Tvrdi povez sa zlatotiskom i zaštitnim omotom. Novo!

Mek povez. U vrlo dobrom stanju.

Mek povez. Kao nova!

Tvrdi povez sa zlatotiskom i zaštitnim omotom. Sadrži posvetu, inače u perfektnom stanju.

tvrd pvoez odlično očuvana

Kroz Savin Prozor-Stefan Vujcic izdaje srpska knjiga meki povez stanje knjizica skoro kao nova skoro da nemate nigde u ponudi osim ovde itd. !!!KNJIGA RETKOST!!!

42852) NEZNAN , Novica Tadić , Zavod za udžbenike Beograd 2006 , Pratilac poezije Novice Tadića, kada pročita pet krugova nove, petnaeste knjige ovog autora, pod svojstvenim naslovom Neznan, zateći će sve ono što je u ovoj poeziji od ranije čitao. Ali to mu neće dosaditi, štaviše. Jer, Tadić je pesnik koji pribegava unutarnjim a ne spoljnim pomeranjima i preobražajima. Spolja je, dakle reč o poeziji škrtoj na rečima, i reč je o svetu koji je, kako u pesmi stoji, samo tamno promicanje. U poetici Novice Tadića odavno se zapaža prelazak sa naglašeno groteskne slikovnosti, na suzdržaniju, podzemnu sugestivnost te vrste. Gotovo da nema pesnika u nas danas koji će sigurnijim a svedenijim potezima, kroz istančano srezane prizore, aktivirati ubeljiviji i dramatičniji pesnički smisao. tvrd povez, format 14,5 x 20,5 cm , ćirilica, 75 strana

Meki povez,dobro ocuvana posveta autora 348 strana B4

Meki povez, dobro očuvana B5

Svetlosti Kordiljera Ljiljana Pavlović Samurović Antologija hispanoameričke poezije 1920-1970 Estetička i Ideološkaopredeljenja savremenih hispanoameričkih pesnika Rad Beograd 1974g./525 str. Tvrd povez sa omotom,diskretna posveta sa unutrasnje strane predlista,omot ima manja ostecenja ,knjiga odlicno ocuvana. vr151

Pjer Žan Žuv Pesme Tvrdi povez sa zaštitnim omotom Autor - osoba Žuv, Pjer-Žan, 1887-1976 Naslov Pesme / Pjer Žan Žuv ; izbor, prevod i pogovor Ivan V. Lalić Vrsta građe poezija Jezik srpski, francuski Godina 1967 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1967 (Beograd : Kultura) Fizički opis 211 str. : autorova slika ; 21 cm Drugi autori - osoba Lalić, Ivan V., 1931-1996 = Lalić, Ivan V., 1931-1996 Zbirka Savremena svetska poezija / Prosveta ; 3 Napomene Tekst uporedo na srp. i franc. jeziku O pesniku Pjeru Žanu Žuvu: str. 197-202 Bibliografija: str. 203. Predmetne odrednice Žuv, Pjer-Žan, 1887-1976 Pjer-Žan Žuv rođen je 1887. a preminuo u dubokoj starosti, 1976. godine. Smatra se rodonačelnikom oniričke struje u francuskoj poeziji, čiji je nastavljač Iv Bonfoa koji je pripremio kritičko izdanje Žuvovog dela. Pisac „Pauline 1880.“ rođen je 1887. godine u starom gradu Arasu, svedoku mnogih burnih istorijskih zbivanja. Detinjstvo i ranu mladost proveo je u rodnom mestu, a zatim je u Lilu završio studije filozofije i prava. Prve radove objavio je 1906. godine i, još kao početnik, u svojoj dvadesetoj godini, počeo da izdaje (zajedno sa Polom Kastijanijem) časopis „Zlatne trake“ koji je poživeo čitave tri godine. U to vreme veoma se zbližio sa pesnicima unanimistima, okupljenim oko Žila Romena. U Prvom svetskom ratu učestvovao je neko vreme kao dobrovoljac-bolničar, a potom je, otpušten iz vojske kao bolestan, otišao na lečenje u Švajcarsku, gde se sreo i sprijateljio sa Romenom Rolanom. Početkom dvadesetih godina dosta je putovao no Nemačkoj, Austriji i Italiji i sa tih putovanja poneo brojne i neizbrisive utiske. Posle jedne duboke duševne krize vratio se 1924. katoličkoj veri i doneo odluku presudnu po svoj potonji književni rad: odrekao se svega što je do tada bio napisao – deset zbirki pesama, jednog pozorišnog komada, jedne knjige proze – i odlučno krenuo novim putevima. Ne moramo nagađati koji su razlozi naveli Žuva na tako dalekosežnu odluku, jer nam ih je on sam otkrio u svojim autobiografskim zapisima U ogledalu „Uticaj unanimističke i pacifističke poezije bio je koban. On me je odvratio od mog traganja, od onoga što je za mene u isti mah predstavljalo stvarnost i mogućnost [...]“ Od tog časa književno stvaranje će za Žuva značiti istraživanje čovekovog unutrašnjeg sveta i neprestanu upitanost nad svetom i civilizacijom u kojima savremeni čovek bitiše. Zbirka pesama „Tajanstvene svadbe“ i roman „Paulina 1880“, objavljeni iste, 1925. godine, stoje kao međaši na početku tog novog, zrelog razdoblja pisca koji je najzad našao sebe. I naredna, 1926. godina, biće za Žuva izvanredno značajna, jer će tada upoznati Frojdove radove koji će mu otkriti „hiljadu svetova u čoveku`, neizmerno bogatstvo oniričnog, i, u isti mah, učvrstiti i produbiti neka njegova naslućivanja o čovekovoj prirodi. Otkriće psihoanalize, čije je osnovne postavke Žuv na veoma heterodoksan način pokušao da spoji sa slobodno protumačenom hrišćanskom dogmom o grehu, zatvara proces piščeve misaone evolucije: potonje godine značiće za njega samo produbljivanje već saznatog i naslućenog, ali ne i otkrivanje nečega suštinski novog. Otada, na sve do duboke starosti, piščev rad neće znati gotovo ni za kakve prekide: u tom dugom razdoblju Žuv je sazdao delo krupnijih razmera u kome knjige pesama nadmoćno pretežu, ali i roman ima svoje mesto. Pored „Pauline 1880“, Žuv je do 1935. godine, kada je prestao da piše romane, napisao još roman „Pusti svet“ (1927), „Hekata“ (1928), „Vagadu“ (1931) i „Glavni prizor“ (1935). Objavio je i zbirku pripovedaka i novela „Krvave povesti“, zbirku pesama u prozi „Proze“, autobiografske zapise „U ogledalu“, oglede o Bodleru, Mocartovom „Don Žuanu“, Bergovom „Voceku“. Valja dodati da je obogatio i francusku prevodnu književnost unevši u nju dosta Helderlinovih pesama, Šekspirove „Sonete“, „Romea i Juliju“ i „Magbeta“. Današnja francuska književna kritika gotovo jednodušno daje Žuvu veoma visoko mesto među francuskim pesnicima XX veka, a nekolicina kritičara stavlja ga, sa još nekoliko izabranih, u sam vrh savremene francuske poezije.

beograd 1990 skz tvrd povez, strana 330 knjiga ima potpis bivšeg vlasnika i odlično je očuvana

SV 9 60789) PESNIČKI ATELJE , Alek Vukadinović , Rad Beograd 2005 , Ova zbirka našeg klasika Aleka Vukadinovića uspostavlja kontinuitet sa autorovim knjigama koje je objavljivao od devedesetih godina do danas, dakle od „Ruže jezika“ do „Božjeg geometra“, ali u mnogo čemu izoštrava, pa čak i radikalizuje njihova poetička načela. U tom smislu je „Pesnički atelje“ strukturno složenija knjiga od ovih prethodnih, a u imaginativno-jezičkom smislu jedan od najboljih pesnikovih rukopisa. Vukadinović je na tragu postupaka lirske apstrakcije i redukcije u ovoj zbirci postigao gotovo apsolutno saglasje između melodijske i vizuelno-slikarske ravni teksta, odnosno njihovih motivsko-formalnih korelativa. mek povez, format 12 x 19,5 cm , 80 strana, ćirilica,

Autor - osoba Cardenal, Ernesto, 1925- = Kardenal, Ernesto, 1925- Naslov Psalmi i druge pesme / Ernesto Kardenal ; izbor, prevod i predgovor Krinka Vidaković Petrov Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1983 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Dom omladine, 1983 Fizički opis 87 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Vidaković-Petrov, Krinka, 1949- = Vidaković-Petrov, Krinka, 1949- Zbirka Dob ; 28 (Broš.) Napomene Pogovor: str. 81-87. Predmetne odrednice Kardenal, Ernesto, 1925- Sledbenik Hrista u duhovnom životu, Marksa u političkom stavu, a Paunda u poeziji, Ernesto Kardenal (1925) je shodno ovakvim pogledima i načelima pisao vanredno modernu poeziju, živeo u manastiru i bio jedan od članova sandinističke vlade u Nikaragvi. Uz njegovo ime vezuje se pojava jednog veoma originalnog pesničkog pravca, eksteriorizma, a svojom ukupnom delatnošću Kardenal spada među najistaknutije predstavnike one duhovne tradicije koja se u Latinskoj Americi naziva teologija oslobođenja. Svojom najpoznatijom knjigom pesama, Psalmi (1964), koja se, uz izbor iz ostalog pesničkog stvaralaštva, ovde objavljuje u celini, Kardenal je, kao nijedan moderan pesnik XX veka, uspostavio duboku vezu između revolucionarne ideologije i Svetog pisma, a istovremeno podigao pesnički do kraja ostvarenu optužnicu protiv svih vidova totalitarizma u savremenom svetu. Ernesto Kardenal, psalmist našeg veka Zlatko Paković Umro je stari hrišćanski sveštenik, kakvog pre njega nije bilo i kakvog posle njega teško da može biti, jedinstveni marksistički psalmista Ernesto Kardenal, sa blagim, budističkim osmehom na veđama i usnama koji je upio od velečasnog Tomasa Mertona, svog mentora, mudar kao Homer, vešt kao Ezra Paund, koji su mu uz Mertona, takođe bili mentori. Posle punih devedeset pet godina života nastupio je za Kardenala nulti čas, na koji je čekao punih šest decenija, otkad je objavio prvu svoju knjigu pesama, pod imenom „Nulti čas“. Sandinističke su to pesme, u slavu nikaragvanskog revolucionara Augusta Sezara Sandina, velikog inspiratora. One pevaju revolucionarnu praksu sandinista, koju je Kardenal jevanđeoski vršio sa svojim saborkama i saborcima i pre nego što je zaređen u katoličkog sveštenika, protiv diktature Samoze starijeg, kao što će je, već kao sveštenik, izvršavati potom protiv diktature njegovog sina, takođe nikaragvanskog satrapa, Samoze mlađeg. Posle gotovo stoleća epske borbe i pevanja, usred diktature, protiv krvne tiranije, njene policije, tajne službe, mode joj i kulture; usred kapitalizma, protiv konzumerističkog društva, njegove policije, tajne službe, pravnoformalne jednakosti, fingirane slobode štampe i potrošačkog mu čoveka; usred Katoličke crkve, protiv te Crkve koja je „postala čvršće organizovana i policijski nadgledana od samog svetovnog društva (…) i koja svoje članove podvrgava svim najbanalnijim monotonijama crkvenjačke birokratije bez mašte i duha (…), verna dosadnom i nevidovitom pravilu“, kako je učio Merton – čineći, dakle, sve ono što je verovao da treba činiti uprkos strahovima, pretnjama, odmazdama i prijatnim, zavodljivim iskušenjima, preporučio se otac Kardenal, čiste savesti, posle sto godina akcije, pozivu smrti, onoj „pustoj granici, iza koje (više) nema ‘javnog poretka’, ni policije, da onde zaroni u okean neistraženih sila koji okružuje strogo uređeno društvo i u njega ubrizgava duhovnu zalihu milosti i vidovitosti“, kako je učio Merton, te da se, najzad, prepusti „jednostavnoj praznini u kojoj je sve sloboda i aktivnost bez akcije“, kako je učio Merton, a koju mi, u slobodnoj prozi, naprosto nazivamo Smrt. Sveštenik i pesnik, sledbenik nauka Četvorojevanđelja i Komunističkog manifesta, Knjige propovednikove i Jedanaest teza o Fojerbahu, Ernesto Kardenal, smrt je shvatio kao poziv – poziv na život protiv svakog vida pretvaranja sebe ili drugog u posed, bez obzira na poeziju ili pretnju izgovora; protiv tlačenja, segregacije, a za klasnu borbu i revoluciju, jer, u njima je svetost. Danas, kad mu čistu dušu na svojim blaženim rukama ka prestolu svetog Petra nosi niko drugi do Tomas Merton, Ernesta Kardenala, u punom sjaju, na tom mestu gde se završava svako pozorište, najbolje predstavlja ona dramska scena iz života, u kojoj ga papa Jovan Pavle Drugi lišava svešteničkog čina (da mu ga, nedavno – srodna duša – vrati papa Franja). Ima li bolje preporuke za Hristovog druga od mržnje i odmazde ovejanog antikomuniste, pokrovitelja kapitalističke elite i štićenika pedofila u privatizovanom bratstvu Crkve, Jovana Pavla Drugog? Objavivši 1964. godine knjigu psalama o borbi i oslobođenju, pisanih po ugledu na tri hiljade godina starije psalme Davidove, drug Kardenal stvorio je psaltir teologije oslobođenja. Njegov pesnički kredo najpreciznije određuje ovaj stih iz knjige „Svetost revolucije“: „Čemu metafore kad ropstvo nije metafora“. U teologiji oslobođenja, u teološkoj poeziji oslobođenja potlačenih, u toj poeziji revolucionarnog preokreta klasno podeljenog društva u crkvu/društvo jednakosti, bratstva i slobode, čemu je Nebo ogledalo, Bog je apsolutni revolucionar. Evo kako taj prekid poretka izgleda u Božjem proviđenju, u žudnji slobodnog čoveka, dakle pobunjenog čoveka – iz psalma „Hvaliću Gospode sva čudesa tvoja“, koji je replika na Deveti psalam Davidov (u prevodu Krinke Vidaković Petrov): „Hvaliću Gospode sva čudesa tvoja/ Pevaću ti hvale/ Jer su potučene Oružane Snage/ A Moćnici izgubili moć/ Poskidali su im slike i kipove/ I bronzane ploče/ Doveka i zasvagda satro si njihova imena/ Nema ih u novinama/ i samo će stručnjaci za istoriju znati za njih/ Skinuta su njihova imena s trgova i ulica/ (kojima su ih oni sami nadenuli)/ Uništio si njihovu Partiju/ Ali u tebe je večna vlast/ vlast Pravde/ da vladaš vlastima zemaljskim/ svih naroda/ Ti si zaštitnik ubogih“ Da bi odgovorio na priziv svog nultog časa, dakle, da bi ispunio poziv smrti, čovek u životu, prema mišljenju i pevanju teologije oslobođenja, ne sme biti pasivan, naročito ako je sveštenik. On svojim delima Boga stavlja u pogon na zemlji, svojom ljubavlju budi Božju milost, svojom revolucionarnom praksom uspostavlja sebe i društvo po podobiju Božjem, jer se Bog samo tako pokazuje, inače ćuti, krije se i ne meša se u tiraniju. Čovek je, naime, taj koji treba da sazna da nema drugih bogova do jednog Boga koji, kako propoveda psalam „Čuj moj protest“: „nije prijatelj diktatora/ ni pristalica njihove politike/ ne sluša njihovu propagandu/ niti sedi s gangsterima“.

Prosveta, 1997. 64 strane. Lepo očuvana.

Koviljka Tišma Janković Retko

Knjiga je dobro očuvana,malo okrzana po ivicama(kao na slici). Narodni muzej,Niš,1985 223 strane

BROD U BOCI: pjesme i šansone - Arsen Dedić Izdavač: ZNANJE Zagreb, biblioteka EVERGRIN Godina izdanja: 1980. Povez: broš Broj strana: 100 Pismo: latinica Stanje: dobro

KEMAL MAHMUTEFENDIĆ - GENIIJE N SMETLJIŠTU RETKO IZDAVAČ. BUYBOOK SARAJEVO STRANA. 72 MEKOG POVEZA STANJE. KAO NOVA, KNJIGA KAO NA SLICI, OCENA. 5- DOSTAVU PLAĆA KUPAC, 78

Autor - osoba Zubanović, Slobodan, 1947- = Zubanović, Slobodan, 1947- Naslov Vidi vidi / Slobodan Zubanović Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 2023 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Arhipelag, 2023 (Beograd : 3D+) Fizički opis 107 str. ; 21 cm Zbirka ǂBiblioteka ǂElement / [Arhipelag] (broš.) Napomene Autorova slika na presavijenom delu kor. lista Tiraž 500 O pesniku: str. 103-104. Knjiga pesama Slobodana Zubanovića „Vidi Vidi“ predstavlja hroniku jednog pesničkog iskustva i hroniku jedne pesničke avanture. Polazeći od prve pesnikove knjige Kupatilo, objavljene pre tačno pola veka, nova Zubanovićeva knjiga pesama, kao u kakvoj retrospektivi, sagledava i preispituje teme i poetiku, postupak i promene koje su obeležile ovaj pesnički opus, jedan od najznačajnijih nastajalih na srpskom jeziku u poslednjih nekoliko decenija. U ovoj knjizi ispunjenoj posvetama i dijalozima, upečatljivim iskustvima i snažnim slikama unutrašnjeg i dostupnog spoljnjeg sveta pratimo rad otvorene i nesmirene pesničke volje koja uzima jedan po jedan detalj gradske svakodnevice i od njih oblikuje ekspresivnu i promišljenu liriku. Vidljivi i nevidljivi prizori ove poezije pozivaju nas da se suočimo sa stvarnošću kakva postoji i sa slutnjama koje takva stvarnost nužno stvara. Začinjući se u doživljaju običnog, ova poezija to obično prepoznaje kao početni, nikako ne i dovoljni uslov za nastanak oživljenih slika i podsticajnog mišljenja. Potekle iz te osnove, pesme Slobodana Zubanovića otkrivaju raspone svakodnevice, ali i raspone istraživačke volje jednog modernog pesnika: od postavangardnih tokova do gotovo klasične lirske sabranosti, od svakidašnjih slika do prodornog pesničkog mišljenja, od pesama u čijoj je osnovi snaga doživljaja do pesama u čijoj je osnovi kulturna i jezička istorija, od apokalipse Černobila do postapokaliptične senke Kovida. Slobodan Zubanović (1947, Beograd), piše pesme, eseje i studije. Knjige pesama: Kupatilo (1973), Iz zaostavštine (1982), Domaći duh (1983), Reporter (1986), Strategija lirike (1992), Sarkofag (1998), Save as (2005), Dorćolski diskont (2006), Kad budem imao 64 godine (izbor, 2008), Soneti sa sela (2009), Trebalo bi to da pročitaš (2013), Starac i pesme (2015), Ogledi oko stola (2018) i Vidi Vidi (2023). Knjige eseja, putopisa, razgovora, priča i studija: Deset pesama – deset razgovora (koautor M. Pantić, 1992), Skok preko senke (1995), Drum za Kareju (1998), More oko Beograda (2005), Slik (2005), Atlas o Crnjanskom (2007), U tri i deset za Rumu (2011). Priredio više knjiga. Pesme su mu prevođene na engleski, ruski, francuski, italijanski, nemački, poljski, rumunski, beloruski, kineski, švedski, slovenački i makedonski jezik. Zastupljen je u mnogim antologijama poezije. Dobitnik je Nagrade „Branko Miljković“ (2016), Zmajeve nagrade (2009), Nagrade „Desanka Maksimović“ (2007), Disove nagrade za sveukupno pesničko delo (2005), nagrada „Vasko Popa“ (1998), „Milan Rakić“ (1986), „Isidora Sekulić“ (1983), Nolitove nagrade (1995), kao i posebnog priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi Republike Srbije (2010). Živi u Beogradu. MG66

Autor: Toni Hogland Naslov : Psihoterapeut bivši sveštenik leči strah od Boga Žanr: Poezija Pismo: Latinica Broj strana: 134 Povez: Mek Format: 21 cm Godina izdanja: 2021 Pesme Tonija Hoglanda intimnom i žustrom hitrošću propituju ljudsku prirodu i savremenu kulturu, smeštene negde između beščašća, stendap komedije i tuge. Njegove nove pesme nisu ništa manje obzirne prema ljudskom i ovostranom, ništa manje sumnjičave i ne manje zabavne, ali se okreću većim dubinama otvorenih osećanja. Duž šest zbirki, Hoglandova poezija je postala nežnija, obuhvatnija i veća. Pesme u knjizi Psihoterapeut, bivši sveštenik, leči strah od Boga upravljaju njegovu bistru viziju ka skrivenim prostorima – i prostranostima – ljudskih teškoća.

Erotske narodne pesme Izdavač: Prosveta, Beograd Biblioteka Erotikon, knjiga 8 Izabrao i priredio: Blagoje Jastrebić Povez: broširan Broj strana: 164 Veoma dobro očuvana. `Crveni ban` je knjiga koja predstavlja petu knjigu narodnih pesama iz zaostavštine Vuka Stefanovića Karadžića. Ova zbirka, koja je dugo bila skrivena od javnosti, uključuje erotske narodne pesme, što je žanr koji se retko eksponira u književnim delima. Nakon što su pesme pronađene u Vukovoj zaostavštini nakon njegove smrti, objavljene su 1974. godine u ograničenom tiražu. Međutim, šira javnost nije bila upoznata s ovom zbirkom do 1979. godine kada je objavljena pod naslovom `Crveni ban`, u skraćenom obliku. Zbog svog erotskog sadržaja, ova knjiga je izazvala pažnju i interesovanje čitalaca i istraživača koji se bave srpskom književnošću i folklorom. Ona doprinosi razumevanju bogatstva srpskog narodnog stvaralaštva, običaja i kulture u prošlosti. (K-105)

NELA - MLEKO I PIVO Rende, 2001 112 str. Meki povez. Vrlo dobro ocuvana knjiga.

Autor: Mira Barić Izdavač: Spomen dom kulture `Veljko Dugošević` Broj strana: 56 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 20cm Pesnikinja Mira Barić rođena je u selu Kokora u Bosni, a odrasla je u Banatskom Karlovcu. Do sada je objavila dve zbirke pesama: `Nova rana Balkana` u izdanju književne kuće `Sveti Sava` 1995. godine u Paraćinu i `Jesen jeseni u nama` izdavačke kuće u Kučevu 1998. godine. Svoja poetska ostvarenja često je objavljivala na stranicama časopisa `Stig`, Malo Crniće, `Glas Banata` u Kovinu, `Glas Korena` u Nišu i u drugim glasilima. Član je Udruženja pisaca u Frankfurtu na Majni, gde je nedavno dobila treću nagradu za poetsko stvaralaštvo. Ljubavlju prema bližnjima i svemu oko sebe, pesnikinja je napravila značajan korak u svom poetskom izrazu. Vođena željom da ljubav ovlada ljudskim dušama i vera stvori mostove koji će ih spajati i nositi ka jedinstvenoj svetlosti, stojeći zajedno sa svojim paćeničkim narodom, saosećajući njegove muke i nedaće spremna je da mu pruženim rukama pritekne u pomoć. Na tragu Đure Jakšića i Alekse Šantića, stihovima uočljive topline izražava prisutnost u dramatičnom trajanju. Knjiga je vrlo dobro očuvana. Na srednjoj slici priložen sadržaj. RETKO!!! ( tiraž 500 primeraka)

Danica Vukićević JA, KLAUDIJA Presing, Mladenovac, 2018 meke korice, 64 str. Knjiga je u vrlo dobrom stanju. Postoje tragovi presavijanja na gornjem ćošku listova i zadnjih korica i malo odlepljena plastifikacija po ivicama korica. Sa posvetom autorke. Poštarina (štampana stvar, preporučeno) je 138 dinara.