Mek povez, ilustrovano 57 strane, 2015 godina Izdavac: IA Nova poetika Na predlistu knjige posveta

Hodocasca Bijela Andjela-Stevo Stevic (1996) (Epska ili Lirska Poezija) izdaje Beograd Prvo Izdanje Meki povez 89 strana neamte nigde drugde u ponudi osim ovde.iz licne privatne kolekcije Knjiga Retkost!!!

Ima pisanja hemijskom na prvoj strani Korica je lepljena selotejpom

Polovna knjiga, korice pohabane, unutrašnjost solidno očuvana. Knjiga je kompletna. Autor: Hadži Radovan Bećirović Trebješki, Izdavač: Udruženje guslara Jugoslavija - Beograd, 1979. god. Tvrd povez, 20 cm. 584 str. Radovan Bećirović - Trebješki (Ljevišta, 7. april 1897 - Nikšić, 8. avgust 1986) je bio crnogorski narodni pesnik i guslar. Smatra se poslednjim epskim bardom srpskog naroda i jednim od najvećih pesnika novije epske poezije. U svojim pesmama opisuje sve značajnije događaje i ličnosti iz srpske istorije. Pesme nadahnute patriotizmom opisuju junaštvo, sudbinu i stradanje srpskog naroda kroz vekove. Pesme Radovana Bećirovića su bile 80-tih godina prošlog veka vrlo popularne kod guslara. Radovan Bećirović - Trebješki je rođen 7. aprila 1897. godine u gornjomoračkom selu Ljevištima. Bećirovići potiču od Nikšićkog plemena Trebješani, te odatle nastavak u imenu pesnika. Pored Radovana, otac Novica i majka Solumija su imali još petoro dece. Sa ženom Jelenom (udatom Šćepanović) ima sina Krsta-Beća. Šestoro Jelenine i Radovanove dece je umrlo jako rano. Još dok je bio jako mali, njegova porodica se seli u Drobnjak, u Gornju Bijelu, gde Radovan provodi i najveći deo svog života. U Šavniku završava tri razreda osnovne škole. Dok je kao dete čuvao ovce, nadareni pesnik je svoje stihove i misli zapisivao oštrim kamenom na pločastim stenama. Kao regrut učestvuje u Mojkovačkoj bici, nakon koje biva zarobljen i odveden u Mađarsku. U zatočeništvu nastaju i njegove prve pesme „Glad u Crnoj Gori“. Period između dva svetska rata Radovan provodi u Gornjoj Bijeloj, gde pored uobičajenih domaćinskih poslova, piše i pesme. Nakon pesme „Mojkovačka bitka“ postaje poznatiji u narodu, a nakon pesme „Pogibija kralja Aleksandra“ od kraljice Marije dobija orden Kraljevski orden Svetog Save. Rođeni Radovanov brat Milovan gine 1941 god. u Pljevaljskoj bici. Radovan se opredeljuje za četnički pokret, te nakon rata biva jedno vreme zatvoren od strane socijalističkih vlasti. Dosta putuje po svetu, i to u zadnjoj deceniji svog života. Između ostalog obilazi Jerusalim i Hilandar. „Pod ovom sam pločom lega, kao sužanj željan svega“, glasi epitaf na piščevoj nadgrobnoj ploči. Radovan Bećirović je opevao sve srpske vladare i teško da postoji znameniti srpski junak, a da nije pomenut u nekoj od njegovih pesama. Njegovo bogato stvaralaštvo se može podeliti u tri perioda: pre, za vreme i pesme koje su nastale posle Drugog svetskog rata. Prvo su štampane pojedinačne pesme: „Kosovski boj“, „Mojkovačka bitka“, „Gorski presto“, „Krnovske legende“, „Smail-aga Čengić“, „Omer-pašina godina“, „Ženidba bega Ljubovića“, „Krivošijska buna“... Sabrana dela su ispisana u tri knjige: „Carev laz“, „ Polomljene sablje“ i „Gorski presto“, na ukupno 777 strana, kao i posebno izdanje autobiografije „Od mlinara do barda“.

Pecat na prvoj strani Listovi uflekani

VUNENA VREMENA - Gojko Đogo Izdavac: Srpska knjizevna zadruga, BIGZ Cvrst povez, dzetni format 87 str.

AUTOR: Luis de Kamoens NASLOV: Luzijadi IZDAVAC: SKZ GODINA: 1981. POVEZ: tvrd (KB:168)

sa slike

Petar Petrović Njegoš: Gorski vijenac `Svjetlost` - Sarajevo, 1975. Oko jednog događaja nevelikih razmera i neprivlačnog za pesničku obradu, kakva je bila istraga poturica, Njegoš (1813-1851) je u svom pesničkom vencu ispleo čitavu crnogorsku istoriju, opevao najvažnije događaje iz prošlosti, od vremena Nemanjića do početka XVIII veka, naslikao svakodnevni život Crnogoraca, njihove praznike i skupove, opisao narodne običaje, verovanja i shvatanja. To je pesnička enciklopedija u kojoj su obuhvaćene sve pesničke forme i svi vidovi crnogorske stvarnosti i istorije. On spada u one izuzetne pesničke tvorevine u koje kao da se sleglo sveukupno iskustvo, istorijsko, pesničko i filozofsko, čitavih epoha u životu pojedinih naroda i civilizacija. Gorski vijenac je veliko delo koje se čitalo i proučavalo, bilo široko poznato u narodu, pojedine stihove ili veće celine iz njega znali su i ljudi bez ikakvog književnog obrazovanja, pa čak i nepismeni... (tvrd povez, format: 14x20cm, strana: 176)

Jako lepo očuvana knjiga. Sifra adp4.2

Nolit, 1975.god. tvrd povez, 32. strane, knjiga ima malu posvetu i na jednom listu foli delić ćoška (slika)

Knjiga sa vidljivim znacima stajanja. Tvrd povez, SKZ, 1924. Prevod sa originala T. Maretić.

Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A3K2

Stanje ko na slici odlicno ocuvana mek povez

Stanje ko na slici korektno ocuvane, neke vise neke manje Cena za sve tri: 1. Narodne junacke pesme 2. Narodne pjesme 3. Narodne epske pesme 1

ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA - Vojislav Đurić Izdavač: SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA Beograd Godina izdanja: 1990. Povez: tvrd Broj strana: 772 Pismo: ćirilica Stanje: vrlo dobro

ANTOLOGIJA SLOVACKE POEZIJE XX VEKA Izdavac: Prosveta Cvrst povez 480 str.

Spolja kao na slikama, unutra dobro očuvano Autor - osoba Milutinović-Sarajlija, Sima, 1791-1847 Naslov Srbijanka / Sima Milutinović Sarajlija ; priredio Nikola Strajnić Ostali naslovi Serbianka Vrsta građe poezija Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 2008 Izdavanje i proizvodnja Bačka Palanka : Društvo za nauku i stvaralaštvo Logos, 2008 (Čelarevo : Grafoofset) Fizički opis 578 str. : ilustr. ; 22 cm Drugi autori - osoba Strajnić, Nikola, 1945-2023 = Strajnić, Nikola, 1945-2023 Zbirka Sabrana dela Sime Milutinovića Sarajlije ǂBiblioteka ǂSrpska kulturna baština Sadržaj S a d r ž a j: Hristofor (9-12); Blagorazumni čitatelju! (13-14); Sret (17-20); Priziv (21); Pobud (22-23); Neprekid (24-26); Dokazi noviji (27-33); Velikačka malešnost (34-50); Obzor istorije Slavjan` (51-61); Čestitost (62-67); Polza frajkorstva (68-69); Podstrek (70-73); Načalo ustanka Serbov` (74-80); Puškaranja (81-84); Prvi važni boj (85-86); Prvi pohod na Užice (87-89); Uzetje Poreča i Ključa (90); Boj na Čučugam` (91-92); Rasprostran k Nišu (93); Pohod na Kruševac (94-95); Boj na Dživdži - bari (96-97); Predšestva Mišarskog boja (98-111); Boj na Mišaru polju (112-121); Prva opsada Deligrada (125-128); Rođenje i neke čerte Voždova nrava (129-145); Spasenije istoga (146-150); Narodnji vožda izbor (151-153); Pomazanje vožda (154-155); Sopernik vožda (156-161); Istreb sopernika (162-167); Pospjesi uzet Beograd (168-173); Priziv Gušanca (174-176); Turak` u Beogradu stanje (177-179); Ravnodušje Turstva (180-188); Pokušenija Gušanca (189-190); Veličestvenovidnost (191-194); Postavak sovjetstva (195-196); Slavotaštnost (197-199); Doček muhasila (200); Konde pribjeg (201-202); Juriš na Beograd (203-207); Stališ Turak` u tvrdinji (208-209); Uzetje Beograda konečno (210-215); Radovan (216-217); Uzetje Šapca (218-220); Uzetje Užica (221-222); Spasenije Ička (223-225); Serpski arsenal (226-228); Intrige u Beogradu (229-231); Blagonamjernost (232-233); Nečuvenost (234-239); Uzeće Kladova (240-242); Najvećost (243-244); Nazovost (245-249); Prosvit (250-257); Krivoslavje (258-260); Narodoljubje (261-263); Divotnik (267-281); Božestvenomoćije (282-284); Rudokopnja (285-287); Jedincatost (288-290); Ciganstvo (291-293); Kačestva Petra Ičkoglije (294-295); Poziv Moraita (296-297); Selačinost (298); Rumun (299-302); Vožda barjaktar (303-306); Sraženje malajničko (307-310); Niskodušje (311-316); Besmrtnik (317-319); Dika slijepaca (320-322); Samostalnost (323-329); Neoprostnost (330-336); Opažnost (337-339); Osnovanje učišta (340-343); To gore (344-355); Blagorazumija sila (356-361); Najusuđenost (362-368); Istoželanije (369-372); Primjernost istorodija (373-375); Nadobičnost (376-377); Boj suhodolski (378-380); Juriš na Novi Pazar (381-388); Otpobjedije (389-392); Vtorična opsada Deligrada (395-398); Pohod na Srebrnicu (399-401); Oslobod Loznice (402-405); Boj na Runjan`ma (406-409); Slavni boj na polju Tičaru (410-417); Nes`otvjetna sljedstvija (418-422); Pustošnost je štetnost (423-426); Srpska vječitost (427-436); Odaja Loznice (437-439); Razbitije Zasavice (440-443); Naročni sunovrat (444-446); Izgub Šapca (447-452); Provid (453-455); Pritjeha (456-458); Serpskost (459-468); Vraždebnosti otreba (469-475); Strašnosudja nepremjenost (476-480); Otnošnja k Srbam` Austrije (481-483); Nesreće ščednost (484-486); Raspjev slavom otečestva ushićena Srpčića (487-488); Mrtca vaskrs (489-492); Bitka na Dublju (493-495); Sodjejstva postranska (496-498); Vid mira (499-502); Srpska najvažnost (503-504); Povratak nesrećan (505-514); Najveća žertva (515-517); Otpjev (518-520); Dodatak (523-526). Rječnik manje poznatih riječi (527-560). Mamutsko jezičko čudo / Nikola Strajnić (561-577); Napomena / N. S. (578). (karton) Napomene Autorova slika Tiraž 1.000. Rječnik manje poznatih riječi: str. 527-560 Str. 561-577: Mamutsko jezičko čudo / Nikola Strajnić Str. 578: Napomena / N. S. Predmetne odrednice Milutinović-Sarajlija, Sima, 1791-1847 -- `Srbijanka` Sima Milutinović Sarajlija (Sarajevo, 3. oktobar 1791 — Beograd, 30. decembar 1847), srpski pesnik i Njegošev učitelj. U društvu beogradskih književnih ljudi na početku druge polovine XIX veka Milutinović je bio pretpostavljan Gunduliću dok je Gete o njemu napisao dve stranice pohvala. Koristio je ponekad u svojim djelima pseudonim Čubro Čojković. Sima Milutinović ima veliki značaj kao prvi zapisivač više od stotine srpskih narodnih pjesama, koje su time sačuvane od zaborava. Životopis Rođen je u trgovačkoj porodici u Sarajevu, gde su mu roditelji došli iz Srbije. Simin otac je rodom iz sela Rožanstva, u užičkom okrugu, pa je zbog kuge prebegao u Sarajevo, gde se oženio Anđelijom Srdanovićevom, čuvenom sarajevskom lepoticom, o čijoj su lepoti narodni pevači sačuvali spomen za punu stotinu godina. Kad je izbila nova epidemija kuge, mali Sima je imao nepune dve godine. Begunci su tražili sklonište na dva mesta u Bosni, a zatim su otišli u Slavonski Brod i na kraju u Zemun. U Zemunu, on je počeo da pohađa školu, ali je nije završio. Nemirnog i nesređenog duha, Sima je prošao kroz mnoga zanimanja, a obišao je i mnoge krajeve od Vidina do Lajpciga, od Besarabije do Crne Gore. Sima je bio pisar u Praviteljstvujuščem sovjetu, u manastiru Blagoveštenju i kod ustaničkih vojvoda. Učestvuje u ustanku protiv Turaka u četi „golaća“. Odlazi u Besarabiju da vidi izbegle roditelje, a potom u Nemačku, gde sluša filozofiju, čini poznanstva sa uglednim nemačkim književnicima, s Geteom na primer, i tom prilikom štampa svoj ep Serbijanku. Po povratku postaje vaspitač Njegošev na Cetinju, a docnije carinik, policajac, sekretar ministarstva i član apelacije. Bavio se pisanjem stihova, politikom, istoriografijom, lingvistikom, osnivanjem pivare i „vodolečilišta“. Umro je u Beogradu. Sahranjen je na groblju koje je nekad bilo na Tašmajdanu, kod današnje Crkve Svetog Marka. Međutim, grob mu je bio zapušten i ubrzo zaboravljen. Mnogo godina kasnije na osnovu nekih skica i položaja njegovog groba u odnosu na Vozarovićev koji je imao nadgrobni spomenik do 1927. kada je staro beogradsko groblje prekopano, pronađeno je telo Sime Milutinovića i položeno u porodičnu grobnicu Milutinovića na Novom groblju. Njegove kosti su nedvosmisleno raspoznate na osnovu telesnih osobenosti (visina, oblik donje vilice) ali i predmeta koji su uz njegovo telo bili položeni (ikona svetog Srđa koju je doneo iz Moskve i koja mu je po njegovoj želji položena na grudi). Njegov sin je Dragutin Dragiša Milutinović, inženjer, arhitekt i istoričar srpske umetnosti. Delo Najbolje i najveće njegovo delo je epski spev Serbijanka. Druga važnija dela su: Trojebratstvo i Trojesestarstvo (čiju prvu pesmu je posvetio svojoj prijateljici Katarini Ivanović), epske pesme; Dika crnogorska, drama iz istorije Crne Gore, tragedija Obilić, jedna zbirka lirskih pesama i dva istorijska spisa: „Istorija Srbije“, koja obuhvata samo vreme od 1813. do 1815, i „Istorija Crne Gore“ od davnih do novijeg vremena. Kao obožavalac grčke kulture i Homera, a uz to i odličan poznavalac narodne poezije, Milutinović je hteo da svojom „Serbijankom“ napiše Ilijadu Prvog i Drugog srpskog ustanka. On je lično učestvovao u oba ustanka, poznavao skoro sve narodne vođe i kasnije u Besarabiji mnogo štošta beležio po kazivanju izbeglica, više hroničarski i bez neke logičke veze. Celu tu građu on je prelio u veliki niz epskih pesama o važnijim događajima i ljudima iz oba ustanka. Njegove kraće pesme većinom su političke i prigodne: ustavo-braniteljske pesme, dinastičke ode i stihovane brošure, koje su mogle zadovoljiti potrebe svoga doba, ali koje nemaju naročite književne vrednosti. Tragedija „Obilić“ je jedan od najranijih pokušaja da se dramatizuje kosovska tragedija, a „Dika crnogorska“ je niz dramatisanih epizoda iz crnogorske istorije od Kosova do vladike Danila. Za složenu dramsku kompoziciju imao je manje smisla nego za ep, a uz to nije imao uzora u našoj književnosti, niti je poznavao dovoljno stranu dramu. Kao istoričar, Sima Milutinović nije strogo naučan i kritički duh, već piše na osnovi predanja, narodne pesme i ličnog iskustva. Milutinović je najplodniji i najraznovrsniji srpski pisac svoje generacije, podstrekač Njegoševog talenta i posle Vuka najbolji poznavalac naše narodne poezije. On je bio snažan i intuitivan duh. Sam Njegoš mu je priznao „silni polet“. U njegovim delima ima, mestimično, snažnog i iskrenog lirizma, smelih i uzvišenih misli, ali ima i nameštenog patosa, nastranih i nerazumljivih ideja. U doba književnog diletantizma, kada je srpska književnost tek pošla za velikim klasičnim uzorima i kada se književni jezik tek počeo da uobličava, Milutinović pokušava da piše istorijski ep i dramu i daje nekoliko dobrih istorijskih dela. Ali on je bio nesređen duh i sujetan talent, jedan od onih „divljih genija“ koji nemaju upornosti i vedrine da u mučnoj borbi za izraz dođu do jasnosti i jednostavnosti. Za tako veliki pothvat: da kroz bitne istorijske ličnosti, Obilića i Karađorđa, pesnički uobliči čežnje i ideale nacije, njegov talent nije bio u svemu dorastao, niti je izražaj bio savladan. Svojim velikim rodoljubljem, snažnim temperamentom i originalnošću, Milutinović je svojim savremenicima davao iluziju „bogom datog pesnika“. On nije zaslužio pohvale koje su mu romantičari činili, ali nije zaslužio ni odveć oštro potcenjivanje od strane realističke škole, koja je o njemu pisala sa potcenjivanjem. Milutinović je po Evropi sretao znamenite ljude i pesnike, a zna se da se u Nemačkoj upoznao sa Krugom, Gerhardom, Jakovom Grimom, Ulandom, čak i sa Geteom. I Gete, osetivši da se pojavljuje jedna drukčija književnost i jedan zaboravljen narod, napisao je čitave dve stranice pohvala Simi Milutinoviću-Sarajliji, malom pesniku iz velike narodne poezije i ne manje bune. A to znači mnogo: Sarajlija kao Njegošev učitelj okreće mu pogled i u svetsku poeziju i svetsku misao. Po njegovom književnom pseudonimu u Beogradu se zove Čubrina ulica. MG91 (L)

У најновијој збирци песама Боривоја Рашуа читалац ће свакако препознати онај уметнички рукопис којим су и његове раније песничке књиге исписане. Ништа необично. Аутор који иза себе има не мали број песничких остварења у истом духу обликованих природно ће и сваком свом новом делу дати онај стваралачки печат што га и сва његова ранија дела имају. Необично је, међутим, то што је Боривој Рашуо све и настављајући путем којим је крeнуо нашао начина да у нечем прошири свој песнички видокруг и придода му једну црту које у том облику није било у књигама што су из његових духовних преокупација настајале. У управо објављеној песничкој књизи писац је своју од раније већ знану склоност ка једној врсти метафизичке поезије уметнички уобличио помоћу оног што се зове парадокс. У песми `Очекивање` има два стиха помоћу којих је овај наш аутор језгровито читаоцу предочио своје песничко вјерују: `Истина се даје кроз изреку, дуга прича уме да сакрије`. Из предговора Николе Милошевића ➣Apostrof, 2006., tvrdi povez, zaštitne višebojne plastificirane korice, 151 strana, nepodvlačena, posveta autora, skoro nova.

Povez knjige : broširani Strana : 145 Format knjige : 12x17 Pismo : ćirilica Izdavač - SKZ 2002 god.

Opis: Beograd 1986, tvrdi povez, stanje vrlo dobro, ilustracije, str. 133, ćirilica odsecen ugao na zadnjoj korici (vidljivo na slici), ostalo odlicno bez zvrljotina, potpisa, pocepanih ili zacepanih stranica

Bora Djordjevic-Hej Sloveni izdaje Bora Djordjevic meki povez 127 strana knjiga ocuvana po ivicama gornja i desna gde su strane 2 cm tragovi fleke od necega iz licne privatne kolekcije.

Bugarštice Epske narodne pesme Narodna knjiga Beograd, 1965 Tvrd povez, strana 165. Stanje vrlo dobro, posveta na predlistu.

SA SLIKE P-3/P-3

Lepo očuvana. Sifra adp27.3