva na bogatom i maštovitom predanju Roma: u kosmogonijskim predstavama tog lutalačkog naroda, u njegovom poistovećenju sudbine sa odlaskom i neprestanom seobom, i u osećanju sete koje nosi onaj neizbežni romantični prizvuk, Rajko Đurić je pronašao bitne prozodijske i simboličke elemente za svoju lirsku fugu. Zbirku napisanu na romskom, autor je sam preveo na srpskohrvatski jezik: tako se njegov pesnički postupak ostvario u isti mah u dva glasa koji u ovoj knjizi govore naporedo i koji možda u podjednakoj meri daju izvorni ton njegovoj poeziji. pesme, mek povez, format 12 x 19 cm , ćirilica, 87 strana, dvojezično romski - srpski ;

Nolit, 1971. Prvo izdanje druge Pavićeve knjige pesama. Izuzetno retko u ponudi. Primerak je bibliotečki, korišćen, hrbat delimično oštećen, na unutrašnjoj strani korica zalepljen košuljica za karton, na nekoliko stranica u knjizi postoje pečati. Sve se vidi na slikama. Ništa od toga ne smeta čitanju, knjiga je u celini dobro očuvana, nema podvlačenja, zapisa, cepanja. Milorad Pavić (Beograd, 15. oktobar 1929 – Beograd, 30. novembar 2009) bio je srpski prozni pisac, istoričar srpske književnosti 17–19. veka, stručnjak za barok i simbolizam, prevodilac Puškina i Bajrona, nekadašnji dekan Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, profesor univerziteta i akademik. Život i delo Pavić je bio romansijer, pripovedač, pesnik i dramski pisac. Do danas Pavićeva dela imaju preko 80 prevoda u zasebnim knjigama na različite jezike širom sveta. Od strane stručnjaka iz Evrope, SAD i Brazila, Milorad Pavić je nominovan za Nobelovu nagradu za književnost. Bio je oženjen Brankom Pavić Basta, istoričarkom umetnosti, od 1957. do 1992, sa kojom je dobio sina Ivana i ćerku Jelenu. Od ćerke Jelene ima unuku Teodoru. Od 1992. je bio u braku sa Jasminom Mihajlović, koja je pisac i književni kritičar. U periodu od 1974. do 1990. bio je profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, redovni profesor ovog fakulteta postao je 1977. godine, a u periodu 1977–79 bio je dekan. Na početku svoje književničke i profesorske karijere, Pavić je objavio knjigu pesama „Palimpsesti“ 1967. godine, pa „Istoriju srpske književnosti baroknog doba“ 1970, zatim „Vojislav Ilić i evropsko pesništvo“ 1971. godine. Drugu knjigu pesama „Mesečev kamen“ objavljuje 1971, a prvu zbirku priča „Gvozdena zavesa“ 1973. Slede knjige priča: „Konji svetoga Marka“ (1976), „Ruski hrt“ (1979), „Nove beogradske priče“ (1981), „Duše se kupaju poslednji put“ (1982). Pavić je domaću i svetsku slavu stekao romanom „Hazarski rečnik“ koji je objavio 1984. godine. Ovaj svojevrsni leksikon u 100.000 reči kritičari i publika brzo su proglasili nezaobilaznim štivom novoga veka. Mnogi kritičari zabeležili su da je Pavić pisac čudesne imaginacije i predvodnik evropske postmoderne. U drugom romanu „Predeo slikan čajem“ (1988) autor nudi uzbudljivo delo za ljubitelje ukrštenih reči. Godine 1991. objavljuje treći roman „Unutrašnja strana vetra“, pa „Poslednju ljubav u Carigradu“ (priručnik za gatanje) 1994. Pored ovog kvarteta romana koji su ključni za sagledavanje svestranog Pavićevog stvaralaštva, pojavljuje se „Šešir od riblje kože“ (ljubavna priča) 1996, „Stakleni puž“ (priče sa Interneta) 1998, „Kutija za pisanje“ 1999, i romani „Zvezdani plašt“ (astrološki vodič za neupućene) 2000 i „Unikat“ 2004. godine. Godine 2005. objavio je komediju Svadba u kupatilu. Preminuo je u Beogradu 30. novembra 2009. od posledica infarkta. Sahranjen je u četvrtak 3. decembra u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu. Opelo su služili episkopi šabački Lavrentije i hvostanski Atanasije. U ime Srpske akademije nauka i umetnosti od njega se pozdravnim govorom oprostio potpredsednik Nikola Tasić, a u ime Krunskog saveta i Odeljenja za jezik i književnost SANU Svetlana Velmar-Janković. Prema rečima autora Časlava Đorđevića, Pavić je evropski Borhes jer u svojim delima – unoseći u njih naučno i fantastično – oblikuje prozne forme i umetničke svetove koji ne prestaju da zbunjuju i plene čitaoce svuda u svetu. Nagrade i priznanja Akademik Milorad Pavić bio je dobitnik više književnih nagrada, kao što su: NIN-ova nagrada za 1985; nagrada „Meša Selimović“ za 1988; nagrada Narodne biblioteke Srbije za 1988; nagrada „Borisav Stanković“ za 1992; srebrna medalja „Feliks Romulijana“ za 1992; Oktobarska nagrada grada Beograda za 1992; „Prosvetina“ nagrada za 1994; nagrada „Stefan Mitrov Ljubiša“ za 1994; „Kočićeva nagrada“ za 1994; „Vukova nagrada“ za 1996; Nagrada „Dušan Vasiljev“ 2000, „Andrićeva nagrada“ 2001. Bio je počasni doktor Sofijskog univerziteta i predsednik Srpsko-ukrajinskog društva, član Evropskog udruženja za kulturu, član Srpskog PEN centra, član Krunskog saveta. Milorad Pavić je Beogradu 1992. zaveštao sve svoje rukopise, knjige, biblioteku, i to postoji kao legat u stanu u kom je živeo u Beorgadu. U Narodnoj biblioteci Srbije je njegov legat prvi put predstavljen javnosti avgusta 2013. godine. Dela Palimpsesti, pesme, Beograd 1967, 63 str. Istorija srpske književnosti baroknog doba, naučna studija, Beograd 1970, 527 str. Mesečev kamen, pesme, Beograd 1971, 118 str. Vojislav Ilić i evropsko pesništvo, Novi Sad 1971, 367 str. Gavril Stefanović Venclović, naučna studija, Beograd 1972, 326 str. Vojislav Ilić, njegovo vreme i delo, naučna studija, Beograd 1972, 346 str. Gvozdena zavesa, priče, Novi Sad 1973, 222 str. Jezičko pamćenje i pesnički oblik, ogledi, Novi Sad 1976, 429 str. Konji svetoga Marka, priče, Beograd 1976, 159 str. Istorija srpske književnosti klasicizma i predromantizma`, naučna studija, Beograd 1979, 572 str. Ruski hrt, priče, Beograd 1979, 215 str. Nove beogradske priče, Beograd 1981, 360 str. Duše se kupaju poslednji put, Novi Sad 1982, 145 str. Rađanje nove srpske književnosti, naučna studija, Beograd 1983, 631 str. Hazarski rečnik. Roman-leksikon u 100.000 reči, Beograd 1984, 242 str. Istorija, stalež i stil, ogledi, Novi Sad 1985, 281 str. Predeo slikan čajem. Roman za ljubitelje ukrštenih reči, Beograd, 1988, 375 (525) str. Izvrnuta rukavica, priče, Novi Sad 1989, 180 str. Kratka istorija Beograda / A Short History of Belgrade, Beograd 1990, 68 str. Unutrašnja strana vetra ili roman o Heri i Leandru, Beograd 1991, 115+98 str. Istorija srpske književnosti 2, 3, 4. (Barok, Klasicizam, Predromantizam), naučna studija, Beograd, 1991, 225 + 181 + 181 str. Zauvek i dan više, pozorišni jelovnik, drama, Beograd 1993, 134 str. Poslednja ljubav u Carigradu. Priručnik za gatanje, Beograd 1994, 195 str. Šešir od riblje kože. Ljubavna priča, Beograd 1996, 80 str. Stakleni puž. Priče sa Interneta, Beograd, 1998, 154 + 12 str. Milorad Pavić, Jasmina Mihajlović. Dve kotorske priče, Beograd, „Dereta“, 1998, 52 + 71 str. Glinena armija, Beograd, „Interpres“, 1999. (Bibliografsko izdanje) Kutija za pisanje, Beograd, „Dereta“, 1999, 171 str. Zvezdani plašt. Astrološki vodič za neupućene, Beograd, „Dereta“, 2000, 186 str. Strašne ljubavne priče, izabrane i nove. „Plato“, Beograd, 2001, 215 str. Vrata sna i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2002, 196 str. Priča o travi i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2002, 187 str. Devet kiša i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2002, 202 str. Carski rez i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2002, 266 str. Sedam smrtnih grehova. „Plato“, Beograd, 2002, 173 str. Dve interaktivne drame – Krevet za troje, Stakleni puž. „Dereta“, Beograd, 2002, 150 str. Dve lepeze iz Galate – Stakleni puž i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2003, 167 str. Nevidljivo ogledalo – Šareni hleb (roman za decu i ostale). „Dereta“, Beograd, 2003, 84 + 70 str. Unikat. „Dereta“, Beograd, 2004, 170 str. Plava sveska. „Dereta“, Beograd, 2004, 118 str. Interaktivne drame: Zauvek i dan više; Krevet za troje; Stakleni puž. „Dereta“, Beograd, 2004, 274 str. Jasmina Mihajlović, Milorad Pavić – Ljubavni roman u dve priče. „Čigoja“, Beograd, 2004, 63 str. Priča koja je ubila Emiliju Knor. (na srpskom i engleskom) „Dereta“, Beograd, 2005, 44 + 50 str. Roman kao država i drugi ogledi. „Plato“, Beograd, 2005, 176 str. Svadba u kupatilu – Vesela igra u sedam slika. „Dereta“, Beograd, 2005, 104 str. Drugo telo. „Dereta“, Beograd, 2006, 310 str. Pozorište od hartije, priče. Zavod za udžbenike, Beograd, 2007, 240 str. Drugo telo (novo dopunjeno izdanje romana). „Euro Giunti“, Beograd, 2008, 292 str. Sve priče. Zavod za udžbenike, Beograd, 2008, 450 str. Veštački mladež. Tri kratka nelinearna romana o ljubavi. Matica srpska, Novi Sad, 2009, 157 str. Adaptacije Pavićevih dela Film i televizija Crvena kraljica (igrani TV film), režija Miroslav Međimurec, Srbija, 1981. Vizantijsko plavo (igrani film), režija Dragan Marinković, Srbija, 1993. Vendedor de sueños futuros. Milorad Pavic (kratki, animacija), Maribel Martinez Galindo (Maribel Martinez Galindo), Meksiko, 2008. Steklяnnaя lampa (igrani film), režija Nikolaj Čepuriškin (Nikolaй Čepurыškin), Rusija, 2009. Strip Treći argument, scenarista Zoran Stefanović, crtač Zoran Tucić, „Bata“ — „Orbis“, Beograd-Limasol, 1995; serijalizovan i u Heavy Metal Magazine, Njujork, 1998-2000. Muzika „Prinsesse Atehs forsvundne digte“, kamerno delo danskog kompozitora Mogensa Kristensena (Mogens Christensen), 1991, 8′, po Hazarskom rečniku „Fortællingen om Adam Ruhani“ / „The tale of Adam Ruhani“, kamerno delo M. Kristensena, 1992, 11′, isto „De khazariske spejle“, solo kompozicija M. Kristensena 1991-1993, 14′, isto „Aй, volna“ - pesma ruske grupe „Meljnica“ („Melьnica“) je adaptacija Pavićeve priče „Duga noćna plovidba“. Muzika O. Lišina i Natalija O`Šej (Helavisa), reči N. O`Šej. Album Zov krovi, 2006. „Molitva Račana“, duhovni koncert za mešoviti hor i gudače Svetislava Božića, na stihove Gavrila Stefanovića Venclovića i Milorada Pavića. Premijerno izvođeno 2006. godine u Sankt Peterburgu, Rusija, sa orkestrom i horom Kapele „Glinka“ i dirigentom Vladislavom Černušenkom. Pavić kao prevodilac A. S. Puškin: Poltava (prepev speva Milorad Pavić – „Mladost“, Beograd 1949) A. S. Puškin: Poltava (prepevao Milorad Pavić – Beograd, „Novo Pokoljenje“,1952) U Sanang: „Čičkovi pupoljci“ (NIN, 9. 1. 1995) Zegi: „Pesme Delte“ (NIN, 9. 1. 1995) Mun Bim: „Mesečina na Mendelejskom dvorcu“ (NIN, 12. 6. 1995) Leon Damas: „Ivice, Sećanja“ (NIN, 2. 10. 1995) Brijer Žan: „Kada smo se rastali“ (NIN, 30. 10. 1995) Paul Niger: „Mesec“ (NIN, 30. 10. 1955, V, br. 252.) Aleksandar Puškin: Evgenije Onjegin (prepev i predgovor) Aleksandar Puškin: Evgenije Onjegin A. S. Puškin: Selo i druge pesme A. S. Puškin: Drame, poeme, pesme Džordž Gordon Bajron: Izabrana dela: - Dramske poeme, spevovi i pesme A. S. Puškin: Boris Godunov, male tragedije, bajke – koautor Čarls Simić: „Pile bez glave“ A. S. Puškin: „Pesma o Crnom Đorđu“ (odlomak) Džordž Gordon Bajron: „Manfred“ (odlomak) Knjige o Paviću Mihajlović, Jasmina. Prilog za bibliografiju Milorada Pavića, Beograd, Prosveta, 1991. pp. 231-305. Lefebvre, François. Lectures du Dictionnaire Khazar de Milorad Pavic Kratka istorija jedne knjige; izbor napisa o romanu leksikonu u 100.000 reci „Hazarski rečnik“ od Milorada Pavića Delić, Jovan. Hazarska prizma. Tumačenje proze Milorada Pavića, Beograd – Prosveta, Dosije; Titograd – Oktoih Leitner, Andreas. Milorad Pavics roman `Das Chasarische Wörterbuch`. Mihajlović, Jasmina. Priča o duši i telu. Slojevi i značenja u prozi Milorada Pavića, Beograd, Prosveta, 1992, 191 str. Mihajlović, Jasmina. Biografija i bibliografija Milorada Pavića, Beograd, G Homann, Binja. Phantastik und Realität zu den schriftlichen Quellen in Milorad Pavics Savremena srpska proza 5: Pavić i postmoderna, Trstenik, 1993 (1994″). (Miodrag Radović, Zoran Gluščević...) Ehrlich, Edeltraude. Das historische und das fiktive im „Chasarischen Wörterbuch“ von Milorad Pavic, Klagenfurt, D Mihajlović, Jasmina. Bio-bibliografija Milorada Pavića, (zasebno i kao deo knjige Anahoret u Njujorku u okviru Sabranih dela) Pijanović, Petar, Pavić, Beograd, „Filip Višnjić“, 1998, 407 str. Vasić, Smiljka, Polazne osnove novije srpske proze. Knj. 2. Hazarski rečnik Milorada Pavića – frekvencijski rečnik Babić, Sava, Milorad Pavić mora pričati priče, Beograd, „Stylos“, 2000, 191 str. Popović, Radovan, Prvi pisac trećeg milenija: Životopis Milorada Pavića, Beograd, Dereta, 2002, 233 str. Knjige razgovora M. Pavićem Miloš Jevtić. Razgovori sa Pavićem, Beograd, „Naučna knjiga“, 1990, 128 str. Ana Šomlo. Hazari, ili obnova vizantijskog romana: Razgovori sa Miloradom Pavićem, Beograd, BIGZ, „Narodna knjiga“, 1990, 189 str. Lalas Tanasis. Milorad Pavić, Solun, 1997, 1–30 str. KC

MK 1 59084) PJESME PIŠEM, Vladimir Rukavina , Autorsko izdanje Zagreb 1970 , Vladimir Rukavina rođen je u Zagrebu 11. prosinca 1883. u činovničkoj obitelji. Izgubivši vrlo rano majku i dvije mlade sestre ostaje sam s ocem uz kojega ga veže duboko razumijevanje i privrženost. Njegova želja da se posveti arhitekturi nije se mogla ostvariti radi slabog vida, pa je tako svršio studije i diplomirao na Pravnom fakultetu u Zagrebu. Stupio je u državnu službu gdje ostaje do godine 1941. Kada su na vlast došle ustaše, povukao se u penziju, pozivajući se na slabe oči. Pjesme je pisao za svoje vlastito zadovoljstvo ne misleći da ih preda javnosti. Veliki dio puta išli smo zajedno kroz život dok nas nije neumoljiva smrt zauvijek rastavila. Ne mogu mu se bolje odužiti za sreću koju je mojem životu dao, nego da objavim njegove pjesme koje će više govoriti o bogatstvu njegovih misli, o plemenitosti njegove duše, a i o velikom smislu za humor i satiru, nego što bih ja riječima mogla izraziti. Kad je osjećao da se približava smrt, napisao je pjesmu »Strasni časovi« koja završava: širom otvori kapiju ja sam spreman - neka uđe Umro je 25. ožujka 1968. Elsa Rukavina tvrd povez, format 12,5 x 17,5 cm , zaštitni omot, latinica, ilustrovano sa crtežom lika pisca , 104 strane

Branislav Petrovic - Moc govora Prosveta, Beograd, 1961. Biblioteka `Albatros` Mek povez, 68 strana. RETKO PRVO IZDANJE PRVE ZBIRKE PESAMA BRANE PETROVICA! Brana Petrovic Бранислав Петровић (Бјелуша код Ужица, 7. април 1937[1] — Београд, 26. септембар 2002[2]) је био српски песник и новинар. Биографија Гимназију је завршио у Чачку. Студирао је на Правном факултету а дипломирао је на Филолошком факултету у Београду на одсеку за југословенску књижевност и српски језик.[1] Радио као новинар у „Борби“, колумниста у НИН-у, уредник у часопису „Видици“ и „Српски књижевни гласник“, уредник у Издавачком предузећу „Просвета“. Избор из колумни које је објављивао у НИН-у, објавио је у књизи „Квадратура круга“. Освајао је више награда за своју поезију. Његове песме, поеме и приче налазе се у бројним антологијама и зборницима. По њему је названа ОШ „Бранислав Петровић” Слатина. О поезији `Није песник тај који ствара поезију, не доливајмо његовој лепој сујети. Није он тај који ствара (пева) из ничега, из непостојећег, или најпосле из језика. Поезија је својство света као јединствене, божанске поезије, која се нама указује као видљиво и невидљиво у свеколиком постојању. Песник само открива то својство света да у себи садржи и поезију као што садржи и електричну струју и атомску енергију и ко зна шта све још што нити слутити можемо. Нама није дато да у потпуности разумемо генијалну творевину нашег Творца, величајну грађевину постојећег и непостојећег. Сад, кад се АВАНТУРА ДИВНА приводи крају, ја мислим да је песник само онај који пентрајући се по урвинама света из свог искуственог виђења тог света, долази до расутог грумења поезије и да их, то грумење, прилаже у ризницу језика. На питање шта је поезија морам одговорити онако као што је велики научник из српских Смиљана за струју: Ја мислим да је поезија Бог. И мислим да је та мисао за мене дефинитивна.`[3] Награде Награда листа „Младост”, за књигу поетије Моћ говора, 1962.[4] стр. 145. Награда „Исидора Секулић”, за књигу поезије О проклета да си улицо Риге од Фере, 1970. Награда „Бранко Миљковић”, за књигу поезије Предосећање будућности, 1973. Награда „Златна струна”, за песму „Рука човекова”, 1975.[4] стр. 63. Октобарска награда града Београда, за књигу Изабране песме, 1987.[4] стр. 167. Змајева награда, за књигу поезије Да видиш чуда, 1990. Награда „Златни беочуг”, 1993.[4] стр. 64. Награда „Библиос”, за књигу изабране поезије Моћ и прах, 1993.[4] стр. 14. Награда „Заплањски Орфеј”, за песму „Одлазак Бохумила Храбала”, 1997.[4] стр. 60. Награда „Жичка хрисовуља”, 1998. Дисова награда, 1999. Велика базјашка повеља, 2000.[4] стр. 30. Награда „Десанка Максимовић”, 2000. Награда „Беловодска розета”, 2000. Дела Моћ говора[5], Просвета, Београд, 1961; Обод, Цетиње, 1972. (друго издање) Градилиште[6], Просвета, Београд, 1964 О проклета да си улицо Риге од Фере[7], Просвета, Београд, 1970. и 1971. (друго издање) Предосећање будућности[8], Српска књижевна задруга, Београд, 1973. Трагом прах[9], Глас, Београд, 1976. Све самљи, Рад/Народна књига/БИГЗ, Београд, 1977. Одбрана света[10] (изабране песме и поеме), Рад, Београд, 1980. Изабране песме, Српска књижевна задруга, Београд, 1986. Да видиш чуда[11], Јединство, Приштина, 1990. Жежевасион, НИН, Београд, 2004. (књига из песникове заоставштине објављена постхумно)

1. Ponoćno sunce - Zbornik pesničkih snoviđenja 2. Urnebesnik - Zbornik pesničkog humora 3. Od zlata jabuka - Rukovet narodnih umotvorina Nolit, 1979. Korišćene, dobro očuvane

MK 7 41213) VUNENA VREMENA , Gojko Đogo emigrantsko izdanje , Naša reč London 1982 , Zbirka pesama Gojka Đoga „Vunena vremena” pojavila se krajem aprila 1981. godine, uništena je 25. maja, a autor je uhapšen 29. maja. Suđenje, pred Okružnim sudom u Beogradu, trajalo je pet dana. Đogo je osuđen na dve godine zatvora za krivično delo „neprijateljske propagande”, izvršeno „celom knjigom”, a posebno sa šest pesama. Vrhovni sud Srbije preinačio je presudu, i za krivično delo „povrede ugleda SFRJ”, izvršeno sa četiri pesme, 16. februara 1982. godine, osudio autora na godinu dana zatvora. Savezni sud je 9. jula 1982. godine potvrdio kaznu. Na izdržavanje kazne, u Padinsku Skelu, Đogo je otišao 28. marta 1983. godine… emigrantsko izdanje, mek povez, format 14 x 21 cm , latinica, 66 strana

Odlično Miroslav Nune Popović: Anarchy, Novi Sad, 1997. Nune Popović (born 1974 in Belgrade, Serbia) is creator and pioneer of the massive non-violent resistance to the regime of Slobodan Milošević,[1] for which he was abused by the police and banished by the staged court trials in Serbia from 1996 until 2003. Global media have reported about his engaged creative work: CNN, BBC, SKY, AP, Reuters, Corbis and others.[citation needed] Since 2000 he has been living in Ljubljana, Slovenia, where he works as a concept creator, copywriter, creative director and advisor in the media and announcing sector. His narrow specialty is web production and creative guerrilla marketing. He has created the overall image and managed the production of The Human Rights Ombudsman of the Republic of Slovenia from 2001 until 2006. In 2004 he has established the Nune Production, a creative studio for design, web production, media consulting and guerrilla marketing. Tamara Ćetković is co-founder, designer and art director of Nune Production. Selected media[edit] Blog author on the VIP Blog B92 (2006–09) Editor of the web portal Media Club of Montenegro (Podgorica, 1999) Journalist in the weekly magazine Evropljanin (Belgrade, 1998) Journalist and editor in the daily newspaper Dnevni telegraf (Belgrade, 1996–97) Founder and editor-in-chief of the magazine Magnet (Belgrade, 1994–95) Books[edit] Anarchy (Cultural Centre of Novi Sad, Novi Sad, 1997); Rusija (Kultura, Belgrade, 1992). Exhibitions[edit] Zoran Djindjic – A Modern Serbia (Center For Cultural Decontamination, Belgrade, 2004); Traces of Punk (Student Cultural Centre, Belgrade, 1995); Long Live Liberty! (Museum of Contemporary Art of Vojvodina, Novi Sad, 2011). Selected group exhibitions[edit] The Star And Its Shadow (Museum of Contemporary Art Vojvodina, Novi Sad, 2006); On Normality. Art in Serbia 1989–2001 (Museum of Contemporary Art, Belgrade, 2005); State of Art (SOS, Wienna, 2005; Ljubljana, 2004); Art and Resistance of 90`s in Serbia (Gallery Nadezda Petrovic, Cacak, 1998). Other[edit] Author and performer about 25 actions and performances. Member of Independent Association of Journalists of Serbia - NUNS and International Federation of Journalists - IFJ Anarhija Pesme Poezija Neoavangarda

SV 8 60242) Amnestija : amnezija Antologija suvremene slovenske poezije ; Izdavač KUD Police Dubove & Literarno društvo IA 2010 U zbirci Zlatni čamac izlaze antologije slovenske poezije na dva jezika: u slovenskom i u prijevodu na strane jezike. U ovoj antologiji se na hrvatskom jeziku predstavlja pet suvremenih slovenskih pjesnikinja i pjesnika: Tatjana Jamnik (1976.), Barbara Korun (1960.), Jani Kovačič (1953.), Taja Kramberger (1970.) i Iztok Osojnik (1951.). mek povez, format 13 x 20 cm , dvojezično slovenačko - hrvatski , 95 strana, tiraž 100 primeraka

SV 8 60243) Mala planeta , Kazuko Širaiši , Zlatni ključ Smederevo 2010 ; Izabranae pesme Kazuko Širaiši ; Izbor , prevod s japanskog i pogovor Kajoko Jamasaki ; Širaišijeva je jedna od najpoznatijih i najuglednijih pesnika Japana, veoma poznata i van granica svoje zemlje. Objavila je veliki broj značajnih pesničkih knjiga, poezija joj je prevođena na više od 20 jezika, gostovala je na najprestižnijim svetskim pesničkim festivalima i dobitnica je niza najznačajnijih književnih nagrada. Širaišijeva je rođena je u Vankuveru, u Kanadi, gde je provela najranije detinjstvo. Uoči rata 1938. godine, porodica se preselila u Japan. Njen performans poezije prvi put je izveden u Roterdamu, na Međunarodnom festivalu poezije sedamdesetih godina prošlog veka. Pesnikinja često gostuje na svetskim festivalima poezije, posebno u evropskim gradovima. Objavila je zbirke „Na grad padaju jaja” (1951), „Tigrova igra” (1960), „Peščani narod” (1983), „Onima koji se pojavljuju” (1996), „Majka lebdi” (2003) i niz drugih. Veoma je cenjena u Sjedinjenim Američkim Državama, Engleskoj i Nemačkoj, a u poslednje vreme, njeno gostovanje u Kini ostavilo je snažan utisak u pesničkom krugu te zemlje. Kazuko Širaiši je 25. dobitnik nagrade „Zlatni ključ Smedereva”. mek povez, format 16 x 21 cm , dvojezično japansko srpski, 106 strana

STEVAN RAIČKOVIĆ PESME - ima POSVETU autora Izdavač - Srpska književna zadruga, Beograd Godina - 1978 312 strana 20 cm Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, IMA POSVETU AUTORA, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: PESMA TIŠINE Crni sluga ptica Crni sluga ptica Livada Posle kiše Tako je dobro biti sam Stvari i mesečina Stvari i mesečina Život Pesma o odlasku Nebo Tišina Slučajno pitanje Zapis o pesnicima Najtiša Pohvala Nije svršeno Ptica Saznanje u jesen Spavači Molitva ili epitaf Tihi sat Daleko Daleko osamljeno drvo Daleko osamljeno drvo Slušam svoj tamni glas izgovoren pod lišćem Budan san Posle ljubavi BEZ NASLOVA Mir Krug nežnosti Nemir Zlatiborska pesma Pismo Drugo pismo Kiša Vraćam se do svojih vrata Rasturanje ili lepa smrt Nas nekoliko na broju U srcu noći cveta nepoznato Slučaj u oktobru Kao nikada više BALADA O PREDVEČERJU Balada o predvečerju Balada o predvečerju Pesma trave Balada o ucvetalom bademu Lirika o vodi Uspavanka za jedan zaboravljeni pejzaž Novembar Ljudi se bude bez oružja Trenutak Uspavanka za školjku U jednoj ulici U jednoj ulici Balkon Zakasneli čun Čovek s kišobranom U onim danima Podne U sasvim utišaloj Panonske ptice Panonske ptice Jedne nedelje u podne Grad ili ponoć Barka Događaj na stanici KAMENA USPAVANKA Samo je budila mir Ruke bola Otvori svu tišinu Oprosti kamenu što ćuti O vrati se Buket O daj mi Pesma i smrt Jedno sigurno veče Tugovanka nad velikim sivim predelom Usnuli kavez Niti Kamena uspavanka Put u ravnicu Suncu kraj je Kuda potonu Pek Varka od leta Na malom trgu Vidik Ni predeo maglen U zimski sumrak Tvrđava Eto šta učini sjaj Nailazi hladno doba godine Java Slika u roditeljskom domu U dozivima Skrovito mesto Mi stižemo padom Na nekoj padini Raskršće Opet pod nebom Pod noćnom zvezdom Na rastanku Noć je duga Sloboda je usamljenost Bez ljubavi U magli Kalemegdan Siena Na Nevskom prospektu Knjige Kyha Dvojnik Urlik Bolest Stablo O sjaj su samo vrata kraja Kraj jesenskog mora Umorna pesma KASNO LETO Kasno leto Senke na bilju Kasno more Ostani u tom letu Kasno jezero Povratak Močvara Reka Čamac u ritu U ponoć na klupi Šta nas sve čeka u magli Nepoznata u davnini STIHOVI (Budimo sami, pesmo) (Gledaj pesmo) (Šta smo ono tako) (Nedeljno popodne) (Iz mraka te, pesmo) (Zalazi sunce) (U prozorskom staklu) (Gle: svanjiva jutro) (Izvadiše iz mora) (Na šta nam to, pesmo) (Stojimo pod nebom) nebom) (Gledam senku grane) (DUGO spavaš, pesmo) (Skrivena u meni, pesmo) (Celu noć smo, pesmo) (Jutarnja nas svetlost) (Čujem škripu daske) (Kao i ptica nebesna) (Budim se, nevoljan) (Gledam: dan se razbi) (Vetar nam o kuću lupa) TISA (Zađosmo u bivše pesme) (Pevajmo, pesmo) (Pesmo, sluh napregni) (Nudim ti ukras od bilja) (Na jugu smo, u brdu) (Mog života evo ponavlja se priča) (Dve ptice nada mnom kruže) (Ja ne pišem ovo) Tisa Tisa ІІ Tisa ІІІ ZAPISI O CRNOM VLADIMIRU (Umesto fusnote) 1 (Moja je bolest) 2 (Fragmenti) 3 (Šta to on sakriva) 4 (Zar će sve to) 5 (Ima lekovitih trava) 6 (Pesma o bolovanju Vladimira Purića) 7 (Već kao da čujem) 8 (Varijacije) 9 (Danima se tako) 10 (On ipak nestaje) (Bez epiloga) ZAPISI Zapis o pesmi Leto na visoravni Balada o gradu i gušteru Kap leta Zapis iz parka Septembar Starci na suncu Zapis sa mora Balada o javnom kupatilu Polivači U ritu Ako padne kiša Dve strofe Deblo Slučajni zapis Jutro u staroj kući Zapis o krivom drvetu Letinu voze Zapis u sumraku Odškrinuta vrata Beleška o Pasternaku i zimi Tišina na putu Za spomenik u Prkosu Zapis Rub PROLAZI REKOM LAĐA Zimske strofe Plavet Prolazi rekom lađa Metamorfoze Ponornica Izba Monolog Post scriptum Beleška o pesniku Napomena o ovoj knjizi `Stevan Raičković (5. jul 1928. godine Neresnica kod Kučeva - 6. maj 2007. Beograd) je bio srpski pesnik i akademik. Gimnaziju je učio u Senti, Kruševcu, Smederevu i Subotici, gde je i maturirao. Studirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, a već sa 17 godina počeo je da objavljuje pesme u „Književnosti“, „Mladosti“, „Književnim novinama“ i „Politici“. Od 1945. do 1959. godine bio je saradnik Literarne redakcije Radio Beograda. Do 1980. godine Raičković je bio urednik u Izdavačkom preduzeću „Prosveta“. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1972. godine, a za redovnog devet godina kasnije. Objavio više od 20 zbirki pesama, sedam knjiga za decu, nekoliko knjiga eseja. Prvu zbirku „Detinjstvo“ objavio je 1950. godine, da bi već sledećom „Pesma tišine“, dve godine kasnije, bio primećen. Prevodio je ruske pesnike, Anu Ahmatovu, Marinu Cvetajevu, Josifa Brodskog, sačinio je izbor poezije Borisa Pasternaka. U prepevu „Sedam ruskih pesnika“ i antologiji „Slovenske rime“ predstavio je i moderne ruske pesnike. Preveo je i Šekspirove sonete i `Deset ljubavnih soneta` Frančeska Petrarke. Raičkovićeva poezija objavljena je na ruskom, poljskom, češkom, slovačkom, mađarskom, bugarskom, rusinskom, albanskom, slovenačkom i makedonskom jeziku.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

STEVAN RAIČKOVIĆ PESMA TIŠINE - ima POSVETU autora Izdavač - Srpska književna zadruga, Beograd Godina - 1981 208 strana 21 cm Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Prolog DETINJSTVA Na marginama detinjstva І (ARIJE) Put Arije Blizine Ratni septembar Jutro Poslednji pogled sa padina II (HRONIKA O BOLNICI) Hronika o bolnici Jabuka III (DAVNA ULICA) Gazimo po lišću Leta na Tisi Davna ulica Beskraj PESMA TIŠINE Zapisi uz zbirku Pesma tišine І (ISPOVEST NA POVRATKU) Mir Ispovest na povratku Na davnim vodama Daleki sluh Kiše Bliski život Na kraju krajeva Gledam u breg Septembar II (CRNI SLUGA PTICA) Crni sluga ptica Livada Posle kiše Tako je dobro biti sam Život III (STVARI I MESEČINA) Stvari i mesečina Pesnici Pesma o odlasku Nebo Tišina Slučajno pitanje Najtiša Nije svršeno Camoha Ptica Saznanje u jesen Molitva ili epitaf Spavači Tihi sat Daleko IV (DALEKO OSAMLJENO DRVO) Daleko osamljeno drvo Uteha lišća Slušam svoj tamni glas izgovoren pod lišćem Budan san Dok čekaš moj povratak Posle ljubavi V (NEŠTO KAO VODE) Devojka Odlazak Vojnikova reminiscencija Povratak Nešto kao vode VI (OTVORI U NOĆ VRATA) Vreme je stati Ni prekasno ti ne rekoh Otvori u noć vrata VII (HVALA SUNCU, ZEMLJI, TRAVI) Neću više da te rastužujem Bez naslova Umesto pisma Pismo Drugo pismo Hvala suncu, zemlji, travi Dve strofe TRINAEST RAZNIH PESAMA Tek nekoliko reči uz Trinaest raznih pesama Krug nežnosti Nemir Zlatiborska pesma Kiša Vraćam se do svojih vrata Rasturanje ili lepa smrt Iz velikog hladnog doma Čuvari Nejasna priča posle dvadeset godina Nas nekoliko na broju U srcu noći cveta nepoznato Slučaj u oktobru Kao nikada više BAPKE Pesnikove napomene uz Varke U parku kraj železničke stanice (Evo glava ko pećina ječi) Noć je naša (Neće mi se ništa od onoga desiti) (O noć je bila tako pusta) (Izvaljenog: neka me puste niz reku) (Kraj spuštene žaluzine) (Ono što smo voleli mi) (Ko manastir, srušen, s nebom mesto freske) (Toplo je sad u Nici) (Taj što kraj mene mirno sedi (Od zvezdane prašine prašan) (Zgađen na hladno vreme) Proleće (Kad dođem reci: reka stane) (Pod svakom granom visokom) (Svuda je celac: gde su puti) (U ovoj noći po tvrdom tlu) (Sa planine iz daleka) (Kao kad počinje proleće) (Ja bacam reč, ko kamen, u moj mrak) Rub NEZAVRŠENI CIKLUS Beleška uz Nezavršeni ciklus (Onaj bled tvoj dečak, majko, koji krete) (Žeže me u grlu strašna reč: još živim) (Školjku zaborava otvaram ko špilju) (Zeleni svete, postrojene vlati) Umesto epiloga `Stevan Raičković (5. jul 1928. godine Neresnica kod Kučeva - 6. maj 2007. Beograd) je bio srpski pesnik i akademik. Gimnaziju je učio u Senti, Kruševcu, Smederevu i Subotici, gde je i maturirao. Studirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, a već sa 17 godina počeo je da objavljuje pesme u „Književnosti“, „Mladosti“, „Književnim novinama“ i „Politici“. Od 1945. do 1959. godine bio je saradnik Literarne redakcije Radio Beograda. Do 1980. godine Raičković je bio urednik u Izdavačkom preduzeću „Prosveta“. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1972. godine, a za redovnog devet godina kasnije. Objavio više od 20 zbirki pesama, sedam knjiga za decu, nekoliko knjiga eseja. Prvu zbirku „Detinjstvo“ objavio je 1950. godine, da bi već sledećom „Pesma tišine“, dve godine kasnije, bio primećen. Prevodio je ruske pesnike, Anu Ahmatovu, Marinu Cvetajevu, Josifa Brodskog, sačinio je izbor poezije Borisa Pasternaka. U prepevu „Sedam ruskih pesnika“ i antologiji „Slovenske rime“ predstavio je i moderne ruske pesnike. Preveo je i Šekspirove sonete i `Deset ljubavnih soneta` Frančeska Petrarke. Raičkovićeva poezija objavljena je na ruskom, poljskom, češkom, slovačkom, mađarskom, bugarskom, rusinskom, albanskom, slovenačkom i makedonskom jeziku.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.