Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
101-125 od 6163 rezultata
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
Ова књига је настала као одговор на расписани конкурс за књигу о пореклу, језику и обичајима Буњеваца од стране `Матице Српске`. Као једини рад није награђена обећаном наградом јер поред обрађених извора остало неких необрађеним, међутим, извесном сумом награђен је труд аутора и његово проналажење нових података те је тиме потпомогнута штампа ове књиге 1894. године у Суботици, у штампарији Д-ра Душана Петровића. ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ ИЗ 1894. ГОДИНЕ, 120 СТРАНА
Копитар пише (Мањи Списи, 1, 135): ”Под српским (језиком) ми овде ра- зумемо оно што се, довољно неисто- риски, назива илирским... Предео српског дијалекта се простире од Истре, преко Далмације, Хрватске Крајине, Босне, Србије, Бугарске до ко- лонија исељеника из ових земаља у Славонији и Јужној Угарској. Четири до пет милиона говори тај дијалекат... Ова четири милиона, пак, међу собом су раздвојена; једни, на западу, припадају латинском обреду, али већи део грчком... Грци (тј. Словени грчког обреда) имају, због њиховог већег броја, због употребе ћирилске азбуке (која је у IX веку нарочито за словенски језик уде- шена) и због старословенског црквеног језика, природне предности испред Ла- тина. Ускоро ће их они оставити иза себе...” Овако говори `хумани` помоћник Вуков у операцији раздвајања српског језика од осталих, а пре свега, руског језика. Тако да остасмо и без сопствених бисера из духовности јер су нама данас на страном - црквено српском језику...
Највећи владар нека- дашње босанске државе; први њен краљ; и један од владалаца српских Средњег века, који је имао врло широке држав- ничке планове и веома велике успехе у свом раду; Стеван Твртко Кот- романић, остао је све до данас недовољно про- учен и без своје моногра- фије. Почетком јесени 1353. године умро је босански бан Стеван II Котрома- нић, оствавиши иза себе...
ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ ИЗ ЗНАЧАЈНЕ ЕДИЦИЈЕ `СРБИ У 19. ВЕКУ` ИЗ 1922. ГОДИНЕ 190 СТРАНА, А5 ФОРМАТ, МЕКИ ПОВЕЗ. Злокобним чланом 25. Берлинског уговора предвиђено је окупирање и администрирање Босне и Херцеговине од стране Аустро Угарске и тиме је ударен печат крају свих напора да се до решења српског питања на Балкану дође мирним путем, одн да се уопште дође до неког логичног и праведног разрешења истог. Велике империјалне силе Велика Британија и Аустро-Угарска радо су се споразумеле на штету трећег - Срба - упасти на Балкан и не дозволити младом и `неодговорном` народу српском да од две државе начини државу која би обухватила цео српски народ, већ, уз помоћ Ватикана и осталих мрачних сила сећи, ломити, крунити, сажећи и обезличити што је могуће више... Сарајевски атентат јесте дошао као нормални ток ствари: Срби православци, као и Срби муслиманске вероисповести нису хтели да прихвате непријатељску управу!
Knjiga je dobro očuvana. ,,Kafkino pisanje je bilo „oblik molitve“. Priličan deo njegovih meditativnih uvida (koji pretežno sačinjavaju ovu knjigu sabranu iz njegove rukopisne ostavštine) o pojavama sveta u kojem obitavamo upravo potiče iz situacije stalnog izneveravanja onoga bez čega, po Kafki, života nema.``
Izdavač:IP ALBATROS PLUS Beograd Broj strana:368 Pismo:Latinica Povez: Tvrdokoričeno Format: 21,5 x 15 cm Godina izdanja:2012 Odlično očuvana knjiga,nova, unutra bez skrivenih mana i oštećenja,za očuvanost pogledajte slike u visokoj rezoluciji,na svako dodatno pitanje u vezi knjige rado ću vam odgovoriti ! Opis Ma koliko da je uticaj prosvetiteljstva doveo do gubitka autoriteta religijskih verovanja u postojećoj naučnoj slici sveta, ili pre svega do kulturalnog i društvenog razvlašćivanja religioznih institucija- nije se dogodila smrt religije kako je to racionalistički fundamentalizam prosvetiteljstva najavljivao. Rečju, ovde se religija nije pokazala kao iluzija, već teorija religije koja je posegla za ovako naivnom interpretacijom. Rasprava uglednog švajcarskog mislioca Hermana Libea predstavlja dragocen prilog kritičkog razumevanja tegobnog procesa sekularizacije u savremenom društvu, sa svim hipotekama koje za sobom nosi. Pisac ove izuzetno podsticajne studije pledira za afirmativno načelo slobode koje podrazumeva i slobodu ispoljavanja vere...
Knjiga je dobro očuvana. ,,Ova knjiga pripada najmalobrojnijima. Možda nijedan od njih više ne živi. Možda onima koji razumiju mojega Zaratustru… Čovjek mora biti vičan životu na visovima - kako bi ispred sebe vidio to bijedno doba brbljarija o politici i samoljublju naroda… E pa dobro! To su moji pravi čitatelji: Što mu znači ostatak? Ostatak je tek čovječanstvo. Od čovječanstva moramo biti moćniji snagom, visinom duše - prezirom…``
spolja kao na slikama,,manji trag vremena-stajanja,, unutra vrlo dobroocuvana,sudeci po rikni i dr verovatno i necitana aleksandar solzenjicin ljubomir simovic svetislav basara rudjer bokovic ernest stipanic,,,i drugi sadrzaj na slikama mek povez,,20 cm,,367 str CCC
Knjiga je dobro očuvana. ``Composto nel IV secolo a.C. da un anonimo che si riallacciava alla tradizione della scuola di Sun Tzu, L’arte della guerra (Bingfa) è il trattato di strategia militare più antico, famoso e studiato. In tredici stringati capitoli, l’opera espone una dottrina bellica improntata all’utilitarismo: fornisce preziose indicazioni sulle valutazioni e la gestione di un conflitto, sulle strategie e le manovre di attacco e ritirata, sui rapporti psicologici con le proprie truppe e col nemico. E poi, la conformazione dei terreni e i fattori atmosferici, la peculiarità e la strutturazione di una rete spionistica. Dopo essere stato per oltre due millenni l’indispensabile guida delle alte gerarchie militari cinesi, il Bingfa adesso ispira strategie economico-aziendali e si trova sulla scrivania dei più importanti manager del mondo. La presente edizione è la prima traduzione italiana condotta con rigore filologico sulle principali edizioni cinesi.``
SORGE Obavještajac stoljeća, autor Mihailo Marić. Izdavač Epoha - Zagreb, 1965. Tvrdokoričeno izdanje, odlično očuvana. Fizički kao na slici (lepo pogledajte slike). Unutra odlično očuvana. Stranice odlično očuvane. Knjiga sadrži i fotografije. Na par strana potpisana. Napomena: Za detaljniji opis stanja - kontakt pre kupovine. Prodajem još dosta knjiga, pogledajte sve moje oglase, možda pronađete još nešto što Vas zanima.
Akademije Akademske elite na fonu evropskih protivurečnosti Izdaje Arhiv Vojvodine - Novi Sad Б иобиблиографи ја Бошка И. Бо јовића (1987–2020), ко ју је марљиво, струч- но и савесно приредио Добрило Аранитовић, садржи бројна имена и наслове, ко ји наводе на ближе одређивање контекста и текста, нарочито подстичу сећања на оне посленике у науци и култури ко ји су сво јим на-учним и педагошким радом заслужни за стасавање научног и ауторског профила об једињених библиографских јединица у наведеној Биобиблио- графи ји , у издању Архива Војводине (Нови Сад 2021). Оживљавање успо-мене на личности и остварења научника и културних посленика, као и се-ћања и њихове заслуге обавезу ју, да јући нам ужи и шири оквир у ко јем сунастале библиографске јединице обухваћене Биобиблиографи јом , а чи ји је сво јеврсни наставак ово сећање с насловом Ака де ми је . Личности најутицајни јих српских, француских, грчких, итали јанских,руских и румунских историчара, еминентних професора и научника, као савременика и сведока свога времена, удеоници су доживљеног и пређе-ног пута, од првих корака у науци Бошка Бо јовића. Биле су то веома плод- не интелектуалне и духовне симбиозе, укршта ји, или тек сусрети ко ји су на известан начин доприносили разво ју међународне сарадње како у науци и уметности, тако и култури уопште.Просторни распон ових сећања креће се од југоистока и панонских равница до запада Европе, од Југослави је и Балкана до Француске, од Бео-града до Париза, Атине, Рима, Букурешта, Венеци је, Дубровника, Црне Горе и Дурмитора, Свете Горе, Солуна и Цариграда, од источног до западног Медитерана. Временски оквир је друга половина или тачни је залазак XX,с почетком XXI века. Време завршетка једног и настанка другог историјског раздобља, с тектонским покретима ко је те врсте промена подразумева ју 5 Бошко И. Бо јовић, Акаемије 6 на брдовитом Балкану, када земља ко ја је повезивала подељену Европу и свет, поста је камен спотицања при настанку новог светског поретка. Најважни ји састо јак тих сећања јесу личности савременика, од ко јих су неки више, а други мање репрезентативни за след збивања, али су сви живи одраз свога времена, у првом реду у амби јенту академске средине, њеног културног и друштвеног окружења. Различитих колико и компле- ментарних средина, чи је су интеракци је достизале сво је успоне у истомвеку у коме је настао и највећи пад сарадње и утица ја, разумевања и пошто-вања. Јединствени преокрет од дивљења и поштовања, све до идеализа- ци је и егзалтаци је још од почетака XIX, па све до средине XX, ко ји се кра јем тог века претвара ју у ништа мање неумерени оди јум и осуду пре суда, процес без преседана у коме се генераци је жртава нацизма прогла- шава ју његовим најнови јим починиоцима и виновницима.Огледало тог парадокса у академским круговима пружа разливенуслику елите лабилног вредносног и сазнајног путоказа, са ретким по је-динцима ко ји одудара ју од сивила конформизма и лини је мањег отпора.Призор раскорака између постауторитарне позне транзици је и постиде-олошког вакуума у коме је негаци ја различитости једини пут постизањаглобалног консензуса. Свилена свирепост ( férocité de velours ) академског амби јента у оваквом раздобљу налази место лагодном конформизму када се немушта пасива претпоставља ратнохушкачкој естради милитантногинтервенционизма, императива хуманитарне и правне ингеренци је, све до војне деструкци је и ратне агреси је. Током највеће геостратешке кризе од Другог светског рата у Европи, ако не и у свету, на релаци ји између две историјски блиске и академски тесно повезане земље, нови односи снага доводе до антагонистичке полариза- ци је чи ји се трагови још дуго неће моћи опозвати. Земље ко је су имале слична одступања од блоковских и идеолошких табора, ко јима су мање од осталих припадале, постале су окоснице нове врсте поларизаци је у ко јој се сви против једнога, реалсоци јалистичке Југослави је, неким чудомпрелило у оди јум нове мултикулти еврократуре и једноумног атлантизма.Како је Ернест Ренан прокламовао откриће примитивне културе као највећи допринос XIX века, тако и једностран однос према терци јалној Европи, оличеној такозваним „Западним Балканом”, поста је стожер оку- пљања евролатри је, све док балканизаци ја не почиње да ступа на праговеконтиненталне Уни је. Академским представницима балканске истори је и друштвених про- цеса, колико малобројни и маргинализовани били, било је теже или тачни је практично немогуће да опстану у јавном дискурсу, осим као честице уни- Бошко И. Бо јовић, Акаемије соног рефрена политичког и медијског једноумља. Стога је деловање мало- бројних установа и по јединаца ко ји су, упркос тим „силама немерљивим”, како се изражавао Радован Самарџић, давали свој глас и научни, академ- ски, грађански и људски допринос, насупрот непосредног и посредног окружења и свеколиког јавног контекста, утолико важни је и потребни је знати да је посто јало и упознати као јединствену по јаву на највишем сте- пену академских ауторитета и универзитетских установа. Коликогод је њихов глас био недоступан широј јавности, њихов допринос друштвеним наукама оста је као сведочење отпора доминаци ји лажне савести, несаве- сне мистификаци је прошлости и инструментализаци је савремености. Уступак или изузеће из овог пресека савремености учињен је по- следњем полихисторику српске историографи је, комитетски изопштеном Владимиру Ћоровићу, чи је животно дело коначно бива об јављено, посленеуспелог покуша ја и забрана, молени јем његовог светогорског савреме-ника, игумана Хиландара, старца Никанора. Ликови колега, савременика, посленика културе и уметности, студената и предавача, свих профила, различите језичке и културне припадности, ко ји су оличење шароликог људског и педагошког окружења једног времена на различитим странама за једничке стварности. Личности историчара, ментора и узора, знаменитих научника и ака- демских посленика, окупљених простором и истори јом Југоистока Евро- пе, смештени су у медаљоне сећања уоквиреног клатном кретања из више комплементарних углова посматрања, поимања и спозна је колевке ко ја поста је камен спотица ја и последња станица европског за једништва. Њи- хови педагошки, људски, научни, методолошки утицај и допринос уоб- личавању приступа прошлости и савремености, сложеној проблематици Балкана, суштинска је тематика писања ко је им ода је признање, захвал- ност и поштовање њиховом стваралаштву, савесности, компетентности, знању, предусретљивости и племенитости. Проф.
STANJE PREDMETA: TREĆI DIO: TEŽNJE NARODA SVIJETA I NJIHOVE PREDODŽBE O SEBI SADRŽAJ: UVOD DVADESET I OSMO POGLAVLJE: TEŽNJE NACIJA I NJIHOVE PREDODŽBE O SEBI I. Liberalna demokracija: kako zapadna Evropa shvaća sebe II. Marksističko-lenjinistički socijalizam III. Protuliberalni autoritativizam IV. Rasna superiornost 1. Nacistička Njemačka; Južna Afrika V. Države vjerskog podrijetla ili stanovišta 1. Izrael; 2. Pakistan; 3. Vjerska orijentacija drugih država VI. Nacionalna nezavisnost nasuprot evropskoj ekspanziji VII. Nacionalizam u nastajanju: Afrika DVADESET I DEVETO POGLAVLJE: POKRETI ZA KULTURNI INTEGRITET I PRIZNANJE NOVIH NACIJA I. Preporod drevnih kultura 1. Indija; 2. Kina; 3. Japan; 4. Jugoistočna Azija i Koreja; 5. Arapi II. Kulture nedavno naseljenih zemalja 1. SAD; 2. Kanada; 3. Hispanske američke zemlje; 4. Brazil; 5. Australija i Novi Zeland III. Kulturna preorijentacija mješovitih društava: Meksiko IV. Manjine traže kulturnu autonomiju TRIDESETO POGLAVLJE: POKRETI ZA OSOBNU SLOBODU I LJUDSKO DOSTOJANSTVO I. Radništvo 1. Težnje radništva; 2. Metode u borbi za ciljeve radništva; 3. Prava i dužnosti radništva; 4. Postizanje radničkih ciljeva II. Seljaci i poljoprivrednici 1. Pokreti poljoprivrednika u zemljama s razvijenom poljoprivredom; 2. Pokreti seljaka; 3. Razvitak zajednice III. Žene 1. Ciljevi ženskih težnja; 2. Metode u borbi za ciljeve; 3. Postizanje ciljeva IV. Rasne i kastinske skupine izložene diskriminaciji 1. Crnci; 2. Partije ČETVRTI DIO: UMJETNIČKO IZRAŽAVANJE UVOD TRIDESET I PRVO POGLAVLJE: TENDENCIJE U KNJIŽEVNOSTIMA I LIKOVNIM UMJETNOSTIMA U ZAPADNIM KULTURNIM PODRUČJIMA I. Početkom dvadesetog stoljeća II. Godine inovacije III. Dvadesete godine i vrijeme poslije njih 1. Zapadna Evropa; 2. Nove nacionalne kulture u drugim zapadnim kulturnim područjima IV. Nova masovna sredstva komunikacije i umjetnost 1. Film kao umjetnost; 2. Umjetnost pribavljanja informacija TRIDESET I DRUGO POGLAVLJE: RAZVOJNI PUTOVI U KNJIŽEVNOSTIMA I LIKOVNIM UMJETNOSTIMA ISTOKA I. Priroda utjecaja zapadne kulture i vrste reakcija 1. Opća obilježja; 2. Uzajamno djelovanje u specifičnim područjima II. Uvođenje novih književnih oblika III. Modifikacija književnog sadržaja IV. Vizuelne umjetnosti V. Arhitektura VI. Glazba i ples VII. Posljedice djelovanja sredstava masovne komunikacije VIII. Reakcija Zapada na kulturne dodire s Istokom ZAKLJUČAK TRIDESET I TREĆE POGLAVLJE: PROMJENA OBLIKA ŽIVOTA ČOVJEČANSTVA NAPOMENA: Ostale predmete u mojoj ponudi možete proveriti preko sledećih linkova: - Kupindo: https://www.kupindo.com/Clan/Duduledu/SpisakPredmeta - Limundo: https://www.limundo.com/Clan/Duduledu