Knjiga sa zadacima iz matematike, fizike i hemije na mađarskom jeziku. Izdata je 1964. godine, u odličnom stanju. Ima 1157 strana.

Odlično očuvana knjiga. Sifra adp1.5

ALPAR LOŠONC MOĆ KAO DRUŠTVENI DOGAĐAJ - o intenziviranju i slabljenju moći Izdavač - Adresa, Novi Sad Godina - 2009 342 strana 21 cm Edicija - Biblioteka Prag ISBN - 978-86-86761-38-5 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Uvod Arheologija i genealogija neoliberalizacije Biopolitika i/ili biomoć `Nematerijalni` kapitalizam, mnoštvo, višak i kritika političke ekonomije Tajna javnog idiota Narod, mnoštvo i populacija, odnosno, moć i nemoć naroda Da li je Hana Arent populista? Savest, dobrovoljna poslušnost i parrésia Mrze li se neprijatelji? `Darovanom konju zubi se ne` `Alpar Lošonc se bavi krucijalnim pitanjima današnjice u horizontu evropske tradicije. Posredujući mišljenje Fukoa, Hane Arent, Deride, Karla Šmita, Hajdegera, Agabmena, Liotara, Deleza... ali i Aristotela, Hobsa ili Marksa on se bavi dinamikom moći u Evropi, zastupajući kritičko čitanje njenih istorijskih modaliteta u svetlu današnje konstelacije. Istražujući vidove moći u horizontu liberalizma i njegove istorije, Lošonc se bavi i nekim nemišljenim ali bitnim toposima moderne kulture od savesti, tajne kao društvenog fenomena, odnosa prijatelj neprijatelj, mržnje, dara ... kao i aktualnim problematizacijama biomoći, populizma, suvereniteta. Namera pisca nije nikako antikvarni obuhvat tema, nego propitivanje sa ciljem kritičke analize današnjice. U sklopu razmatranja u duhu političke filozofije i u duhu osobene analitičke antropologije, Lošonc demonstrira snažnu filozofsku imaginaciju koja otkriva dubinsku povezanost aktualnih društvenih i političkih vrednosti sa osnivačkim vrednostima tradicionalne evropske kulture. Nastavljajući svoja istraživanja na prethodne knjigu Suverenitet, moć, kriza, Lošonc na sugestivan i ubedljiv način zaokružuje kompleks suštinskih pitanje o dimenzijama aktualnog sveta afirmišući filozofiju kao produktivni oblik razumevanja i angažmana u stvarima opstanka.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Matematika - Opšta enciklopedija Larousse unutrasnjost ocuvana,spolja kao sto se i vidi na forografiji

Sergije Bulgakov. `Filosofija privrede.` Ruski bogotražitelјi. Beograd: Logos, 2015. 256 str. ; 20 cm. Kupljeno novo, jednom prelistano.

DRŽAVA ili o pravičnosti Platon Imperija Novi Sad 415 str Platonova Država (Πολιτεία, Politeia, oko 380. p.n.e.) predstavlja jedno od najvažnijih dela antičke filozofije, kamen temeljac savremene politikologije, ali isto tako i izvanredno književno dostignuće koje vekovima zaokuplja pažnju kako stručne javnosti, tako i tzv. „običnog” čitaoca. Pojam idealističke filozofije ovim delom dobija svoju definiciju jer Platon pišući o idealnom državnom uređenju, ne govori o već postojećoj državi, već o onoj idealnoj koju bi tek trebalo stvoriti. Bertrand Rasel je prepoznao tri dela Države: Od I−V knjige Sokrat vodi raspravu o pravičnosti. Predstavljena je utopija idealnog društva i način obrazovanja čuvara države (vojnika). U VI i VII knjizi Platon definiše „filozofe” zato što oni predstavljaju idealne vladare takve zajednice. Filozofi moraju postati kraljevi ili kraljevi moraju postati filozofi. Alegorija o pećini predstavlja centralni deo čitave knjige u kome se raspravlja o prirodi našeg obrazovanja i potrebi za njim. Treći stalež čine radnici, seljaci, trgovci i robovi. Od VIII−X knjige raspravlja se o modalitetima najboljeg (i najgoreg) državnog uređenja: timokratiji, oligarhiji, demokratiji, tiraniji. Savremeni čitaoci i teoretičari percipiraju ovo Platonovo delo pre kao teoretsko, negoli praktično uputstvo za dobro upravljanje državom. Čak i 24 veka pošto je napisano, ono nam nedvosmisleno ukazuje na neraskidivu, reklo bi se, prirodnu vezu između političkih ciljeva i njihovog uticaja na svakodnevni život ljudi. K.S.N.

DIFFERENTIAL GEOMETRY AND ITS APPLICATIONS Izdavač: Pyrkyne University, Brno, Czechoslovakia, 1987. Meki povez, 342 stranice, dobro očuvana knjiga. eng.

mek povez, format 11,5 x 16,5 cm , latinica, 228 strana TIRANIJA TRENUTKA, Tomas Hilan Eriksen, Beograd 2003 , Brzo i sporo vreme u informacionom društvu ; biblioteka XX vek; Knjiga sadrži sledeća poglavlja: I. Informaciono doba i njegovi uzgredni učinci, II.Doba knjige, sata i novca, III. Brzina, IV. Više svega, V. Nagomilavanje uvis, VI.Svakodnevni život kao lego kockice, VII. Sporo vreme sad! Tehnologija kao oblik kolektivnog iskustva uslov je progresa. Jedan od autora koji se ovim bavio je Tomas Eriksen, profesor socijalne antropologije na Univerzitetu u Oslu. U svojoj knjizi `Tiranija trenutka` on analizira problem akceleracije vremena u savremenom, informacionom društvu. c3

Autor:: Ugrin Popović Žanrovi:: Domaći pisci, Drama Izdavač:: Leo Commerce Godina izdanja:: 2020. Broj strana: 178 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 20 cm Ovo je roman koji je teško staviti u bilo koju određenu kategoriju. Prema rečima recenzenata i ljudi koji su ga već pročitali, mogao bi se nazvati srpskim Majstorom i Margaritom. Pre svega, ovo je višeslojno filozofsko delo, koje nas tera da preispitujemo sebe, svoj stav o dobru i zlu, svoj stav o Bogu. Čitajući ga, vi ste konstantno na granici skandaloznog i tabua, a pri tom ostajete u zoni sigurnosti. Ovo je roman nepredvidljive radnje, roman koji će vas naterati da pomislite kako je i sam Kventin Tarantino upetljao prste u smišljanje radnje. Luciferov put je roman o svrsi i potrazi za istom koja čovečanstvo prati od njegovog nastanka do danas. b7

Autor:: Karol Befa, Sedrik Vilani Žanrovi:: Popularna nauka Izdavač:: Centar za promociju nauke Godina izdanja:: 2021. Broj strana: 184 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 23 cm Kako i odakle dolaze ideje? Da li su kreativnoj slobodi potrebna ograničenja? Kakvu ulogu imaju rituali u razvoju misli? Karol Befa i Sedrik Vilani odgovaraju na ova, ali i druga pitanja u autentičnom dijalogu koji govori o stvaranju u njihovim svojstvenim disciplinama, matematici i muzici, kroz njihovu dugogodišnju saradnju i prijateljstvo. Kroz razgovor se ocrtavaju portreti dvojice velikih umova, koji nam pomažu da razumemo njihove ličnosti, njihov rad i njihov jedinstven put. Kako postati matematičar ili kompozitor? Kako izgleda tipičan dan u njihovim profesijama? Iza kulisa stvaralaštva otkriva susrete koji rađaju ideje, kao i način na koji te ideje pokreću stvaranje i povezuju ljude. Kompozitor i pijanista Karol Befa proglašen je za najboljeg kompozitora 2013. godine na dodeli nagrada Victoires de la Musique, šef je Katedre za umetničko stvaralaštvo na Koledžu Francuske i profesor na Visokoj normalnoj školi. Godine 2015. stekao je habilitaciju za vođenje istraživanja. Sedrik Vilani je francuski matematičar, jedan je od najtalentovanijih mladih matematičara današnjice i dobitnik Fildsove medalje za 2010, najvećeg priznanja u svetu matematike. Profesor je na Univerzitetu „Klod Bernar”, Lion 1, i član Francuske akademije nauka. Trp biv fri

Stanje kao na slikama.. Tvrd povez sa omotom. Par podvlačenja grafitnom. Izdanje 1990 godine,157 strana

Od srednjeg veka do Svetozara Markovića Izdavač: Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd Posebna izdanja, knjiga DXCV Odeljenje jezika i književnosti, knjiga 40 Autor: Dragan M. Jeremić Urednik: Erih Koš Povez: broširan Broj strana: 500 Sadržaj priložen na slikama. Odlično očuvana. S A D R Ž A J: 1. Kosmopolitsko-klasicistička struja 2. Od kosmopolitskog klasicizma do narodnjačkog romantizma 3. Narodnjačko-romantičarska struja 4. Sistematski pregled estetike 5. Književna kritika i estetika 6. Prvi teorijski pogledi na druge umetnosti osim književnosti 7. Estetika na Liceju u Velikoj školi 8. Kraj metafizičke estetike i nagoveštaji estetičkog pozitivizma 9. Estetički pogledi Svetozara Markovića 10. Opšte karakteristike rada na estetici kod Srba od srednjeg veka do Svetozara Markovića (K-143)

ZBIRKA ISPITNIH ZADATAKA IZ HEMIJE ZA STUDENTE MEDICININSKOG FAKULTETA Autori: Zorana Vujović, N. Avramović, V. Dragutinović, Ksenija Stojanović, V. Vujić-Redžić, Kristina Gopčević, B. Radosavljević, Svetlana Šljivar-Broćić, Ljiljana Zindović, Ivanka Karadžić Izdavač: Conit, Beograd Godina izdanja: 2000 Broj strana: 156 Povez: Mek Knjiga je odlično očuvana, samo su redni brojevi većine zadataka (bili) zaokruženi - stanje možete videti na fotografijama. s

Beograd 2019. Mek povez, 408 strana. Knjiga je nekorišćena (nova). R1 Velika istorija svega. „Autor elegantno iznosi dokaze i saznanja iz mnogih naučnih i istorijskih disciplina u jedinstvenoj i pristupačnoj pripovesti.“ Bil Gejts Od Velikog praska do prvih zvezda, Sunčevog sistema, života na Zemlji, dinosaurusa, homo sapijensa, poljoprivrede, ledenih doba, carstava, fosilnih goriva, sletanja na Mesec i globalizacije. I šta će se dešavati dalje. Kako smo stigli od Velikog praska do današnjeg zaprepašćujuće složenog sveta, u kome je sedam milijardi ljudi povezano u mreže tako moćne da su u stanju da preoblikuju planetu? I zašto su, s druge strane, naši najbliži rođaci primati saterani na samu granicu izumiranja? Na ova i mnoga druga pitanja Kristijan odgovara u knjizi koja će vam suštinski proširiti vidike i pojasniti zakonitosti sveta u kojem živimo. Autor prati kako su na ključnim pragovima razvoja odgovarajući uslovi omogućavali nastajanje novih oblika složenosti, od zvezda do galaksija, od Zemlje do homo sapijensa, od poljoprivrede do fosilnih goriva. Ta poslednja inovacija snabdela nas je obiljem energije, koje je čovečanstvu donelo ogromne dobrobiti, ali takođe preti da poruši sve što smo stvorili. Ovakvu priču o postanku donedavno ne bismo mogli da ispričamo – ali sada, zahvaljujući najsavremenijim saznanjima, možemo da govorimo o ljudskom postojanju sagledanom iz kosmičke perspektive. „Kristijan je pronašao veličanstven način da, služeći se istorijom, dovede u red sva naša znanja o svetu. Izvanredno dostignuće.“ – Karlo Roveli, autor knjiga Sedam kratkih lekcija o fizici i Poredak vremena „Ako ste rešili da ove godine pročitate samo jednu knjigu, neka to bude ova.“ Farid Zakarija, CNN „Putovanje kroz milijarde godina koje nam nepogrešivo prenosi suštinsku poruku: život je čudo.“ Washington Post

dijalektičko -naturalistički humanizam ili dijalektičko-humanistički naturalizam odlično očuvana ZiM.20/16

POLITIKA Aristotel Misao Novi Sad K.S.N.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Pred vama je knjiga za sva vremena i za sve koji su voleli, koji će voleti i koji vole ,,U ljubavi se oseca vise nego sto treba, pati vise nego sto misli, sanja više nego što se živi, i kaže i ono u sta ni sami ne verujemo. Zaljubljeni se danas očajno vole, kao sto sutra mogu da se očajno omrznu bez stvarnog povoda, kao što su se i zavoleli bez stvarnog povoda.` Jovan Dučić (Trebinje, 15. februar 1874 — Geri, Indijana, SAD, 7. april 1943) bio je srpski i jugoslovenski pesnik, pisac, diplomata i akademik. Jedan je od najznačajnijih pesnika srpskog modernizma i najznačajniji liričar.[1] Bio je i jedan od osnivača Narodne odbrane, nacionalne nevladine organizacije u Kraljevini Srbiji.[2] Prvu zbirku pesama Dučić je objavio u Mostaru 1901. godine u izdanju mostarske „Zore”, zatim drugu u Beogradu 1908. godine u izdanju Srpske književne zadruge. Pisao je dosta i u prozi: nekoliko literarnih eseja i studija o piscima, Blago cara Radovana i pesnička pisma iz Švajcarske, Grčke i Španije. Biran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije, a za redovnog člana izabran je 1931. godine. O godini rođenja postoje sporovi i nejasnoće. Pero Slijepčević navodi da je Dučić rođen, najverovatnije, 1872. godine u Trebinju. Veći broj istraživača tvrdi da je rođen 1874. Svetozar Ćorović u svojim sećanjima navodi (prema M. Miloševiću, Rani Dučić) da je Dučićeva godina rođenja 1872. godine. Datum rođenja bi mogao da bude 15. jun ili 15. jul. SANU kao datum rođenja navodi 5/17. februar 1871. Prema skorije pronađenim dokumentima smatra se da je rođen 15. februara 1874.[4] Dučićev otac Andrija bio je trgovac. Poginuo je u Hercegovačkom ustanku 1875. godine, a sahranjen u Dubrovniku. Majka Jovanka je umrla 1900. godine.[5] Pored Jovana i Milene imala je dvoje dece iz prvog braka sa Šćepanom Glogovcem (Ristu i Soku). Osnovnu školu učio je u mestu rođenja. Kada se porodica preselila u Mostar, upisuje trgovačku školu. Učiteljsku školu pohađa u Sarajevu 1890—1891. godine i Somboru gde maturira 1893. Učiteljevao je kratko vreme po raznim mestima, između ostalog u Bijeljini, odakle su ga austrougarske vlasti proterale zbog patriotskih pesama „Otadžbina“ („Ne trza te užas b’jede, nit’ te trza užas rana/Mirno spavaš, mila majko, teškim sankom uspavana“) i „Oj Bosno“.[6] Zbog njih Dučić biva stavljen pod istragu, a zatim, u maju 1894. godine, vlasti ga proteruju iz grada. Odmah nakon progonstva, Dučić je imao problema da ostvari novu učiteljsku službu, pa se zapošljava u manastirskoj školi u Žitomisliću.[7] Dučićev prvobitni grob u manastiru Svetog Save u Libertivilu (levo) i njegov sadašnji grob u Hercegovačkoj Gračanici (desno) Kao učitelj radi u Mostaru od 1895. do 1899. Član je društva Gusle. U društvu sa Šantićem stvorio je književni krug i pokrenuo časopis Zora. Poslednje godine boravka u Mostaru, zajedno sa prijateljem i piscem Svetozarom Ćorovićem, uhapšen je i otpušten sa posla. Iste godine odlazi na studije u Ženevu, na Filozofsko-sociološki fakultet. Proveo je skoro deset godina na strani, najviše u Ženevi i Parizu. Za to vreme održava veze sa prijateljima piscima iz Mostara, upoznaje Skerlića u Parizu, sarađuje sa mnogim listovima i časopisima (Letopis, Zora, Srpski književni glasnik). Na ženevskom univerzitetu je svršio prava i potom se vratio u Srbiju. Godine 1907. u Ministarstvu inostranih dela Srbije dobija službu pisara. Od 1910. je u diplomatskoj službi. Te godine postavljen je za atašea u poslanstvu u Carigradu, a iste godine prelazi na isti položaj u Sofiji. Od 1912. do 1927. službuje kao sekretar, ataše, a potom kao otpravnik poslova u poslanstvima u Rimu, Atini, Madridu i Kairu (1926—1927), kao i delegat u Ženevi u Društvu naroda. Potom je privremeno penzionisan. Dve godine kasnije vraćen je na mesto otpravnika poslova poslanstva u Kairu. Biran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije, a za redovnog člana izabran je 1931. Sledeće godine postavljen je za poslanika u Budimpešti. Od 1933. do 1941. prvo je poslanik u Rimu, potom u Bukureštu, gde je 1939.[8][9] godine postavljen za prvog jugoslovenskog diplomatu u rangu ambasadora, a do raspada Jugoslavije poslanik je u Madridu. U doba invazije i kasnije okupacije Jugoslavije 1941. godine Jovan Dučić je bio opunomoćeni poslanik kraljevine Jugoslavije u Madridu. Pošto je Španija priznala NDH, time prekinuvši diplomatske odnose s Jugoslavijom, u junu 1941. Dučić se povukao u neutralnu Portugaliju, u Lisabon odakle je, u avgustu iste godine otišao u SAD u grad Geri, Indijana, gde je živeo njegov rođak Mihajlo. Od tada do svoje smrti dve godine kasnije, vodio je organizaciju u Ilinois , koja je predstavljala srpsku dijasporu u Americi. Za to vreme pisao je pesme, političke brošure i novinske članke pogođen razvojem situacije u Jugoslaviji i stradanjem srpskog naroda, osuđivao je genocid nad Srbima koji je vršila hrvatska ustaška vlada. Svečano ambasadorsko odelo Jovana Dučića, Muzej Hercegovine u Trebinju Umro je 7. aprila 1943. u Geriju. Njegovi posmrtni ostaci preneseni su iste godine u portu srpskog pravoslavnog manastira Svetog Save u Libertivilu, SAD. Njegova želja je bila da ga sahrane u njegovom rodnom Trebinju. Ova poslednja želja Jovana Dučića ispunjena je 22. oktobra 2000 kada je ponovo sahranjen u Hercegovačkoj Gračanici. Prvu zbirku pesama objavio je u Mostaru 1901. u izdanju mostarske Zore, zatim drugu u Beogradu 1908. u izdanju Srpske književne zadruge, kao i dve knjige u sopstvenom izdanju, stihovi i pesme u prozi – Plave legende i Pesme. Pisao je dosta i u prozi: nekoliko literarnih eseja i studija o piscima, Blago cara Radovana i pesnička pisma iz Švajcarske, Grčke, Španije itd. O Dučićevoj poeziji Kao i Šantić, Dučić je u početku svoga pesničkog stvaranja bio pod uticajem Vojislava Ilića; ali kad je otišao na stranu, on se toga uticaja sasvim oslobodio i izgradio svoju individualnu liriku prema uzorima francuskih parnasovaca, dekadenata i naročito simbolista. U doba opšteg kulta prema modi sa Zapada, njegova je poezija odista značila novinu i osveženje, i u motivima i u izražaju. Mesto snova, patnji, čežnji i draži na svom tlu, u idealima svoje rase, on čudnom i sjajnom gipkošću uzima tuđi, zapadni i latinski ideal lepote i života, zapadni estetizam, otmen i virtuozan ali hladan, lišen dubokih zanosa i uzvišene etike. On otkriva sasvim nove motive u našoj poeziji, dotle neslućene, retka osećanja, bizarna, prefinjena. Čak i lična raspoloženja, svoju erotiku na primer, on neće reći jednostavno niti će dozvoliti da izgleda obična. On ima dvostruki strah: od vulgarnosti misli i osećanja i vulgarnosti izraza. Snaga i lepota njegove poezije je u izražaju. On je pesnika shvatio kao „kabinetskog radnika i učenog zanatliju na teškom poslu rime i ritma“. Naći najsavršeniji izražaj, to je vrhovno načelo njegove poezije. U obradi, on je odista nadmašio sve što je do njega stvarano u našoj lirici, toliko je on jak u izrazu, otmen, diskretan, duhovit i ljubak. Njegova poezija blešti slikovitošću i melodičnim ritmom. Ona je toliko neodoljiva svojim oblikom i toliko je suvereno vladala, da su se najmlađi pesnici počeli buniti protiv nje, osećajući i sami njen čar i njen pritisak ujedno. Osnovni ton cele poezije Jovana Dučića ima nečega maglovitog, mutnog, dalekog. Ljubav koju on peva ista ona koju je Lamartini pevao, koja se zbiva neznano gde, neznano kad, negde daleko, u plavoj zemlji snova. Ima u njima nečega fluidnog, talasavog, one karakteristicne neodređenosti najnovije moderne poezije, nešto što podseća na Berlenove Romanse bez reči. Vidite samo koje su njegove omiljene reči, one koje se svaki čas ponavljaju: mutan, mračan, bled, siv, sumoran, pust, mrtav, šum, tama, osama. U muzici i asocijaciji ovih reči nalazi se veći deo Dučićevih pesama Zadužbinarstvo Dučić je imao viziju da od Trebinja učini grad-muzej na otvorenom.[10] Tokom 1934. i 1935. Dučić je poslao nekoliko sanduka sa artefaktima i umetninama za gradski muzej u Trebinju. Najveći deo zbirke čine sarkofazi i skulpture.[10] Biblioteci grada Trebinja poklonio je 5000 knjiga, od kojih mnoge imaju posvete značajnih srpskih književnika koje je Dučić poznavao.[10] Celog života je sakupljao umetničke slike. U svom testamentu sve slike i nameštaj je zaveštao Muzeju grada Trebinje.[10] Nakon njegove smrti organizovana je aukcija na kojoj je glavnica zbirke rasprodana na aukcijama sa ciljem da se sakupe sredstva za izgradnju grobne crkve u Trebinju i prenošenje posmrtnih ostataka. Od čitave kolekcije tek dve slike iz 16. i 17. veka se danas nalaze u trebinjskom muzeju.[10] Privatni život Spomenik Jovanu Dučiću u rodnom Trebinju U jesen 1893. godine, na balu u tek sagrađenom hotelu „Drina“ u Bijeljini, mladi i ambiciozni učitelj Dučić susreće tek svršenu učenicu Trgovačke škole Magdalenu Nikolić. S njom se tajno verio 5. novembra 1893. godine, a njihova prepiska će se nastaviti i nakon Dučićevog odlaska iz Bijeljine i prelaska u Mostar na učiteljovanje od 1895. do 1899. godine. Jedan deo te korespondencije je sačuvan, kao i pismo koje je Dučićev prijatelj i pesnik Aleksa Šantić uputio Magdaleni 6. aprila 1901. godine moleći je da pomogne u prikupljanju pretplate za svoje „Pesme“. Ljiljana Lukić, profesorka u penziji, čuva u ličnom vlasništvu prepisku između Dučića i Magdalene. Profesorka Ljiljana Lukić navodi da je Dučić kratko stanovao u kući Magdalene Nikolić koja je živela sa sestrom. Posle raskida sa Dučićem, Magdalena se zarekla da nikada više neće izaći iz kuće. „Kao kakva romaneskna heroina, živela je od uspomena i jedine srećne trenutke nalazila je u čitanju pisama i pesama čoveka koga je volela“, zaključuje profesorka Lukić. Dučićeva tajna verenica u amanet je ostavila da joj nakon smrti na spomenik uklešu sledeće reči, koje se i dan danas čitaju na bijeljinskom groblju: „Maga Nikolić-Živanović, 1874-1957, sama pesnik i pesnika Jove Dučića prvo nadahnuće“. Dvadeset godina pre Magdalenine smrti, Dučiću je, dok je bio opunomoćeni ministar Kraljevine Jugoslavije, stigla molba koja svedoči o dubokom tragu koji je Dučić ostavio u Bijeljini. Pevačko društvo „Srbadija“ tražila je od ministra pomoć za izgradnju doma za potrebe društva. „Na prvom mestu, u ovome idealnom poslu, društvo je slobodno da Vam saopšti da bi želelo i da bi bilo srećno, ako vidi da vaš dom ’Srbadije’ bude sazidan i nazvan Zadužbina pesnika Jovana Dučića-Srbadija“, stoji između ostalog u pismu poslatom 1937. upućenog ministru Dučiću. Na margini pisma stoji Dučićev rukopis: „Poslao 6. decembra 1937. godine prilog od 1000 din. Molio da neizostavno nazovu svoj dom imenom velikog pesnika Filipa Višnjića, njihovog najbližeg zemljaka“. Ambasada Srbije u Mađarskoj nalazi se u kući koju je Jovan Dučić dobio na poklon od jedne Mađarice, a potom je poklonio državi.[11] Iz ljubavne veze sa glumicom Jovankom Jovanović imao je vanbračnog sina Jovicu koji se kao mlad ubio.[12] U Ženevi je proveo sedam godina života i tu mu je podignuta spomen ploča 2018. godine.[13] Za rodno Trebinje je pisao da je posle Beograda možda najistaknutiji grad koji imamo.[10] Nagrade Orden Svetog Save[14] Orden jugoslovenske krune[14] Orden Spasitelja, Grčka[14] Orden italijanske krune, Kraljevina Italija[14] Orden Nila, Egipat[14] Orden rumunske zvezde, Rumunija[14] Orden belog lava, Čehoslovačka[14] Orden za zasluge Kraljevina Mađarske[14] Član književnog društva Parnasos, Grčka[15] Počasni član društva engleskih književnika u Londonu[10] Nagrada „Jovan Dučić“ Nagrada `Jovan Dučić` je nagrada za pesništvo. Dodeljuje se svake godine tokom manifestacije `Dučićeve večeri` u Trebinju.[16] Bibliografija Spomenik Jovanu Dučiću ispred Pedagoškog fakulteta u Somboru Odlikovanja Jovana Dučića u Muzeju Hercegovine u Trebinju Pjesme, knjiga prva, izdanje uredništva Zore u Mostaru, 1901. Pesme, Srpska književna zadruga, Kolo XVII, knj. 113. Beograd, 1908. Pesme u prozi, Plave legende, pisano u Ženevi 1905. Beograd, 1908. Pesme (štampa „Davidović“), Beograd, 1908. Pesme, izdanje S. B. Cvijanovića, Beograd, 1911. Sabrana dela, Knj. I-V. Biblioteka savremenih jugoslovenskih pisaca, Beograd, Izdavačko preduzeće „Narodna prosveta“ (1929—1930). Knj. I Pesme sunca (1929) Knj. II Pesme ljubavi i smrti (1929) Knj. III Carski soneti (1930) Knj. IV Plave legende (1930) Knj. V Gradovi i himere (1930) Knj. VI Blago cara Radovana: knjiga o sudbini, Beograd, izdanje piščevo, 1932. (tj. okt. 1931[17]) Gradovi i himere, (Putnička pisma), Srpska književna zadruga, Kolo XLII, Knj. 294. Beograd, 1940. Federalizam ili centralizam: Istina o “spornom pitanju“ u bivšoj Jugoslaviji, Centralni odbor Srpske narodne odbrane u Americi, Čikago, 1942. Jugoslovenska ideologija: istina o “jugoslavizmu“, Centralni odbor Srpske narodne odbrane u Americi, Čikago, 1942. Lirika, izdanje piščevo, Pitsburg, 1943. Sabrana dela, Knj. X Jedan Srbin diplomat na dvoru Petra Velikog i Katarine I – Grof Sava Vladislavić – Raguzinski, Pitsburg, 1943. Sabrana dela, Knj. VII-IX (Odabrane strane). Rukopise odabrali J. Đonović i P. Bubreško. Izdanje Srpske narodne odbrane u Americi, Čikago, 1951. Sabrana dela, (uredili Meša Selimović i Živorad Stojković), Svjetlost, Sarajevo, 1969. Sabrana dela, (uredili Meša Selimović i Živorad Stojković. Pregledao i dopunio Živorad Stojković), BIGZ, Svjetlost, Prosveta, Beograd-Sarajevo, 1989.

Stanje kao na slikama.. Izdanje 1988 godine,531 strana.. Fleka sa strane.. unutra očuvana

Kultura Beograd 1966. 496 str tvrd povez nigde nije podvlačeno format 22 cm sadržaj Moto Predgovor Živojin Simić Prorok Isaija, Beseda prva Eklesijast, Hvalimo sad savne ljude Gotama Buda, Beseda Kandareko Temistokle, Beseda pred persijskim carem Volumnija, Beseda pred Koriolanom Prodik, Herakle na raskrsnici Perikle, Nadgrobna beseda Kraljica Artemisija, Prva beseda caru Kserksu Kraljica Artemisija, Druga beseda caru Kserksu Dionisije, fokejski vojvoda, Beseda Jonjanima Sokrat, Odbrana pred atinskim sudom Isokrat, Na zboru Likurg, Protiv Leokrata Demosten, O vencu Aleksandar Makedonski, Beseda u Opidu Hanibal, Beseda uoci bitke kod Ticina Gaj Marije, Beseda protiv optimata Adherbal, Beseda u Senatu Marko Tulije Kikeron, Prva beseda protiv Katiline Marko Tulije Kikeron, Druga beseda protiv Katiline Marko Tulije Kikeron, O vrednosti poezije Kremutije Kord, Beseda Isus Hristos, Beseda na gori Jovan Zlatousti, Beseda na Usekovanja a4a

ALGEBRAIC HOMOTOPY: Hans Joachim Baues Izdavač: Cambridge University Press, Cambridge, 1989. Tvrdi povez, 466 stranica, odlično očuvana knjiga. eng.

Prof. S.Mintaković ZBIRKA ZADATAKA IZ ALGEBRE SA UPUTAMA I REZULTATIMA I dio (prema programu I razreda škola drugog stepena), III prerađeno izdanje, Zavod za izdavanje udžbenika Sarajevo, format 24 cm, meki povez, ilustrovano, strana 228. Knjiga je POTPUNO ČISTA između korica! Priložen SADRŽAJ knjige!

Studija koja na zanimljiv i originalan način koherentno izlaže Adornovu filozofiju u celini i nudi mogući ključ za njenu interpretaciju. odlično očuvana ZiM.20/16

DAN GRAF - 2004 - 274 STRANE, TVRD POVEZ.

zaštita `79 148 str odlično očuvana ( odvojio se jedan list) zaštita `82 436 str odlično očuvana neke od obrađenih tema: -zaštitne zone izvorišta -dezinfekcija vode za piće -jezera i aukumulacije-njihov kvalitet i uticaj na životnu sredinu -standardi kvaliteta obalnog mora sa gledišta višenamenske zaštitei korišćenja -iskustva u istraživanju kvaliteta površinskih i podzemnih voda -problemi kvaliteta vode u akumulacijama za vodosnabdevanje -specifični problemi snabdevanja naselja i industrije rečnim vodama -inovacije u domenu tehnologije i opreme za prečišćavanje voda

Duh i realnost: Temelji bogočovječje duhovnosti Zagreb 1985. Mek povez, zaštitni omot, 189 strana. Knjiga je odlično očuvana. R13 Sadržaj: Predgovor I. Realnost Duha, Duh i bitak II. Znakovi Duha III. Objektivacija Duha, Simbolizacija i realizacija IV. Smisao askeze V. Zlo i patnja kao problemi Duha VI. Mistika, njezina proturječja i postignuća VII. Nova duhovnost, ostvarenje Duha BIBLIOGRAFIJA .