IZDAVAC ; STARI TELEGRAF = BEOGRAD 1925 GOD. 186 STR. TVRDI POVEZ , DOBRO OCUVANO ZA GODINU IZDANJA

IZDAVAC ; NOVO POKOLENJE - BEOGRAD 1952 GOD. 286 STR. ILUSTROVANO , TVRDI POVEZ

IZDAVAC ; EOS - BEOGRAD 1938 GOD. 101 STR. MEKI POVEZ , DOBRO OCUVANO ZA GODINU IZDANJA

biblioteka zabave i znanja br 5 iz 1924 192 strane jako lepo ocuvana

fleka po rikni, tabak odličan, 222str.,tvrdi povez,19cm, š skz

IZDAVAC ; SKZ - BEOGRAD 1930 GOD. 190 STR. TVRDI POVEZ

IZDAVAC ; KULTURA - BEOGRAD 1946 GOD. 115 STR. ILUSTROVANO , MEKI POVEZ

Kolo SKZ, knjiga 144, Beograd 1912, XVII + 169 strana, tvrd povez očuvana kao na fotografijama

Petar S. Petrović : ROĐA , Srpska književna zadruga 1934, tvrdi povez, str. 166. Roman. Očuvanost 4-; ima posvetu. Савременик Српске књижевне задруге. коло 4 ; књ. 15 Petar S. Petrović Pecija (Lađevac, 9. jun 1899 — Beograd, 20. oktobar 1952) bio je književnik i dramski pisac, glumac i pozorišni reditelj[1]. Otac Stevan je bio guslar i sakupljač narodnih pesama i kafedžija. Majka Evica, domaćica, brat Emil, književnik iz Sarajeva. Završio je glumačku školu u Zagrebu u klasi Branka Gavele i Tita Strocija, (diplomirao 1920). Po završetku glumačke škole najpre je radio kao glumac u Sarajevskom narodnom pozorištu, a zatim, posle nekoliko godina radi u Skopskom pozorištu kao glumac, gde se proslavio u ulozi Hamleta. Godine 1928. dolazi na poziv u Narodno pozorište u Beogradu, gde radi sve do svoje smrti, u svojstvu glumca, reditelja i dramskog pisca, čije se drame prikazuju u istom pozorištu i gde učestvuje i dalje kao glumac, reditelj i dramski pisac. Istovremeno radi i u Radio Beogradu, gde zajedno sa Nikolom Popovićem, glumcem, osniva poznatu i veoma popularnu emisiju „Čas humora“, koja je prva u najavi imala svoj popularni i lako prepoznatljivi „džingl“, koji je počinjao rečima: „Dobro veče, želim svima...“ U Narodnom pozorištu u Beogradu prikazuju se njegove drame „Oslobođenje Koste Šljuke“, u kojoj igraju prvaci Narodnog pozorišta, zatim, „Mis Beograd“, „Pucanj iz publike“, komedija za decu „Družina Mike Miša“ na Kolarčevom univerzitetu i najzad, velika istorijska tragedija, „Dušan, mladi kralj,” koja je okupila sve najveće glumce Narodnog pozorišta u Beogradu. Nažalost, javni tužilac iz Beograda Banić, nakon reprize zabranjuje predstavu, kojoj je trebalo da prisustvuje i kraljević Petar Drugi Karađorđević, prestolonaslednik, jer je navodno utvrdio da predstava predstavlja udarac na političke prilike i sistem u predratnoj Jugoslaviji. Ovu predstavu je režirao veliki reditelj Jurij Rakitin. Zatim, tu je i istorijska drama „Carica Milica“, iz kosovskog triptiha („Carica Milica“, „Olivera“ i „Joasaf“) sa kojom je sa velikim uspehom gostovalo u Ateljeu 212 Kruševačko pozorište[2]. Posle toga, Petar S. Petrović je napravio nekoliko veoma uspelih dramatizacija: Rankovićevu „Seosku učiteljicu“, Ignjatovićevog „Večitog mladoženju“, zatim „Rodoljupce“ i „Ženidbu i udadbu“ Jovana Sterije Popovića, pa „Ugašeno ognjište“, koje su prikazivane u Beogradu i u više pozorišta u Srbiji (Beograd, Zrenjanin, Kragujevac, Kruševac i druga mesta sa pozorišnom tradicijom). Sve dramatizacije su imale velikog uspeha kod publike, a režirao ih je sam autor, iskazavši se ponovo, kao i ranije, i kao vrstan reditelj. Potom piše komediju „Sve po planu“, komad u tri čina, pozorišne slike Branka Radičevića, scensku hroniku „Parlamentarci“, nakon toga komediju „Mis Beograd“, te konačno, poslednju dramu pred izbijanje Drugog svetskog rata pod nazivom „Daktilografkinje“. Posle Drugog svetskog rata napisao je dramske tekstove „Simići“, „Mi ne priznajemo“ i „Pucanj u noći“. Po završetku rata, iako već bolestan, bio je jedan od osnivača Beogradskog dramskog pozorišta u Beogradu, gde je prvu sezonu otvorio, 28. 2. 1948. svojom režijom, predstavom „Mladost otaca“, Borisa Gorbatova. Međutim, nije bio samo pozorišni čovek, već i istaknuti dramski pisac i literata. Napisao je zbirku pripovedaka „Godina dana“, zatim romane „Rođa“ u izdanju SKZ, „Zemlja ostavljena“, „Bez zemlje“ i „Mladi kurjak“, roman za koji je 1936. godine dobio prvu nagradu za najbolji jugoslovenski roman, sve u izdanju Gece Kona. Potom piše „Begunce“ (dva izdanja), dečje priče: „Deca u selu i gradu“, u ediciji popularne „Zlatne knjige“, roman za decu „Mali Milkin“, i konačno „Bele vrane“ (u rukopisu). Neki romani su mu prevođeni na nemački, češki i bugarski jezik. Gostovao je kao reditelj u Pragu, u Narodnom divadlu, na poziv poznatog praškog reditelja Gabriela Harta, i u Sofiji. Godinama je bio stalni saradnik dnevnog lista „Politika“, u kojoj je objavio veliki broj pripovedaka. Sarađivao je i u više drugih listova i časopisa. Neposredno pred kraj rata, krajem 1944. i 1945. godine, pozvan je iz kragujevačkog partizanskog štaba da organizuje kulturni život u Aranđelovcu, a zatim i u kragujevačkom pozorištu, gde je režirao ratnu dramu Leonida Leonova, „Najezda“, kada su ga po završetku premijere partizanski komandanti izneli na ramenima. Umro je relativno mlad, u 52. godini života, kada je sazreo i bio u naponu stvaralačke snage, mada je iza sebe ostavio veliki književni i stvaralački opus. Bio je jedan od najpriznatijih pisaca i dramskih autora između dva rata.

Pero Slijepčević : OGLEDI, Srpska književna zadruga 1934, tvrdi povez, str. 140. Očuvanost 4-; ima posvetu na predlistu. Савременик Српске књижевне задруге. коло 4 ; ǂкњ. 16 Sadržaj : Јован Дучић ; Алекса Шантић ; Старе српске задужбине Слијепчевић, Перо, 1888-1964 = Slijepčević, Pero, 1888-1964

1935., Narodna prosveta, tvrdi povez, 256 strana, nepodvlačena, malo se odvajaju korice, težina 300 grama.

Malik-Verlag/Berlin 1928., tvrdi povez, 484 strane, nepodvlačena, težina 440 grama.

Glas rada 1946. 188 str. preveo Ognjen Prica oštećene korice delimična podvlačenja u knjizi uglavnom običnom olovkom potpis na gornjoj margini stranice 3 hemijskom olovkom Lisjen Anri Poreklo religije

Tvrd povez, oko 260 strana, detaljnije o izdanju i izdavaču se vidi na slikama. Oštećena korica u predelu rikne, unutrašnjost dobra, knjiga kompletna i kompaktna.

Glavni odbor jedinstvenih sindikata Srbije 1948. 100 str.

Glavni odbor jedinstvenih sindikata Srbije, godina izdanja nije navedena (1948. ?) 56 str.

Nach fteht ein Mann, Scholz Berlin, 1937. tvrd povez sa platnenom presvlakom 340 strana dobro očuvana antikvarna knjiga, potpis na predlistu

Dimenzije 30x7

Dimenzije 28x28

Prečnika 40

Roman, tvrd povez, izdanje Glas rada Zagreb 1949 376 strana, korica ponegde malo oštećena ili požutela, osim toga solidno stanje, bez većih mana

1935., Narodna prosveta, tvrdi povez, 307 strana, nedostaje list 289/290, nepodvlačena, sitna oštećenja, težina 260 grama.

Zbornik radova jugoslavenskog savjetovanja o problemima glasa i govora Zagreb 1974. brosiran povez 254 str ima potpis dobro stanje

zaistinski srpska bajka

VUKADIN Stevan Sremac Srpska književna zadruga, Beograd, 1940, godine, Kolo XLIII / knj.296, 208 str, tvrd povez