Iz današnje perspektive preostajenam samo da se čudimo pred činjenicom da su Herderove ideje objavljene u srpskom prevodu gotovo dva i po stoleća nakon prvog izdanja. Naime, naše kolektivno sećanje malo kojem misliocu sa nemačkog govornog područja duguje toliko podsticajne impulse kao što duguje Herderu. Prve korake ka priznanju umetničke vrednosti i evropske relevantnosti naše kulturne baštine nije načinio niko drugi do Herder. Upravo njegov rad na prikupljanju i prevođenju narodnih pesama podstakao je entuzijazam širih razmera, bez kojeg bi savremeni lik jezika naprosto bio nezamisliv. Čitaj dalje

"Ali praznina o kojoj je tu reč jeste praznina bigotske vere u boga, vere bez ljubavi koja je svoju krajnju legitimaciju pronašla u vlastitom antagonističkom potencijalu. Oni rasuti i usamljeni članovi društva koje se raspada, a koji se danas iznova okupljaju oko religije, ne čine to da bi se ogrejali ljubavlju božjom, nego da bi obnovili svoju društvenost u antagonizmima koje religiozna vera proizvodi svojim kulturnim prevodima. Tu dakle nije reč o toplini ljubavi prema bogu, već je, naprotiv, reč o posve ljudskoj, pa dakle i političkoj hladnoći koja ljude iznova vodi do religiozne vere. Vera može biti hladnija od mržnje. Zato je danas postala tako moćna, pa puna samopouzdanja može da maršira u budućnost praćena dobro poznatom muzikom, mega hitom naše postsekularne ere: bog "will tear us apart again"." - Boris Buden Čitaj dalje

Prvi put kod nas - knjiga u obliku srca! U ovoj zanimljivoj zbirci ljubavnih poruka sigurno ćete pročitati neku koja će vam se posebno dopasti i kojom ćete nekoga obradovati... Možete je sačuvati samo za sebe ili je poslati nekome koga volite. Serijal knjiga u obliku srca posvećen je svima onima koji su voleli, koji vole ili će voleti... Čitaj dalje

Pesak i pena, jedna od najosobenijih Džubranovih knjiga i po duhovnom sadržaju i po načinu nastanka, objavljena je na engleskom 1926. godine. Njen sadržaj čine 322 aforizma koje je Džubran zapisivao na marginama pozorišnih programa, na kovertama otvorenih pisama, na kutijama od cigareta... ili u svojoj beležnici, u najneobičnijim okolnostima, sa namerom da ideje i slike koje su mu spontano padale na šamet, razvije kasnije u nekom od svojih dela. Meri Haskel, koja je predložila Džubranu da ih sakupi i objavi u jednoj posebnoj knjizi, u svom dnevniku od 17. aprila 1920. godine beleži njegovu karakterističnu reakciju: „Ti znaš, Meri, ma gde bio, ja nosim sa sobom pribor za pisanje, ništa nisam bacao od svega što sam zapisao. Tako posedujem gomilu pisamaca i čuvam ih brižljivo za tebe“. Ove „mrvice sa gozbe duha“ objavljene su u formi knjige zahvaljujući upornosti Barbare Jung, pesnikinje i biografa Halila Džubrana, koja je znatno uticala na njenu kompoziciju. Ironijom sudbine, upravo je iz rečenice kojom je autor odbijao objavljivanje ovih aforizama ("Ima u njima previše peska i pene“), izvučen i naslov ovog remek-dela. Čitaj dalje

U ovoj knjizi su sakupljene originalne i podsticajne ideje velikog mislioca! Ničeova originalnost u tretmanu klasičnih žanrova, ostavila je neizbrisiv trag u modernom mišljenju.

Ljudi koji se bave eseističkom književnošću uglavnom su se zatvorili u svoje sobe, pišu, objavljuju negde ili ne objavljuju, ćute i treba ih pronaći. Ovom rečenicom istoričar književnosti i profesor Jovan Pejić dočarava nezavidan položaj koji esej danas ima u srpskoj kulturi. U pokušaju da isprave stvari, Pejić i Milan Arnaut iz kuće " Altera" pokrenuli su biblioteku simboličkog imena "Kalem", koja spaja književnu kritiku, književni esej i knjižecnu istoriju. Ova knjiga je jedna od knjiga u esejističkoj biblioteci " Kalem". Čitaj dalje

Misli najvećih umova čovečanstva, sortirane po temama na koje su govorili! Preko tristapedeset tema je poređano po abecednom redu.

nekoliko hrišćanskih razmatranja u obliku beseda Jedan od najvažnijih i poslednjih Kirkegorovih radova, prvi put na srpskom jeziku, predstavlja duboko ispitivanje ljudskog srca u kojem „otac egzistencijalizma“ uvodi čitaoca u najskrovitije tajne ljubavi. Ona je za njega središnji aspekt čovekovog postojanja i kao takva ga spasava iz izolacije i povezuje sa drugima. U Delima ljubavi Kirkegora je vodila sokratska svest o čitaocu, u želji da pobudi njegovo razumevanje, ali i da ga podstakne na akciju. Filozofski rad, napisan da bi bio čitan takoreći naglas, može biti izuzetan početak za proučavanje Kirkegorovih spisa i dočaranje specifičnog ideala ljubavi. Reč je o ljubavi prema Bogu i ljubavi prema bližnjima, i otuda se autor usredsređuje na pitanja odnosa između nas i drugih. Čitaj dalje

Pošto niko u njegovo vreme nije, po Ničeovim rečima, znao na šta liči dobra knjiga, zamislio je da napravi Knjigu o filozofu. Ipak, nije stigao da to uradi, ali iz tog projekta ostali su prilozi o odnosu filozofije i umetnosti, kao i filozofije i nauke i kulture, sa problematizovanjem istine i laži u izvanmoralnom smislu. Većina je fragmentarnog karaktera, ali to čitaoca Ničea ne šokira, jer fragmentacija je bila deo njegovog stila. Pri tome tekst je uvek žestok i uvek je otvarajući prema filozofiji sutrašnjice. Niče se nemilosrdno, potvrđujući život, okomljuje na sahraniteljsku ulogu takozvane nauke, na one koji bi da pokopaju misao i onemoguće umetnički damar filozofskog srca. Filozof ne treba da traga za istinom nego za preobražajima sveta u ljudima. On je usamljenik, jer bez spremnosti na samoću filozofska delatnost je nemoguća. Čitaj dalje

"Svestan sam da ova knjiga stiže kasno, mada za temu nikad prekasno! Videćete koliko gluposti nekad bude i zabavna, ali su njene posledice uvek strašne, jer glupost boli, samo ne glupana nego druge ljude. Glupost je tragedija svetskih razmera! Razni oblici glupsoti naneli su čovečanstvu više štete nego bilo koji rat, prirodna nesreća ili revolucija. Sve što je Španija posla Kolumba izvukla iz Meksika i Perua vredelo je bar deset puta manje nego ljudski životi kojima je to bilo plaćeno. Kakva Španija, svežiji primeri koji su nam svima u pameti strašniji su, samo nemam pri ruci statistiku. Dakle, koja je najznačajnija osobina gluposti? Pored mnoštva dužih i kraćih objađnjenja. najjednostavnije je ipak sledeće: brkanje uzroka i posledica! Pa, ko je onda glupan? Tu sad i nauka ima objašnjenje, pa kaže: onaj kome je priroda dala zdrave ograne za razmišljanje, ali se on nima ne služi ispravno! Doduše, u nauci je reč "glup" ili "glupost" veoma teško naći. Ukoliko ovu knjigu uzmete u ruke, pred vama će se otvoriti jedna nova slika sasvim poznatog sveta gluposti, blesavosti, budalaštine, slaboumnosti, gluparenja, nerazboritosti, duševne ograničenosti, tupavosti, u kome su glavni junaci glupani, gluperde, budale, blesavci, budalaši, bukvani, bedaci, bene, duduci, mamlazi, zvekani, bilmezi, mazgovi, tikvani, tupavci, šašavci, zevzeci, suklate, sumlate, telci, glupačine, obeznanjeni, šupljoglavci, degeni, debili, dupeta, sumanuti, ćaknuti, zatucani, šenuti ili jednostavno - ograničeni." - Zefirino Grasi Čitaj dalje

Knjiga koja je pred čitaocem duhovna je ispovest jednog od najznačajnijih stvaraoca modernih predstava o strukturi neorganskog sveta! Ona razmatra širok krug pitanja i poseduje dragocenosti izvornog dokumenta! Uvek, tj i kada analize gube uverljivost, kao da prisustvujemo vrlom momentu rađanja jedne misli koja je sva u težnji da bude svoja i otvorena. Hajzenbergova intelektualna biografija pojavljuje se pred našim čitaocima neposredno posle proslave sedamdesetogodišnjice njegovog rođenja. Hajzenberg se rodio 1901-ve u Vircburgu. Studirao je teorijsku fiziku kod Zomerfelda. Doktorsku disertaciju je odbranio 1923. godine rešenjem jednog hidrodinamičkog problema koji i danas prate polemike. Uključuje se, potom, u grupu oko Nilsa Bora, koji u Kopenhagenu stvara centar za teorijske studije tek otkrivene atomske dinamike. Jedan je od retkih koji Borovim imaginacijama uspeva da precizan matematički oblik. Formulisao je tzv. matričnu mehaniku (1925) i relacije neodređenosti (1927), kojima se dovršava traženje unutrašnje konzistentnih stavova, potrebnih i dovoljnih za opisivanje ponašanja fizičkih sistema na mikroskopskim domenima. Taj krug danas poznajemo pod imenom: nerelativistička kvantna mehanika. Nobelova fondacija ga nagrađuje 1932. godine. Učestvuje na skoro svim svetskim skupovima koji diskutuju o novoj shemi i afirmiše se uz Bora kao njen glavni protagonist. Sledi, 1932, formulacija izotropskog spina i interes za fenomen simetrije. Za vreme rata ostaje u Nemačkoj i radi na projektima vezanim za primenjenu fiziku. Reč je o onom krugu pitanja koja u SAD rešavaju njegove kolege prognane iz Nemačke, iz čega proističe nuklearno oružje. Vraća se, 1943, na Vilerovu ideju (1937) po kojoj svi procesi vezani za elementarne čestice treba da budu opisani samo merljivim veličinama (tzv. S-matrice). U isto vreme interesuje se za prirodu magnetizma i kosmičkog zračenja. Šezdesetih godina objavljuje niz radova o strukturi elementarnih čestica. Ovoga puta prati ga mali broj istraživača. Pisao je i mnoge rasprave filozofske intonacije, od kojih je naznačajnija knjiga Fizika i filozofija (1958). Čitaj dalje

Emilu Šartijeu, poznatom pod pseudonimom Alen, bilo je, kao filozofu, sasvim dovoljno da se okrene sopstvenoj prirodi da bi u njoj prepoznao silovite žudnje i neobuzdane strasti od kojih je čovek sačinjen i koje upravljaju njegovim ponašanjem. U svakom pogledu, Alen pripada porodici univerzalističkih mislilaca. Toliko je duboka demokratičnost tog čoveka i njegovog dela koje se, polazeći od jednakosti (koja ne podrazumeva identičnost) potreba otvara prema jednakosti uslova, i ne priznaje nikakvu hijerarhizaciju osim one unutar jedinke, koju vrši sama ta jedinka. Njegov opus, od Marsa ili razmatranja o ratu i Sistema lepih umetnosti do Boga, podrobno prikazuje čoveka (Ideje i epohe), donosi prodornu egzistencijalnu analizu (Razgovori na obali mora), razvijajući se kao originalan i postojan filozofski projekt. Naime, bistrooka mudrost ovih eseja, koje Alen, u datim okolnostima, posvećuje čovekovoj veštini da bude srećan, ne počiva na moralizmu, nego prvenstveno na filozofiji. Dakle, dok se heroj muči, volja se naslađuje zapovestima. Budimo sigurni u to! Čitaj dalje

Kako jedan svetski pokret prkosi kultu brzine! Cenim što Onore naglašava odgovornost za učinjeni izbor! On ne predlaže da jednu krajnost (brzinu) zamenimo drugom (sporost)! Upravo suprotno, knjiga nudi široku lepezu mogućih izbora. Na primer: "Želim da priliku dočekam spremno i budem onoliko brz koliko to okolnosti zahtevaju, ali želim i da sam u stanju da "spustim loptu" i ne prilazim svakom zadatku i svakoj pogrešci kao da je pitanje života ili smrti..." - Thom Rutledge "Iskričava, lepo napisana poglavlja... Onore beleži svoje lične susrete sa pobornicima sporog načina života... Pohvala sporom načinu života prikazuje nam različite metode oslobađanja... od onoga što je Bodler nazivao "užasnim teretom vremena", do iluzije iz "Matriksa" da ljudi više nemaju vremena" - Washington Post Čitaj dalje

Nikad dovoljno razlučena borba dobra i zla! Dva vrhunska Ničeova filozofska dela u jednoj knjizi! "Čovek mora samog sebe izložiti iskušenjima kako bi video da je predodređen za nezavisnost i naređivanje; a to valja pravo­vremeno učiniti! Ne treba se kloniti svojih iskušenja, premda su ona možda najopasnija igra koja se može zapodenuti, i to samo onih iskušenja kojima je čovek izložen u prisustvu nas samih a ne nekog drugog sudije. Ne treba se vezivati za neku ličnost, pa bila ona i najdraža - svaka ličnost je tamnica, a i skrovište. Ne treba se vezivati za otadžbinu - čak ni ako je najizmučenija i naj-nevnljnija - već je manje teško odvojiti svoje srce od pobedničke otadžbine. Ne treba se vezivati za sažaljenje: čak ni ako se ono odnosi na višeg čoveka u čiju retku muku i bespomoćnost gleda­mo samo zahvaljujući slučaju. Ne treba se vezivati za nauku: pa makar nas mamila najdragocenijim nalazima koji su, naizgled, sačuvani upravo za nas..." Čovek mora znati da se čuva: to je najveće iskušenje nezavisnosti. (Fridrih Niče - iz knjige ) Čitaj dalje

UZ KUPLJENU KNJIGU NA POKLON DOBIJATE I Evropa ne stanuje u Babušnici!!! "Zašto se danas u Srbiji okleva sa otvaranjem tajnih policijskih dosijea iz vremena komunizma i, uopšte, zašto vlast voli da radi u tajnosti? Čitaj dalje

Ovo je L. Ron Habardov prvi opis Dijanetike. Prvobitno je u obliku rukopisa došao do nekolicine prijatelja, a uskoro je umnožen i kopije su počele kružiti od ruke do ruke dok bukvalno nisu obišle svet. Ali usmena predaja je samo potpirila vatru. Zbog hiljada pisama koja su tražila dodatne informacije, L. Ron Habard je zaključio da je nova knjiga jedini način da se odgovori na sva pitanja. To je bila "Dijanetika: Moderna nauka o mentalnom zdravlju", najprodavanija knjiga o umu svih vremena. Otkrijte kako je sve započelo. Ovde ćete naći temeljne jednačine i otkrića Dijanetike, koja uključuju: Primarne aksiome Dijanetike Otkriće dinamičkog principa postojanja Četiri dinamike Otkriće i anatomiju reaktivnog uma Engrame Moćne naredbe unutar engrama Analitički um Prvi opis stanja Klira, i što je najvažnije, zakone vraćanja - koji sadrže objašnjenje o tome kako auditing deluje i zašto. Čitaj dalje

Optimalni računar je tema koju su mnogi od nas proučavali. Moglo bi se na trenutak učiniti donekle neverovatnim osmisliti takav računar. Ali, činjenica je da takav računar postoji. Danas ih je u upotrebi nekoliko milijardi, a mnogo, mnogo više milijardi ih je bilo izrađeno i korišćeno u prošlosti. Zapravo i vi posedujete jedan, jer ono o čemu ovde govorimo je ljudski um. Čitaj dalje

Ljudi koji se bave eseističkom književnošću uglavnom su se zatvorili u svoje sobe, pišu, objavljuju negde ili ne objavljuju, ćute i treba ih pronaći. Ovom rečenicom istoričar književnosti i profesor Jovan Pejić dočarava nezavidan položaj koji esej danas ima u srpskoj kulturi. U pokušaju da isprave stvari, Pejić i Milan Arnaut iz kuće " Altera" pokrenuli su biblioteku simboličkog imena "Kalem", koja spaja književnu kritiku, književni esej i knjižecnu istoriju. Ova knjiga je jedna od knjiga u esejističkoj biblioteci " Kalem". Čitaj dalje

Kapitalno delo Osvalda Špenglera, sa novom stručnom redakcijom prevoda Vladimira Vujića, štampano u jednom tomu. Najznačajnije delo iz oblasti filozofije istorije. Uvek aktuelno... Kada je 1918. prvi put objavljeno, delo Osvalda Špenglera Propast Zapada izazvalo je pravi intelektualni šok i buru koja zadugo neće utihnuti. Nema boljeg povoda od ove stogodišnjice da se čitaocima ponudi novo izdanje najčitanijeg i najosporavanijeg dela savremene evropske misli. Učenje o cikličnom toku istorije i bunt protiv teorije o progresu ljudskog društva, iskazani izvanredno sugestivnim jezikom, oformili su se, kroz Propast Zapada, u svojevrsnu filozofiju društva i istorije. Nemilosrdno pobijajući progresivističku viziju civilizacije kao najvišeg dostignuća do kojeg je čovečanstvo stiglo, Špengler o njoj govori kao o smrti kulture i kraju istorijskog razvitka posle koga sledi vraćanje u bezistorijsko stanje. Mračni prorok propasti zapadnog društva, čije reči potvrđuje istorija XX i XXI veka, poziva da budemo dorasli svetu tako što ćemo ga razumeti. Čitaj dalje

Jednostavnim i jasnim jezikom, a sa entuzijazmom retkim među onima koji se usuđuju da objašnjavaju matematiku, Čarls Sife pokušava da objasni jedan od najneobičnijih pojmova u nauci. Naučnici starog Vavilona su izmislili nulu, stari Grci su je zabranili, Hindu tradicija ju je obožavala, a crkva je nulu koristila u borbi protiv jeretika. U prošlosti je moć nule proglašavana demonskom da bi od vremena prosvetiteljstva postala najznačajnije oruđe matematike. Ova knjiga prati ovaj broj kojeg nema od njegovog rođenja kao istočnjačkog filozofskog koncepta do nule kao mehanizma za rešenje misterije crnih rupa! Elegantna, duhovita i prosvetljujuća, knjiga "Nula" predstavlja privlačan i zadivljujući ogled o najčudnijem od svih brojeva u univerzumu i jedan od najvećih paradoksa ljudske misli. Čitaj dalje

Zbirku fragmenata koju ovde objavljujemo sastavio je sam Vitgenštajn. Razne delove on je isekao iz podužih tiposkripata i sklonio u kutiju s natpisom Listići...

"O nebu. O postajanju i propadanju" je svojevrsna Aristotelova kosmologija, koja kod ovog starogrčkog filozofa ima osoben status. Rez koji Aristotel pravi je radikalan i predstavlja pitanje svake "kosmologije". Čitaj dalje

Džejms Hilman, utemeljitelj arhetipske psihologije, u knjizi „Kod duše”, oslanjajući se na biografske činjenice i autobiografske iskaze izuzetnih ličnosti (Darvin, Fokner, Bergman, Hitler, Kazan, Golda Meir, Ela Ficdžerald i desetine drugih) o svom detinjstvu, roditeljima, prijateljima ili važnim događajima, nastoji da odgonetne šta je to što formira njihov karakter i određuje njihovu životnu putanju. Čitaj dalje

Knjiga misli 1000 mudraca svih vremena i naroda! Veliki ljudi su nakit čovečanstva i neugasna svetlost života! Ako ove ljude hoćete za poznanike, prijatelje i pomagače, uzmite Mislilo! Najjače reči iz kojih plamti duh čovečanstva izobražuje ove neprolazne misli koje kao nasleđe prošlosti iz ovog bogatog trezora uvek spremno služe svakome u svakoj prilici o svemu. Čitaj dalje

„Zen i veština gađanja iz luka“ knjiga koju je napisao nemački profesor filozofije Eugen Herigel (1884-1955) a koja je više od pedeset godina bila pravi bestseler, je jedan od prvih pokušaja da se zapadnim čitaocima predstavi filozofija zena. Profesor Herigel je ovu knjigu napisao posle nekoliko godina treniranja kjudoa, tradicionalne japanske veštine gađanja iz luka. Nakon povratka u Nemačku, Herigel je svoja iskustva prvi put 1939. opisao u jednom članku pod nazivom „Die Ritterliche Kunst des Bogenschiessens" (Viteška veština gađanja iz luka) i to je predstavljalo osnov njegovog kasnijeg dela „Zen i veština gađanja iz luka" po kome je postao poznat u svetu. Njegov učitelj, istaknuti japanski majstor veštine gađanja lukom i strelom Kenzo (1880-1936) zvao je svoju sopstvenu originalnu praksu, daišadokjo, „Put velikog učenja gađanja iz luka", a Herigel je u knjizi pominje pod nazivom „Veliko učenje". Nedoumicu da li ova knjiga opisuje neku vrstu zen treninga ili, pak, tradicionalnu japansku veštinu gađanja lukom i strelom (kjudo) pokušao je da razreši D.T. Suzuki, poznati autor knjiga o zenu, koji je napisao predgovor za posleratno izdanje Herigelove knjige. D. T. Suzuki kaže: „Da bi neko uistinu postao majstor gađanja iz luka nije dovoljno tehničko znanje. Tehnika mora biti prevaziđena tako da umešnost postane neka vrsta ’nemoguće veštine’ koja izranja iz nesvesnog. U slučaju gađanja iz luka to znači da strelac i meta više nisu dve suprotstavljene stvari, već samo jedna jedina stvarnost. Strelac iz luka više nije svestan samog sebe, činjenice da mu predstoji zadatak da pogodi krug ispred sebe. No, to je nešto sasvim različito od svega što bi se moglo postići pukim uvežbavanjem veštine gađanja iz luka. To drugo, što pripada jednom sasvim drugom poretku, naziva se satori...“ Čitaj dalje