• Evro Giunti Beograd • 2015. • 307 strana Autor:: Patrik Li Žanrovi:: Trileri Izdavač:: Evro Book Broj strana: 307 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 21 cm Dok u radu pokušava da nađe zaborav, Sem Drajden, bivši specijalac i pripadnik Delta odreda i ne pomišlja da je pred njim još jedna besana, sudbonosna noć iznenadan poziv od nekadašnje koleginice, Kler Danam, mahnita vožnja kroz sablasnu pustinju Mohave i tragično otkriće na skrajnutoj pustopoljini neočekivano će ga pretvoriti u ranjiv plen. Ali Drajden nije navikao da ga love. Zato će Kler morati da mu objasni šta se krije iza njenog poziva, kako je saznala za otete devojčice u napuštenoj prikolici u pustinji i zašto su njih dvoje morali da pobegnu pre dolaska policije na mesto zločina. Ipak, Drajden nije očekivao da će objašnjenje biti strašnije od pakla i zagonetnije od nastanka sveta. Njegovoj prijateljici u ruke je dospela sprava koja ima moć da promeni tok događaja, da utiče na budućnosti a neumoljiv Treći Njutnov zakon potvrđuje da svaka akcija izaziva reakciju. Dok Drajden pokušava da raskrinka grupu moćnika rešenih da pomoću sprave promene svet, za petama mu je nepokolebljiva istražiteljka FBI-ja Marni Kalvert. „Patrik Li svrstava se među najbolje autore akcionih trilera [...] njegove knjige raspaljuju maštu čitalaca širom sveta.“ Kirkus rivju „Patrik Li je izuzetno darovit pisac, a njegovi zapleti su napeti, vispreni i potpuno uverljivi.“ Li Čajld c7

Autor:: Pola Hokins Žanrovi:: Trileri Izdavač:: Vulkan izdavaštvo Godina izdanja:: 2021. Broj strana: 265 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 21 cm Lora je devojka sa kojom je Danijel Saderland, žrtva, proveo poslednju noć. Već poznata policiji, živi sama i bez ljubavi. Neki bi je čak nazvali opasnom. Mirijam je radoznala komšinica koja je otkrila telo i pozvala policiju, sakrivši pritom poneku informaciju. Jednom je neko ukrao njenu priču i nikada nije platio za to. Karla je Danijelova tetka. U srcu nosi neizlečivu patnju, zbog čega ne veruje nikome. Zna da su i dobri ljudi sposobni za užasna dela. Tri žene koje se ne poznaju, ali imaju nešto zajedničko: u svakoj od njih, iz različitih razloga, tinja ogorčenost, kao žar ispod pepela. Koliko dugo tajne mogu da ključaju pre nego što eksplodiraju? Možda je za jednu od njih kucnuo čas da pronađe mir, da u plamenu ispravi nepravde. Jer nevini ili krivi, svi smo oštećena roba. A neki su oštećeni dovoljno da ubiju. c7

Povez Mek Godina 2015 Format 145x205 Broj strana 336 Koliko dobro zaista poznajete svoje najbliže? Koliko daleko ste spremni da odete da biste saznali istinu o onima koje volite?Ona voli svog supruga. Opsednuta je zgodnim strancem.Ona je posvećena majka. Spremna je da žrtvuje sve.Ona zna šta radi. Potpuno je van kontrole.Ona je nevina. Kriva je kao sam đavo.Ona živi dva života. Mogla bi da izgubi oba.Sve je samo predstava u kojoj glumim sebe. To nisam ja. Pitam se ko koga vreba. Pitam se ko je mačka, a ko miš?„Triler koji će okrenuti vaš svet naopačke!“ – Entertejnment vikli„Votson je neprikosnoveni gospodar napetosti.“ – Ivning standard c7

Autor:: Mats Strandberg Žanrovi:: Horor, Trileri, StarWay, StarWay Izdavač:: Vulkan izdavaštvo Godina izdanja:: 2021. Broj strana: 352 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 21 cm Večeras će putnici krenuti na krstarenje između Švedske i Finske. Svi žele samo jedno, da se zabave po svaku cenu. Bilo da traže ljubav svog života ili beže od demona svakodnevice: noć je duga, a alkohol se toči u ogromnim količinama. Međutim, neobična žena i njen sin unose nemir među putnike, kao da se sa njima ukrcalo i neko drevno zlo. Brod postaje smrtonosna klopka, a strah se širi Baltičkom harizmom. Usred noći, iznenada su odsečeni od spoljašnjeg sveta. Nemaju gde da pobegnu i nema načina da se uspostavi veza sa kopnom. I niko ne zna kome da veruje. Odnosi će biti stavljeni na probu. Obični ljudi biće primorani da postanu heroji. Ali ono što se dešava ove noći može da izvuče i ono najgore iz njih. c7

Format: 13x20 cm Broj strana: 447 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 2. septembar 2017. „Najpromišljeniji i najneverovatniji kriminalistički roman koji ćete pročitati ove godine.“ Dayton Daily News „Još koju sekundu i Ted Mekej bi prosvirao sebi slepoočnicu, kad se zvono na ulaznim vratima kuće oglasilo uporno zvoneći.“ Ted je bogat i ima savršenu porodicu: ženu i dve divne ćerke. Niko ne bi mogao da zamisli šta ga je navelo da donese tako drastičnu odluku da digne ruku na sebe. Kada čuje da zvono neprestano zvoni, prva reakcija mu je da se ne obazire na to i da povuče oroz jednom zauvek. Ali tada otkriva poruku skrivenu među svojim stvarima; poruku sa svojim rukopisom za koju se ne seća da ju je napisao: „Otvori vrata. To ti je poslednji izlaz.“ Na vratima zatiče neznanca po imenu Linč, koji ne samo da zna šta se Ted sprema da učini nego mu iznosi predlog koji je teško odbiti: plan da se spreči da njegova porodica pati zbog tragičnih posledica samoubistva. Ako ubije drugu dvojicu, jednog okorelog kriminalca i jednog čoveka koji umire od raka, Ted će takođe postati nečija meta i njegova smrt neće osramotiti porodicu. On prihvata ponudu i ne pomišljajući da je to samo početak jezive igre smicalica i podmetanja. Neprestano misli na ubistva i čini mu se da su žrtve o njemu znale neobično mnogo. Još je bizarnije što on prepoznaje mesta i ljude koje ne bi trebalo da je ikada ranije sreo. Dok Ted polako gubi razum, naviru mračne tajne iz njegove prošlosti. „Istina, iluzija i mračna obmana prožimaju ovu priču potpuno zaokupljajući vašu pažnju. Aksat je od onih pisaca koje volite baš zato što im nijednog trenutka ne možete verovati. Bićete u neizvesnosti do poslednje stranice.“ The New York Times Book Review c6

A B C ... - Agata Kristi ABC UBISTVA The ABC murders Kosmos (Beograd), Jugoslavija 1959.god. 252 str. Prevod: Ksenija Pešić i Nikola Mos Zelena biblioteka knjiga br. 34 L. 3.ORM. 5. + KUT.

ZLOČIN U HEZELMURU - Agata Kristi Murder at Hazelmoor Zločin u Hezelmuru Kosmos (Beograd), Jugoslavija 1959.god. 223 str. Prevod: Andjelija Ninčić Zelena biblioteka knjiga br. 37 L. 3.ORM. 5. + KUT.

LEŠ U SARKOFAGU- Agata Kristi Kosmos,Beograd,1960. 236 strana Zelena biblioteka broj 40 mek povez Agata Kristi Agata Kristi je najobjavljivanija autorka svih vremena. Jedino Biblija i Šekspir premašuju ukupni tiraž njenih dela – prodato ih je milijardu na engleskom jeziku i još milijardu u prevodu na stotinu drugih jezika. Napisala je osamdeset detektivskih romana i zbirki priča, devetnaest pozorišnih komada, dva memoarska dela i šest ljubavnih romana pod pseudonimom Meri Vestmakot. U pisanju detektivske proze prvi put se okušala dok je za vreme Prvog svetskog rata radila u jednom bolničkom dispanzeru. Već u svom prvencu, naslovljenom Tajanstveni događaj u Stajlsu, stvorila je sada legendarnog Herkula Poaroa. Potom je u romanu Ubistvo u parohijskom dvoru, objavljenom 1930.godine, uvela među čitalaštvom mnogo voljenu gospođicu Džejn Marpl. Od ostalih likova koji se pojavljuju u više njenih romana tu su Tomi i Mrvica Beresford, privatni detektiv Parker Pajn i detektivi Skotland jarda viši inspektor Batl i inspektor Džap. L. 3.ORM. 5. + KUT.

NOLIT - 1973 - 340 STRANA, MEK POVEZ. NA NASLOVNOJ STRANI POTPIS BIVŠEG VLASNIKA KNJIGE.

Opis O autoru Dodatne informacije Pojam autoriteta napisan je 1942, malo pre Nacrta fenomenologije prava (1981), s kojim je u tesnoj vezi. „Zanimljiva je činjenica kako su problem i pojam autoriteta vrlo malo proučavani“, primećuje Kožev u uvodu onoga što naziva „kratkim izlaganjem“. „Sama suština ovog fenomena retko je privlačila pažnju.“ Više od 70 godina kasnije, ova tvrdnja je zadržala validnost, uprkos nekim značajnim doprinosima. Zbog toga je ovaj pokušaj filozofskog razjašnjenja veoma vredan. Kožev pristupa analizi fenomena, razvijajući četiri čiste vrste ljudskog autoriteta, od kojih svaka odgovara određenoj teoriji: Otac (sholastika), Gospodar (Hegel), Vođa (Aristotel), Sudija (Platon). Kombinacije ovih čistih vrsta predstavljaju konkretne oblike autoriteta.

Knjiga kao nova. ISBN: 978-86-517-0340-2 Broj strana: 239 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 18 cm Godina izdanja: 2016 Izdavač: Liber Novus Najpoznatiji detektiv na svetu odbija da poveruje u upletenost natprirodnih pojava u njegov nov slučaj koji ih vodi u Lamberlej, jedno zabačeno seoce u Saseksu. Pored ove priče, knjiga sadrži i sledeće avanture Šerloka Holmsa : ’’Čuveni klijent’’, ’’Izbeljeni vojnik’’, ’’Mazarenov dragulj’’, ’’Tri zabata’’ i ’’Tri Garideba’’.

Stanje kao na slikama.. Tvrd povez sa omotom. Par podvlačenja grafitnom. Izdanje 1990 godine,157 strana

Od srednjeg veka do Svetozara Markovića Izdavač: Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd Posebna izdanja, knjiga DXCV Odeljenje jezika i književnosti, knjiga 40 Autor: Dragan M. Jeremić Urednik: Erih Koš Povez: broširan Broj strana: 500 Sadržaj priložen na slikama. Odlično očuvana. S A D R Ž A J: 1. Kosmopolitsko-klasicistička struja 2. Od kosmopolitskog klasicizma do narodnjačkog romantizma 3. Narodnjačko-romantičarska struja 4. Sistematski pregled estetike 5. Književna kritika i estetika 6. Prvi teorijski pogledi na druge umetnosti osim književnosti 7. Estetika na Liceju u Velikoj školi 8. Kraj metafizičke estetike i nagoveštaji estetičkog pozitivizma 9. Estetički pogledi Svetozara Markovića 10. Opšte karakteristike rada na estetici kod Srba od srednjeg veka do Svetozara Markovića (K-143)

dijalektičko -naturalistički humanizam ili dijalektičko-humanistički naturalizam odlično očuvana ZiM.20/16

Magia sutra - Bela Hamvaš Banja Luka 1997 str. 110, meki povez, Roden 1897. godine u Eperješu (danas Prešov u Slovackoj). Studirao na filozofskom fakultetu u Budimpešti madarski i nemacki. Radio kao novinar i bibliotekar. Umro 1968. godine. Po mnogobrojnim listovima i casopisima objavljivao je eseje, studije i recenzije. Najznacajnija dela: Scientia sacra, Karneval I-II, Silvester, U odredjenom pogledu, Naime.

FILOZOFIJA VINA - Bela Hamvaš Ko pročita vina drugačije će piti i drugačije razgovarati, ne samo o vinu. Još dok bude čitao, misliće na svoje prijatelje s kojima je pio vino i s kojima će opet piti i razgovarati. Neće odoleti - probudiće ih u nevreme telefonom - i pročitati nekoliko Hamvaševih misli o vinu, ženi, životu. Hamvaš je mudrac koji sasvim drugačije promišlja svet koji, misli on, zaslužuje bolju sudbinu, kao i čovečanstvo, zato on otkriva i nudi drugačije vrednosti od onih koje su vladajuće. Treba otkriti ljudsku suštinu i vratiti se istinskim i dubokim vrednostima koje se nalaze zanemarene u svakom čoveku. Da bi to potkrepio i čulno približio svakom čoveku, poslužio se vinom, i na tom sakralnom piću prikazao vrednosti kojima treba težiti, kojima se treba vratiti. Zaboravili smo suštine života, srljamo obuzeti marginalnim vrednostima i ne primećujemo gde se već sada nalazimo. Kažemo: kriza! A i dalje hoćemo da živimo lagodno kao da se oko nas ništa nije ni dogodilo. Hamvaš preporučuje da se zaustavimo, osvrnemo oko sebe, popijemo čašu dobrog vina: možemo se još spasiti. Sve je poljuljano, ali život može da se vrati pravim vrednostima. Čak nam i ne treba mnogo: istovremeno ne možemo pojesti dva ili tri ručka; ali možemo zapaziti velike istine i pokušati im krenuti u susret, sami, s prijateljima, porodicom. Hamvaševa misao je okrepljujuća, svima dostupna. (Ako nekome nije, vreme je da se zabrine za sebe.) Filozofija vina je prijatna ulaznica u čudesno delo Bele Hamvaša. Ko pročita Filozofiju vina, potražiće još koji primerak knjige i prvom prilikom je poklanjati najprisnijim prijateljima. Svako dobija po kap blagoslova. Sava Babić (prevod) Izdavač: Sjećanje Banja Luka 1997 Roden 1897. godine u Eperješu (danas Prešov u Slovackoj). Studirao na filozofskom fakultetu u Budimpešti madarski i nemacki. Radio kao novinar i bibliotekar. Umro 1968. godine. Po mnogobrojnim listovima i casopisima objavljivao je eseje, studije i recenzije. Najznacajnija dela: Scientia sacra, Karneval I-II, Silvester, U odredjenom pogledu, Naime. Stanje odlično kao novo

Sistem i egzistencija, Danilo Pejović um i neum u savrmenoj filozofiji Tvrdi povez, 270 str, Zora Zagreb 1970, vrlo dobro očuvano, bez oštećenja.

Radoslav Djokić - Istorija estetike 1-3 Izdavač: Službeni glasnik Beograd Strana: 486+420+682 tvrdog poveza Novo, nekorišćeno.

KRITIJA - Platon PRIPOVEST O ATLANTIDI misao Novi Sad Preveo Miloš Đurić

POLITIKA Aristotel Misao Novi Sad K.S.N.

IP knjiga Beograd , Neven Zemun 2004. 235 str brosiran povez knjiga je nova , nekoriscena

Mek povez, 468 strane, 2009 godina Izdavac: Pocket books Knjiga ocuvana P1/1 When at last Zac became aware, he found himself in a place that had been stripped of every shred of colour. Some pain was like that, so intense, so personal, that it tore away all subtlety from the world and left nothing but obliterating darkness and flashes of blinding, impenetrable light.... The pain they had inflicted had been, literally, unimaginable. The sort of pain that makes a man do anything, say anything, to make it stop. Zac Kravitz has upset someone. Someone very important. He has been tortured and cast, barely alive, into an ancient prison deep in the republic of Ta’argistan. Bordering Russia, China and Afghanistan and ringed by high mountains, the country is a land of deep snows and still deeper suspicions, and it’s about to swallow Zac, to drag him from his cell and execute him. But he has a friend. Harry Jones is a former soldier, now a politician, a man of extraordinary skills and an enduring sense of guilt. He owes Zac. The debt must be repaid, no matter what the cost. Harry is forced to team up with a tough-talking American-born MP, Martha Riley. She doesn’t much like Harry, the feeling is mutual, yet Harry needs her, more than he could ever realize. Theirs is a journey that takes them not only to Ta’argistan but also into their fractured pasts, where they must confront old obsessions. Theirs is a story of honour and love that will push them to the limits of their endurance, and then beyond. To have any chance of success, Harry must once again become the man he thought he had left behind many years ago—a desperate, utterly ruthless fighter, ready to eliminate anyone who gets in his way. It will take him to a place of immense and almost unendurable suffering, where dying becomes the easy option. Yet Harry Jones is not a man who has ever taken the easy option. He doesn’t know when to stop fighting, even when he’s standing on a trapdoor with an executioner’s noose around his neck.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Pred vama je knjiga za sva vremena i za sve koji su voleli, koji će voleti i koji vole ,,U ljubavi se oseca vise nego sto treba, pati vise nego sto misli, sanja više nego što se živi, i kaže i ono u sta ni sami ne verujemo. Zaljubljeni se danas očajno vole, kao sto sutra mogu da se očajno omrznu bez stvarnog povoda, kao što su se i zavoleli bez stvarnog povoda.` Jovan Dučić (Trebinje, 15. februar 1874 — Geri, Indijana, SAD, 7. april 1943) bio je srpski i jugoslovenski pesnik, pisac, diplomata i akademik. Jedan je od najznačajnijih pesnika srpskog modernizma i najznačajniji liričar.[1] Bio je i jedan od osnivača Narodne odbrane, nacionalne nevladine organizacije u Kraljevini Srbiji.[2] Prvu zbirku pesama Dučić je objavio u Mostaru 1901. godine u izdanju mostarske „Zore”, zatim drugu u Beogradu 1908. godine u izdanju Srpske književne zadruge. Pisao je dosta i u prozi: nekoliko literarnih eseja i studija o piscima, Blago cara Radovana i pesnička pisma iz Švajcarske, Grčke i Španije. Biran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije, a za redovnog člana izabran je 1931. godine. O godini rođenja postoje sporovi i nejasnoće. Pero Slijepčević navodi da je Dučić rođen, najverovatnije, 1872. godine u Trebinju. Veći broj istraživača tvrdi da je rođen 1874. Svetozar Ćorović u svojim sećanjima navodi (prema M. Miloševiću, Rani Dučić) da je Dučićeva godina rođenja 1872. godine. Datum rođenja bi mogao da bude 15. jun ili 15. jul. SANU kao datum rođenja navodi 5/17. februar 1871. Prema skorije pronađenim dokumentima smatra se da je rođen 15. februara 1874.[4] Dučićev otac Andrija bio je trgovac. Poginuo je u Hercegovačkom ustanku 1875. godine, a sahranjen u Dubrovniku. Majka Jovanka je umrla 1900. godine.[5] Pored Jovana i Milene imala je dvoje dece iz prvog braka sa Šćepanom Glogovcem (Ristu i Soku). Osnovnu školu učio je u mestu rođenja. Kada se porodica preselila u Mostar, upisuje trgovačku školu. Učiteljsku školu pohađa u Sarajevu 1890—1891. godine i Somboru gde maturira 1893. Učiteljevao je kratko vreme po raznim mestima, između ostalog u Bijeljini, odakle su ga austrougarske vlasti proterale zbog patriotskih pesama „Otadžbina“ („Ne trza te užas b’jede, nit’ te trza užas rana/Mirno spavaš, mila majko, teškim sankom uspavana“) i „Oj Bosno“.[6] Zbog njih Dučić biva stavljen pod istragu, a zatim, u maju 1894. godine, vlasti ga proteruju iz grada. Odmah nakon progonstva, Dučić je imao problema da ostvari novu učiteljsku službu, pa se zapošljava u manastirskoj školi u Žitomisliću.[7] Dučićev prvobitni grob u manastiru Svetog Save u Libertivilu (levo) i njegov sadašnji grob u Hercegovačkoj Gračanici (desno) Kao učitelj radi u Mostaru od 1895. do 1899. Član je društva Gusle. U društvu sa Šantićem stvorio je književni krug i pokrenuo časopis Zora. Poslednje godine boravka u Mostaru, zajedno sa prijateljem i piscem Svetozarom Ćorovićem, uhapšen je i otpušten sa posla. Iste godine odlazi na studije u Ženevu, na Filozofsko-sociološki fakultet. Proveo je skoro deset godina na strani, najviše u Ženevi i Parizu. Za to vreme održava veze sa prijateljima piscima iz Mostara, upoznaje Skerlića u Parizu, sarađuje sa mnogim listovima i časopisima (Letopis, Zora, Srpski književni glasnik). Na ženevskom univerzitetu je svršio prava i potom se vratio u Srbiju. Godine 1907. u Ministarstvu inostranih dela Srbije dobija službu pisara. Od 1910. je u diplomatskoj službi. Te godine postavljen je za atašea u poslanstvu u Carigradu, a iste godine prelazi na isti položaj u Sofiji. Od 1912. do 1927. službuje kao sekretar, ataše, a potom kao otpravnik poslova u poslanstvima u Rimu, Atini, Madridu i Kairu (1926—1927), kao i delegat u Ženevi u Društvu naroda. Potom je privremeno penzionisan. Dve godine kasnije vraćen je na mesto otpravnika poslova poslanstva u Kairu. Biran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije, a za redovnog člana izabran je 1931. Sledeće godine postavljen je za poslanika u Budimpešti. Od 1933. do 1941. prvo je poslanik u Rimu, potom u Bukureštu, gde je 1939.[8][9] godine postavljen za prvog jugoslovenskog diplomatu u rangu ambasadora, a do raspada Jugoslavije poslanik je u Madridu. U doba invazije i kasnije okupacije Jugoslavije 1941. godine Jovan Dučić je bio opunomoćeni poslanik kraljevine Jugoslavije u Madridu. Pošto je Španija priznala NDH, time prekinuvši diplomatske odnose s Jugoslavijom, u junu 1941. Dučić se povukao u neutralnu Portugaliju, u Lisabon odakle je, u avgustu iste godine otišao u SAD u grad Geri, Indijana, gde je živeo njegov rođak Mihajlo. Od tada do svoje smrti dve godine kasnije, vodio je organizaciju u Ilinois , koja je predstavljala srpsku dijasporu u Americi. Za to vreme pisao je pesme, političke brošure i novinske članke pogođen razvojem situacije u Jugoslaviji i stradanjem srpskog naroda, osuđivao je genocid nad Srbima koji je vršila hrvatska ustaška vlada. Svečano ambasadorsko odelo Jovana Dučića, Muzej Hercegovine u Trebinju Umro je 7. aprila 1943. u Geriju. Njegovi posmrtni ostaci preneseni su iste godine u portu srpskog pravoslavnog manastira Svetog Save u Libertivilu, SAD. Njegova želja je bila da ga sahrane u njegovom rodnom Trebinju. Ova poslednja želja Jovana Dučića ispunjena je 22. oktobra 2000 kada je ponovo sahranjen u Hercegovačkoj Gračanici. Prvu zbirku pesama objavio je u Mostaru 1901. u izdanju mostarske Zore, zatim drugu u Beogradu 1908. u izdanju Srpske književne zadruge, kao i dve knjige u sopstvenom izdanju, stihovi i pesme u prozi – Plave legende i Pesme. Pisao je dosta i u prozi: nekoliko literarnih eseja i studija o piscima, Blago cara Radovana i pesnička pisma iz Švajcarske, Grčke, Španije itd. O Dučićevoj poeziji Kao i Šantić, Dučić je u početku svoga pesničkog stvaranja bio pod uticajem Vojislava Ilića; ali kad je otišao na stranu, on se toga uticaja sasvim oslobodio i izgradio svoju individualnu liriku prema uzorima francuskih parnasovaca, dekadenata i naročito simbolista. U doba opšteg kulta prema modi sa Zapada, njegova je poezija odista značila novinu i osveženje, i u motivima i u izražaju. Mesto snova, patnji, čežnji i draži na svom tlu, u idealima svoje rase, on čudnom i sjajnom gipkošću uzima tuđi, zapadni i latinski ideal lepote i života, zapadni estetizam, otmen i virtuozan ali hladan, lišen dubokih zanosa i uzvišene etike. On otkriva sasvim nove motive u našoj poeziji, dotle neslućene, retka osećanja, bizarna, prefinjena. Čak i lična raspoloženja, svoju erotiku na primer, on neće reći jednostavno niti će dozvoliti da izgleda obična. On ima dvostruki strah: od vulgarnosti misli i osećanja i vulgarnosti izraza. Snaga i lepota njegove poezije je u izražaju. On je pesnika shvatio kao „kabinetskog radnika i učenog zanatliju na teškom poslu rime i ritma“. Naći najsavršeniji izražaj, to je vrhovno načelo njegove poezije. U obradi, on je odista nadmašio sve što je do njega stvarano u našoj lirici, toliko je on jak u izrazu, otmen, diskretan, duhovit i ljubak. Njegova poezija blešti slikovitošću i melodičnim ritmom. Ona je toliko neodoljiva svojim oblikom i toliko je suvereno vladala, da su se najmlađi pesnici počeli buniti protiv nje, osećajući i sami njen čar i njen pritisak ujedno. Osnovni ton cele poezije Jovana Dučića ima nečega maglovitog, mutnog, dalekog. Ljubav koju on peva ista ona koju je Lamartini pevao, koja se zbiva neznano gde, neznano kad, negde daleko, u plavoj zemlji snova. Ima u njima nečega fluidnog, talasavog, one karakteristicne neodređenosti najnovije moderne poezije, nešto što podseća na Berlenove Romanse bez reči. Vidite samo koje su njegove omiljene reči, one koje se svaki čas ponavljaju: mutan, mračan, bled, siv, sumoran, pust, mrtav, šum, tama, osama. U muzici i asocijaciji ovih reči nalazi se veći deo Dučićevih pesama Zadužbinarstvo Dučić je imao viziju da od Trebinja učini grad-muzej na otvorenom.[10] Tokom 1934. i 1935. Dučić je poslao nekoliko sanduka sa artefaktima i umetninama za gradski muzej u Trebinju. Najveći deo zbirke čine sarkofazi i skulpture.[10] Biblioteci grada Trebinja poklonio je 5000 knjiga, od kojih mnoge imaju posvete značajnih srpskih književnika koje je Dučić poznavao.[10] Celog života je sakupljao umetničke slike. U svom testamentu sve slike i nameštaj je zaveštao Muzeju grada Trebinje.[10] Nakon njegove smrti organizovana je aukcija na kojoj je glavnica zbirke rasprodana na aukcijama sa ciljem da se sakupe sredstva za izgradnju grobne crkve u Trebinju i prenošenje posmrtnih ostataka. Od čitave kolekcije tek dve slike iz 16. i 17. veka se danas nalaze u trebinjskom muzeju.[10] Privatni život Spomenik Jovanu Dučiću u rodnom Trebinju U jesen 1893. godine, na balu u tek sagrađenom hotelu „Drina“ u Bijeljini, mladi i ambiciozni učitelj Dučić susreće tek svršenu učenicu Trgovačke škole Magdalenu Nikolić. S njom se tajno verio 5. novembra 1893. godine, a njihova prepiska će se nastaviti i nakon Dučićevog odlaska iz Bijeljine i prelaska u Mostar na učiteljovanje od 1895. do 1899. godine. Jedan deo te korespondencije je sačuvan, kao i pismo koje je Dučićev prijatelj i pesnik Aleksa Šantić uputio Magdaleni 6. aprila 1901. godine moleći je da pomogne u prikupljanju pretplate za svoje „Pesme“. Ljiljana Lukić, profesorka u penziji, čuva u ličnom vlasništvu prepisku između Dučića i Magdalene. Profesorka Ljiljana Lukić navodi da je Dučić kratko stanovao u kući Magdalene Nikolić koja je živela sa sestrom. Posle raskida sa Dučićem, Magdalena se zarekla da nikada više neće izaći iz kuće. „Kao kakva romaneskna heroina, živela je od uspomena i jedine srećne trenutke nalazila je u čitanju pisama i pesama čoveka koga je volela“, zaključuje profesorka Lukić. Dučićeva tajna verenica u amanet je ostavila da joj nakon smrti na spomenik uklešu sledeće reči, koje se i dan danas čitaju na bijeljinskom groblju: „Maga Nikolić-Živanović, 1874-1957, sama pesnik i pesnika Jove Dučića prvo nadahnuće“. Dvadeset godina pre Magdalenine smrti, Dučiću je, dok je bio opunomoćeni ministar Kraljevine Jugoslavije, stigla molba koja svedoči o dubokom tragu koji je Dučić ostavio u Bijeljini. Pevačko društvo „Srbadija“ tražila je od ministra pomoć za izgradnju doma za potrebe društva. „Na prvom mestu, u ovome idealnom poslu, društvo je slobodno da Vam saopšti da bi želelo i da bi bilo srećno, ako vidi da vaš dom ’Srbadije’ bude sazidan i nazvan Zadužbina pesnika Jovana Dučića-Srbadija“, stoji između ostalog u pismu poslatom 1937. upućenog ministru Dučiću. Na margini pisma stoji Dučićev rukopis: „Poslao 6. decembra 1937. godine prilog od 1000 din. Molio da neizostavno nazovu svoj dom imenom velikog pesnika Filipa Višnjića, njihovog najbližeg zemljaka“. Ambasada Srbije u Mađarskoj nalazi se u kući koju je Jovan Dučić dobio na poklon od jedne Mađarice, a potom je poklonio državi.[11] Iz ljubavne veze sa glumicom Jovankom Jovanović imao je vanbračnog sina Jovicu koji se kao mlad ubio.[12] U Ženevi je proveo sedam godina života i tu mu je podignuta spomen ploča 2018. godine.[13] Za rodno Trebinje je pisao da je posle Beograda možda najistaknutiji grad koji imamo.[10] Nagrade Orden Svetog Save[14] Orden jugoslovenske krune[14] Orden Spasitelja, Grčka[14] Orden italijanske krune, Kraljevina Italija[14] Orden Nila, Egipat[14] Orden rumunske zvezde, Rumunija[14] Orden belog lava, Čehoslovačka[14] Orden za zasluge Kraljevina Mađarske[14] Član književnog društva Parnasos, Grčka[15] Počasni član društva engleskih književnika u Londonu[10] Nagrada „Jovan Dučić“ Nagrada `Jovan Dučić` je nagrada za pesništvo. Dodeljuje se svake godine tokom manifestacije `Dučićeve večeri` u Trebinju.[16] Bibliografija Spomenik Jovanu Dučiću ispred Pedagoškog fakulteta u Somboru Odlikovanja Jovana Dučića u Muzeju Hercegovine u Trebinju Pjesme, knjiga prva, izdanje uredništva Zore u Mostaru, 1901. Pesme, Srpska književna zadruga, Kolo XVII, knj. 113. Beograd, 1908. Pesme u prozi, Plave legende, pisano u Ženevi 1905. Beograd, 1908. Pesme (štampa „Davidović“), Beograd, 1908. Pesme, izdanje S. B. Cvijanovića, Beograd, 1911. Sabrana dela, Knj. I-V. Biblioteka savremenih jugoslovenskih pisaca, Beograd, Izdavačko preduzeće „Narodna prosveta“ (1929—1930). Knj. I Pesme sunca (1929) Knj. II Pesme ljubavi i smrti (1929) Knj. III Carski soneti (1930) Knj. IV Plave legende (1930) Knj. V Gradovi i himere (1930) Knj. VI Blago cara Radovana: knjiga o sudbini, Beograd, izdanje piščevo, 1932. (tj. okt. 1931[17]) Gradovi i himere, (Putnička pisma), Srpska književna zadruga, Kolo XLII, Knj. 294. Beograd, 1940. Federalizam ili centralizam: Istina o “spornom pitanju“ u bivšoj Jugoslaviji, Centralni odbor Srpske narodne odbrane u Americi, Čikago, 1942. Jugoslovenska ideologija: istina o “jugoslavizmu“, Centralni odbor Srpske narodne odbrane u Americi, Čikago, 1942. Lirika, izdanje piščevo, Pitsburg, 1943. Sabrana dela, Knj. X Jedan Srbin diplomat na dvoru Petra Velikog i Katarine I – Grof Sava Vladislavić – Raguzinski, Pitsburg, 1943. Sabrana dela, Knj. VII-IX (Odabrane strane). Rukopise odabrali J. Đonović i P. Bubreško. Izdanje Srpske narodne odbrane u Americi, Čikago, 1951. Sabrana dela, (uredili Meša Selimović i Živorad Stojković), Svjetlost, Sarajevo, 1969. Sabrana dela, (uredili Meša Selimović i Živorad Stojković. Pregledao i dopunio Živorad Stojković), BIGZ, Svjetlost, Prosveta, Beograd-Sarajevo, 1989.

TABULA SMARAGDINA -Bela Hamvaš Sjećanje 1997 182 str Знамо да је кризни обрт живота човечанства започео отприлике шестсто година пре Христа, јер је човек до тада живео у заједници без проблема, и ако је имао судбинских тешкоћа, то су биле више природне силе, глад, болест, али никада проблематика заједнице. У то време је започео процес који је касније назван индивидуацијом, што значи да је највиша раван човеково биће. Личност је постала носилац духа. За њу нема немогућег, што год хоће, она и оствари, она је творац. Откако се личност појавила на земљи у овом облику, она доводи под знак питања заједницу, чак и самим својим присуством. Највиши степен бића и права његова вредност није заједница, чак ни ако је она лепа и сакрална, него индивидуализовани човек, чак и ако је негативан и ђаволски и пун мржње. — Данас је судбина сваког цивилизованог човека и судбина целокупног човечанства у кризи већ и само због компликованог морално-политичко-економско-друштвено-психолошког склопа цивилизације. Сваки човек и целокупно човечанство истовремено живе више међусобно неусклађених судбина. Човекову судбину одређују његови конфликти, а пресуђује то како ће, а поготово на ком нивоу, умети да их разреши. Тарот својим матриксима осмишљава кризу. Он не разрешава загушење карме, него тиме што даје човеку матриксе у руке, омогућује разрешење. Наравно, криза остаје, али се премешта на виши ниво, односно постаје тежа, што је само други израз за то да је лакша. Загушење остаје и грешке и грехови остају, што је још подношљиво, али остаје и јад, што је тешко подношљиво. (Бела Хамваш)

UNICORNS -Bela Hamvaš Summa philosophiae normalis 1948 Sjećanje 1997