Šta vredi čitanje ako ne popravlja našu dušu i naš duh, ako posle toga ne postajemo, barem za jedan tren, bolji i mudriji?

Tekstovi sakupljeni u Novim istraživanjima dotiču teme veoma bliske Horheu Luisu Borhesu: odnos između prostora i vremena, slutnje o budućnosti, pitanje večnosti, samoubistva i spasenja, pitanje beskonačnog, kabalističko čitanje Svetog pisma, razmišljanja oimenima Božijim, o paklu, panteizmu, legendi o Budi, herojskom duhu, opovrgavanju imena... Njih upotpunjavaju eseji o Kevedu, Kolridžu, Servantesu, Natanijelu Hotornu, Polu Veleriju, Oskaru Vajldu, Čestertonu, H.Dž. Velsu, Francu Kafki, Džonu Kitsu, Bernardu Šou i Vilijemu Bekfordu. Čitaj dalje

Ova knjiga govori od događajima u životu Kastanede koji su bili vredni pamćenja. Odabrao ih je sledeći preporuku don Huana Matusa, šamana Jaki Indijanaca iz Meksika, koji se, kao učitelj, trinaest godina trudio da mu učini dostupnim spoznajni svet šamana koji su u drevna vremena živeli u Meksiku. Don Huan mu je savetovao - na svoj neobavezan način, kao da mu je upravo tog trenutka palo na pamet - da napravi ovu zbirku događaja vrednih pamćenja... Čitaj dalje

Svrha ove čitanke je da pomogne poslovnom čoveku da razume Kantovo etičko učenje i da se, onda, tako i ponaša. Postupaj tako da možeš poželeti da maksima tvoje volje postane univerzalni zakon. "Na naše oči, odvija se proces stvaranja svetskog građanskog stanja; taj proces opisuju pojmovi kao što su mondijalizam, globalizacija, tranzicija... Zahvaljujući međunarodnom kapitalizmu, svet sve više postaje jedan rod - gens una sumus. Ako je to tako, Kant je neizbežan. Ideja čovečanstva koju Kant pominje u jednoj od formula svog kategoričkog imperativa, mora biti u osnovi svih naših postupaka ako želimo da osiguramo bolju budućnost." - Ranko Orlić Čitaj dalje

"Hteo bih da o velikim filozofima govorim na takav način da kod svakog od njih izdvojim jednu misao koja je za njega samog važna, koja predstavlja temelj kuće koju je sagradio, a istovremeno je nama danas razumljiva." - Lešek Kolakovski Čitaj dalje

Sadržaj: 1-3. Zašto je ljudima teško da vole? 4. Sudbina seksualnog nagona 5. Može li se voleti bez žrtvovanja? 6. O ljubavi, o dužnosti i o zakonu 7. Da li je moguće ostvariti pravu ljubav između muškarca i žene? 8. Da li me moja devojka voli? 9. Ljubavni transfer ili ljubav 10. Ljubav kao individuacja 11. O čovekovoj potrebi za sigurnošću i ljubavi 12. Ljubi bližnjeg svoga kao sebe samoga 13. Ljubav i smrt u Vagnerovom ‚‚‚Tristanu i Izolidi` 14. Možda spava, ljubav i melanholija kod Disa 15. Poruke ljubavi ili Vizantija Ivana Lalića 16. Dragan Kolundžija, Tuga, strah i ljubav u pesmama Čitaj dalje

Veliki pisac i teoretičar književnosti Umberto Eko priredio je delo koje je više nego istorija umetnosti!

Hrestomatija najznačajnijih tekstova o utilitarizmu sa stanovišta poslovne etike. Osnovna zamisao utilitarističke etike je, kao što joj i ime kaže, ideja korisnosti; jedna radnja je ispravna ako je korisna. Čitaj dalje

Odlomak iz predgovora Episkopa šabačko-valjevskog Lavrentija: "U genijalnom stvaralaštvu vladike Nikolaja Velimirovića "Nove besede pod gorom", po mome mišljenju, zauzimaju izuzetno mesto. To je pre svega zbog toga što obrađuju veoma interesantnu filozofsku temu: "Šta je bilo u početku i šta će biti na kraju sveta?" Čitaj dalje

U ovoj knjizi saznaćete šta su filozofi, naučnici, književnici, umetnici, političari, teolozi imali da kažu o sreći, ljubavi, ženi, prijateljstvu, mladosti i starosti, čoveku, mržnji, ljubomori, životu, braku, mudrosti i gluposti, istini i laži, roditeljima i deci, knjizi. Čitaj dalje

Najnovija knjiga italijanskog filosofa i pisca Umberta Eka na neki način je nastavak njegove ranije knjige Istorija lepote (2004), tako da se smatra drugim tomom istog dela.

Ova knjiga nudi suštinu učenja koje je, tokom petnaest godina svog prisustva u Evropi, u svojoj prosvetiteljskoj misiji doneo učitelj Dešimaru. Njegovi slikoviti odgovori, često obojeni vedrinom i humorom, čine izvanredan uvid u filosofiju zena, kao i poziv da u potpunosti živimo naš život ovde i sada. Uvod u praksu i filosofiju zena. Čitaj dalje

Kodeks samuraja, knjiga stara 400 godina, objašnjava pravila Bušida, japanske staze ratnika, koji je igrao glavnu ulogu u oblikovanju ponašanja savremene japanske vlade, društva, privrede kao i borilačkih veština. Čitaj dalje

"Sreća se nalazi u svemu. Treba je samo znati izdvojiti." - Kung Fu Ce

Glavno Spinozino delo, objavljeno posmrtno, izvršilo je veliki uticaj na mislioce Prosvetiteljstva i razvoj filosofske misli Novog veka, naročito nemačku klasičnu filosofiju. Spinoza tvrdi da slobodna volja ne postoji, da je sloboda saznata nužnost, te se moralno usavršavanje sastoji u pojedinačnom napredovanju u smislu racionalnog odnosa prema svetu. Predmet polemike ne samo među filozofima, već i učenjacima, prosvetiteljima i pesnicima svog doba i potom. Remek-delo racionalizma i obavezno štivo za svakog studenta filosofije. Čitaj dalje

Ova riznica dragocenog duhovnog blaga predstavlja zbirku vrednih i mudrih misli. Svi izabrani autori u ovoj knjizi, živeći svoj život na sopstveni način, jedinstveni su. Sinergija njihovih večno umnih i dubokih reči oblikuje i odslikava zrelost ljudske civilizacije. Njihova dela govore umesto njih. Njihove reči mogu da nas inspirišu, podstaknu, zamisle, da nam otkriju nove vidike, uglove i putanje koje do tada nismo uočavali , da bolje spoznamo i razumemo sebe, druge i svet oko nas. Zato, mudre misli nadživljuju svoje tvorce i ostaju kao večno nadahnuće za buduće generacije. Ova knjiga ima za cilj da doprinese toj misiji mudrosti, čineći ih dostupnim što širem krugu ljudi. „Osećaj da si na pravoj strani, zadovoljstvo što imaš pravo, radost što možeš sama sebe poštivati, dragi gospodine, to su moćni pokretači koji nam pomažu da koračamo uspravno ili da idemo napred. Ako ljude toga lišite, pretvorićete ih u besne pse. Koliko je zločina počinjeno samo zato što počinitelji nisu mogli podnostiti što greše“. A.Kami „Nesreća je ne biti voljen, ali je još veća nesreća ne voleti“. A.Kami Čitaj dalje

Tatakisovo delo predstavlja prvu veliku istorijsku sintezu vizantijske filosofije. Autor prati razvoj vizantijske filosofske misli od VI do XV veka. Drugo izdanje knjige dopunjeno je i prošireno Tatakisovim delom ”Helenska patristička i vizantijska filosofija” i sa dva instruktivna uvodna teksta K. Elera i L. G. Benakisa. Uz to, knjiga sadrži dve vredne bibliografije: ”Opštu bibliografiju vizantijske filosfije” i bibliografiju o prevodima Svetih Otaca na srpski jezik. Čitaj dalje

Na nama je da izvršimo najvažniji istorijski preokret.Umesto kulta smrti,treba izgraditi kult života .Poput religioznih fanatikakoji se vode idejom apokalipse,ideolozi kapitalizma stvaraju egzistencijalni defetizam i putem sve agresivnijeindustije koja proizvodi iluzije odmeštaju čoveku virtuelne kosmičke,,svetove,,kao prostore buduće egzistencije čovečanstva.reba vratiti ideju večnostiiz kosmičkog prostranstva u okvire zemaljskog života.Ljudi treba da posstanu svesnida je Zemlja naš jedini kosmički dom koji nam pruža mogućnost da opstanemo.Iz tog saznanja treba da proistekne volja za borbu da se sačuva život na Zemlji i time obezbedi budućnost čovečanstva. Čitaj dalje

En­ci­klo­pe­di­ja ci­ta­ta do­no­si vi­še od 15000 ci­ta­ta raz­vr­sta­nih u 540 pred­met­nih od­red­ni­ca! Ve­o­ma ši­rok iz­bor ci­ta­ta – afo­ri­zmi, apof­teg­me, po­slo­vi­ce, sen­ten­ci­je, iz­re­ke, mak­si­me, slo­bod­ne ili sa­že­te mi­sli, mu­dro­sti i is­ku­stva – po­u­zdan su znak da će sva­ki či­ta­lac u nji­ma na­ći i po­ne­ki oslo­nac za se­be. Čitaj dalje

Da li je sve u okviru univerziteta na prodaju ukoliko je cena povoljna? U ovoj knjizi, jedan od vodećih prosvetnih stručnjaka u Americi upozorava nas da je odgovor često potvrdan. Sveobuhvatno posmatrajući sve veću komercijalizaciju akademskih institucija, Derek Bok temeljno istražuje napore američkih univerziteta da novčano profitiraju ne samo od sporta, već, sve češće, i od obra zovanja i istraživanja. On pokazuje kako takvi poduhvati podrivaju osnovne akademske vrednosti i šta univerziteti mogu da učine da bi ograničili štetu koja nastaje. Suočeni sa ovakvim iskušenjima, iz silne želje da zarade novac, univerziteti čine sve više ustupaka na štetu osnovnih akademskih vrednosti. Iako preduzetnički univerziteti mogu uspeti na kratke staze, Bok ističe da će samo one institucije koje se čvrsto drže akademskih vrednosti, čak i na uštrb više isplativih ulaganja, steći poverenje javnosti i zadržati ugled fakulteta i studenata. Derek Bok, nekadašnji rektor i dekan Pravnog fakulteta na Univerzitetu Harvard, profesor je u Centru Hauzer za neprofitne organizacije pri Univerzitetu Harvard. Čitaj dalje

Delo danskog filozofa Serena Kjerkegora značajno je uticalo na mnoge mislioce u egzistencijalističkim tradicijama: Hajdegera, Sartra, Jespersa... ali i na mnoge druge. Ludvig Vitgenštajn ga je opisivao kao „sveca” i „da-leko najdubljeg mislioca” devetnaestoga veka. Pored uticaja na filozofe i teologe, Kjerkegorova misao inspirisala je mnoge romansijere i pesnike: Henrika Ibzena, Franca Kafku, Migela de Unamuna, Džona Apdajka... slikara Edvarda Munka, režisera Karla Teodora Drajera, psihijatre i psihoterapeute Ludviga Binsvagera, R. D. Lainga, Irvina Jaloma... Tematski višeslojno delo predmet je sveobuhvatne studije profesora Miloša Todorovića – Misao i strast. Te-ško da bi se našle dve druge reči koje tačnije definišu Kjerkegorov život i delo. Terminološka i misaona ravan, semantički intenzitet i stilske valere kompleksnih i sveobuhvatnih misli, inovativni komentari i tumačenja, čine ovu knjigu jednom od najboljih studija o životu i delu Serena Kjerkegora, čak i ako poredimo slične biografske studije Alastera Heneja (2001) (objavljena iste go-dine kada i prvo izdanje Todorovićeve studije), Stivena Bekhausa (2016) i Kler Karlajl (2019). Prepoznavanjem raznolikih tema i uticaja, ova studija jasno ukazuje na autentične obrate u filozofiji u kontekstu sveukupnog prožimanja spoljašnjeg i unutrašnjeg sveta i vere kao najvišeg i najdubljeg otajstva u čoveku. Čitaj dalje

Jedan od vodećih savremenih španskih intelektualaca Hose Antonio Marina (1939) svoju prvu knjigu Pohvala i pobijanje dovitljivosti objavio je u prvoj polovini devedesetih kada mu je bilo pedeset tri godine. Time je skrenuo pažnju na sebe kao autora koji, na Huserlovom tragu, integrišući znanja različitih nauka, na originalan, duhovit, pristupačan i naučno utemeljen način promišlja fenomene savremenog sveta i probleme današnjeg čoveka. U ovoj knjizi on nudi inovativnu teoriju inteligencije koja objedinjuje rezultate različitih kognitivnih nauka: neurologije, veštačke inteligencije, psiholingvistike, kognitivne psihologije. Da bi primenio svoju teoriju o inteligenciji, primećuje Gordana Ćirjanić u pogovoru knjizi, Marina koristi sablažnjivo raznorodne primere, "sportsku kreativnost" i "umetničku kreativnost" – Majkl Džordan u košarci, Džek Niklaus u golfu, Markes ili Rilke u književnosti ilustruju zapanjujuću fleksibilnost ljudske inteligencije. Nalazeći potporu za svoju analizu u svedočanstvima mnogih umetnika, Tomasa Mana, Valerija, Žilijena Grina, Henrija Džejmsa, Monea, Pikasa ili Van Goga, autor odbacuje Inspiraciju ili Muze, da bi u središte kreativnog procesa postavio svojstva ljudske inteligencije – čoveka. Krećući od neurologije, on stiže do etike, ističući, kao vrhunsko svojstvo inteligencije, njenu sposobnost da kreira ciljeve, a kao vrhunski cilj – dostojanstvo. "Poput najvećih španskih filozofa, kao što su Grasijan, Unamuno ili Ortega, Hose Antonio Marina nudi vitalistički pogled na svet, ne zapadajući pritom u porok optimizma", kaže Ćirjanićeva. "Njegova teorija je poziv za izlaženjeiz duhovne lenjosti i učmalosti, poziv na inteligentno korišćenje slobode koja je i sama produkt inteligencije, poziv na odgovornost – pre svega prema sebi, a samim tim i drugima, prema Svetu, prema Planeti." Čitaj dalje

On je vladao čitavim civilizovanim svetom. (J. V. Gete o Volteru) * Tokom svog života, Volter (Fransoa Mari Arue) napisao je 20 000 pisama, dopisujući se sa 1 200 raznolikih umova svoga doba. Međutim, Pisma vezana za englesku naciju, objavljena u Londonu 1733, a 1734. godine u Ruanu kao Filozofska pisma (Lettres philosophiques), predstavljaju epistole-eseje-putopise u kojima Volter opisuje svoje viđenje britanskog društva. Živeći u Londonu, tačnije, u Vandsvortu, od 1726. do 1729, u dobrovoljnom izgnanstvu nakon zatočenja u Bastilji (od 17. aprila do 2. maja 1726), družio se sa ser Everardom Fokenerom (1694–1758), engleskim trgovcem i diplomatom. U tom periodu napisao je dvadeset i pet pisama, ne bez ironije i sarkazma, ali sa veoma originalnim slikama i primerima. Prožeta erudicijom i minucioznim analizama društvenih pojava, ali i dela velikih ljudi poput Njutna, Loka, Šekspira, Dekarta... ova pisma obuhvataju sve značajne teme ne samo Britanije već i čitave civilizacije. Zbog veoma širokog opsega teme i književnog stila, ova knjiga svrstava se u Volterov književni opus, iako je njena epistemiologija filozofska. Nakon objavljivanja u Francuskoj, formalno zbog toga što izdavač nije tražio dozvolu od cenzora, a suštinski zbog kritike francuskog apsolutizma i hvaljenja britanske ustavne monarhije, knjiga je zabranjena i javno spaljivana. Volter je morao ponovo da napusti Pariz. Ali, kako kaže u „Petom pismu“ (O anglikanskoj religiji): „Jedan Englez, kao slobodan čovek, na nebo odlazi upravo onim putem koji sam izabere.“ I Volter je izabrao svoj put ‒ beskompromisan put slobodne reči. Čitaj dalje

Dekart je slepima omogućio vid. Uvideli su oni tako greške antike, ali i sopstvene greške, da bi put koji se otvorio za njim bio odista ogroman. Volter * Rene Dekart je, kako kaže Volter posle objavljivanja jednog od njegovih ključnih dela – Principi filozofije, ljude naučio rasuđivanju. Iako je živeo posle renesanse, usvojio je intelektualno interesovanje toga doba za matematiku, filozofiju, umetnost... ali pre svega za analizu, koja proizlazi iz „metodske sumnje“. Jer, ako čovek nije sposoban da načelno sumnja, ne može dosegnuti krajnje istine o sebi i svemu što ga okružuje. U svetskoj filozofskoj i duhovnoj baštini postao je prepoznatljiv po čuvenoj frazi Cogito, ergo sum (koja se na francuskom prvobitno pojavila kao Je pense, donc je suis), to jest, Mislim, dakle, postojim. Prema Dekartu, sve što je prihvaćeno kao istinito mora da se podvrgne proveri razuma. Strasti duše poslednja su Dekartova filozofska rasprava, završena 1649. godine i posvećena princezi Jelisaveti od Bohemije. Strasti o kojima Dekart piše u modernim vremenima evoluiraju u emocije, ali predmet ove rasprave pre svega je zasnovan na metodama prirodnih nauka i polemičkom nastavljanju na prethodnike u ovom večnom filozofskom pitanju, o kojem su pisali Sveti Avgustin, Sveti Toma Akvinski, Tomas Hobs... Dekart izbegava moralisanje i psihološke perspektive, Aristotelove teze, ali i stoičko hrišćansko tumačenje, pišući ovu raspravu kao odgovor na akutnu filozofsku zabrinutost. Strasti koje proučava možemo posmatrati kao interakcije tela i duše. One su, smatra Dekart, suštinski dobre, ali treba izbegavati njihovu zloupotrebu ili njihov višak. Ovo Dekartovo istraživanje, prema mišljenju nekih kasnijih filozofa i istoričara, jasno pokazuje naučni pogled na percepcije kognitivnog uma u zapadnom društvu. Prevod i pogovor Milan Tasić D. Čitaj dalje