Marketing
Postavite oglas
Kontakt
Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
26-50 od 2661 rezultata
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
Na prve 2-3 str. (gde nema teksta) pisano, pa obrisano korektorom. Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 287
„Raskošna zbirka nezaboravnih reči vrhunskih besednika.“ – Woman&Home Knjiga Govori koji su promenili svet slavi velike govore iz svetske istorije i kulturnog života. U ovoj bogatoj i živopisnoj zbirci ugledni istoričar Sajmon Sibag Montefjore vodi nas na putovanje od drevnih vremena do dvadeset prvog veka: neki govori su herojski i nadahnjuju, a neki su pak zloslutni, i dok su mnogi prefinjeni i dirljivi ima i surovih, jezivih. Među govornicima su carice i osvajači, romanopisci, sportisti, sanjari i ubice. Tu su, između ostalih, Čerčil i Elizabeta Prva, Staljin i Džingis-kan, Mišel Obama i Kleopatra, Nehru i Muhamed Ali. Knjiga prikazuje sve vidove ljudske drame od pokolja na bojištima do sudnica i punih trgova, od razgovora za trpezom do beseda održanih pred milionima slušalaca, od očajničkih poslednjih odbrana do pobedničkih govora, od plemenitih poziva na oslobođenje do razmetanja osvajača, od suludih samozavaravanja i čudnovatih ispovesti do prkosnog otpora i tužnih rastanaka. Govori koji su promenili svet vode čitaoce kroz vekove i kulture širom sveta. Pristupačnim i neodoljivim stilom majstora pripovedanja, Montefjore pokazuje zašto je ovih sedamdeset govora neophodno pročitati i kako osvetljavaju našu prošlost, obogaćuju našu sadašnjost, inspirišu – i upozoravaju na budućnost. „Ove slikovite i moćne reči pojedinih istorijskih ličnosti pružaju nadahnuće, ali i otrežnjujuću protivtežu besedničkoj veštini onih koji danas utiču na svetske događaje.“ – Scotsman „Ova knjiga je izuzetan poklon i uzbudljivi prozor u prošlost za svakoga ko rado analizira društvo i istoriju.“ – Irish News
Све до Илариона Руварца није се правила разлика између родослова и летописа. Шафарик их зове `кратки српски летописи` и ређа их: копорињски, сеченички, карло- вачки (родослов), Давидовићев итд... Научници се, углавном, слажу да се ови стари рукоиписи могу поделити на две групе: старије, чији настанак датирају пре краја XIV века и млађе, чији настанак смештају у прву половину XV века.
Ка теби, читаоче, већ сточетрдесет година лети једна крилата стрела, Милојевићева мисао, ти си јој уточиште, награда и нада!!! Милош С. Mилојевић, велики србски историк, национални борац, васпитач, агитатор и неустрашиви ратник, живи и живеће док је србског народа, КАО ЊЕГОВ НАЈВЕЋИ СИН!!! Милојевић, човек-џин, је пред нама и његово велико и неумрло дело. Најзабрањиванији аутор у светској историографији, Милојевић, и његово дело доживљавају заслужену ренесансу!!! Од забране силника и моћника, крвника и геноцидних нација, уништавања његових књига и забране штампања његових 16 томова светске историје, нападања колега, неистомишљеника, кукавица и клеветника, шпијуна и аустрофила, бугарофила и сличних до читања у свакој србској кући - то је тај исусовски, хришћански, православни, страдалнички пут Милојевића и његовог васкрслог дела!!! Прошла су немушта времена када се и један човек-џин, као што је свакако Милојевић, требао спустити у вечну кућу без речи, немушто и несрпски, нехришћански, када је једино Панта Срећковић, велики србски историчар и члан Ученог друштва, смогао куражи да у општем муку у збуњености изговори следеће опроштајне речи: `Браћо! Грехота је да се овако велики човек спусти у гроб без и једне речи опроштајне. Ја нећу много говорити. Рећи ћу само толико: СРПСКА МАЈКА НИЈЕ РОДИЛА СИНА КАО ШТО ЈЕ РОДИЛА МИЛОША МИЛОЈЕВИЋА. Слава му!`, кажем прошла су та немушта времена. Милојевић нам је дао ту златну временску инјекцију, њоме нам је улио понос, сузе, зној и крв безбројних ратника - Срба који су умирали за свој народ, за своју браћу, за србску идеју, са једном једином речју на уснама, речју која их је обасјавала и васкрсавала, речју која је њихове жртве чинила бесмртним, са речју: СРБИЈА! МЕКИ ПОВЕЗ, 444 СТРАНЕ,А5 ФОРМАТ!
ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ: 450 СТРАНА, А5-ФОРМАТ, МЕКИ ПОВЕЗ! “БОКОМ ЗОВУ ОНАЈ ЧА- РОБНИ ЗАЉЕВ, У КОЈИ СЕ СПУШТАЈУ И ТОНУ КРШЕВИТЕ И ВРЛЕТНЕ ГОРЕ ЈУЖНЕ ХЕРЦЕ- ГОВИНЕ И ЦРНЕ ГОРЕ.” Сјеверо-западни дио да- нашње Боке састављају оп- ћине херцегновска, рисанска и перашка, а југо-источни дио оп- ћине: которска, тиватска, му- љанска, добротска, прчањска, столивска, ластовска, тиватска, кртољска, луштичка и...
ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ I КЊИГЕ ИЗ 1794. ГОДИНЕ, А5 ФОРМАТ, МЕКИ ПОВЕЗ, 564 СТРАНЕ. СЛИКА ДВА ПОКАЗУЈЕ КАКО ИЗГЛЕДА ТЕКСТ. Архимандрит манастира Ковиље, Јован Рајић, веома је значајан као истори- чар. Његова историја је врло обимно дело и први велики и озбиљан покушај да се прошлост Јужних Словена прикаже у це- лини и упоредо са историјом околних на- рода. Супротно ранијим хроникама, које почињу црквеном историјом и које догађаје и облике друштва тумаче Божјим провиђе- њем, његова историја почиње ранијом суд- бином Словена и у приказивању догађаја и државних облика ослања се на писана документа и критичка разматрања. Од ранијих историчара он се обилато служи Хроником Ђорђа Бранковића, Дани- ловим Животима и неким страним исто- ричарима, али му српски најважнији писани извори нису познати. Чуда и калуђерских схватања има и код њега. Према томе, правог научног ме- тода у његовој историји још нема, мада она несумњиво представља напредак у раз- витку српске историографије. Иако он у из- лагању избегава да каже оно чиме би се, као исправан аустријски грађанин, сгрешио о своју поданичку верност, он ипак увек брани и велича Србе.
ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ ИЗ 1890, А5 формат, 400 страна. Бдин или Стеван Ј. Радосављевић је изузетно оштроуман, чињеницама поткован и продуктиван аутор књига које су покушавале и успевале да осликају постојеће (бугарски егзархат нпр) и предвиде будуће опасности (Бдин је Аустроугарску сматрао много опаснијим непријатељем српског народа од Турске. Турска ће ионако временом сама од себе пропасти као архаична творевина, а Аустроугарска је империјална држава, која хвата корак са европском модернизацијом)за српски национ. Како је његово дело недовољно проучено биће ми задовољство да изабрана његова дела учиним видљивим читалаштву. У овој књизи, која коинцидира са књигом Спиридона ГОПЧЕВИЋА `СТАРА СРБИЈА И МАКЕДОНИЈА`, налазимо потврду о зрелости Бдиновој као врсног националног мислиоца и аналитичара, јер је био кадар да препозна проблем у његовом формирању.
FOTOTIPSKO IZDANJE KNJIGE IZ 1937. GODINE. A5 FORMAT, 520 STRANA,L MEKI POVEZ Veoma interesantna tema obrađena na stručan i temeljan način: na više od 150 strana dr Popović navodi imena porodica i poznatih pojedinaca koji su bili Cincari, a aktivno i delotvoreno su učestvovali u stvaranju moderne srpske države i istorije.
ШТА СЕ ДЕСИЛ0 СА ЈУЖНИМ МОРЕМ СРПСТВА!? Измишљање нација (и крађа језика) и њихово претакање у друге нације није савремено `достигнуће`, напротив, присутно је од памтивека. Нешто друго је новотарија а то је историјски заборав, историјска небрига, недостатак историјске одговорности... У књизи Спиридона Гопчевића СТАРА СРБИЈА И МАКЕДОНИЈА (графички обрађен, очишћен, сређен и дописан текст оригинала из 1890. године), ходамо заједно са главним актерима ове књиге, Гопчевићем и Петровим, од Софије и Солуна до арбанашких планина (деведесетих година деветнаестог века) и решавамо мистерију шта се догодило са јужним делом српства -оно је бугаризовано, јелинизовано, исламизовано... Спридон Гопчевић, Србин, новинар, историчар, извештач са ратишта, астроном, врхунски интелектуалац, патриота и, пре свега, велики човек. Велики људи следе идеје и идеале а не материју и новац - они нису на продају! Тако је ллало данас таквих људи као што је био Гопчевић. Петров је бугарски књижевник заведен великобугарском пропагандом да од Софије и Солуна до арбанашких планина живе искључиво Бугари. Крећући се из места у место, из долине у долину, они налазе Србе, који се, често из незнања и под пресијом великобугарске пропаганде, изјашњавају као Бугари, али, вођени Гопчевићем схватају да са Бугарима немају никакве везе. Петров (финансијер овог путешествија) чупа косу. Да се исти Петров, којим случајем, запутио на слично путовање деведесетих година дведесетог века не би био толико разочаран и већи део косе остао би на његовом скалпу, а неко други би тада чупао косу. Поставља се логично питање: ако би се једно овакво путешествије извело деведесетих година двадесетпрвог века ко би тада чупао косу?! Што би песник рекао `слутим, јер, слутити једино знам` ко би то могао бити! Драги пријатељи, то су трагичне слутње!!! ПС Пре доста година (давне 2017-те - што ти је људски животић у њему је све давно а то је тек трептај вечности) контактираху ме два љубазна господина... Једно беше господин Матовић, секретар удружења а друго беше жива легенда српске народне (намерно не кажем националне јер ми смо народ и треба тиме да се поносимо) историографије Јован Деретић... Чекајући да се случи моменат одазвах се после другог-трећег позива, јер разлог позива је био њихова захвалност што сам учинио за читалачки вид видљивом књигу Гопчевићеву СТАРА СРБИЈА И МАКЕДОНИЈА! Нађох их бодре и орне, а нека ми бог опрости на нескромности, учиних их још бодријим - као поклон донесох књигу ОПШТИ ЛИСТ ПЕЋКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ који исписа на својим путешествијима немрли Милош С. Милојевић. Благи смешак ми је и сада на уснама кад се сетим момента кад господин Деретић прочита са одушевљењем већ у првој реченици текста да су тај текст писали српски патријарси о српским илити ИЛИРСКИМ краљевима. Господин Деретић се извини и оде до собе у позадини и чух га како дуго одушевљено телефонира, док ја наставих разговор са господином Матовићем. Његов предлог да напишем краћи текст о Гопчевићевој књизи радо прихватих и убрзо послах њима да га пласирају у јавност, а сада, ево њега и као предговора у књизи...
O čemu razmišlja mrtvac / Goran Babić Beograd 1992. Mek povez, 168 strana. Odlično ocuvana knjiga. Sadržaj je na dodatnim slikama. Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ovo je najjeftiniji primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta ------------------------------ 18062022K
Istorija cene
Naziv oglasa
Početna cena
Najveća cena
Najniža cena
Nema podataka o istoriji cene
Pretraga: " "
Uspešno ste zapratili pretragu.
Sve zapraćene pretrage možete videti u
korisničkom panelu.