KAO BEZOSEĆAJNA MAŠINA ZA UBIJANJE, UŽASNO SAM PODBACIO. U dalekoj budućnosti, kojom dominiraju međugalaktičke megakorporacije, svaku planetarnu misiju mora da odobri Kompanija, a timovi istraživača moraju imati pratnju jednog bezbednosnog androida. Naravno, u svetu u kojem najniža cena obezbeđuje ugovor, bezbednost nije od velike važnosti. Šta se dešava kada vas od svih nedaća i opasnosti brani Ubibot (kako sam sebe zove, mada nikada naglas), android koji je uspeo da hakuje sopstveni modul za upravljanje, stekne samosvest, zapadne u egzistencijalnu krizu i najradije bi vas ostavio da se sami snalazite dok gleda najnoviju epizodu omiljene sapunice? Prvi tom Dnevnika Ubibota sadrži četiri novele: Opšta uzbuna Veštačko stanje Protokol odmetnika Izlazna strategija Pored toga, u knjizi se nalaze i dve kratke priče Prinudno i Dom: Stanište, područje, niša, teritorija. Serijal Dnevnici ubibota postao je prava senzacija. Revitalizovao je mnoge ustaljene koncepte naučne fantastike koji sežu čak do Frankenštajna Meri Šeli. Osvojio je brojne nagrade, a iznad svega, svojim nesvakidašnjim junakom, osvojio je srca legije fanova. Čitaj dalje

Točak Vremena – početak – „Robert Džordan se Točkom vremena ustoličio kao apsolutni vladar sveta kojeg je Dž. R. R. Tolkin tek bio počeo da otkriva.“ – New York Times Točak vremena se okreće i Doba dolaze i prolaze, ostavljajući za sobom sećanja koja postaju legende. Legende blede u mitove, a mitovi su već davno zaboravljeni kada Doba koje ih je izrodilo ponovo nastupi. U Trećem dobu, Dobu Proročanstva, Svet i Vreme vise o koncu. Sve što beše, sve što će biti i sve što jeste još može da padne pod Senku. Bitka je besnela tri dana po snegovima oko velikog grada Tar Valona. U gradu je izrečeno Proricanje. Na padinama Zmajeve planine, goleme gore što se diže iznad grada, rođeno je dete za koje je prorečeno da će promeniti svet. To dete mora biti nađeno pre nego što sile koje služe Senci stignu da ga ubiju. Moiraina Damodred, mlada Prihvaćena koja ubrzo treba da bude uzdignuta do Aes Sedai, kao i Lan Mandragoran, vojnik koji se borio u bici kod Tar Valona, kročili su na staze krcate opasnostima. Moiraina, izdanak kraljevskog doma Karihijena, čiji je kralj upravo poginuo, i Lan, za koga se smatra da je nekrunisani kralj davno propale zemlje, ubrzo će otkriti da su im životi ugroženi spletkama onih gladnih moći. Novo proleće počinje Moiraininom i Lanovom potragom za Ponovorođenim Zmajem, koja će s vremenom dovesti do zbivanja opisanih u Zenici sveta i njihovog sudbonosnog susreta s Random al'Torom. Čitaj dalje

Ako jedino uništenjem onoga što najviše volite možete spasti svet, da li biste to učinili? Mreža zla i tame počinje da se steže oko Senolovaca londonskog Instituta. Mortmejn namerava da upotrebi svoje paklene naprave, vojsku nemilosrdnih mehaničkih stvorenja, kako bi uništio Senolovce. Samo mu još jedno treba da bi ostvario svoje nakane: treba mu Tesa Grej. Šarlota Branvel, načelnica londonskog Instituta, očajnički pokušava da pronađe Mortmejna pre nego što on napadne. Međutim, kad Mortmejn otme Tesu, dva momka koja jednako polažu pravo na njeno srce, Džem i Vil, učiniće sve ne bi li je spasla. Tesa jeste Džemova verenica, ali Vil je voli kao što ju je oduvek voleo. Dok se svi koji je vole pripremaju da je izbave iz Mortmejnovih šaka, Tesa shvata da jedino sama sebe može spasti. No da li jedna devojka, makar i upravljala anđeoskim moćima, može da se suoči sa čitavom vojskom? Opasnost i izdaja, tajne i čarolije i zamršene niti ljubavi i gubitka međusobno će se preplesti kad se Senolovci nađu na rubu propasti u neverovatnom završetku trilogije Paklene naprave. "Neobična i izuzetno zadovoljavajuća završnica ostaviće fanove ophrvane osećanjima.“ - Kirkus Review "Neodoljivo i uverljivo… Ovo je možda najuspešniji poduhvat Kasandre Kler.“ - Entertainment Weekly Čitaj dalje

Izbor „Fantastične priče“ Leopolda Lugonesa, jednog od najuticajnijih pisaca u argentinskoj istoriji književnosti, sadrži priče iz knjiga „Strašne sile“ („Fuerzas extraćas“, 1906) i „Kobne priče“ („Cuentos fatales“, 1924) i one objavljene u časopisima od 1897. do 1936. godine, počev od prve Lugonesove fantastične priče „Leptir?”. Nastale u vreme kada se pozitivizmu kao dominantnoj filozofiji i realizmu kao vodećem književnom pravcu suprotstavljaju modernistička interesovanja za egzotično, okultizam i iracionalno, one problematizuju pozitivističke ideje i podrivaju temelje realistične verodostojnosti, u čijem se kulturološkom i estetskom normativnom okviru konstituiše književnost fantastičnog realizma kao suštinski subverzivni žanr. Lugonesov fantastični univerzum šarolik je koliko i njegova interesovanja, u njemu figuriraju ezoterija, okultizam, teozofija, mitovi, narodna verovanja, hrišćanski motivi, ludaci i moderni magovi-naučnici, čarobni predmeti i buntovne, inteligentne ili osvetničke životinje kao subverzivni elementi unutar ustanovljenog prirodnog ili sociokulturnog poretka. Specifično za Lugonesa je to što natprirodne fenomene često izazivaju sami junaci, bilo naučnim eksperimentima, kršenjem božanskih zapovesti, prkosnim stavom ka onostranom, ili čak taštinom i ljubavnim nepromišljenostima. Odvažni, radoznali ili cinični junak mora da prizna poraz pred silama koje ga nadilaze i koje ne uspeva sasvim da dokuči. "Nastala u vreme pre modernih neofantastičnih preispitivanja žanra, koja su zamenila strah i nevericu pred natprirodnim fenomenima egzistencijalnim zamorom i rezigniranim prihvatanjem posunovraćene stvarnosti, Lugonesova fantastika još uvek odražava svet u kome su čuda odista čudesna, uzbudljiva i opasna i ostavljaju duboke a ponekad i kobne posledice na one koji ih iskuse." - Ana Marković Čitaj dalje

Neizvesna završnica trilogije Smrskaj me, jedne od najprodavanijih na listi New York Timesa, koju Ransom Rigs, autor Doma gospođice Peregrin za čudnovatu decu, naziva „uzbudljivom, beskompromisnom sagom o samootkrivanju i zabranjenoj ljubavi“. Uporište Omega je uništeno, a Džulijet ne zna da li su pobunjenici, njeni prijatelji, među njima i Adam, uopšte preživeli. To je, međutim, neće sprečiti da pokuša jednom za svagda da sruši Reuspostavu. Sada mora da se osloni na Vornera, naočitog zapovednika Ogranka 45. Istog onog mladića za koga je mislila da nikada neće moći da mu veruje. Istog onog mladića koji joj je spasao život. Obećao je da će joj pomoći da potpuno ovlada svojim sposobnostima i da spase njihov umirući svet… Ali nije to sve što Vorner želi od Džulijet. Trilogija Smrskaj me savršeno odgovara čitaocima koji žude za akcijom i strašću nabijenim romanima za mlade, poput Divergentnih Veronike Rot, Igara gladi Suzan Kolins i Legende Mari Lu. Tahere Mafi je stvorila očaravajuću priču koja kombinuje najbolje strane distopije i paranormalnog, i koju Publisher Weekly hvali kao „fascinantno štivo autora koji se ne plaši da rizikuje“. Čitaj dalje

"Mislim da su Ukleta Kuća na brdu Širli Džekson i Okretaj zavrtnja Henrija Džejmsa jedina dva istinski velika romana o natprirodnom u poslednjih sto godina.“ - Stiven King "Nijedan živi organizam ne može zadugo da nastavi postojati razuman pod uslovima apsolutne stvarnosti; čak i ševe i zrikavci, po nekima, sanjaju. Kuća na brdu, bez razuma, stajala je sama naspram tih brda, držeći tminu u sebi; stajala je tako osamdeset godina i mogla bi da stoji još osamdeset. Unutra, zidovi su se uzdizali, cigle se glatko susretale, podovi su bili čvrsti, a vrata smisleno zatvorena; tišina je postojano ležala naspram drveta i kamena Kuće na brdu, i šta god da je hodalo tamo, hodalo je samo.“ Čitaj dalje

Kada je čovek sa gvozdenom maskom osetio da mu je vreme umirati, pozvao je najmoćnijeg grofa Evrope i otkrio mu tajnu svog poslednjeg proročanstva, ali... Otkrio mu je i kako da ga spreči... Vremešni grof je u svom dnevniku sinu ostavio tajnu, a ovaj pokrenuo potragu za legendarnih sedam mačeva. Nakon toga poslao je pisma na sedam adresa i čekao... A pozvani su bili... Jedan detektiv, dvojica pustolova, čuveni arheolog, senka sa istoka i lovac na nečastive... Bili su legende... Postali su pripadnici tajnog reda Monte Kristo. Tražeći mač Kazikli-bega, proročanstvo ih je odvelo u Srbiju, gde će se sukobiti sa tri srpska šejtana i otkriti tajnu stare vodenice... Čitaj dalje

Zbirka je rezultat rada devet domaćih autora horor i SF književnosti. U pričama su opisani obični ljudi, sugrađani i komšije. Nešto tajanstveno i zlo im se dogodilo, a nas navelo da to podelimo sa vama. Nadamo se da ćete uživati u onome što jedva čeka da bude ispričano. Savetujemo vam da se opustite, jer ste to svakako zaslužili. Samo, imajte na umu – opreza nikada dosta! I zato, kada se završi slavlje, kada prijatelji odu, a svetla se pogase, obavezno zastanite pre odlaska u krevet, zatvorite oči i dobro oslušnite... Možda nešto diše u vašoj torti... Čitaj dalje

Novi, treći broj almanaha „Književna fantastika“, u izdanju sajta za promociju fantastične književnosti Art-anima i izdavačke kuće Čarobna knjiga, trebalo bi da izađe iz štampe do kraja maja. Ovogodišnje izdanje, koje su uredili Dragoljub Igrošanac i Mladen Jakovljević, ljubiteljima žanra donosi niz ostvarenja vrhunskih domaćih i stranih pisaca fantastike: Filipa K. Dika, Zorana Živkovića, Filipa Davida, Lorda Dansejnija, Gorana Skrobonje, Bobana Kneževića, Ilije Bakića i Ivana Nešića. Esejistički segment zauzimaju radovi istaknutih svetskih teoretičara fantastike Džona Kluta i Darka Suvina, kao i tekstovi domaćih autora Dejana Ajdačića, Vladislave Gordić Petković, Dejana Ognjanovića, Mladena Jakovljevića i Mladena Milosavljevića. U novom broju „Književne fantastike“ moći ćete da čitate i intervju sa Darkom Suvinom koji je uradila Zorica Đergović-Joksimović, a u kome jedan od najpoznatijih svetskih teoretičara fantastike, između ostalog, otkriva i zanimljiv sukob sa Filipom K. Dikom. U istom segmentu, moći ćete da ispratite razgovor koji je Dragoljub Igrošanac vodio sa Dejanom Ognjanovićem, jednim od najvrsnijih domaćih poznavalaca horor žanra, urednika i pisca, kao i razgovor sa plodnim prozaistom Ilijom Bakićem, koji je povodom objavljivanja njegovog leksikona „101 lice fantastike“ vodio književnik i kritičar Đorđe Pisarev. Slobodan Ivkov u tekstu „Ogled posle više stotina prikaza“, pravi pregled teorijskih publikacija posvećenih fantastici, objavljenih od 2006. do 2016. godine. U rubrici posvećenoj stripu i fantastičnoj književnosti, Milan Jovanović predstavlja izuzetni serijal „Lokot i ključ“ Džoa Hila i Gabrijela Rodrigeza čiji je poslednji, šesti nastavak objavljen nedavno u izdanju Darkvuda. U završnom segmentu prikazani su odabrani naslovi objavljeni tokom prethodnih godinu dana, dok je poseban članak posvećen Festivalu fantastične književnosti „Refesticon“ iz Bijelog Polja, koji je pružio izuzetnu podršku objavljivanju ovog broja almanaha. Čitaj dalje

Peta knjiga u serijalu Točak vremena! Po izlasku iz Aijelske pustare, Rand al’Tor sprema se za veliku bitku sa Kuladinom, poglavarom odmetnutog klana. Svi Aijeli su prešli Kičmu sveta. Mudre sve budno motre, a Device koplja ne odvajaju se od Kar’a’karna. Može li Met odlučiti ishod sudbonosne bitke? Ali Randa čekaju i susreti sa Izgubljenima. Kome će Lanfear doneti smrt? Šta će Mogedijen učiniti Ninaevi? Zašto Birgita putuje u Salidar? Hoće li Rand uništiti Rafhina? Iz bitke u bitku, kroz nebeski oganj – Točak tka kako Točak želi... A Zmaj ipak raspliće niti Šare doba... Čitaj dalje

Roman koji je uskomešao duhove pre izlaska iz štampe. „Aleksandar Tešić je odlučio da napravi književni zaokret, te čitaocima ponudi nešto sasvim novo i drugačije. Nakon dva rado čitana serijala u kojima je dao svoju verziju srpske junačke prošlosti, ponovo je pobegao iz sadašnjosti – ali ovog puta unapred, u 2084. godinu. Doduše, aktuelni problemi i dileme koje muče savremenog čoveka su i te kako zastupljeni u Tešićevom novom romanu. Pisac je, pod krinkom naučne fantastike, napisao do sada najličniji roman i u njemu izneo svoje stavove o svetu u kojem živimo. Koristeći se distopijom i satirom, Tešić nas vodi sedam decenija u budućnost, u protektorat Srbiju i Beograd na Vodi. Njegovo viđenje naše (moguće) budućnosti će, siguran sam, isprovocirati mnoge. Tešić je, naime, ubeđeni antiglobalista i to u romanu 2084. ne krije. Roman sjedinjuje političke stavove autora i poznate žanrovske naučnofantastične motive. Pored uticaja Orvela i Dika, verziraniji će uočiti i tragove Domanovića i Nušića. Taj satirični sloj romana je veoma važan, on daje osobenost i poseban šmek. Teme kojima se Tešić bavi su ozbiljne, od njih zavisi opstanak ljudske vrste i života na Zemlji, ali pisac sebi daje oduška i poigrava se sudbinom čovečanstva na sebi svojstven način. Jedno je sigurno – 2084. predstavlja Aleksandra Tešića u svetlu u kome ga do sada niste videli.” – Đorđe Bajić, pisac Čitaj dalje

Dok se Točak okreće, vetrovi sudbine šibaju zemlju, a Rand al’Tor se upinje da ujedini narode pred Poslednju bitku, kad Mračni bude oslobođen i kada neoprezno čovečanstvo bude upalo u zamke koje su postavili besmrtni Izgubljeni. Bela kula u Tar Valonu, pod Elaidom kao Amirlin, zaključila je da se Rand mora obuzdati – i smiriti, ako zatreba – i to odmah. Zato u Salidar, među Aes Sedai u izgnanstvu, stiže izaslanica, Tarna Fejr. Tamo je i Mogedijen, jedna od Izgubljenih, kao i Birgita, legendarna junakinja, ali samo Elejna i Ninaeva znaju ko su one zapravo. Suša i letnja žega nastavljaju se i tokom zime. Zbiva se još mnogo toga što nikad bilo nije: Rand okuplja muškarce sposobne da usmeravaju, brojne Dvorečanke kreću u Tar Valon na obuku, a jedna Aes Sedai vezuje za sebe Zaštitnika bez njegove saglasnosti – i to glavom i bradom Ponovorođenog Zmaja. Čitaj dalje

Glavni junak romana, Robert Nevil, poslednji je čovek u svetu zaraženom vampirizmom. Zabarikadiran u svom domu, on svake noći vodi bitku da preživi do svitanja, pri čemu mu neprijatelji nisu samo krvožedni stvorovi napolju, nego i sopstveni nagoni, ludilo koje vreba i uspomene na lepšu prošlost. Sudbinu Roberta Nevila na kraju zapečatiće jedna žena čija će ga izdaja suočiti sa istinom da se shvatanje normalnosti preokrenulo i da je sada sam na njenoj drugoj strani. Na onoj strani na kojoj se stupa u legendu. Prvenstvena tema Metisonovog dela je „opasna različitost”. Njegovi vampiri su sivi i istovetni, simbol vladavine populizma, dok je Nevil večiti pojedinac u borbi protiv neprijateljskih sila prirode i društva. Čitaj dalje

Savršene priče za eru Tvitera. Priče sa geografskim poreklom. Put oko sveta za tri minuta. U panorami moderne svetske kratke priče Skrati priču, koja je upravo objavljena u izdanju Arhipelaga, pisac Srđan V. Tešin je napravio raznovrstan i mnogolik, uzbudljiv i nesvakidašnji izbor savršenih priča za eru Tvitera. Priče u ovoj knjizi predstavljaju neke od najznačajnijih savremenih svetskih pisaca, otkrivaju neke pisce koje do sada nismo znali, a među njima ima i uistinu velikih otkrića, pokazuju nove oblike kratke priče i nove modele komunikacije književnosti sa svojim čitaocima. Priče u knjizi Skrati priču istovremeno su i priče s geografskim poreklom budući da donose priče pisaca iz različitih kultura, jezika i pripovedačkih tradicija. Svaka od priča u knjizi Skrati priču oličava ne samo pripovedačka interesovanja ili namere svog pisca nego i svedoči o kulturnim i socijalnim izazovima sredine u kojoj je nastala, kao i o novim socijalnim i informatičkim okolnostima u kojima se nalaze savremena književnost i njeni čitaoci. Među piscima u ovoj čudesnoj knjizi prepunoj najrazličitijih iznenađenja nalaze se David Albahari, Margaret Atvud, Juan Bingfa, En Biti, Mempo Đardineli, Ma Đunđije, Lidija Dejvis, Dejv Egers, Džonatan Safran For, Tedžu Kol, Džonatan Litem, Jurij Mamlejev, Lori Mur, Ljudmila Petruševska, Dejvid Sedaris, Džordž Sonders, Vladimir Sorokin, Ana Marija Šua ili Luisa Valensuela. U panorami moderne svetske kratke priče Skrati priču zastupljeno je 66 pisaca iz celog sveta sa više od 100 kratkih priča. Na taj način dobili smo širok i utemeljen presek savremene svetske kratke priče i suočili se sa novim oblicima i izazovima pripovedačke sažetosti. Mnogi od pisaca koji su zastupljeni u knjizi Skrati priču prvi put se prevode na srpski jezik, iako u svojim zemljama imaju brojne čitaoce, prevedeni su na mnoge jezike i dobili su neke od najvažnijih svetskih nagrada za književnost. Neki od najznačajnijih savremenih svetskih pisaca pišu kratke priče do 1.000 reči ili prave Tviter priče koje poslednjih nekoliko godina doživljavaju istinsku ekspanziju. Dok je, na jednoj strani, roman najvidljiviji deo savremene književnosti, na drugoj strani kratka priča pokazuje zadivljujuću vitalnost, smelost u izboru tema i pripovedačkih postupaka, duhovitost i društvenu kritičnost, kao i neverovatnu sposobnost da koristi mogućnosti i energiju novih medija, od interneta do socijalnih mreža. Na pripremi knjige Skrati priču sarađivalo je 11 prevodilaca sa engleskog, kineskog, španskog, ruskog, nemačkog, italijanskog, francuskog ili mađarskog jezika: Kristina Filipović, Dragana Miljević, Bojana Gajski, Tanja Brkljač, Branko Anđić, Ivan Radosavljević, Bojan Tarabić, Maria Glišić, Marko Čudić, Višnja Jovanović i Bojan Savić Ostojić. Čitaj dalje

Treća knjiga Serijala o Gospodstvenom nitkovu! Pošto im se najveća kraða u životu nečuveno izjalovila, neverovatni prevarant Lok Lamora i njegov verni sadrug Žan Tanen jedva su izvukli živu glavu; ili bar Žan jeste. Lok polako podleže smrtonosnom otrovu, a nijedan alhemičar ne zna za protivotrov. Kraj se bliži, i Loku je jedina nada da prihvati ponudu zagonetne vezane čarobnice: da bude politički pion na čarobnjačkim izborima, i u zamenu za to dobije izlečenje. Ipak, te spasonosne vradžbine obećavaju bol i muke gotovo ravne smrti, i Lok odbija ponudu. Sve dok čarobnica ne pomene Sabetu – ljubav Lokovog života... i sada njegovu najveću suparnicu. Čim je prvi put ugledao Sabetu – siroče na obuci za lopova, kao i on – Lok se zaljubio do ušiju. Ipak, posle burnog udvaranja, ona ga je napustila. Sada će se ponovo sresti, sukobiti, i pokazaće se čija je volja jača. Oči u oči s jedinom osobom koja se može s njim meriti kad je reč o ljubavi i lukavstvu, Lok mora da odluči: boriti se protiv Sabete ili joj se udvarati. Od te odluke možda zavise i njihovi životi. "Republika lopova sadrži svu živopisnu akciju, duhovite replike i lukave spletke koje ljubitelji ovog serijala već očekuju." Wired "Svet jedinstven u fantastici... Ako tražite divan novi serijal, ovaj nemojte propustiti... Jednom rečju: SJAJNO!" SFRevu.com "Dinamično, zabavno, ne ispušta se iz ruku... Lok i društvo su i dalje meðu najzanimljivijim likovima u fantastici." Publishers Weekly Čitaj dalje

Po završetku užasnog rata, Ender Vigin nestaje a javlja se jedan moćan glas: Govornik za Mrtve, koji priča pravu priču o ratu Insekata! Mnogo godina kasnije, druga tuđinska rasa biva otkrivena! I oni su čudni i zastrašujući – ponovo počinje stradanje čovečanstva. Samo se Govornik za Mrtve usuđuje da se suoči s misterijom i istinom... „Ovo je najjača Kardova knjiga. Govornik ne samo što konkuriše Enderovoj igri – on je prevazilazi.“ – Fantasy Review „Kard je pisac pun saosećanja prema dobrim ljudima koji su zatečeni i prisiljeni da učestvuju u ubilačkom pohodu u ime rase.“ – Washington Post Book World „Premda je manje smeo od Enderove igre, Govornik za Mrtve je mnogo bolje štivo. Ne propustite ga!“ – Analog „Ispričan sa saosećanjem i pronicljivošću, ovaj divni nastavak Enderove igre zaslužuje svaku preporuku.“ – Library Journal Čitaj dalje

Pripovest iz Malaške knjige Palih. Nakon decenija krvavih sukoba, tisteedurska plemena su se konačno ujedinila pod vođstvom kralja vešca. Zavladao je mir – ali je plaćena užasna cena: pakt je sklopljen s tajnovitom silom čije su pobude u najmanju ruku sumnjive, a najverovatnije kobne. Na jugu, lakomo kraljevstvo Leter s nestrpljenjem nastoji da ispuni svoju odavno prorokovanu ulogu kao preporođeno carstvo. Porobilo je redom sve manje civilizovane susedne narode. To jest, sve osim Tiste Edura. Sudbina je htela da i oni moraju pasti. Pa ipak su predstojeće borbe ova dva naroda tek bledi odraz jednog iskonskijeg sukoba. Drevne sile se okupljaju, a s njima dolazi još sveža rana stare izdaje koja žudi za osvetom... „Najznačajnije delo u žanru epske fantastike od Donaldsonovih Hronika Tomasa Kovenanta.“ SF Site Čitaj dalje

Budite spremni za nezapamćeni rat dobra i zla! U sudbonosnoj trci s vremenom, tri nesvakidašnja heroja pokušaće da zaustave zlo koje svom silinom juri na ljudske živote. Opsednut ubijanjem, lišen savesti i na ivici razuma, on je uvek jedan korak ispred svojih progonitelja... U gradiću ophrvanom nevoljama, u hladno praskozorje, stotine ljudi čeka u vijugavom redu pred vratima sajma zapošljavanja. Trpe hladnoću i umor pritisnuti očajanjem. Odjednom, pred njih iskrsavaju blistavi farovi mercedesa, a automobil se zaleće pravo na unezverenu masu. Za bekstvo je već prekasno. Ubica gazi ljude, vraća se unazad i ponovo juriša na njih. A onda u gustoj magli nestaje sa krvavog poprišta. Jedini trag ka zločincu je misteriozna klovnovska maska pronađena na sedištu suvozača. Na drugom kraju grada, mesecima kasnije, penzionisanog detektiva Bila Hodžiza progoni nerešeni zločin iz prošlosti. Kada pismo ubice iz mercedesa dospe do njegovih ruku, Bil shvata da zlikovac sprema novi napad, još stravičniji od prethodnog. Dok sat otkucava, zahuktava se sve zamršenija igra mačke i miša, a Bil sa svoja dva neočekivana saveznika daje sve od sebe da razreši zagonetku i spreči katastrofu... Iz pera majstora napetosti stiže priča od koje se ledi krv u žilama. Čitaj dalje

Nastavak Plaćenika i dobitnik nagrade HUGO! Majls Vorkosigan, tek diplomirao na Carskoj vojnoj akademiji, kao i svaki pitomac nada se da će biti raspoređen na svemirski brod; pretpostavljeni, međutim, imaju druge zamisli. Majlsov odnos prema nadređenim oficirima je u najmanju ruku problematičan, no ako bez izgreda izdrži šest meseci u pešadijskoj bazi i pokaže da je nešto naučio, Majls se može nadati premeštaju u svemir. Tako se Majls zatiče u u ledenoj pustari, u ozloglašenoj ostrvskoj bazi Laskovski, gde po tradiciji završavaju pijanci, politički nepodobni ljudi i beznadežni oficiri čija je karijera pretrpela brodolom. Naravno, Majls ostaje dosledan sebi, odbija naređenja i zbog toga biva optužen za veleizdaju zbog čega ga šalju na drugi kraj galaksije. Tu će sresti Slobodne dendarijske plaćenike, otkriti pravu zaveru protiv svog rođaka, cara Gregora, i shvatiti da mora da ga spase kako bi izbegao sudbinu goru od smrti – da on sam postane gospodar Barajara. "...duhovito, svestrano, sa stilom..." Locus "...ima sve što treba..." Science Fiction Review "...izvanredno... zaslužuje najtoplije preporuke." Booklist "... sjajno... Bižolova spada među velikane epske i naučne fantastike." Rave Review Čitaj dalje

Prvi deo trilogije Poluživot! Triler u svetu natprirodnih bića, belih i crnih veštica i veštaca! Naoko su isti kao mi! Oni su crni i beli vešci i veštice, podeljeni mržnjom i netrepeljivošću, ujedinjeni strahom od jednog među njima – dečaka koji pripada obema stranama. Dok delimo svet sa bićima malo drugačijim od nas, ne slutimo kakve se sve drame odvijaju u njihovoj stvarnosti. I zato, dobro se zagledajte u oči svog prijatelja; možda ćete u njima primetiti srebrne iskrice...Bela vrana je najuzbudljiviji debitantski roman u poslednjih nekoliko godina, a Sali Grin spada u najređu vrstu pisaca – u one prirodno darovite, čije je pero originalno i osobeno kao i njeni junaci. Čitaj dalje

NEŠTO SE ZAVRŠAVA, NEŠTO ZAPOČINJE! Poslednji deo sage o vešcu Geraltu, lepoj čarobnici Jenefer i Cirili – Čedu Nenadnosti! Kakva sudbina čeka vešca? Da li će mu poći za rukom da se spoji s ljubavlju svog života? Da li će se ispuniti zloslutno proročanstvo i da li će istrajati svet obuhvaćen krvavim ratom? Svet vilenjaka, ljudi i patuljaka. Ciri zagleda ispupčen reljef koji predstavlja ogromnu zmiju. Gmizavac, svivši se u oblik osmice, zario je zubine u sopstveni rep. To je drevna zmija uroboros, koja simbolizuje beskonačnost, a i sama je beskonačnost. Taj simbol podseća da se u svakom trenu, u svakom događaju, kriju prošlost, sadašnjost i budućnost. Svaki odlazak je istovremeno povratak. Gospodarica Jezera je poslednja od sedam knjiga Sage o vešcu, koju sačinjavaju dve zbirke pripovedaka i pet romana. Saga je postala bestseler ne samo u autorovoj rodnoj Poljskoj već i širom sveta. Prevedena je na brojne svetske jezike, a na osnovu nje su nastale TV serija i čuvena kompjuterska igra The Witcher. Čitaj dalje

Jedino strašnije od toga da siđeš s uma jeste kada shvatiš da si normalan! Za ljubitelje Tvin Piksa, Izgubljenih, Dosijea Iks i Zatvorenog ostrva! Agent tajne službe Itan Berk došao je u Vejvard Pajns, u državi Ajdaho – parčence raja usred nedođije – u potrazi za dva nestala federalna agenta, od kojih je jedan njegov bivši partner. Povređen u nesreći koje se ne seća budi se u bolnici – bez ličnih dokumenata i stvari – i počinje da podozreva kako u Vejvard Pajnsu ništa nije kao što izgleda. Kako istraga odmiče, pitanja se samo gomilaju. Zašto Itan ne može da stupi u vezu sa ženom i sinom u spoljnom svetu? Zašto je jedan od nestalih agenata vezan za krevet i ostavljen da se raspadne u napuštenoj kući? Zašto niko ne veruje u ono što govori? Da li ograde pod električnim naponom sprečavaju stanovnike Vejvard Pajnsa da izađu ili onemogućavaju nešto drugo da uđe? Što je Itan bliži istini, situacija postaje neverovatnija, i on polako shvata da možda nikada neće otići živ iz Vejvard Pajnsa. "Od samog početka poneće vas jeziva atmosfera koja će vas potpuno oduševiti i prestrašiti. Imaćete utisak da se i sami, baš kao i Itan Berk, nalazite između čekića i nakovnja paranoje, sumnje i ludila. Poslastica za ljubitelje fantastike." - Suspense Magazine Čitaj dalje

"Od Dikensa se nije pojavio autor koji tako brzo grabi čitaoce za gušu! King poseduje raskošnu maštu; zna kako da probudi najdublje simpatije čitalaca; on je jedan od najvećih pripovedača našeg vremena" - Gardijan Keri Vajt nije obična devojka; ona ima dar - dar telekineze. Poziv Tomija Rosa na matursko veče bio je ostvarenje sna za Keri - prvi kork ka ulasku u srednjoškolsko društvo. Međutim, te užasne i beskrajne noći sve je pošlo naopako. Neočekivani i jezivi događaji primorali su Keri da upotrebi svoj stravični dar da bi se osvetila gradu koji joj se podsmevao i prezirao je. Čitaj dalje

Izgovori drevne zavete: Život ispred smrti Snaga ispred slabosti Putovanje ispred odredišta I vratićeš ljudima Ivere koje su nekada imali Blistavi vitezovi moraju da vaskrsnu Ubistvom aletskog kralja otpočeo je bespoštedni rat Aleta protiv Paršendija, neljudskog naroda koji je utočište pronašao u Smrskanim ravnicama, negostoljubivom i jalovom kraju u kojem nema ničega osim beskrajnih bezdana i veleoklopnika koji u njima žive i čaure se – ogromnih zveri koje ljudi zovu bezdanskim đavolima. Kaladin i njegovi mostari – vojni robovi zaduženi da ispred vojske nose teške drvene mostove za prelazak sa visoravni na visoravan – moraju da prežive neprijateljske strele, ali i bahatost velmože u čijoj su vlasti, visokog kneza Sadeasa. Od okrutne smrti u jurišima na neprijateljske položaje ili u klancima, dok za svoje gospodare sakupljaju plen sa leševa, deli ih samo domišljatost njihovog predvodnika Kaladina i rešenost da im pomogne po svaku cenu, pa makar ta cena bila njegov život. Plod desetogodišnje pripreme, pisanja i sazdavanja sveta, Put kraljeva je tek prva nota u Arhivi olujne svetlosti, smelom remek-delu epske fantastike. Čitaj dalje

Brendon Sanderson, u svetskim razmerama poznat po svojoj završnici legendarnog serijala Točak vremena, romanom Put kraljeva otpočinje svoju epsku sagu Arhiva olujne svetlosti! Rošar je svet kamenja i oluja; neverovatno silni zlehudi orkani šibaju stenje i krš toliko često da su oblikovali kako životno okruženje tako i civilizaciju; životinje se kriju u ljušturama, drveće uvlači granje a trava se povlači u kameno tle, bez zemljanog pokrivača. Stoleća su prošla od posrnuća deset svetih viteških redova, zvanih Blistavi vitezovi, ali njihovi ivermačevi i iveroklopi i dalje su tu: mistična sečiva i oklopi koji najobičnije ljude pretvaraju u bezmalo nepobedive ratnike. Ratovi se zarad njih vode – i njima dobijaju. Jedan rat već besni krševnim krajolikom zvanim Smrskane ravnice. Kaladin, čovek koji se odrekao šegrtovanja za vidara da bi uzeo koplje u ruke sa ciljem da zaštiti svog brata, pretvoren je u roba i zahvaćen besmislenim sukobom u kojem se deset vojski, svaka za sebe, nadmeće protiv zajedničkog dušmanina. Svetli gospodar Dalinar Kolin zapoveda jednom od tih vojski. Baš kao njegov brat, pokojni kralj, opčinjen je drevnom knjigom koja nosi naslov Put kraljeva. Onespokojen nesavladivim snoviđenjima u kojima mu se prikazuju drevna vremena i Blistavi vitezovi, on počinje da sumnja u svoj zdrav razum. Na drugoj obali okeana mlada žena po imenu Šalan teži da postane učenica ugledne učenjakinje i zloglasnog jeretika, Dalinarove bratanice, Džasne. Premda istinski voli da uči, Šalanine pobude zapravo nisu iskrene. Dok priprema drsku krađu, istraživanje koje sprovodi po Džasninom nalogu otkriva joj nagoveštaje tajni Blistavih vitezova i pravog uzroka rata. Plod desetogodišnje pripreme, pisanja i sazdavanja sveta, Put kraljeva je tek prva nota u Arhivi olujne svetlosti, smelom remek-delu epske fantastike. Čitaj dalje