Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
1-25 od 1321 rezultata
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
-
Mašine i alati chevron_right Ručni alat i rezervni delovi
Ključ viličasti 4x4.5 Unior
-
Mašine i alati chevron_right Ručni alat i rezervni delovi
Unior Kljuc nas.1/2 190/1 12p 18
-
Mašine i alati chevron_right Ručni alat i rezervni delovi
Unior Kljuc kovani nas.231-1/2 13
-
Mašine i alati chevron_right Ručni alat i rezervni delovi
Unior Kljuc Impact nas.231-1/2-12
-
Mašine i alati chevron_right Ručni alat i rezervni delovi
Cekic sa fiber drskom od 400 gr Sparta
-
Mašine i alati chevron_right Ručni alat i rezervni delovi
Cekic tesarski sa drvenom drskom 225 gr Proizvođač Sparta
Klešta GD sečice 160mm 674 izrađene su od specijalnog alatnog čelika sa obloženim ručkama. Klešta GD sečice 160mm 674 koja se mogu koristiti za širok dijapazon radova. Klešta GD sečice 160mm 674 vrlo kvalitetne izrade, olakšaće vam poslove različitih vrsta. Klešta GD sečice 160mm 674 predstavljaju idealan izbor za vas.
Proizvodna linija Pribor PRO Opis kompleta : 1 PZ1 umetak 1 PZ2 umetak 1 PZ3 umetak Vrsta pakovanja Kombinovano kartonsko / plastično pakovanje, Tight Pack, sa evro-otvorom Jedinica pakovanja za prodaju 3 Kom. Proizvodna linija Pribor PRO Opis kompleta : 1 PZ1 umetak 1 PZ2 umetak 1 PZ3 umetak Vrsta pakovanja Kombinovano kartonsko / plastično pakovanje, Tight Pack, sa evro-otvorom Jedinica pakovanja za prodaju 3 Kom.
Stanley skalpel “SM 9” 9 mm. Dimenzije: 130 x 9 mm. Kućište je podeljeno na dva dela, što omogućava brzu zamenu oštrice. Dodatak za lomljenje oštrice je smešten u ručku, što omogućava veću sigurnost. Postoji dugme koje služi za uvlačenje/izvlačenje oštrice i ono može biti u više pozicija.
Ecce homo Autor: Fridrih Niče ISBN: 978-86-7157-458-7 Godina izdanja: 2016 Format: 21 cm Broj strana: 135 Povez: Broš Pismo: Ćirilica opis, Poslednja knjiga koju će Niče, u dramatičnim okolnostima, napisati (1888) samo nekoliko nedelja pre svog konačnog sloma, a koja će prvi put biti objavljena tek 1908. U njemu autor dočarava sopstveno viđenje svoga dela, razvoja i, uopšte, života. Kataklizmički ispituje likove s kojima se poistovećuje i kataklizmički najavljuje svoje daljnje razotkrivanje svih vrednosti. To je konačan izraz Ničeovog glavnog uverenja. Njegova duhovna oporuka.Filozofsko delo pisano pred smrt, ima izvesno vidovito predosećanje, svojstveno ljudima intenzivne duše i velike usamljenosti. Testament velikog filozofa, namenjen samo odabranima i retkima, nasuprot volji samog Ničea štampan i priređen za sve nas. Filozofsko delo pisano pred smrt, ima izvesno vidovito predosećanje, svojstveno ljudima intenzivne duše i velike usamljenosti. Testament velikog filozofa, namenjen samo odabranima i retkima, nasuprot volji samog Ničea štampan i priređen za sve nas. 07
-
Mašine i alati chevron_right Ostalo
kvalitetna gedora..chrom vanadium..dodatni popust ako kupite bar jos jedan predmet sa moog naloga..
Knjiga je u dobrom stanju. Svetovi,Novi sad,1992. 235 strana,17cm ,,Ролан Жерар Барт (франц. Roland Gérard Barthes; Шербур Октевил, 12. новембар 1915 – Париз 25. март 1980) био је француски теоретичар књижевности, филозоф, књижевни критичар и семиотичар. Његово поље интересовања било је широко. Извршио је снажан утицај на развој структурализма, семиотике, егзистенцијализма, марксизма, антропологије и постструктурализма. Барт је рођен 12. новембра 1915. у Шербуру у Нормандији као син Анријете и Луја Барта, поморског официра.[2] Отац му је погинуо 1916. на Северноме мору за време Првог светског рата. Са једанаест година заједно са мајком преселио се у Париз, но упркос пресељењу Барт је читав живот остао везан за свој родни крај. На париској Сорбони, коју похађа од 1935. до 1939, показује се амбициозним учеником. У том раздобљу боловао је од разноразних болести, укључујући и туберкулозу, због које је много времена провео у изолацији санаторијума.[3] Учестали здравствени проблеми негативно су утицали на његову академску каријеру и полагање испита. Због лошег здравља био је ослобођен војне службе. Од 1939. до 1948. радио је на добијању дипломе из граматике и филологије, издао је своје прве академске радове, суделовао је у медицинским студијима, али се и даље борио са лошим здравственим стањем. Године 1948. вратио се искључиво академскоме раду, те је добио неколико краткорочних послова на институтима у Француској, Румунији и Египту. Истовремено писао је за париски левичарски часопис Борба (Combat), а ти чланци су временом израсли у књигу Le degré zéro de l`écriture (1953). Наредних седам година провео је у Centre national de la recherche scientifique где је студирао лексикологију и социологију.[4] Такође, у томе периоду почео је да пише популарни серијал есеја за часопис Les Lettres Nouvelles у којима је побијао митове популарне културе (касније су есеји окупљени и објављени у збирци Митологије изданој 1957. године).[5] Познавајући у извесној мери енглески језик, Барт је предавао на Мидлбери колеџу 1957. године и спријатељио се са будућим енглеским преводиоцем великог дела његовог рада, Ричардом Хауардом, тог лета у Њујорку.[6] Ране шездесете провео је истраживајући семиотику и структурализам. Многи његови радови су критиковали постојеће традиционалне академске погледе књижевне критике. Његове идеје довеле су га у јавни сукоб са Ромоном Пикаром, који га је напао у тексту Нова критика због наводног недостатка поштовања према францускпј књижевној традицији. Барт му је одговарио у своме делу Критика и истина из 1966. где је оптужио стару грађанску критику за мањак бриге о нијансама и финоћи језика, те о селективној неукости у критици дијалектичких теорија (као што је на пример марксизам). До касних шездесетих Барт је стекао велики углед. Путује у САД и Јапан те одржава презентације. Своје најпознатије дело, есеј Смрт аутора, које служи као један од основних прелазних радова у истраживању логике структуралистичке мисли, објавио је 1967. године. Наставио је да доприноси заједно са Филипом Солером авангардном књижевном часопису Tel Quel, где се развијају сличне идеје Бартовим. Барт објављује књигу С/З 1970, у којој је анализирао Балзакову приповетку Саразин. Током седамдесетих наставио је градити књижевну критику, те развија појмове текстуалности и књижевничке неутралности. 1971. гостује као предавач на универзитету у Женеви. Године 1977. био је одабран за предавача на катедри за књижевну семиологију на Колежу де Франс у Паризу. Исте године његова мајка Анријета Барт, са којом је живео 60 година умире. Његово последње велико дело Мрачна комора је делом есеј о природи фотографије, а делом помирење са смрћу његове мајке. Дана 25. фебруара 1980. Барта је ударио аутомобил, након што је напустио забаву, коју је одржао Франсоа Митеран. Месец дана касније умиро је од последица повреде.``