Desanka Maksimovic Sabrane pesme Prva knjiga Knjiga 1. pesme, zeleni vitez, gozba na livadi, nove pesme Izdavac - Nolit, Beograd, 1990. Tvrd povez sa omotom, strana 418. Stanje Veoma dobro, posveta na predlistu.

arapska književnsot dobro očuvana

odlično očuvana vellok

Naslov Beat poezija : antologija beat poezije / preveo Vojislav Despotov Vrsta građe zbornik Jezik srpski Godina 1991 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Četvrti talas, 1991 (Novi Sad : Dobra vest) Fizički opis 53 str. : ilustr. ; 21 cm Drugi autori - osoba Despotov, Vojislav Baro, Gene Zbirka Edicija Dead poets society ; 2 (Broš.) Napomene Tiraž 500. Uvod / Gene Baro: str. 7-10. Bit Generacija je bio pokret književne subkulture koji je pokrenula grupa autora čiji su radovi istraživali i uticali na američku kulturu i politiku u posleratnoj eri. Najveći deo radova Bit generacije objavili su i popularizovali Silent Generationers tokom 1950-ih, poznatiji kao Bitnici. Centralni elementi Bit kulture su odbacivanje standardnih narativnih vrednosti, duhovna potraga, istraživanje američkih i istočnih religija, odbacivanje ekonomskog materijalizma, eksplicitni prikazi ljudskog stanja, eksperimentisanje sa psihodeličnim drogama i seksualno oslobađanje i istraživanje. Howl Alena Ginsberga (1956), Goli ručak Vilijama S. Barouza (1959) i Na putu Džeka Keruaka (1957) su među najpoznatijim ostvarenjima ove književne subkulture. I Howl kao i Goli ručak bili su u fokusu suđenja zbog navodne opscenosti što je na kraju pomogla liberalizaciji izdavaštva u Sjedinjenim Državama. Članovi Bit generacije stekli su reputaciju novih boemskih hedonista, koji su slavili nekonformizam i spontanu kreativnost. Tokom 1950-ih, oko književnog pokreta formirala se bitnička subkultura, iako su to često kritički posmatrali glavni autori Bit pokreta. Tokom 1960-ih, elementi širenja Bit pokreta su ugrađeni u hipi i veće kontrakulturne pokrete. Nil Kesidi, kao vozač autobusa Furthur, Kena Kizija, bio je primarni most između ove dve generacije. Ginsbergov rad je takođe postao sastavni element hipi kulture ranih 1960-ih, u kojoj je aktivno učestvovao. Hipi kulturu su praktikovali prvenstveno stariji pripadnici sledeće generacije. Poreklo imena Iako je Keruak uveo frazu „Beat Generation” 1948. da okarakteriše percipirani podzemni, antikonformistički omladinski pokret u Njujorku, njegov kolega pesnik Herbert Hanke je prvi upotrebio reč „beat”. Ime je nastalo u razgovoru sa piscem Džonom Klelonom Holmsom. Keruak dozvoljava da je Hanke, ulični prevarač, prvobitno koristio frazu „tući“, u ranijoj diskusiji sa njim. Pridev „beat“ bi kolokvijalno mogao da znači „umoran“ ili „prebijen“ u afroameričkoj zajednici tog perioda i razvio se iz slike „tući do čarapa“, ali Keruak prisvojio sliku i promenio značenje kako bi uključio konotacije „nabrijano“, „blaženo“ i muzičku asocijaciju „na ritmu“ i „ritam koji treba zadržati“ iz pesme Beat Generation . Godine 1982. Ginsberg je objavio sažetak „esencijalnih efekata“ bit generacije: Duhovno oslobođenje, seksualna „revolucija“ ili „oslobođenje“, tj. oslobođenje homoseksualaca, donekle katalizirajuće oslobođenje žena, oslobođenje crnaca, aktivizam Sivog pantera. Oslobođenje sveta od cenzure. Demistifikacija i/ili dekriminalizacija kanabisa i drugih droga. Evolucija ritam i bluza u rokenrol kao visoku umetničku formu, o čemu svedoče Bitlsi, Bob Dilan, Dženis Džoplin i drugi popularni muzičari na koje su kasnijih pedesetih i šezdesetih uticala dela pesnika i pisaca generacije. Širenje ekološke svesti Opozicija civilizaciji sa vojno-industrijskim mašinama Pažnja na ono što je Keruak nazvao (posle Špenglera) „druga religioznost“ koja se razvija unutar napredne civilizacije. Vraćanje razumevanju idiosinkrazije naspram državnog režima. Poštovanje zemlje i autohtonih naroda i stvorenja pol Kerol, Gregori Korso, Edvard Dorn, Lorens Ferlingeti, Alen Ginzberg, Liroj Dons, Džek Keruak, Ron Levison, Majkl Meklur, Ron Levison, Majkl Meklur, Geri Snajder, Džon Viners, Džonatan Vilijams MG56 (L)

Tirkizni revolver Michael McClure -IZABRANE PESME -Izbor, prevod i pogovor -VOJO ŠINDULIĆ -mek povez -Latinica -7O str -manji format lepo očuvano (kutija 5)

Posveta prevodioca na najavnom listu, inače dobro očuvano. Autor - osoba МанделЬштам, Осип ЭмиЬевич, 1891-1938 Naslov Voronješke sveske / Osip Mandeljštam ; preveo sa ruskog Svetislav Travica Jedinstveni naslov Воронежкие тетради. scc Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 2009 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 2009 (Beograd : Radunić) Fizički opis 126 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Travica, Svetislav Paunović, Zoran Zbirka ǂBiblioteka ǂPoezija / [Nolit] (broš.) Napomene Prevod dela: Воронежкие тетради / Осип МанделЬштам Tiraž 500 Str. 2-10: Da li je Mandeljštam `Majstor` / Zoran Paunović Hronologija života Osipa Mandeljštama: str. 119-122. Predmetne odrednice Mandeljštam, Osip Emiljevič, 1891-1938 Osip Mandeljštam je rođen 1891. godine u Varšavi. Otac mu je bio potomak španskih Jevreja. Bio je trgovac koji je sebe smatrao filozofom, a u stvari neuspešan na oba polja. Osip je bio najstariji od trojice sinova. Majka im je bila talentovana za muziku. Godinu dana posle Osipovog rođenja porodica se preselila u Pavlovsk, gradić blizu Peterburga. Nešto kasnije prešli su u sâm Peterburg. Tu se Osip upisao u prestižnu Teniševsku školu. Stekao je odlično obrazovanje, zavoleo muziku, poeziju i pozorište. Upravo u toj školi napisao je i prve pesme. Posle završene škole, 1907, otputovao je u Pariz i stupio na Sorbonu. Otkrio je da postoje pesnici kao što su Bodler, Verlen i Vijon. Bio je očaran njihovim delom. Upoznao je Gumiljova, ruskog pesnika koji će imati silan uticaj na njega. Brzo su postali bliski prijatelji. Atmosfera u Parizu bila je idealna za Mandeljštamovo stvaralaštvo. Napisao je mnoge pesme, oprobao se u prozi. Mnogo je putovao. Posetio je Italiju, Švajcarsku, Nemačku i druge evropske zemlje. Nastavio je obrazovanje na Hajdelberškom univerzitetu. Po dolasku u Peterburg odlučio je da ceo svoj život posveti književnosti. Iako su mu prve pesme objavljene još 1907. u časopisu Teniševske škole „Probuđena misao”, 1910. godina se smatra godinom njegovog stvarnog debija na književnoj sceni. Pet pesama te godine objavio je u književnom časopisu „Apolon” i bio lepo prihvaćen od kritike. Godine 1911. krstio se u crkvi po metodističkom obredu i upisao se na Filološki fakultet. Proučavao je kulturu Asirije, Egipta i drevnog Vavilona i strastveno se bavio književnim radom. Upoznao je Ahmatovu i Ivanova, s kojima je delio iste književne poglede i ukuse. Mnogo vremena provodio je s Gumiljovim, najboljim drugom još iz Pariza. Omiljeno mesto bio im je kafe „Pas lutalica”, gde su se često okupljali pesnici i slikari. Tu su čitane pesme, pokazivani koncepti i planovi. Bio je to nezvanični centar vaskolikog kulturnog života Peterburga u prve dve dekade 20. veka. Godine 1913. Osip je već bio veoma popularan. Pridružio se pesnicima koji su smatrali da su materijalnost, preciznost reči i slika najvažniji elementi poezije. Bio je jedan od onih koji su se svrstavali u akmeiste, školu suprotstavljenu simbolizmu. Sama reč akme shvatana je kao najviši stepen nečega, rascvetana snaga u zenitu. Bio je sledbenik Verlena i Sologuba. Veoma je po štovao Tjutčeva. U debitantskoj knjizi Kamen tvrdio je da u temeljima novog književnog pravca leži „ta janstveni kamen Tjutčeva”, čiju ulogu je preuzela reč. Neki kritičari smatraju da je upravo taj zbornik najveće dostignuće akmeista. Posle 1913. godine Mandeljštam opet mnogo putuje. Boravio je u Moskvi, Peterburgu, na Krimu, u Tiflisu. Savremenici su ga nazvali Putnik. Nije imao svoj dom, već je živeo kod drugova, po jeftinim hotelima ili u iznajmljenim stanovima. Godine 1916. upoznao je Cvetajevu. Postali su veliki prijatelji, a to prijateljstvo odrazilo se u nekoliko pesama koje su jedno drugom po svetili. Posle Oktobarske revolucije 1917, Osip je neko vreme radio pri vojsci. Aktivno je pisao pesme, pa je 1922. godine objavio novi zbornik Tristia. Pokazao se i kao talentovan književni kritičar, napisao je članak O poeziji, u kom analizira rad pesnika prve dve dekade dvadesetog veka. Pisao je poeziju i priče za decu, a odlično poznavanje engleskog, francuskog i nemačkog jezika omogućilo mu je da aktivno čita i prevodi strane pesnike. U Kijevu, 1919. godine, Mandeljštam sreće Nadeždu Hazinu. Ona će postati njegova muza i životni saputnik. Leto i jesen 1921. godine provode u Gruziji. Tamo su čuli za smrt velikog pesnika A. Bloka i za pogubljenje N. Gumiljova. Užasni događaji uveli su Mandeljštama u duboku de presiju. To je prekretnica u njegovoj stvaralačkoj karijeri – počela je evolucija od racionalnog prema iracionalnom, prema tragičnoj poeziji i složenim, zaumnim asocijacijama. U tom periodu sve ređe piše poeziju. Potpun prekid i okretanje prevodima i prozi donele su godine 1926–1929. Po rečima N. Mandeljštam, tom prozom on „dopunjuje i osvetljava svoju poeziju”. U periodu 1930–1934. boravio je u Jermeniji. Postepeno se vraćao poeziji. Taj su period obeležile takozvane moskovske pesme. Godine 1933. Osip Mandeljštam je napisao pesmu u kojoj je izvrgao ruglu sovjetski režim i samog Staljina. Već sledeće godine je uhapšen i poslat u progonstvo. Već se bio pomirio sa smrtnom kaznom. Napisao je i nekoliko pesama u iščekivanju smrti. Kažu da je blaga kazna izazvala kod njega neku vrstu šoka i čak uticala na dalje stvaralaštvo. Oda posvećena Staljinu to potvrđuje. Bile su to poslednje godine u njegovom stvaralaštvu (1934–1937), poznate kao voronješki period. U voronješkom progonstvu proveo je tri godine. Bile su to godine iz nenadanog i neobičnog stvaralačkog uzleta. Posle povratka iz progonstva, Mandeljštamu i njegovoj ženi bilo je zabranjeno da žive u Moskvi i Lenjingradu. Boravili su po predgrađima. Maja 1938. godine ponovo ga hapse zbog „kontrarevolucionarnog delovanja”. Deportovan je na Kolimu, u Sibir. Umro je u tranzitnom logoru pod Vladivostokom 27. decembra 1938. godine. MG118

100 SONETA ŠESTA STRANA SVETA vlastimir stanisavljević šarakmenac tvrd povez 21 cm stanje kao nova

ANTOLOGIJA SRPSKE RATNE LIRIKE 1912-1922 FOTOTIPSKO IZDANJE BEOGRAD 1926 1990 DRAGANIĆ mek povez 20 cm stanje vrlo dobro bez nedostataka

Odlično PROSVETA SAVREMENA POEZIJA 1972 meke korice 109 str

Antologija svjetske ljubavne poezije Zagreb 1968g./603 str. Tvrd povez sa omotom,omot ostecen po ivicama,knjiga kao na slici,veoma očuvanba Izbor najlepsih ljubavnih pesama vr140

Kao na slikama Zadnja korica ispisana Reprint

Prosveta, 1997. 86 strana. Lepo očuvana.

Antonio Porkija Glasovi Meki povez Izdavač Kov

Autor - osoba Miłosz, Czesław, 1911-2004 Naslov Spasenje : izabrane pjesme / Česlav Miloš ; izbor i prevod Petar Vujičić ; predgovor Zdravko Malić Vrsta građe poezija URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1982 Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : `Veselin Masleša`, 1982 (Banja Luka : Glas) Fizički opis 163 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Vujičić, Petar, 1924-1993 = Vujičić, Petar, 1924-1993 Malić, Zdravko Zbirka Mala biblioteka svjetske poezije (Broš.) Napomene Prevod dela: Poezje I-II Str. 5-27: Pjesnik pamćenja : uvod u čitanje Miloszeve poezije / Zdravko Malić Slika autora na unut. str. prednjeg i zadnjeg kor. lista. Predmetne odrednice Miłosz, Czesław, 1911-2004 – Poezija Česlav Miloš (1911–2004), poljsko-litvanski pesnik, književnik, esejista i prevodilac. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1980. Rođen je u malom mestu u Litvaniji u plemićkoj porodici. Sudirao je u Vilnjusu. Upisao je polonistiku, studirao mesec dana i prešao na pravo, ali je i dalje sarađivao sa polonističkim književnim kružocima. U Parizu je kao stipendista boravio od 1931. gde se upoznao sa novim pravcima u književnosti. Tada je prvi put sreo svog rođaka, francuskog pesnika, metafizičara i kabalistu, Oskara Vladislava Miloša de Lubiča. Drugi njegov boravak u Parizu - školske 1934/35. bio je za njega mnogo značajniji. Po povratku iz Pariza radi u Radio Vilnjusu 1936/37. kada su ga nacionalisti izbacili zato što je pravio emisije o Belorusima i Jevrejima. Dobija posao u Radio Varšavi, gde upoznaje svoju buduću suprugu Janjinu Dlusku, ali i neke pesnike. Posebno mu je blizak Ježi Andžejevski. Ratno vreme provodi u Varšavi, odakle 1944. odlazi u slobodni Krakov. Jedno vreme posle rata radi kao poljski diplomata u SAD. Godine 1950. za katolički Božić poljske vlasti mu oduzimaju pasoš. Zahvaljujući tadašnjem ministru inostranih poslova Modžejevskom, odnosno, njegovoj supruzi Nataliji, pasoš mu je vraćen. U leto 1950. izabran je za sekretara Poljske ambasade u Parizu. Dana 15. februara 1951. napustio je ambasadu i zatražio politički azil od francuskih vlasti. Izvesno vreme proveo je u poljskoj „Kulturi“, a potom je s porodicom živeo u malom mestu kraj Pariza. Godine 1961. pozvan je da radi, najpre kao gostujući profesor u SAD. Predavao je književnost na Univerzitetu Berkli. Ranih devedesetih vraća se u Poljsku. Sebe je uvek prvenstveno smatrao pesnikom, i to hermetičkim pesnikom za malobrojnu čitalačku publiku, potom esejistom, a najmanje romanopiscem. Svoje najpoznatije delo, zbirku antistaljinističkih eseja „Zarobljeni um“, napisao je 1953. Ono mu je donelo veliku popularnost. U esejima je, kako je često pominjao, govorio ono što nije mogao da kaže u poeziji. U svojim poznijim delima bio je blizak Aleksandru Vatu i temi katastrofizma. Iskazivao je zabrinutost za sudbinu kulture i pisao je pesme bez određenog sadržaja inspirišući se primitivnom i varvarskom kulturom. Bavio se i temom umetnika u egzilu.

Knjiga nova C7 Opis Komentari Pesnik nad pesnicima, pisac Gorskog vijenca, Luče mikrokozme i Lažnog cara Šćepana Malog, u jednom novom ruhu. Akademik Miro Vuksanović probrao je stihove iz ova tri velika Njegoševa dela i od tri celine napravio jednu. “Ta nova celina, manja ali britkija, na nov način je efektnija, uverljivija, a otmenija u zadovoljstvu što se posebnošću ističe više nego ranije” - ovako ovu lepu antologiju stihova ocenjuje sam Vuksanović. Ova knjiga je pokušaj da se na drugačiji način bolje vidi i čita ono što je središno u stihovima lovćenskog Gospodara.

ANDJELKO ANUSIC - COVJEK PJEVA NA RADNOM MJESTU Zapis, 1980 60 str. Meki povez. Vrlo dobro ocuvana knjiga.

MARKO TOMAS - VARANJE SMRTI (DOPUNJENO IZDANJE) LOM, 2017 181 str. Meki povez. Ima posvetu. Vrlo dobro ocuvana knjiga.

POSVETA NA NAJAVNOM LISTU P-3/P-3

Autor - osoba Ristović, Ana, 1972- = Ristović, Ana, 1972- Naslov Tu / Ana Ristović ; ilustracije Ana Ristović Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 2023 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Arhipelag, 2023 (Beograd : Štamparija `Topalović`) Fizički opis 137 str. : ilustr. ; 20 cm Zbirka ǂBiblioteka ǂElement / [Arhipelag] (broš.) Napomene Tiraž 500 O pesnikinji: str. 133. Cela knjiga pesama Ane Ristović Tu nastoji da osmisli, prepozna i izgovori to čudesno mesto za koje se, bez ostatka, može reći tu. To mesto se u pesmama Ane Ristović traži i na moru i na kopnu, i u sebi i u svetu, i u daljini i u blizini, i u svakodnevici s kojom se mora i u snoviđenjima bez kojih se ne može ni u svakodnevici ni u poeziji, i u kineskim prizorima i u mediteranskim ili beogradskim vidicima. Ali se najpre i najjednostavnije nalazi u samoj poeziji, kao stajnoj tački iznijansiranog unutrašnjeg i uzburkanog i mnogostranog spoljnjeg sveta. Uzbudljive i raznolike slike ove poezije produžavaju se u knjizi pesama Tu crtežima Ane Ristović koji stoje u najdubljoj vezi sa samim pesmama na koje se odnose. „Knjige čitati sporo“, kaže pesnikinja u pesmi „Usporavanje“. Pesnikinja poziva na sporost da bi se opazila punoća sveta, ali i da bi se jednako precizno opazili prizori praznine u njemu. I bez te njene preporuke, ova knjiga se čita sporo, sa zapitanošću koja traje, s prodornošću koja vas ne napušta, sa slikama koje ostaju. Ana Ristović (1972, Beograd), diplomirala je srpsku književnost i jezik s opštom književnošću na Filološkom fakultetu u Beogradu. Objavila je pesničke knjige: Snovidna voda (1994), Uže od peska (1997), Zabava za dokone kćeri (1999), Život na razglednici (2003), Oko nule (2006) , P. S. (izabrane pesme, 2009), Meteorski otpad (2013), Nešto svetli – izabrane i nove pesme (2014), Čistina (2015), Izabrane pesme (2019) i Ruke u rukama (2019), kao i knjigu poetskih proza Knjiga o nestajanju (2020). Dobitnica je Brankove nagrade, nagrada „Branko Miljković“ i „Milica Stojadinović Srpkinja“, nagrade sajma knjiga u Igalu, Disove nagrade, kao i nemačke nagrade „Hubert Burda“ za mlade evropske pesnike. Pesme su joj prevođene na brojne jezike i zastupljene u više domaćih i stranih antologija. Prevodi sa slovenačkog i engleskog jezika. Živi u Beogradu. MG66

UKLETA PESNIKOVA NOĆNA KNJIGA - Slobodan Marković Izdavač: BIGZ Beograd Godina izdanja: 1972 Povez: tvrd povez sa zaštitnim omotom Broj strana: 142 Pismo: ćirilica Stanje: dobro

SKZ 1989, tvrd povez, odlično stanje, 513 strana, težina oko 700 gr

,,Ilustrovala Ana Grigorjev Čeznem da sedim nemo pored tebe; ali se ne usuđujem, jer bi mi inače srce iskočilo na usta. Zato brbljam i ćaskam olako, i zatrpavam svoje srce rečima. Grubo uzimam svoj bol, strahujući da bi to mogla ti učiniti. Čeznem da te ostavim zauvek; ali se ne usuđujem, strahujući da bi mogla otkriti moj kukavičluk. Zato ponosito dižem glavu i dolazim veselo u tvoje društvo. Neprekidne strele iz tvojih očiju čine da je moj bol večito svež. Najpoznatija zbirka pesama Rabindranata Tagorea Gradinar objavljena je još 1913. godine, i više od veka pleni svojom univerzalnošću i lepotom. Neprolazna vrednost ovih stihova inspirisanih ljubavlju očarava generacije čitalaca koji u njima prepoznaju titraje svojih osećanja. Prvi dobitnik Nobelove nagrade za književnost, koji nije bio Evropljanin, Rabindranat Tagore vrhunskim poetskim izrazom preneo je suštinu indijske duše i tako je upisao u kanon zapadne književnosti. Gradinar, večna riznica osećanja i mudrosti, u ovom izdanju oplemenjen je raskošnim ilustracijama Ane Grigorjev.``

Autor - osoba Stefanović, Mirjana Naslov Pomračenje / Mirjana Stefanović Vrsta građe poezija Jezik srpski, engleski Godina 1996 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Beogradski krug : Centar za antiratnu akciju, 1996 (Beograd : Slovograf) Fizički opis 126 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Nikolić, Milica Zbirka Biblioteka Krug Napomene Pogovor na engl. jeziku Tiraž 500 The Eclipse / Milica Nikolić: str. 125-126 Beleška o autoru na koricama. Mirjana Stefanović (Niš, 24. oktobar 1939 – Beograd, 10. avgust 2021) bila je srpska književnica. Živela je u Nišu, Kosančiću i Novom Sadu, a od 1951. u Beogradu. Školovala se u Novom Sadu, Beogradu i Delhiju, Indija. Magistar je engleske književnosti. Godine 1966-1967. radila kao novinar saradnik na Trećem programu Radio-Beograda, a od 1967. do 1973. bila novinar redaktor u Dečijoj redakciji Radija. Od 1974. do 1991. urednica u izdavačkoj kući Nolit. Osnovala i šesnaest godina vodila biblioteku Raspust u kojoj je objavila preko pedeset knjiga za mlade izabranih iz svetske i domaće književnosti. Učestvovala u uređivanju savremene poezije i bila urednica biblioteke Zanimljiva nauka. Glavna urednica edicije Prva knjiga Matice srpske (1974–1979) i član redakcije Letopisa Matice Srpske (1982–1983). Kritika O njenim su delima afirmativno pisali, u listovima, časopisima, i u svojim knjigama ugledni srpski i jugoslovenski kritičari, od Miroslava Egerića 1957. u Studentu, do Jelene Milinković u internet časopisu Agon 2011. Među njima su i : Milica Nikolić, Petar Džadžić, Miloš I. Bandić, Predrag Palavestra, Miodrag Protić, Bogdan A. Popović, Božo Vukadinović, Sveta Lukić, Vuk Krnjević, Staniša Tutnjević, Draško Ređep, Srba Ignjatović, Bojana Stojanović Pantović, Jovica Aćin, Vasa Pavković, Saša Radojčić, Stevan Tontić, Vladimir Milarić, Jovan Ljuštanović, Janez Rotar, Franci Zagoričnik, Niko Grafenauer, Vjeran Zupa, Branko Bošnjak, Enver Kazaz. Nagrade Nagrada Novosadske Tribine mladih za rukopis knjige Odlomci izmišljenog dnevnika 1959. Nagrada Neven za Vlatka Pidžulu, najbolja knjiga za decu u Srbiji, 1962. Nagrada Politikinog zabavnika za Sekino seoce, najbolja kljiga za decu u Jugoslaviji, 1994. Nagrada Zmajevih dečjih igara za izuzetan stvaralački doprinos književnosti za decu, 1995. Nagrada Pro Femina za knjigu pesama Pomračenje 1997. Nagrada Desanka Maksimović za celokupno pesničko delo i doprinos srpskoj poeziji, 2010. Povodom dodele ove nagrade održan je naučni skup o pesništvu laureatkinje, a tekstovi sa tog skupa objavljeni su u zborniku Poezija Mirjane Stefanović, Zadužbina Desanka Maksimović, Beograd 2012. Zlatni ključić Smedereva, za životno delo u oblasti dečije književnosti 2011. Zlatno Gašino pero, nagrada za životno delo i `doprinos vedrom duhu detinjstva`, Lazarevac 2012. Nagrada Bosanski stećak, koju dodeljuje žiri Međunarodne književne manifestacije Sarajevski dani poezije, 2013. Prva je žena dobitnica ove ugledne međunarodne nagrade čiji su laureti i Tadeuš Ruževič, Kristofer Meril, Čarls Simić, Mirko Kovač, Luko Paljetak... Povelja Zmajevih dečijih igara za izuzetan doprinos književnosti za decu, 2017. Nagrada Milica Stojadinović Srpkinja za knjigu pesama `Trap`, 2019. Dela Knjige za odrasle Voleti, pesme, Matica Srpska, Novi Sad 1960 Odlomci izmišljenog dnevnika, proza, Matica Srpska, Novi Sad 1961 Proleće na Terazijama, pesme, Prosveta, Beograd 1967 Indigo, pesme, Nolit, Beograd 1973 Radni dan, pesme, Matica Srpska, Novi Sad 1979 Savetnik, proza, BIGZ, Beograd 1979 Prošireni savetnik, proza, Književna zajednica Novog Sada, Novi Sad 1987 Pomračenje, pesme, `Fondi Oryja Pala` Novi Beograd-Kranj 1995, drugo izdanje Beogradski krug i Centar za antiratnu akciju, Beograd 1996 Iskisli čovek, izabrane pesme, Nolit, Beograd 2003 O jabuci, proza, Dnevnik, Novi Sad 2009 Promaja, izabrane i nove pesme, Zadužbina Desanka Maksimović, Narodna biblioteka Srbije, Beograd 2011 Škola života, izabrane pesme, Grupa 484, Beograd 2012 Održi plamen, izabrane i nove pjesme, Društvo pisaca Bosne i Hercegovine, Međunarodna književna manifestacija `Sarajevski dani poezije`, Sarajevo 2013 Trap, Narodna biblioteka Stefan Prvovenčani, Kraljevo, 2018. Knjige za decu Vlatko Pidžula, pesme i priče, Prosveta, Beograd 1962, drugo izdanje Narodna knjiga Beograd, 2007 Enca sa kredenca, pesme, `Radivoj Ćirpanov` Novi Sad 1969, 1975, Veselin Masleša, Sarajevo 1978 Štrickalice, priče, BIGZ, Beograd 1972. Šta da radi ova fota?, roman, Nolit, Beograd 1979, Glas, Banja Luka 1989, Dnevnik, Novi Sad 2003 Mit érdemel az a bűnös, prevod na mađarski romana Šta da radi ova fota? , Forum, Novi Sad 1984 Drugari sa repom, četiri slikovnice sa ilustracijama Marka Krsmanovića, Nolit, Beograd 1985 Šola za velike, priče, prevod na slovenački, Mladinska knjiga, Ljubljana 1985 Čudo do čuda, priče, Vuk Karadžić, Beograd 1986 Sekino seoce, roman, IP Ginko,Ginis Yu, Beograd 1994 Zlatne ribice, pesme i priče, Matica Srpska, Novi Sad 1994 O Uglješi, pesme, Prosveta, Beograd 1996, autorsko izdanje, Beograd 2000 Škola ispod stola, pesme i priče, Portal, Beograd 2004 Prvi poljubac, izabrane igre za decu, Bookland, Beograd 2010 Comot i svila, izabrane pesme i priče, `Smederevska pesnička jesen`, Smederevo 2011 Sa Katarinom Granata-Savić priredila knjigu `Moja majka - pisci govore o svojim majkama`, Zmajeve dečije igre, Novi Sad 2007 Dramski radovi Leći na rudu, TV drama, TV Beograd, 1968 Beli zečevi, TV drama, TV Beograd, 1970 Kakav dan, TV drama, TV Beograd, 1979 Proleće života, TV drama, TV Beograd, 1980 Činiti čin, eksperiment u jeziku, kompozitor Dušan Radić, Treći program Radio-Beograda , 1965 Urlikologija, radio-drama, Treći program Radio-Beograda , 1968 Cecilija od Cimberije, pozorišna igra za decu, Teatar Boško Buha, Beograd 1969 Radio-Beograd i druge jugoslovenske radio-stanice emitovale su više njenih radio-igara za decu od kojih su izabrane objavljene u knjizi Prvi poljubac. Prevodi Sa engleskog je prevela indijske romane Takaži Šivašankara Pilai : Račići, Nolit, Beograd 1966 Balačandra Radžan : Tamni igrač, Prosveta, Beograd 1977. Antologije i panorame Pesme i priče Mirjane Stefanović uvrštene su u osamdesetak antologija i panorama na srpskom i drugim jezicima. Među njima su i : Sveta Lukić, Vuk Krnjević : Posleratni srpski pesnici, Nolit, Beograd 1970. Stevan Radovanović, Slobodan Radaković : Srpske pesnikinje od Jefimije do danas, Slovo ljubve, Beograd 1972 Milovan Vitezović : Antologija savremene srpske satirične priče, Jež, Beograd 1980 Vuk Krnjević : Med resničostjo in snom, antologija srbske poezije XX stoletja, Cankarjeva založba, Ljubljana 1984 Stevan Tontić : Moderno srpsko pjesništvo - velika knjiga moderne srpske poezije od Laze Kostića do danas, Svjetlost, Sarajevo 1991 Gane Todorovski i Paskal Gilevski : Srpskata poezija vo XIX i XX vek, Skopje 2000 Radmila Lazić : Mačke ne idu u raj - antologija savremene ženske poezije, K.V.S., Beograd 2000 Bojana Stojanović Pantović : Srpske prozaide - antologija srpskih pesama u prozi, Nolit, Beograd 2001 Bojana Stojanović Pantović : Nebolomstvo, panorama srpskog pesništva kraja HH veka, Durieux, Zagreb 2006 Časlav Đorđević : Srpski sonet, Službeni glasnik, Beograd 2009 Branko Matan : Povijest u stihovima, Gordogan, Zagreb 2009 Ivana Maksić, Predrag Milojević : Do zuba u vremenu, Presing, Mladenovac-Beograd 2014 Božo Koprivica i Lazar Ristovski : Antologija ljubavne pozije srpske, Zillon film, Beograd 2012 Bora Ćosić : Dečja poezija srpska, edicija Srpska književnost u sto knjiga, Matica Srpska Novi Sad, Srpska književna zadruga, Beograd 1965 Vladimir Milarić : Zeleni bregovi detinjstsva, `Radivoj Ćirpanov`, Novi Sad 1970, 1977 Zvonimir Balog : Zlatna knjiga svjetske poezije za djecu, Nakladni zavod Matice hrvatske, Zagreb 1975 Niko Grafenauer : Pa mi verjamete, izbor jugoslovanskega modernega pesništva za mladino, Mladinska knjiga, Ljubljana 1980. Leonid Jahnin : Dvenadcat slonov, Detska literatura, Moskva 1983 Vladimir Milarić : Roža čudotvorna, antologija sodobnega jugoslovanskega pesništva za otroke, Mladinska knjiga, Ljubljana 1985. Dragan Lakićević : Antologija srpske poezije za decu, Bookland, Beograd 1995 Milovan Vitezović : Antologija svetske poezije za decu, Dereta, Beograd 2001 Raša Popov : Sto najlepših pesama za decu, YU marketing press, Beograd 2002 Pop D. Đurđev : Dva alava lava, ludoteka savremene srpske poezije za decu, Dnevnik, Novi Sad 2003 Raša Popov, Pop D. Đurđev : Vsičko, koeto rastne bi iskalo da pee – antologija srpske dečje poezije na bugarskom, Zmajeve dečje igre, Novi Sad - Niš 2006 Pero Zubac : S one strane duge - antologija srpskog pesništva za decu, Media Invest, Novi Sad, Srpska knjiga, Ruma, 2006 MG48 (N)

Autor - osoba Žakote, Filip, 1925-2021 = Jaccottet, Philippe, 1925-2021 Naslov Pa ipak ; Beleške iz jaruge ; Boja zemlje / Filip Žakote ; sa francuskog [preveo] Dejan Ilić Jedinstveni naslov Et, néanmoins. srp Notes du ravin. srp Couleur de terre. srp Vrsta građe poezija Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 2015 Izdavanje i proizvodnja Kraljevo : Narodna biblioteka `Stefan Prvovenčani`, 2015 (Kraljevo : ADM grafika) Fizički opis 148 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Ilić, Dejan, 1961- = Ilić, Dejan, 1961- Zbirka ǂEdicija ǂPovelja. ǂBiblioteka ǂZasebne knjige / [Narodna biblioteka `Stefan Prvovenčani`] (broš.) Napomene Prevodi dela: 1. Et, néanmoins ; 2. Notes du ravin ; 3. Couleur de terre / Philippe Jaccotte Tiraž 500 Str. 137-148: Od vidljivog prema nevidljivom / Dejan Ilić. Predmetne odrednice Žakote, Filip, 1925- -- Poezija Filip Žakote je „pejzažista“ u poeziji, njegove poetske slike su „predeli sa odsutnim figurama“, svet je Veliki Predeo, a naše su reči lahori-pejzaži koje neprestano proizvodimo, večno u potrazi za bezgraničnim, to jest posve-drugim. On traži neku vrstu otvora u predelu, gde se sam prostor intimizuje i subjekat potvrđuje svoje bivstvovanje u blizini autentične objave nevidljivog. To su često potpuno beznačajna mesta, za koja nas veže spoj „starog i elementarnog“, ostataka kulture i vegetalnog, istrošen kamen prekriven bršljanom, beskorisni zidovi, nekadašnji funkcionalni artefakti koji su izgubili svoje značenje i upotrebnu funkciju, spojeni s vegetalnim, trajnijim i čvršćim, navodi pesnik, čak i od kamena. Naizgled obična mesta, ništa posebno, ali ujedno i sveta mesta, mesta hramova. Na tim mestima vlada spokoj, sabiranje, tu se objavljuje gustina sveta, na tajanstvenim smo vratima nevidljivog, ne može se tačno reći šta je to, i gustina je i otvaranje, i ovo i ono, te priziva Platonov pojam chôra (χώρα), koji je donekle „sinonim za topos, pošto označava i prostor i predeo. Ali topos zadobija apstraktnija značenja, motiva, povoda, tačke diskursa, pasaža knjige, opšteg mesta, dok je pojam chôra srodniji francuskom pojmu mesta [lieu], središta, položaja, tačke, kraja, poljâ, prirode“ (Kristin Dipui). Vegetalno nije nikakav ukras Žakoteovog pisma, ono je njegov glavni tok, dah, njegova „laka esencija“. Pa i samu reč iz naslova ovog poetskog dnevnika, Semaison, koja znači i Setva, vreme sejanja, Žakote usmerava, Litreovim epigrafom u zaglavlju rukopisa, ka njenom drugom značenju: prirodnom rasejavanju semena kao načinu razmnožavanja biljaka. Ne, dakle, ljudska Setva, ne Subjekat, nego prirodno Rasejavanje, Svet koji se sam reprodukuje. FILIP ŽAKOTE (Philippe Jaccottet; 1925, Mudon, Švajcarska – 2021), studirao je u Lozani, potom u periodu 1946–1952 živi u Parizu. Nakon toga, godine 1953, sa suprugom slikarkom An-Mari Hesler i dvoje dece, seli se u mestašce Grinjan (regija Drom, u Provansi) u vreme kad mu izlazi druga, a prva značajna, zbirka Kukuvija i druge pesme. Iako u kontaktu s francuskim pesnicima kao što su Ponž, Bonfoa, Buše, Dipen, neće se uključiti u književni život Pariza, očaran svetlosnim predelima Grinjana, ostaće tamo sve do danas, već više od pola veka. Pesnik je „mesta“ i „stanovanja“ u svetu. Zbirke pesama: Kukuvija i druge pesme (1953), Neuk (1958), Lahori (1967), knjiga izabranih pesama Poezija 1946–1967 (1971) s predgovorom Žana Starobinskog, U zimskoj svetlosti (1977), Misli pod oblacima (1983). Autor je brojnih knjiga poetskih proza (često „prošaranih“ stihovima): Šetnja pod drvećem (1957), Elementi jednog sna (1961), Tama (1961), Predeli Grinjana (1964), Predeli sa odsutnim figurama (1970), Kroz voćnjak (1975), Zelena sveska (1990), Posle mnogo godina (1994), Pa ipak (2001), Beleške iz jaruge (2001), Boja zemlje (2009); kao i dva poetska dnevnika, Rasejavanje [1954–1979] (1984) i Drugo rasejavanje [1980–1994] (1996). Prevodilac Mana, Muzila, Helderlina, Rilkea, Gongore, Homera, Ungaretija, Leopardija... MG16

Božidar Timotijević - Dan se rađa , izdanje Prosveta . Rikna lošija, korice pohabane, unutra očuvana Posveta autora