Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
1-25 od 2123 rezultata
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
Фототипско издање књиге, 94 стране А4 ФОРМАТ, МЕКИ ПОВЕЗ. О пореклу Константина Тиха (Срећковић насловљава књигу са његовим презименом Тех) доста је расправљано у историографији. Извори о овом питању су малобројни. У повељи манастиру Светог Ђорђа код Скопља, Константин помиње `Светог Симеона Немању, деду царства ми`, из чега произилази да је родбински био повезан са српском владајућом династијом, односно њеним оснивачем. Георгије Пахимер пише да је Константин био `упола од Срба`. Нићифор Григора и Георгије Акрополит га називају `Константином, сином Тиховим`. На који начин је Константин био повезан са Немањићима није познато. У науци су изнесене бројне претпоставке. Средином 19. века, помишљало се да Константин потиче од Немањиног сина `Тохуа`. Њега помиње Ансберт, немачки хроничар који је, пишући о посети Фридриха Барбаросе Стефану Немањи у Нишу, поменуо преговоре о женидби Тохуа и ћерке Бертолда од Андекса. Међутим, Константин Јиречек је установио да Немања није имао никаквог сина Тохуа, већ да је реч о Тољену, сину Немањиног брата Мирослава. Потом се прешло на разматрање Немањиних женских потомака. Помишљало се и на то да је деда Константина Тиха био Стефан Првовенчани, а не Немања...
Ecce homo Autor: Fridrih Niče ISBN: 978-86-7157-458-7 Godina izdanja: 2016 Format: 21 cm Broj strana: 135 Povez: Broš Pismo: Ćirilica opis, Poslednja knjiga koju će Niče, u dramatičnim okolnostima, napisati (1888) samo nekoliko nedelja pre svog konačnog sloma, a koja će prvi put biti objavljena tek 1908. U njemu autor dočarava sopstveno viđenje svoga dela, razvoja i, uopšte, života. Kataklizmički ispituje likove s kojima se poistovećuje i kataklizmički najavljuje svoje daljnje razotkrivanje svih vrednosti. To je konačan izraz Ničeovog glavnog uverenja. Njegova duhovna oporuka.Filozofsko delo pisano pred smrt, ima izvesno vidovito predosećanje, svojstveno ljudima intenzivne duše i velike usamljenosti. Testament velikog filozofa, namenjen samo odabranima i retkima, nasuprot volji samog Ničea štampan i priređen za sve nas. Filozofsko delo pisano pred smrt, ima izvesno vidovito predosećanje, svojstveno ljudima intenzivne duše i velike usamljenosti. Testament velikog filozofa, namenjen samo odabranima i retkima, nasuprot volji samog Ničea štampan i priređen za sve nas. 07
CRNA GORA U EVROPSKOM RATU Lazar Rašović ЦРНА ГОРА У ЕВРОПСКОМ РАТУ ЛАЗАР РАШОВИЋ МИРОСЛАВ БЕОГРАД 2ОО3 СВЕДОЧАНСТВА а) Први светски рат - 1914-1918 - Црна Гора ............................................................... Фототипско издање Прво издање штампано у Сарајеву 1919. Брош Ћирилица 84 странице Knjiga je NOVA..... L4
JOSIP BROZ TITO O RATU I POLITICI , Slavko Mrkić , Savez udruženja boraca NOB 2008 , Ovi prostori su više od pola veka živeli pod imenom Jugoslavije i pod palicom predsednika zajedničke nam države. Naravno, reč je o Josipu Brozu Titu, (o) kome se pisalo, recitovalo i pevalo iz sve snage i iz sveg glasa. U nemoguće širokom dijapazonu proverenih i novokomponovanih pripovedanja o Titu, profesor dr Slavko Mrkić, pukovnik u penziji, čovek so univerzitetske katedre, našao je analitičku vagu za tačno merenje. U svojoj knjizi „Tito o ratu i politici`, u izdanju Saveza udruženja boraca Norodnooslobodilačkog rata, okrenuo se onom što najbolje poznaje i što mu je najbliže - naučnoj misli. Tačnije, autor je uzeo rat i politiku za ravan svog sagledavanja ličnosti o kojoj strpljivo piše i oprezno razmišlja. Bez ikakve improvizacije i naglašenih i unapred ponuđenih zaključaka. Profesor Mrkić stavlja pred čitoaca obilje činjenica, izjave više od 50 predsednika država, pa taj broj množi sa tri no Titovoj sahrani koja je u ono vreme prevazišla okvire ispraćaja pokojnika. Ispred čitaoca su na 372. strane činjenice i dokumenti, prilozi i citati, fotografije i svedočanstva, pa tu nema prostora za simpatije i animozitet, ideološke predrasude i revanšističke teorije, već realno, pre svega, naučno sagledavanje ličnosti. tvrd povez, format 17 x 24 cm , latinica, ilustrovano, 172 strane Knjiga u PERFEKTNOM stanju Stanje```10```⭐️ ----------------------- M
Franz Preitler Was die Mur erzählt Signaturbuch des Autors✔️ Knjiga sa potpisom AUTORA + potpis na lokalnim novinama.m Produktdetails Sutton Geschichte Verlag: Sutton Verlag Gmbh . des Verlages: 55727 Seitenzahl: 119 2016 Ausstattung/Bilder: 2016. 128 S. Deutsch Abmessung: 241mm x 170mm x 15mm Gewicht: 520g ISBN-13: 9783954007271 1w
Један од тешких периода у српској историји јесте и период од 1903. - 1908. године. Основну тегобу представљају тада `спасилачки` планови разних `пријатељских` европских народа који смишљају начине даноноћно како би помогли себи не помажући хришћанске поробљене народе тзв. Источно питање. Један од одговора који су били понуђени српским политичарима био је и тај да се Срби удруже са Турцима и да се спасу од толиких и таквих `пријатеља`. Никада не смемо изгубити из вида ту хришћанску, слободољубиву Европу и њихов натчовечански напор да ми, Срби, али и остали хришћански, балкански народи, останемо под турском чизмом. Прецизном анализом Јовановић долази до најдубљих интереса бројних европских актера тѕв. Источног питања! ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ ИЗ 1921. ГОДИНЕ. СТРАНА 160, ФОРМАТ А5, МЕКИ ПОВЕЗ
У књизи `Јеврејско питање` Јаша има, за разлику од ранијег периода, негативан став о Јеврејима, након што је добро проучио то питање. Оптужује их да преко 11 од 13 бечких дневних новина сеју раздор међу народима, по принципу завади па владај. Због таквих ставова Јеврејска заједница се противила постојању његовог споменика у Новом Саду, али браниоци његовог лика и дела износе позитивне стране које је имао у сједињењу Војводине Србије са Kраљевином Србијом, као и целокупно очување националног идентитета Срба у Угарској, Хрватској и Славонији. Томићев антисемитизам није верске или националне природе већ етичке. Замера Јеврејима што имају другу врсту морала од већине других народа, тј. талмудизму који као и Kуран, који по Талмуду и настаје (по Томићу), намеће мисао да треба бити добар према Јеврејину или муслиману а нечовечан према осталима. Он тако објашњава антисемитизам кроз читаву историју од фараона до његовог времена, да је узок управо у дуплим стандардима и варању оних који би трговином и тражењем рупа у закону оставривали материјалну добит. Kритикује и право које нема довољно параграфа да често осуди кривце, који се добро сналазе да учине безакоње али да се формално о њега не огреше, иако је сам провео само седам година у затвору за убиство са предумишљајем.
ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ ИЗ 1937. ГОДИНЕ ОБЈАВЉЕНЕ У ZAGREBU. 130 страна, А5 формат, меки повез. НЕДРАГА НЕБРАЋО MILOGORCI! Štedimlija je ову пашквилу противу, не само Црногораца, већ против свеколиког Српства објавио 1937. године у Zagrebu. Да је знао да се катедра за албанологију захуктава још од 1920. година на Београдском универзитету можда би и сучекао годиницу коју да је објави у Tirani. Како истина и лаж делују на принципу повезаних судова, док се једно не испразни - друго се не напуни, сматрам за своју обавезу да вам укажем недрага небраћо Milogorci на једну ноторну чињеницу: како тврде `научници` од најблиставијег кова од кад је ове цивилизацијице Црногорци и нису и део Српства; чији сте део и које је ваше порекло они тренутно не говоре - није још прави час, али, ја вам могу рећи (да бих оне повезане судове изнивелисао: како се суд Истине испразнио ред је да укажем на суд Лажи, који је тренутно вешти мађионичар сакрио за народ , Ви сте део hrvatstva, само сте то задњих тристотинак година заборавили... СРПСКА СПАРТО ВРАТИ СЕ СЕБИ! До тада ће Српство бити сигурна кућа за Његоша, Марка Миљанова и друге вечно живуће величине Српства!
Knjiga je u dobrom stanju. Svetovi,Novi sad,1992. 235 strana,17cm ,,Ролан Жерар Барт (франц. Roland Gérard Barthes; Шербур Октевил, 12. новембар 1915 – Париз 25. март 1980) био је француски теоретичар књижевности, филозоф, књижевни критичар и семиотичар. Његово поље интересовања било је широко. Извршио је снажан утицај на развој структурализма, семиотике, егзистенцијализма, марксизма, антропологије и постструктурализма. Барт је рођен 12. новембра 1915. у Шербуру у Нормандији као син Анријете и Луја Барта, поморског официра.[2] Отац му је погинуо 1916. на Северноме мору за време Првог светског рата. Са једанаест година заједно са мајком преселио се у Париз, но упркос пресељењу Барт је читав живот остао везан за свој родни крај. На париској Сорбони, коју похађа од 1935. до 1939, показује се амбициозним учеником. У том раздобљу боловао је од разноразних болести, укључујући и туберкулозу, због које је много времена провео у изолацији санаторијума.[3] Учестали здравствени проблеми негативно су утицали на његову академску каријеру и полагање испита. Због лошег здравља био је ослобођен војне службе. Од 1939. до 1948. радио је на добијању дипломе из граматике и филологије, издао је своје прве академске радове, суделовао је у медицинским студијима, али се и даље борио са лошим здравственим стањем. Године 1948. вратио се искључиво академскоме раду, те је добио неколико краткорочних послова на институтима у Француској, Румунији и Египту. Истовремено писао је за париски левичарски часопис Борба (Combat), а ти чланци су временом израсли у књигу Le degré zéro de l`écriture (1953). Наредних седам година провео је у Centre national de la recherche scientifique где је студирао лексикологију и социологију.[4] Такође, у томе периоду почео је да пише популарни серијал есеја за часопис Les Lettres Nouvelles у којима је побијао митове популарне културе (касније су есеји окупљени и објављени у збирци Митологије изданој 1957. године).[5] Познавајући у извесној мери енглески језик, Барт је предавао на Мидлбери колеџу 1957. године и спријатељио се са будућим енглеским преводиоцем великог дела његовог рада, Ричардом Хауардом, тог лета у Њујорку.[6] Ране шездесете провео је истраживајући семиотику и структурализам. Многи његови радови су критиковали постојеће традиционалне академске погледе књижевне критике. Његове идеје довеле су га у јавни сукоб са Ромоном Пикаром, који га је напао у тексту Нова критика због наводног недостатка поштовања према францускпј књижевној традицији. Барт му је одговарио у своме делу Критика и истина из 1966. где је оптужио стару грађанску критику за мањак бриге о нијансама и финоћи језика, те о селективној неукости у критици дијалектичких теорија (као што је на пример марксизам). До касних шездесетих Барт је стекао велики углед. Путује у САД и Јапан те одржава презентације. Своје најпознатије дело, есеј Смрт аутора, које служи као један од основних прелазних радова у истраживању логике структуралистичке мисли, објавио је 1967. године. Наставио је да доприноси заједно са Филипом Солером авангардном књижевном часопису Tel Quel, где се развијају сличне идеје Бартовим. Барт објављује књигу С/З 1970, у којој је анализирао Балзакову приповетку Саразин. Током седамдесетих наставио је градити књижевну критику, те развија појмове текстуалности и књижевничке неутралности. 1971. гостује као предавач на универзитету у Женеви. Године 1977. био је одабран за предавача на катедри за књижевну семиологију на Колежу де Франс у Паризу. Исте године његова мајка Анријета Барт, са којом је живео 60 година умире. Његово последње велико дело Мрачна комора је делом есеј о природи фотографије, а делом помирење са смрћу његове мајке. Дана 25. фебруара 1980. Барта је ударио аутомобил, након што је напустио забаву, коју је одржао Франсоа Митеран. Месец дана касније умиро је од последица повреде.``
Knjiga je dobro očuvana.Ima posvetu.Ima podvučenih delova običnom olovkom(ne mnogo). ,,Esejistička knjiga koja se smatra najboljim delom koje čitaocu sa Zapada predočava istočnjački način razmišljanja. Kroz istoriju čaja i čajnu ceremoniju autor nam približava kulturu, umetnost i filosofiju Dalekog istoka.``