Jov. HADŽI VASILJEVIĆ PROSVETNE i POLITIČKE PRILIKE U JUŽNIM SRPSKIM OBLASTIMA u XIX v. (do srpsko turskih ratova 1876-78) Izdavač: Zadužbina Lenke Beljinice (Društvo Sv. Save), Beograd, 1928. Broširani povez Broj strana: XVI + 457 Format: 24 x 16cm STANJE: Povez se raspao. Neprosečena. Korice i ivice listova se osipaju. Odvojene prednje od zadnjih korica, od zadnjih ostala polovina. Deo stranica ima “uši” koje se prilikom ispravljanja kidaju zbog krtosti papira.

Neobično izdanje (naknadno koričenje nije dovršeno), koje je Stojan Novaković posvetio svojoj pokojnoj supruzi (bio je oženjen Jelenom, sestrom filozofa, političara i oficira Milana Kujundžića Aberdara). Čini ga njena biografija, beseda sveštenika na opelu 1908, autorov prevod Pauline Sasovice, pripovetke A. V. Družinina, i pogovor (koji nažalost nije ceo) o ovom prevodilačkom poduhvatu. Manji format, 170 strana. Dakle, knjižni deo se odvojio od korica (koričenje nije dovršeno) i nedostaje kraj pogovora, inače je očuvana, malo požutela. Stojan Novaković s

Prvo izdanje prvog Albaharijevog romana „Sudija Dimitrijević“ iz 1978. Omot izradio Halil Tikveša (omot minimalno iskrzan na dnu i vrhu rikne). Odlično očuvano, retko u ponudi s omotom! Autor - osoba Albahari, David, 1948- = Albahari, David, 1948- Naslov Sudija Dimitrijević / David Albahari Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1978 Izdavanje i proizvodnja [Novi Sad] : Matica srpska, 1978 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 217 str. ; 21 cm Zbirka ǂBiblioteka ǂDanas ISBN (Broš.) U središtu romana je sudija Dimitijević koji je zamišljen kao sredovečni intelektualac koji traga za sopstvenim identitetom i identitetom svoje generacije. Ali, i za onim oblicima života koji su oličenje sigurnosti, mira, kohezije. Ovako zamišljen lik glavnog junaka zahtevao je da likovi drugih junaka budu tako oblikovani da sa njim u ravni svesti i odnosa prema svetu uspostave polemički odnos. David Albahari (Peć, 1948), pisac i prevodilac. Prvu knjigu, zbirku priča Porodično vreme, objavio je 1973. u izdanju Matice srpske iz Novog Sada. Isti izdavač objavio je njegov prvi roman, Sudija Dimitrijevic (1978). Objavio je još romane Cink, 1988; Kratka knjiga, 1993; Snežni čovek, 1995; Mamac, 1996; Mrak, 1997, 2008; Gec i Majer, 1998; Svetski putnik, 2001; Pijavice, 2006; Ludvig, 2007; Brat, 2008; Ćerka, 2010; Kontrolni punkt, 2011, Životinjsko carstvo, 2013; zbirke priča Obične priče, 1978; Opis smrti, 1982; Fras u šupi, 1984; Jednostavnost, 1988; Pelerina, 1993; Izabrane priče, 1994; Neobične priče, 1999; Drugi jezik, 2003; Senke, 2006; Svake noći u drugom gradu, 2008; Male priče, 2013; Propuštena prilika, 2013; 21 priča o sreći, 2017, kao i knjige eseja Prepisivanje sveta (1997), Teret (2004), Dijaspora i druge stvari (2008) i Ljudi, gradovi i štošta drugo (2011). Zajedno sa Dušanom Petričićem objavio je knjigu za decu Ema i jež koji nestaje (2008). Zajedno sa Žarkom Radakovićem objavio je Knjigu o muzici (2013). Za zbirku priča Opis smrti dobio je Andrićevu nagradu. Roman Mamac dobio je Ninovu nagradu za najbolji roman u 1996. godini, kao i nagradu Narodne biblioteke Srbije, Balkaniku i Most-Berlin. Knjiga priča Svake noći u dugom gradu dobila je Vitalovu nagradu za knjigu godine. Preveo je veliki broj knjiga, priča, pesama i eseja mnogih američkih, britanskih, australijskih i kanadskih pisaca, uključujući Sola Beloua, Vladimira Nabokova, Margaret Etvud, Isaka Baševisa Singera i Tomasa Pinčona. Preveo je i dramske tekstove Sema Šeparda, Keril Čerčil i Džejsona Šermana. Član je SANU, srpskog PEN centra i Srpskog književnog društva. Knjige su mu prevedene na osamnaest jezika. Od 1994. do 2008. živeo u Vankuveru, u Kanadi. Živi u Zemunu. Halil Tikveša je diplomirao na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu 1961. i magistrirao 1964. godine. Od 1976. do odlaska u penziju (2000. godine) radio je kao profesor za predmet grafika-crtanje na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Od 2013. godine je u statusu profesora emeritusa Univerziteta u Novom Sadu. Izlaže od 1962. crteže, slike, grafike, kolaže, asamblaže i objekte. Samostalno je izlagao više od 100 puta. Učestvovao na međunarodnim izložbama i bijenalima: Krakov (1966. i 1968.), Bradford (1968. i 1982.), Lugano (1968), Pariz (1968), Sao Paolo (1969), Berlin (1970), Aleksandrija (1970), Fredrikstad (1980. i 1982.), Biela (1973. i 1983.), Ivaskila (1975), Hajdelberg (1979), Bon Skur (1982), Citadela (1979), Ljubljana (1971, 1973, 1975, 1977, 1981, 1985, 1987.), Ankara (1986), Kjoto (1987), Nju Delhi (1988)... Dobitnik je više od 25 nagrada. Živi i radi u Beogradu, Sarajevu i Blacama. MG34 (N)

Knjiga I: Pet slova rogatih; Knjiga II: Vijek narodnosti; Knjiga III: Brusija; Knjiga IV: Hérvati Madjarom; Knjiga V: Metrika hrvatska Izdavač: Mladost Mesto izdanja: Zagreb Godina izdanja: 1982 Format: 17×24

Epikurov vrt ANATOL FRANS IZDANJE I.DJ.DJURDJEVIĆA BEOGRAD-SARAJEVO Prevela Jelena Skerlić Ćorović

LE FRANCAIS POUR LES JEUNES Book I La vie de madame Souris By G. Gladstone Solomon. A.R.D.S J.M.Dent & Sons LTD London & Toronto Printed in Great Britain Francuski za mlade Život gospođe Mišice (Mouse?) Izuzetna stara knjiga, unutrašnjost u skoro odličnom stanju.

IKP Nikola Pašić 1998. reprint prema izdanjima iz 1871. - I deo 139 str. - 1872. - II deo 155 str. i 1877. - III deo 162 str. urađen je novi slog sa manjim fontom, tako da se broj stranica u poređenju sa orignalom razlikuje fleke na papiru sa strane takođe, na zadnjoj korici u gornjem delu korice mao povijene povez dobar

Retko u ponudi. Omot i ilustracije u knjizi Aleksandar Hecl, jedan od najznačajnijih autora srpskog i jugoslovenskog stripa. Dobro očuvano. Tvrd povez. Autor - osoba Najt, Erik Naslov Lesi se vraća kući / Erik Najt ; [prevela Danica Živanović ; ilustracije Aleksandar Hecl] Vrsta građe roman ; dečje, opšte Jezik srpski Godina 1952 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Novo pokolenje, 1952 (Beograd : Omladina) Fizički opis 246 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Živanović, Danica Hecl, Aleksandar Zbirka Moja knjiga ; 16 Napomene Prevod dela: Lassie come-home / Eric Knight Aleksandar Hecl (Beograd, 29. mart 1926 — Beograd, 15. maj 1991) je bio srpski slikar, ilustrator i stripar. Studirao je na Likovnoj akademiji u Beogradu od 1947. do 1951. godine. U bogatoj karijeri, Hecl je ilustrovao oko 300 knjiga, uradio dvadesetak važnijih stripova, veliki broj novinskih ilustracija i slika na platnu. Umetnik Askanio Popović priredio je 1996, za sada jedinu, priredio je 1996, za sada jedinu, Heclovu monografiju, 250 crteža Aleksandra Hecla (izbor ilustracija iz perioda 1950-1960. god.). Kritička recepcija Po mišljenju kritičara i istoričara (Zdravko Zupan, Slobodan Ivkov, Ljubomir Kljakić, Zoran Đukanović, Momčilo Rajin, Dragan Stošić, Bojan M. Đukić, Zoran Stefanović), Aleksandar Hecl je bio jedan od najznačajnijih autora srpskog i jugoslovenskog stripa, ali i „nesumnjivo, najbolji i najplodniji posleratni ilustrator realističkog izraza“ (A. Popović, u predgovoru monografije). Stripografija „Zemljo do viđenja“ (1956), scenario: Dragoljub Jovanović, Pioniri, Beograd „Emil i detektivi“ (1957), scenario: Dušan Lončarević prema romanu Eriha Kestnera, Pioniri, Beograd „Letimo na Mesec“ (1957-1958), scenario: Dragoljub Jovanović, Pioniri, Beograd „Stevan Nemanja“ (1958) scenario: M. Ilijin, Pioniri(?), Beograd „Uskočki osvetnici“ (1958-1959), scenario: S. B. Radovanović, Pioniri, Beograd „Luka gneva“ (1959), scenario: B. Radovanović i D. Lončarević, Rad, Beograd „Otmica u vasioni“ (1960), scenario: Dragoljub Jovanović, Pioniri, Beograd „Petlovo pero“ (1959-1960), scenario: adaptacija „Seljačke bune“ D. Lončarevića, Pioniri, Beograd „Špijun na Radnagu“ (1960-1961), scenario: Dragoljub Jovanović, Pioniri, Beograd „Kumeuaua — sin prašume“ (1960-1961), scenario: Tibor Sekelj i J. Aleksić, Pioniri, Beograd „Put u središte zemlje“ (1961) scenario: Heclova adaptacija istoimenog romana Žila Verna, Naš svet, Beograd „Vinetu“ (1961-1962), scenario: roman Karla Maja adaptirali D. Lončarević i Radmilo Anđelković, Pioniri, Beograd (preštampano sa izmenama YU stripu, 1978) „U zemlji Indijanaca“ (1962), scenario: Tibor Sekelj, Plavi vjesnik, Zagreb „Baf, vođa karavana“ (1962-1963), scenario: roman Zejna Greja adaptirao Radmilo Anđelković, Pioniri, Beograd (preštampano sa izmenama YU stripu 1978) „Begunac iz večernjeg voza“ (1963-1964), Lončarević i Hecl, ali pod pseudonimima: Danibor i Đ. Crnčić, Pioniri — Kekec „Divljan osvetnik“ (1964), pod pseudonimima: Danibor i Đ. Crnčić, Male novine „Dugom stazom“ (1981), po sopstvenom scenariju, YU strip, Gornji Milanovac „Faet — maštanje o mogućem“ (1984), po sopstvenom scenariju, YU strip magazin, Gornji Milanovac Nagrade i priznanja Nagrada za životno delo Udruženja likovnih i primenjenih umetnika Srbije, 1991. (posthumno) MG46 (N)

Borivoje Frantlović TEČEVINA Geca Kon, 1932. Manji format, 112 strana. Lepo očuvana, ima pečate.

William F. Russell ŠKOLE I ŠKOLOVANJE U SJEDINJENIM DRŽAVAMA Beograd, ne piše godina izdanja. Udžbenički format, 96 strana. Prednja korica oštećena, zadnja se odvojila (sačuvana je u knjizi), požutela, ima pečate, sem toga je očuvana. William Fletcher Russell Vilijam Flečer Rasel s

Omladinska matica za Vojvodinu, knjiga druga, 1922. Tvrd povez (naknadno koričenje), 64 strane. Požutela, mali zapis grafitnom na prvom praznom listu, ima pečate, naslovni predlist ispada iz poveza, sve ostalo je očuvano. s

Vintage Jastuce sa goblen platnom 46 x 46 cm motiv je isti i sa jedne i sa druge strane, jastucnica ima rajsfeslus za uvlacenje jastuceta, okolo je ukrasna traka ...

Beograd 1938 god.,208 str.,ilustrovano,oštećenja vidljiva na koricama,unutrašnjost korektno očuvana. žan3 193g

Beograd 1913, mek povez, očuvana, nalepnica i potpis na naslovnoj, pečat prethodnog vlasnika na najavnoj strani, 75 strana, težina oko 110 gr

Група аутора О књизи: ЈАСЕНОВАЦ мјесто натопљено крвљу невиних 1941 / 1985 / 1991 вечан помен, споменица поводом педесете годишњице великомученичког Јасеновца и седме годишњице освећења поново изграђене цркве рођења св. Јована Крститеља спомен-храма у Јасеновцу, Свети архијерејски синод Српске православне цркве. Издавач: Свети архијерејски синод Српске православне цркве. Година издања: 1990.

M. Arcybašev Izabrane novele Moderna knjižica Zagreb Svezaka 60-61 Arcibašev (Arcybašev) [arc616ba`šif], Mihail Petrovič, ruski književnik (Dobroslavovka, Harkovska gubernija, danas Dobroslavivka, Ukrajina, 5. XI. 1878 – Varšava, 3. III. 1927). Usred čedne ruske beletristike pobudio kritičko zanimanje romanom Sanjin (Sanin, 1907), u kojemu temeljni lik zastupa slobodu spolnih odnosa. U stilu tradicionalan; motivima snažnih osobnosti, vođenih nagonima sve do sadizma, naglašenim pesimizmom, odudarao je od realističke proze. Djela od 1908. do 1912: novele Milijuni (Milliony), Radnik Ševirjov (Rabočij Ševyrëv); roman Na rubu (U poslednej čerty). Arzibaschev je rođen u vladavini u Harkovu u sadašnjoj Ukrajini kao sin pokrajinskog zvaničnika. U početku je želeo da postane slikar, ali se na kraju posvetio pisanju i bio je proslavljen svojim psihološkim i vremenski kritičnim romanima, kratkim pričama, dramama i revolucionarnim portretima kao važnog mladog ruskog autora. Njegov najpoznatiji roman Sanin izazvao je senzaciju kada se pojavio 1907. zbog konvencija iz naslova i opisa slobodne ljubavi, koji su ignorisali socijalne konvencije i bili zabranjeni u mnogim zemljama (privremeno takođe u Nemačkoj). Njegova kasnija dela karakteriše pesimizam, nihilizam i erotska frustracija. Za razliku od Sanina, oni se gotovo samo smatraju dokumentima vremena.

BORCI NA KORDUNU 1941. - SPOMEN ALBUM Izdavač: Prosvjeta, Zagreb Godina izdanja: 1986. Povez: Tvrd Broj strana: 328 Stanje: Veoma dobro

Duh rodne grude - Blagoje K. Ristic - izdanje U.J.U. Sekcija Beograd - 1931 godina

Knjiga kao sa slike tvrd povez A4

List za narodno prosvećivanje JUGOSLOVENSKE NARODNE NOVINE 1931 Godina I (12 brojeva : april 1931 - mart 1932) Vlasnik i urednik: Marko Krstić Beograd, 1931, 1932. Tvrdi povez Broj strana: 384 Format: 22,5 x 15,5 cm STANJE: Korice i bočne strane tabaka sa tragovima stajanja. Na više mesta pečati bivšeg vlasnika. Broju 9. otkinut deo naslovne strane (slika). Samo na str. 57 podvučena reč (slika).

Stanje kao na slikama.

Tako je Govorio Zaratustra Knjižara Cvijanović Beograd 1912g./245 strana Prvi i drugi deo Po tekstu pogovora knjige ovo je najverovatnije prvo izdanje na srpskom jeziku Zaratustre.Pogovor napisao prevodilac Milan Ćurčin (1911g.) I kako kaže :`O opremi ove knjige pobrinuo se sam Cvijanović(izdavač),te da od njega zavisi da li ce uskoro i kad ugledati sveta i druga polovina Zaratustre na srpskom`. Solicno ocuvana knjiga za svoje godine,potpis,bez nekih vecih nedostataka. vr403

Stara aluminijumska kanta za nosenje i cuvanje mleka zapremine 5litra dimenzija sa rucicom 40x15cm vidljivi tragovi koriscenja nije za upotrebu samo za etno dekoraciju.

ДРАГАН ЛАКИЋЕВИЋ ЛУДАЧКИ РУКОПИС Београдске приче СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА Б е о г р а д 2 О О 8 КОЛО 100 КЊИГА 661 26 ПРИЧА ....................................................... Белешка о писцу Ћирилица Тврде корице Шивен повез Пажња !!! НЕКОРИШЋЕНО НЕОТВОРЕНО НЕЧИТАНО ГАРАНЦИЈА ПЕРФЕКТ Екстра **********

Ivan Goran Kovačić JAMA / ilustr. Frano Baće (1948) Korice su kao na slici-neznatno oštećene po ivicama Unutršnjost deluje nekorišćeno Prelepe ilustracije Frano Baće 1948 Zagreb Frane Baće (Pakoštane, 3. listopada 1911. – Zagreb, 28. svibnja 1993.) bio je hrvatski slikar i grafičar. Ilustracije knjiga Ilustrovanje poezije Hrvatsko slikarstvo druge polovine xx veka rano Baće Životopis Uredi Akademiju likovnih umjetnosti u Zagrebu završio je 1934. godine. Bio je vrstan pedagog, organizator i aktivan djelatnik Udruženja likovnih umjetnika Hrvatske. Bio je profesor na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu, na odsjeku grafike (1956. – 1982.), gdje je zajedno s Marijanom Detonijem 1956. osnovao Grafički odjel s dodiplomskim i postdiplomskim studijem.[1] Iste godine bio je uz Vilka Glihu Selana i Ivana Švertaseka suosnivač Radionice za obradu plemenitih metala pri Školi primijenjenih umjetnosti u Zagrebu (danas Radionica primijenjenih umjetnosti d.d.).[2] Uz grafiku i slikarstvo bavio se dizajnom stakla, obradom plemenitog metala, ilustracijama i opremom knjiga.[1] Na Akademiji likovnih umjetnosti radio je sve do umirovljenja 1982.[3] Иван Горан Ковачић (Луковдол, 21. март 1913 — Врбница, ?13. јул 1943) је био хрватски и југословенски песник, приповедач, есејиста, критичар и партизан.[1][2] Иван Горан Ковачић Ivan Goran Kovačić.jpg Датум рођења 21. март 1913. Место рођења Луковдол, Аустроугарска Датум смрти 13. јул 1943. (30 год.) Место смрти Врбница, НДХ Биографија Уреди Рођен је 21. марта 1913. године у Луковдолу, селу у Горском котару, од оца Хрвата Ивана и мајке Јеврејке Руже (девојачко Клајн)[3]. Основну школу је завршио у родном месту, а касније се школовао у Карловцу и Загребу. Још као гимназијалац И. Г. Ковачић је почео да објављује књижевне радове у часописима и листовима. Са двојицом својих пријатеља објављује прву збирку песама под насловом Лирика 1932. У то време И. Г. Ковачић је већ био студент Филозофског факултета у Загребу[2], али је касније студије напустио. Као студент филозофије на Загребачком универзитету, Горан је сарађивао у часописима са јасном левичарском оријентацијом. Своје обимно, а ипак недовршено књижевно дело Иван Горан Ковачић је, као свој млади живот, нераскидиво везао за југословенску народну револуцију. Он је од оних млађих песника који су у свему сјединили свој песнички и револуционарни пут. У најсудбоноснијим тренуцима југословенске историје Горан је ту доследност потврдио сопственом крвљу. Поред поезије, И. Г. Ковачић се бавио и прозом, есејистиком и критиком. Године 1936. штампао је књигу новела Дани гњева. И. Г. Ковачић је живео у врло тешким материјалним приликама, па је због тога морао да ради у редакцији једног загребачког листа (Хрватски дневник). Иначе је преводио са неколико језика и имао је завидну књижевну и језичку културу. Прогресивно опредељен, Горан је већ 1942. заједно са познатим хрватским песником Владимиром Назором, ступио у редове партизана.[2] Познату поему `Јама“ написао је у партизанима [2]инспирисан усташким злочинима у околини Ливна када је бачен велики број Срба у крашке јаме око Ливањског поља.[1] Њу је први пут читао рањеницима Прве пролетерске дивизије глумац Вјекослав Афрић. Већ средином јула 1943. године И. Г. Ковачића су у селу Врбница, близу Фоче, убили четници. У тренутку смрти је имао 30 година. Непојмљиво трагично су се обистиниле његове речи из песме Мој гроб: У планини мркој нек ми буде хум, Над њим урлик вука, црних грана шум. Љети вјечни вихор, зими висок снијег, Муку моје раке недоступни бријег. Споменик Ивану Горану Ковачићу у Загребу, дело Војина Бакића из 1963. У релативно кратком стваралачком раду, који је трајао непуних десет година, Горан је писао „песме, новеле, критике, започео два романа, преводио с енглеског, француског, руског и словеначког језика“. Читао је много, и то одабрану литературу. Преводио је, поред осталих, Шекспира, Бајрона, Шелија, Вајлда, Тенисона, Рембоа и Јесењина.[2] Волео је усмену књижевност, Мажуранића, Матоша, Назора и Жупанчича. По својим песничким схватањима припадао је оној групи уметника која је у прву лепоту песничког дела тражила у пуном складу форме и садржине. Борио се против „безидејног артизма“, али се није слагао ни са оним песницима који су „порицали или занемаривали естетику израза“. За живота Ковачић је издао збирку приповедака Дани гњева и припремао за штампу збирку песама Огњи и роже. Значајан је и његов есејистичко-критичарски рад, у коме је испољио смисао за веома танана идејно-естетска опажања и уопштавања. У тој области познати су му написи о Бјекославу Калебу, Ранку Маринковићу, Петру Шегедину, Драгутину Тадијановићу и другим. После ослобођења Накладни завод Хрватске издао је целокупно Ковачићево књижевно дело у седам књига, из којих је преведено на многе језике. О њему је 1979. године снимљен истоимени филм.[4] Дела Поезија (1932) Дани гњева (1936) Огњи и роже (постхумно објављено) Свети псовач (постхумно објављено) Есеји и оцјене (постхумно објављено) Заоставштина У спомен на Ивана Горана Кочића утемељена је 1964. године песничка манифестација Гораново прољеће, која се сваке године одржава 21. марта у родноме Луковдолу. Од 1971. године додјељује се најважнија хрватска песничка награда за целокупни песнички допринос `Горанов вијенац`, а од 1977. награда `оран за младе пјеснике` као и награда за најбољу песничку збирку од 2019.године.[1] У Горановој кући у Луковдолу 1975. године уређен је Меморијални музеј Иван Горан Ковачић.[5] Део пронађених посмртних остатака положен је 1996. у меморијални споменик чији је аутор Звонимир Крзнарић у Луковдолу.[1]