Šejka, Popović, Selimović, Konstantinović, Kiš, Ćosić... Predrag Matvejević (Mostar, 7. oktobra 1932 — Zagreb, 2. februara 2017)[1] bio je bosanskohercegovački i hrvatski pisac, publicist, hrvatski i italijanski državljanin, član Akademije nauka i umjetnosti BiH od 2002. godine. Matvejević pripada među najprevođenije hrvatske književnike u svetu.[2] Njegovo najpoznatije delo `Mediteranski brevijar` prevedeno je na 23 jezika.[3][4] Biografija Matvejević se rodio u Mostaru 1932. godine, od oca Vsevoloda Nikolajeviča Matvejevića, ruskog porekla, rođenoga u ukrajinskoj Odesi, koji je nakon povratka iz ratnog zarobljeništva u Nemačkoj u Mostaru bio sudija 1945. godine. Prema Predragovim izjavama na HRT-u 2012, njegov otac je imao boljševička uverenja i velike simpatije prema ruskoj kulturi iako su njegov otac i brat umrli od gladi u Gulagu. Predragova majka Angelina (r. Pavić) bila je Hrvatica iz BiH, a njena strana porodice imala je bitan uticaj na njegovo rano obrazovanje u katoličkoj sredini. Nakon školovanja u rodnom Mostaru, gde je bio i partizanski kurir, započinje studije francuskog jezika i književnosti u Sarajevu koje je završio u Zagrebu. Godine 1967. doktorirao je na univerzitetu Sorbona u Parizu[1] disertacijom o angažovanom i prigodnom pesništvu. Od 1959. do 1991. godine predavao je francusku književnost na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Zagrebu.[1] Za vreme ratnih sukoba u Hrvatskoj, kao penzioner, napustio je Zagreb i od 1991. do 1994. predavao je slovensku književnost na Trećemu pariskom univerzitetu (Nouvelle Sorbonn). Od 1994. do 2007. predavao je srpski i hrvatski jezik i srpsku i hrvatsku književnost na Rimskom Univerzitetu La Sapienza.[1] Matvejević je primio jedan počasni doktorat u Francuskoj (Perpinjan) i dva u Italiji (Đenova, Trst), a dodeljen mu je 2002. godine i počasni doktorat na Univerzitetu `Džemal Bijedić` u njegovu rodnom Mostaru. Matvejević je je jedan od najprevođenijih hrvatskih autora u svetu. Njegov `Mediteranski brevijar` preveden je na 23 jezika (samo u Italiji prodat je u više od 300.000 primeraka), a `Druga Venecija` preko 10.000 primeraka. Matvejevićevu publicistička knjigu `Jugoslavenstvo danas`, koja je bila vrlo čitana u bivšoj SFR Jugoslaviji uredili su Jovan Radulović i Rajko P. Nogo a objavio je beogradski BIGZ 1984. kao džepno izdanje u 30.000 primeraka. Bio je predsednik Hrvatskog centra PEN-a od 1980. do 1989. godine.[1] Bio je počasni doživotni potpredsednik Međunarodnog PEN kluba u Londonu od 1990. godine[1]; predsednik Naučnog veća mediteranskog laboratorija u Napulju. Bio je savetnik za politiku prema Sredozemlju u Evropskoj komisiji i član Saveta političke stranke SRP kojom je predsedavao Stipe Šuvar u Zagrebu. Matvejević je 1989. godine, zajedno sa Miloradom Pupovcem, Žarkom Puhovskim i Brankom Horvatom i uz podršku generala Koče Popovića , bio među osnivačima Udruženja za jugoslovensku demokratsku inicijativu (UJDI), prve nezavisne političke asocijacije u tadašnjoj SFR Jugoslaviji, koja je imala službeni slogan `Jugoslavija, ili rat!` i u Zagrebu je prethodila osnivanju nacionalnih stranaka HSLS, i HDZ. Bio je član Saveta levog časopisa Novi Plamen. Na parlamentarnim izborima u Hrvatskoj 1992. godine bio je službeni kandidat za poslanika u Hrvatskom saboru na stranačkoj listi projugoslovenske Socijalno-demokratske unije. Godine 1999. bio je, kao državljanin Italije, kandidat italijanskih komunista na izborima za parlament EU. Nosilac je odlikovanja koja su mu dodelili predsednici Republike u Francuskoj (Legija časti), Hrvatskoj (Red Danice hrvatske), Sloveniji i Italiji. Predrag Matvejević je 2020. godine dobio posthumnu francusku književnu nagradu Jean d`Ormesson za knjigu `Mediteranski brevijar`.[4] Osude i klevete Dana 10. novembra 2001. Predrag Matvejević je u zagrebačkom Jutarnjem listu objavio tekst pod nazivom Naši talibani. U tom novinarskom članku zahtevao je da neki sud `stroži od Haškoga tribunala`, poput komunističkih `sudova koji su sudili kolaborantima fašizma` presudi književnicima Dobrici Ćosiću, Matiji Bećkoviću, Momi Kaporu, Rajku Petrovu Nogu, Gojku Đogu, Ivanu Aralici, Anđelku Vuletiću i Miletu Pešordi kao `kvislinškim piscima` odgovornim za zločine počinjene u agresiji na BiH, pisao je Matvejević. Pešorda je u nedeljniku `Fokus` tvrdnje P. Matvejevića imenovao verbalnim političkim atentatom `Matvejevićev verbalni atentat na Pešordu`, (Fokus br.81., str.2., Zagreb, 29. novembar 2001). Jedini od svih pomenutih tužio je Matvejevića Općinskom sudu u Zagrebu za klevetu i započeo parnicu u martu 2003. Dana 2. 11. 2005. Matvejević je proglašen krivim za zlodelo klevete i uvrede Mileta Pešorde i osuđen je na petomesečnu uslovnu kaznu, objavu presude u Jutarnjem listu o svom trošku i da plati 5000 kuna sudskih troškova. Matvejević se nije žalio na presudu već je, s direktnom podrškom hrvatskog premijera i predsednika HDZ-a Ive Sanadera, pokrenuo međunarodnu kampanju protiv presude, koja je izazvala organizovani protest više istaknutih pisaca u Evropi. Izjavio je tada da bi žalbom priznao presudu i onog ko je presudu izrekao. Presuda je 20. decembra 2005. postala pravosnažna, a njenu zakonitost potvrdio je 23.09.2009. Vrhovni sud Hrvatske i odbio zahtev glavnog državnog odvjetnika Republike Hrvatske da poništi presudu. Veliki odjek u hrvatskoj javnosti dobili su članci `Matvejevićeva vješala za hrvatske književnike` Darka Kovačića u zagrebačkom nedeljniku `Fokus` od 11 .11.2005, i politološki esej Zdravka Tomca `Predrag Matvejević brani i zastupa velikosrpska i četnička stajališta`, objavljen u zagrebačkom nedeljniku `Fokus` 25. aprila. 2008. i analiza dr. Zvonimira Šeparovića `Kleveta je ozbiljan zločin`. Tadašnji predsednik Hrvatske Ivo Josipović imenovao je Matvejevića za predstavnika Republike Hrvatske u Međunarodnoj organizaciji frankofonih država, iznoseći tvrdnje u svom pismu Le Mondu da iako je pravosnažno osuđen, Matvejević nije počinio zločin klevete i uvrede. Zbog toga je potom Josipovića napalo udruženja hrvatskih sudija. Vladimir Gredelj (bivši predsednik udruženja hrvatskih sudija) je u kolumni u Večernjem listu nazvao takav postupak Josipovića bizarnim i sramotnim ocenivši to kao krajnje neprikladno, ujedno i uvredu Vrhovnog suda Hrvatske, Matvejevićevo imenovanje na državnu dužnost kao osobe koja je javno izjavila da ne priznaje hrvatske zakone. odlično očuvana CiGa.10

Traktat o poboljšanju razuma i o putu kojim se najbolje stremi pravom spoznavanju prirode / Benedikt de Spinoza Prevod: Zlatko Šešelj Zagreb 2006. Mek povez, tekst uporedo na srpskom (hrvatskom) i latinskom jeziku, 111 strana. Knjiga je nekorišćena (nova) «Traktat o poboljšanju razuma» specifičan je dio Spinozina opusa. Riječ je, naime, o njegovu ranom, sva je prilika čak i prvom filozofskom tekstu, pisanom vjerojatno 1660., dakle na početku Spinozina petogodišnjeg boravka u Rijnsburgu u blizini Leidena i u vrijeme njegova još uvijek intenzivna studiranja Descartesove filozofije. Stoga se s pravom može pitati treba li ideje iznesene u «Traktatu» čitati kao sastavni dio Spinozina učenja u finalnom obliku, ili ih pak treba tretirati tek kao početnu etapu njegova filozofskog razvoja. Tu nedoumicu dodatno potencira činjenica daje «Traktat» ostao nedovršen i da je u takvu obliku (iako se njegovu dovršavanju Spinoza, čini se, u više navrata vraćao), objavljen u «Opera Posthuma», dakle tek nakon Spinozine smrti. Ako je vjerovati uredničkoj `Napomeni čitatelju`, Spinozu je samo smrt spriječila da dovrši tekst, no moglo bi se, čini se, za to naći ako već ne ozbiljnijih, a ono ipak filozofskijih razloga. Uostalom, čini se da je tom tekstu ili, u najmanju ruku, toj temi Spinoza namijenio i specifično mjesto u svojem filozofskom opusu. Tako u «Predgovoru» posljednjem dijelu «Etike» piše: `Kako pak i kojim putem treba usavršiti razum, te kojim umijećem valja skrbiti za tijelo kako bi moglo točno izvršavati svoje zadaće, ovamo ne spada: ovo potonje naime spada u medicinu, a ono prvo u logiku.` (E V, Praef.) Iz ovoga bi se dalo zaključiti da bi «Traktat» mogao biti njegova logika, svojevrsna propedeutika kojoj je prvenstvena svrha pripremiti ispravnu metodu spoznavanja. Tomislav Reškovac

KRATIL - Platon ILI O ISPRAVNOSTI IMENA Misao novi Sad reprint izdanje 68 str. 20 cm

Autor:: Aleksandar Genis Žanrovi:: Publicistika Izdavač:: Geopoetika Godina izdanja:: Oktobar 2017. Broj strana: 380 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 20 cm Nova knjiga Aleksandra Genisa nije kao njegove prethodne knjige. U njoj je manje književnosti, više života, a humora je isto koliko i ranije. Povratna adresa je odiseja po arhipelagu sećanja. Na svakom ostrvu (Lugansk, Kijev, Rjazanj, Riga, Pariz, Njujork i cela `Ruska Amerika`) čekaju nas autorovi preci, prijatelji i idoli. Među njima su Petar Vajl i Sergej Dovlatov, Aleksej German i Andrej Bitov, Sinjavski i Bahčanjan, Brodski i Barišnjikov, Tatjana Tolstoj i Sorokin, Hvostenko i Grebenščikov, Neizvestni i Šemjakin, Akunjin i Čhartišvili, Komar i Melamid, Novi Amerikanac i Radio Sloboda. Lutajući kao nomad po sopstvenom životu, Genis taj život sagledava kroz vitraž jedinstvenog stila: tačno, živopisno, smešno – i bez ičeg suvišnog. - Jelena Šhubina (AST) Iza prividno lakog stila (uzgred, strašno je i pomisliti koliko rada i talenta zahteva ta lakoća) Genis skriva fenomenalnu sposobnost da uoči čak i najsitnije, ali veoma važne detalje i fantastičnu analitičku sposobnost koja je u stanju da od tih detalja sintetizuje živu i sveobuhvatnu sliku, sliku koja, pored drugih vrlina, objašnjava i interpretira stvarnost mnogo tačnije i suptilnije nego neka `ozbiljna` dela. - Galina Juzefovič Ovo je vesela i korisna knjiga, zato što Genis voli ono što je smešno i korisno, a on je majstor kratkih scena, od dve rečenice, nimalo zamornih istorijskih skica i mini-anegdota koje su maksimalno nalik na aforizam. Ovo je tužna knjiga, zato što je Genisu zapala u deo najtužnija od svih časnih uloga – da bude letopisac trodecenijske književne emigracije. - Tatjana Tolstoj Svaku knjigu pišem kao da mi je poslednja, tako je to odavno krenulo. Knjigu Časovi čitanja, Kamasutra zaljubljenika u knjigu takođe sam pisao kao završnu. Ali Povratna adresa se razlikuje od ostalih po tome što je u njoj manje knjiga, a više ljudi. Postoji razlika između književnosti o književnosti i književnosti o životu. U prvom slučaju plovimo duž obale, zato što je neko drugi napisao knjige po kojima mi putujemo. U drugom slučaju – krećemo u slobodnu plovidbu, ne znajući kuda će nas ona odvesti. - Aleksandar Genis p.is.st.d.3

ISTORIJA HELENSKE ETIKE - Miloš Đurić Izdavač: BIGZ Beograd Godina izdanja: 1976. Povez: tvrd povez sa zaštitnim omotom Broj strana: 526 Pismo: latinica Stanje: vrlo dobro

na tri mesta pečat biblioteke mek povez 2010 god 94 str 21 cm c7

mek povez, format 11,5 x 16,5 cm , latinica, 228 strana TIRANIJA TRENUTKA, Tomas Hilan Eriksen, Beograd 2003 , Brzo i sporo vreme u informacionom društvu ; biblioteka XX vek; Knjiga sadrži sledeća poglavlja: I. Informaciono doba i njegovi uzgredni učinci, II.Doba knjige, sata i novca, III. Brzina, IV. Više svega, V. Nagomilavanje uvis, VI.Svakodnevni život kao lego kockice, VII. Sporo vreme sad! Tehnologija kao oblik kolektivnog iskustva uslov je progresa. Jedan od autora koji se ovim bavio je Tomas Eriksen, profesor socijalne antropologije na Univerzitetu u Oslu. U svojoj knjizi `Tiranija trenutka` on analizira problem akceleracije vremena u savremenom, informacionom društvu. c3

SVETOVI - 2002 - 394 STRANE, MEK POVEZ.

Naslov: Poetika Autor: Dr. Vinko Vitezica Izdavač: Izdavačka knjižarnica Gece Kona, Beograd Obim strana: 283 Format: 16 x 24 cm Povez: Meki Knjiga je dobro očuvana za svoje godine. Na uvodnoj stranici postoje posveta autora i pečat Miloša I. Bandića, koji je ujedno i bivši vlasnik. Povez je popustio na nekoliko mesta, ali knjiga nema nikakva zacepljenja i žvrljotine. Knjigu šaljem kao preporučenu tiskovinu nakon uplate na tekući račun, a moguće je i lično preuzimanje u Novom Sadu na mojoj adresi. Tag: Miloš I. Bandić

Naslov: Letopis Matice srpske - Oktobar 1981. Izdavač: Matica srpska, Novi Sad Format: 16 x 23 cm Povez: Meki Knjiga je jako lepo očuvana. Na koricama su primetni tragovi korišćenja, dok je unutrašnjost odlična, kao nova. Knjigu šaljem kao preporučenu tiskovinu nakon uplate na tekući račun, a moguće je i lično preuzimanje u Novom Sadu na mojoj adresi.

Nice i fasizam-Georg Lukac.Izdavac Kultura,1956 godine.Mek povez,104 str.Veoma dobro ocuvana.Mali format.

Mek povez. U vrlo dobrom stanju.

Autor:: Ugrin Popović Žanrovi:: Domaći pisci, Drama Izdavač:: Leo Commerce Godina izdanja:: 2020. Broj strana: 178 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 20 cm Ovo je roman koji je teško staviti u bilo koju određenu kategoriju. Prema rečima recenzenata i ljudi koji su ga već pročitali, mogao bi se nazvati srpskim Majstorom i Margaritom. Pre svega, ovo je višeslojno filozofsko delo, koje nas tera da preispitujemo sebe, svoj stav o dobru i zlu, svoj stav o Bogu. Čitajući ga, vi ste konstantno na granici skandaloznog i tabua, a pri tom ostajete u zoni sigurnosti. Ovo je roman nepredvidljive radnje, roman koji će vas naterati da pomislite kako je i sam Kventin Tarantino upetljao prste u smišljanje radnje. Luciferov put je roman o svrsi i potrazi za istom koja čovečanstvo prati od njegovog nastanka do danas. b7

Autor (i): Vladimir Prop Format: 19x12 cm Broj strana: 165 Izdavač i godina izdanja:Novi Sad 1984. god Mek povez Pismo: Latinica Dobro ocuvano. Visina postarine je za slanje putem preporucene tiskovine. Moje ostale knjige mozete pogledati preko sledeceg linka: http://www.kupindo.com/Clan/miloradd/SpisakPredmeta

Hiperionski spisi - Bela Hamvaš Prevod i izbor Sava Babić Sjećanja Banja Luka 1997 295 str Bela Hamvaš Bio je mađarski pisac i esejista. Hamvašova dela su uglavnom objavljena nakon njegove smrti i svi rukopisi još nisu dostupni. Rođen 1897. godine u Eperješu (danas Prešov u Slovačkoj). Studirao na filozofskom fakultetu u Budimpešti mađarski i nemački. Radio kao novinar i bibliotekar. Umro 1968. godine. Po mnogobrojnim listovima i časopisima objavljivao je eseje, studije i recenzije. Najznačajnija dela: Scientia sacra, Karneval I-II, Silvester, U odredjenom pogledu, Naime. Kao što je kroz istoriju veličina ljudskog duha bila oličena u umovima poput Sokrata, Lao-cea, Konfučija, Da Vinčija, Šekspira, Ničea, Tolstoja, tako Bela Hamvaš (1897-1968) u modernom dobu predstavlja svetli lik univerzalnog mudraca, učitelja, originalne ličnosti snažne i svestrane stvaralačke energije. Ko je Bela Hamvaš? Do skora se malo znalo o njemu, njegovo delo je bilo potpuno zanemareno sve do 70-ih godina kada su počeli stidljivo da ga prevode. I u Mađarskoj, njegovoj postojbini po jeziku, nailazio je neretko na nerazumevanje i ignorisanje javnosti. Rođen je 1897. u Prešovu (Slovačka). Otac mu je bio sveštenik i profesor mađarske i nemačke književnosti, ali i pisac. I majka je imala umetničke sklonosti. Kao mladić ranjen je na frontu, ali i psihički potpuno slomljen tako da je proveo neko vreme u psihijatrijskoj bolnici. Posle rata odbija da primi odlikovanje. Studira mađarsku i nemačku književnost, bavi se novinarstvom, ali ubrzo napušta tu profesiju smatrajući je plitkom i ponižavajućom i zapošljava se u budimpeštanskoj biblioteci. Objavljuje članke, osniva časopis Ostrvo (izašla su samo tri broja). U Drugom svetskom ratu uništena je njegova biblioteka i svi rukopisi na kojima je radio. On ne odustaje od svog nauma i, može se slobodno reći, životne misije, a to je da što većem broju ljudi približi celokupno stvaralaštvo ljudskog roda, pa se bavi uredničkim radom, izdavaštvom. Tad nastaju njegova najznačajnija dela, Antologija humana – 5.000 godina mudrosti, Scientia sacra i 100 knjiga. Njegov rad nije bio prihvaćen od strane kulturne javnosti, a u doba staljinizma je i zabranjen, a ostaje i bez posla bibliotekara. Počinje da izdržava porodicu baveći se povrtarstvom, i prodajući svoje povrće na pijaci, nastavlja da piše, a ovakva pozicija mu omogućava potpunu samostalnost i slobodu u kreativnom izražavanju jer ne zavisi ni od institucija ni od suda javnosti. Kasnije ga okolnosti primoravaju da radi kao fizički radnik u teškim uslovima, ali to ga ne sprečava da u slobodno vreme prevodi sa hebrejskog, grčkog i sanskrita, i da piše anonimno o filozofskim i mističnim temama. Bio je vedar čovek, ogromne erudicije, nepresušnih ideja i originalne misli. Njegovo delo još nije do kraja sagledano, još uvek ga otkrivamo.

Savremeni srpskohrvatski jezik 1-2 M.Stevanović Naučna knjiga,drugo izdanje,tvrd povez Knjiga I /uvod/fonetika/morfologija/653 strane, 1981. Knjiga II /sintaksa/942 strane,1979. Gramatički sistemi i književnojezička norma Stanje: Veoma dobro, potpis na predlistu.

Izdavač: Dereta Godina izdanja: 2006 Br. str.: 688 Povez: tvrdi Format: 15.5x24 Pismo: latinica Dugogodišnji sekretar i prijatelj jednog od najvećih svetskih pisaca, Johana Volfganga Getea - Johan Peter Ekerman u ovoj knjizi ispisuje svoje uspomene vezane za godine provedene uz genijalnog pisca. Ovi razgovori nisu samo dnevničke beleške već autentičan i veoma osoben presek evropske kulture i književnosti. Na preko petsto strana, sa tri registra i mnoštvom podataka i zapažanja, ova knjiga je neizostavna lektira za sve koji proučavaju klasičnu književnu baštinu, ali i za ostale. D2

NOLIT - 1973 - 340 STRANA, MEK POVEZ. NA NASLOVNOJ STRANI POTPIS BIVŠEG VLASNIKA KNJIGE.

TVRD POVEZ UNUTRASNJOST OCUVANA I CISTA KORICE KNJIGE BROJ 2 MALO LOSIJE IMA I TRAKA POGLEDAJTE SVE MOJE KNJIGE NA KUPINDU UVEK SU MOJE KNJIGE PO NAJPOVOLJNIJIM CENAMA MENJAM BILO KOJE KNJIGE IZ MOJIH OGLASA ZA STRIPOVE ILI STARE ALBUME SA SLICICAMA MOZE I SAMO SLICICE A MOZE I ZA OCUVANE GRAMOFONSKE PLOCE LP ROK, ,DJEZ, BLUZ,POP HEVI METAL I SLICNO

Opis O autoru Dodatne informacije Pojam autoriteta napisan je 1942, malo pre Nacrta fenomenologije prava (1981), s kojim je u tesnoj vezi. „Zanimljiva je činjenica kako su problem i pojam autoriteta vrlo malo proučavani“, primećuje Kožev u uvodu onoga što naziva „kratkim izlaganjem“. „Sama suština ovog fenomena retko je privlačila pažnju.“ Više od 70 godina kasnije, ova tvrdnja je zadržala validnost, uprkos nekim značajnim doprinosima. Zbog toga je ovaj pokušaj filozofskog razjašnjenja veoma vredan. Kožev pristupa analizi fenomena, razvijajući četiri čiste vrste ljudskog autoriteta, od kojih svaka odgovara određenoj teoriji: Otac (sholastika), Gospodar (Hegel), Vođa (Aristotel), Sudija (Platon). Kombinacije ovih čistih vrsta predstavljaju konkretne oblike autoriteta.

Radmilo Dimitrijević dobro očuvana na nekoliko mesta podvučen i dopisan tekat na belom delu čitko vezano za materiju

HUMANIZAM I RENESANSA U EVROPI Prosveta, Beograd 1991. 259 strana; broširan povez sa parafom vlasnika, očuvana knjiga

Autor: Domaći Vrsta: Eseji i kritike Autor:: Zoran Jeremić Žanrovi:: Antologije i monografije, Domaći pisci, Publicistika Izdavač:: Narodna biblioteka, Užice Godina izdanja:: 2020. Broj strana: 292 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 28 cm Jedinstvena monografija posvećena najvećem gradu zapadne Srbije. Trp biv fri

Reč je o pesniku koji i o poeziji i o pesnicima dosta zna, a time ne paradira. Maksimović poseduje briljantne , zgusnute i pronicljive poetičke eseje iz kojih se sluti lepa pesnička i književna kultura i duboka vezanost za poeziju i misao o njoj. Trp biv fri

Stanje kao na slikama.. Tvrd povez sa omotom. Par podvlačenja grafitnom. Izdanje 1990 godine,157 strana