Knjiga je dobro ocuvana.. Knjiga Emila Vlajkija o Zapadu i trijumfu racionalnosti! Knjiga je nastala tako što je predavajući u Kanadi na nekoliko univerziteta Vlajki od tih predavanja kasnije napravio knjigu. To olakšava čitanje i to je poseban kvalitet ove knjige. Prvi deo knjige nosi nаziv `Sаvremeno dobа i zаpаd`, i sаstoji se iz tri poglаvljа: `Kаrаkteristike Zаpаdа i njegovog odnosа sа ostаlim civilizаcijаmа`, `Verske osnove nаdmoći Zаpаdа` i `Komunizаm kаo prelаzni periood iz feudаlizmа u kаpitаlizаm`. Drugi deo knjige `Modernizаm i odnosi snаgа`, tаkođe imа tri poglаvljа: `Odnosi u društvu viđeni kаo odnosi snаgа`, `Simboličko, funkcionаlno i pojаvno` i `Dinаmikа institucionаlne vldаvine`. I treći deo, `Osnovni problemi modernitetа`, imа tri poglаvljа: `Nedovoljnа rаzvijenost`, `Nezаposlenost nа Zаpаdu` i `Socijаlnа pаtologijа`. Jedinstvena po svojoj hegelijanskoj perspektivi, svojevrsna trilogija prof.dr Emila Vlajkija, potpredsednika Republike Srpske i uglednog profesora političkih nauka i filozofa, koja predstavlja pokušaj razumevanja i opomene nad svim onim što nam se desilo u predhodnim godinama započinje knjigom „Bednici moderniteta“, u kojoj vaspostavlja svoje hegelijanske okvire i filozofsku matricu u kojoj posmatra dešavanja i tendencije kod nas i u svetu.

K028

Izdavači: PROSVETA, Beograd;INSTITUT ZA IZUČAVANJE RADNIČKOG POKRETA, Beograd 14,5x22 cm -Latinica / Tvrd povez U KNJIGAMA SE NALAZE PEČATI BIBLIOTEKE NEDOSTAJU TRI TOMA: 19, 20 i 34

Platonova Država (Πολιτεία, Politeia, oko 380. p.n.e.) predstavlja jedno od najvažnijih dela antičke filozofije, kamen temeljac savremene politikologije, ali isto tako i izvanredno književno dostignuće koje vekovima zaokuplja pažnju kako stručne javnosti, tako i tzv. „običnog” čitaoca. Pojam idealističke filozofije ovim delom dobija svoju definiciju jer Platon pišući o idealnom državnom uređenju, ne govori o već postojećoj državi, već o onoj idealnoj koju bi tek trebalo stvoriti. Bertrand Rasel je prepoznao tri dela Države: Od I−V knjige Sokrat vodi raspravu o pravičnosti. Predstavljena je utopija idealnog društva i način obrazovanja čuvara države (vojnika). U VI i VII knjizi Platon definiše „filozofe” zato što oni predstavljaju idealne vladare takve zajednice. Filozofi moraju postati kraljevi ili kraljevi moraju postati filozofi. Alegorija o pećini predstavlja centralni deo čitave knjige u kome se raspravlja o prirodi našeg obrazovanja i potrebi za njim. Treći stalež čine radnici, seljaci, trgovci i robovi. Od VIII−X knjige raspravlja se o modalitetima najboljeg (i najgoreg) državnog uređenja: timokratiji, oligarhiji, demokratiji, tiraniji. Savremeni čitaoci i teoretičari percipiraju ovo Platonovo delo pre kao teoretsko, negoli praktično uputstvo za dobro upravljanje državom. Čak i 24 veka pošto je napisano, ono nam nedvosmisleno ukazuje na neraskidivu, reklo bi se, prirodnu vezu između političkih ciljeva i njihovog uticaja na svakodnevni život ljudi. FORMAT: A5 POVEZ: MEK POVEZ BROJ STRANA:346 P2

AUTOR: G.H. von Wright NASLOV: Objašnjenje i razumevanje IZDAVAC: Nolit GODINA: 1975. POVEZ: mek (KB:166)

AUTOR: grupa autora NASLOV: Istorija filozofije 1-2 IZDAVAC: Kultura GODINA: 1946. POVEZ: tvrd, potpis mastilom na prvoj strani, pečat i nekoliko pasusa prve knjige podvučeno mastilom (KB:166)

Da nema ove mrljice na korici bila bi odlično očuvana. Sifra adp1.1

Odlično očuvana TG5

Odlično očuvana Iz sadržaja: Lukač i budimpeštanski filozofski krug: Đerđ Lukač/Đerđ Markuš/Agneš Heler/Mihalj Vajda/Andraš Hegediš...

FORMAT: A5 POVEZ: MEK POVEZ BROJ STRANA: 130 P9

Opis O autoru Dodatne informacije „Po kontraktualizmu, blagostanje pojedinaca moralno je značajno ne zato što je intrinzično vrijedno ili zato što je samoočigled­no da je unapređenje blagostanja pojedinaca is­pravnotvorna odlika, već jednostavno zato što bi pojedinac mogao razumno da odbaci argument koji njegovom blagostanju ne bi dao nikakav značaj.” T. M. Scanlon „Skenlon tvrdi da, ako bi odustao od indivi­dualističkog ograničenja, njegova kontraktu­alistička teorija ne bi više nudila ‘jasnu alter­nativu utilitarizmu’. Držim da to nije istina. Ako bi odbacio individualističko ograničenje, njegova bi formula mogla da pruži potporu različitim neutilitarnim principima. To bi ojačalo Skenlonovu teoriju i učinilo je bo­ljom alternativom utilitarizmu. ” Derek Parfit Derek Antoni Parfit (Derek Antony Parfit, 11. decembar 1942 - 1. januar 2017) bio je britanski filozof koji se specijalizirao za osobni identitet, racionalnost i etiku. Smatra se jednim od najznačajnijih i najuticajnijih moralnih filozofa s kraja 20. i početka 21. veka. Parfit se izdigao 1971. godine objavljivanjem svog prvog rada "Personal Identity". Njegova prva knjiga, Reasons and Persons (1984), opisana je kao najznačajniji rad moralne filozofije još od 1800-tih. Njegova druga knjiga, On What Matters (2011), široko je rasprostranjena i raspravljana mnogo godina pre njenog objavljivanja. Za celu svoju akademsku karijeru, Parfit je radio na Univerzitetu u Oksfordu, gde je bio viši naučni saradnik na sveučilištu All Souls College u vreme njegove smrti. Bio je i gostujući profesor filozofije na Univerzitetu Harvard, Univerzitet u Njujorku i Univerzitet Rutgers. Nagradu Rolf Schock za 2014. godinu dodelio je "za njegove revolucionarne doprinose u vezi s osobnim identitetom, poštovanjem budućih generacija i analizom strukture moralnih teorija." T.M. Skenlon (T. M. Scanlon, rođen 28. juna 1940) je odrastao u Indianapolisu, Indiana. Diplomirao je na Prinston Univerzitetu 1962, a doktorirao filozofiju na Harvardu pod mentorstvom Burtona Drebena. Godinu dana je studirao na Univerzitetu Okford na Fulbright stipendiji, a potom se vratio se na Univerzitet Prinston, gde je predavao od 1966. do 1984. Njegova disertacija i neki od njegovih prvih radova bili su iz matematičke logike, gde mu je glavno interesovanje bila teorija dokaza, ali se kasnije okrenuo etici i političkoj filozofiji, gde je razvio verziju kontraktualizma u liniji Džona Rolsa, Imanuela Кanta i Žan-Žaka Rusoa. Skenlon je objavio i važne radove o slobodi govora, jednakosti, toleranciji, osnovama ugovornog prava, ljudskim pravima, pojmovima blagostanja, teorijama pravde, kao i o temeljnim pitanjima u moralnoj teoriji. Težina 0,2 кг Dimenzije 115 × 175 × 3 cm Godina izdanja 2018 Pismo latinica Povez mek Broj stranica 136 ISBN 978-86-80484-11-2 Dimenzije 115x175

Dodatne informacije Pisac LEO ŠTRAUS Izdavač GRAFIČKI ZAVOD HRVATSKE – ZAGREB Izdanje 1980 Povez TVRDI Strana 203 Stanje Dobro Edicija TEKA

biblioteka SAZVEŽĐA NOLIT Beograd 1978 kao NOVA

biblioteka SUVREMENA MISAO ŠK zagreb 1983 kao NOVA

izdavač NOLIT Beograd 1979 broširani povez 193 str odlično očuvana sa posvetom

Snimi Odustani Trenutno nema komentara.Budite prvi koji će ostaviti svoj komentar. #=Item.User #=Item.Text Dodajte svoj komentar Kako kupovati Korak 1 - Prilikom kupovine prvo odaberite artikle koje želite da kupite. Preko glavnog menija možete lako pretraživati kategorije. Izborom neke od kategorija, otvoriće se nova stranica za izlistanim proizvodima koji samo njoj pripadaju. Korak 2 - Zatim klikom na dugme "Dodaj u listu želja" artikal će automatski biti dodat u Vašu listu želja, a klikom na dugme "KUPI", artikal će automatski biti dodat u "Vašu korpu". Korak 3 - Sa svoje liste želja možete na isti način dodavati artikle i pratiti brojno stanje artikala u korpi i njihovu ukupnu cenu. Proizvode možete unositi u korpu dok ne naručite sve što želite. Korak 4 - Ukoliko želite da odustanete od kupovine nekog proizvoda kliknite na "Korpa" gde su ispisani proizvodi koje želite da kupite pored cene kliknite na „X“ i proizvod ce biti uklonjen iz korpe. Korak 5 - Pošto ste odabrali sve artikle koje želite da kupite, kliknite na „KORAK 2“ i otvoriće Vam se obrazac za kupovinu. *Ukoliko želite da nastavite sa kupovinom i dodate još neki artikl u korpu kliknite na dugme "NASTAVI KUPOVINU"

cena je za komad Dimenzije: Osnova: 160mm x 75mm Visina: 70mm

Ključ za filter ulja sluzi za odvijanje i zavijanje filtera na motoru automobila.

Pomoću ovog utikača za pojas rešavate se frustracije koju moderni automobili nose sa sobom. iako je vezivanje pojasa obavezno dosta ljudi to ne voli a nekada jednostavno nije prakticno da vežete pojas. Tu uskače ova stvarčica i rešava vas dosadnog pištanja Ako ipak odlučite da se vežete to možete učiniti preko njega jer na gornjoj strani ima priključak za pojas. Prodaju se u paru fabrički zapakovano (Znači za dva pojasa) Dizajnirani su tako da odgovaruju na 90% automobila to jest na automobile koji za priključivanje pojasa imaju pravougaonik ili kvadrat – nije bitno kojih dimenzija. Ovaj priključak ne radi kod Chevrolet Aveo! ! !

U setu su 4 kapice ventila. Dužina kapice iznosi 1.7cm

Cena je za komad Cerade su vodootporne. Takodje su otporne na prašinu i kišu. Dimenzije: 540x175x120cm

Civilizacija i etika Albert Švajcer Albert Švajcer opisuje „problem zapadnog pogleda na svet“ kriza civilizacije i njen duhovni uzrok problem optimističkog pogleda na svet etički problem religiozni i filozofski pogledi na svet grčko-rimska etika Renesansni i postrenesansni pogledi Kant Spinoza i Lajbnic Šopenhauer i Niče, i mnogi drugi Etika posvećenosti sebi poštovanje prema životu civilizacijska moć poštovanja prema životu... ima fleku, ne utiče na čitanje

to Locke an Montesquieu odlično očuvana Velike političke teorije od Platona i Aristotela do Loka i Monteskjea Sveobuhvatan izbor ključnih ideja u političkoj filozofiji od Platona i Aristotela do Loka i Monteskjea Kao uvod u političku teoriju i nauku, ova izuzetna zbirka spisa velikih filozofa je neophodna za čitaoce filozofija. Takođe čini osnovni udžbenik za studente teorije vlade i politike. Takvi fundamentalni koncepti kao što su demokratija, vladavina prava, pravda, prirodna prava, suverenitet, državljanstvo, moć, država, revolucija, sloboda, razum, materijalizam, tolerancija i mesto religije u društvu, prate se od svog porekla, kroz njihove razvoj i promenu obrazaca, da pokaže kako oni danas vode političko razmišljanje i institucije. Među autorima u ovome su Sofokle, Platon, Artistotel, Seneka, Marko Aurelije, Ciceron, Sveti Avgustin, Akvinski, Makijaveli, Martin Luter, Kalvin, Hobs, Spinoza, Lok i Monteskje.

Novo... Mnogi će reći da je Aristotelova Metafizika vrhunac njegove filozofije. Njen uticaj na današnji način razmišljanja je neizmeran. Centralna postavka metafizičkih spisa glasi da svet postoji onakav kakav se pojavljuje i da ga mogu razumeti obični ljudi s odgovarajućim sposobnostima i uz vežbu. Naime, u suštini metafizika i izučava ono što je „iza“ prirode, ili kako Stagiranin kaže „prve principe i uzroke bivstva“. Izgradnju svoje kolosalne „prve filozofije“, Aristotel započinje temeljitom kritikom Platonove teorije ideja, na osnovu koje će se u srednjem veku odvijati čuvena rasprava o statusu univerzalija (opštih pojmova). Aristotel je prvi jasno uveo ontološku razliku, do koje posebno drži jedan od najznačajnijih savremenih filozofa Martin Hajdeger.

Opis O autoru Dodatne informacije Aleksandar Fridman (1888–1925), ruski matematičar i kosmolog, postavio je, prvi, i jedini, put u istoriji kosmologije, teoriju širenja vasione tako što je na temelju opšte teorije relativiteta ponudio nestacionirano rešenje kosmološkog problema. A po toj teoriji, vasiona je prosečno homogena i izotropna, sa srednjom je gustinom materije, gde relativne brzine kretanja dvaju kosmičkih objekata rastu srazmerno njihovom međusobnom rastojanju. Fridmanova teorija osnova je celokupne savremene kosmologije, jer je pokazala elementarno izvođenje zakona širenja vasione, njenu strukturu i metriku, gustinu njene materije, zakriv¬ljenost prostor-vremena, supersvetlosnu brzinu kretanja, tačnu formula i fizičku interpretaciju crvenog pomaka, a takođe i električni naboj u vasioni i njenu masu.