Autor: Barbara Baraldi Žanr: Trileri Pismo: Latinica Broj strana: 336 Povez: Mek Format: 14,5x20,5 cm Godina izdanja: 2023. Treći deo serijala o policijskoj profajlerki Aurori Skalvijati, a Vulkan je objavio i prva dva dela, Aurora u tami i Posmatrač iz senke. Pravi izbor za sve one koji vole najkvalitetnije evropske trilere. „Barbara Baraldi nam je poklonila još jedan roman koji nas još više zbližava sa glavnom junakonjom. Kao i uvek, preporučujem da krenete od početka i očekuje vas zaista predivno putovanje.“ – silenziostoleggendo.com Rane na duši najteže zaceljuju. Aurora Skalvijati, profajlerka sa bolnom prošlošću iza sebe, to dobro zna. Zbog toga je pristala da ispriča svoju priču na konferenciji profesora Menija, jednog od vodećih stručnjaka za posttraumatske poremećaje. Upravo tu Aurora sreće misterioznu devojku duge crne kose, koja joj postavlja neobično pitanje: „Veruješ li da se ikada može izaći iz mraka?“Pitanje koje se ubrzo pretvara u poslednje reči, jer devojka oduzima sebi život pod sumnjivim okolnostima. Slučaj je brzo proglašen samoubistvom, ali Aurora misli da se tu krije nešto više i opsednuta je rečima nepoznate devojke. Ipak, nema vremena za krivicu: otkriće tela na obali reke Po primorava je da preispita svoje prioritete. Jedini trag je fotografija devojčice, koju je žrtva čuvala kao zlokobni trofej. To je početak lova na svirepog i naizgled neuhvatljivog serijskog ubicu. Aurora zna da ne može sve sama: mora ponovo da okupi svoj stari tim. Ali kada joj Bruno i Silvija okrenu leđa, jedini sagovornik ostaje zagonetni Kurci. Iako je zatvoren u potpunoj izolaciji psihijatrijske ustanove, on kao da zna istinu o ubici. Ali Aurora je u opasnosti, jer suočavanje sa zlom može otkriti tajne, i to one koje bolje da zauvek ostanu zakopane. b8

Autor: Barbara Baraldi Žanr: Trileri Pismo: Latinica Broj strana: 336 Povez: Broš Format: 14,5x20,5 Godina izdanja: 2022. Kada je iz disciplinskih razloga premeštena u miran gradić u Emiliji, Aurora se suočava sa scenariom koji nije mogla ni da zamisli. Iste noći kada je došla, jedna žena je ubijena. Muž je nestao, a ubica je oteo njihovu kćerku. Na jednom zidu u kući, krvlju žrtve ispisana je poruka: Da ne činiš zlo. Aurora je sigurna da je u pitanju ubica koji je već ubijao u prošlosti i da ih ovaj trag može odvesti do devojčice... Ali niko je ne sluša. Ubrzo shvata da ne sme da igra po pravilima: može da reši slučaj samo ako bude verovala sopstvenoj intuiciji. I samo ako se bude suočila sa demonima iz svog uma moći će da spase devojčicu i spreči nove smrti. c8

Agata

V. I. Warshawski may have left her old South Chicago neighborhood, but she learns that she cannot escape it. When V. I. takes over coaching duties of the girls’ basketball team at her former high school, she faces an ill-equipped, ragtag group of gangbangers, fundamentalists, and teenage moms, who inevitably draw the detective into their family woes. Through young Josie Dorrado, V. I. meets the girl’s mother, who voices her worries about sabotage in the little flag manufacturing plant where she works. The biggest employer on the South Side, discount-store behemoth By-Smart, pays even less, and Ms. Dorrado doesn’t know how she’ll support her four children if the flag plant shuts down. The elder Dorrado’s fears are realized when the plant explodes; V. I. is injured and the owner is killed. As V. I. begins to investigate, she finds herself confronting the Bysen family, who own the By-Smart company. Founder William “Buffalo Bill” Bysen, now in his eighties, has four sons who quarrel with each other and with him; the oldest, “Young Mr. William,” is close to sixty and furious that his father doesn’t cede more power to him. And then, there’s “Billy the Kid,” Young Mr. William’s nineteen-year-old son, whose Christian idealism puts him on a collision course with his father, his grandfather, and the company as a whole. When Billy runs away with Josie Dorrado, V. I. is squeezed between the needs of two very different families. As she tries to find the errant teenagers, and to track down a particularly cruel murderer, her own life is almost forfeit in the swamps that lie under the city of Chicago. 402 STR 2005 GOD TVRD POVEZ Uджбенички формат L3

-Izdavač: `Alnari` -Povez: Mek -Pismo: Latinica -Format: 21 cm -Stanje: dobro očuvano Jedan od najboljih i najgrandioznijih romana Stivena Kinga. Smak sveta nastupa u nanosekundi, sa računarskom greškom u tajnoj vojnoj laboratoriji i milion slučajnih kontakata koji su samo karike u lančanom pismu smrti. Sumorni svet posle toga lišen je svih institucija i devedeset procenata stanovnika. To je svet u kojem šačica uspaničenih preživelih bira stranu – ili biva izabrana. U tom svetu, dobro počiva na krhkim plećima Majke Ebigejl stare 108 godina – dok su najgori košmari zla otelotvoreni u čoveku smrtonosnog osmeha i neobjašnjivih moći: u Rendalu Flegu, mračnjaku. Trenutak konačnog obračuna se bliži, krug se zatvara. Preživeli okupljeni oko sila dobra i zla moraju se upustiti u presudni sukob kako bi odredili sudbinu čovečanstva.

očuvana knjiga

60588) POSLEDNJI DVOBOJ , Erik Džeger , Vulkan Beograd 2021 Usred razarajućeg Stogodišnjeg rata između Francuske i Engleske, normanski vitez Žan de Karuž, koji tek što se vraća iz borbe u Škotskoj, suočava se kod kuće sa još jednom smrtonosnom pretnjom. Njegova supruga Margerita optužila je štitonošu Žaka le Grija za silovanje. Našavši se u pat-poziciji, sud odlučuje o suđenju borbom između njih dvojice, što takođe dovodi do toga da Margeritina sudbina visi o koncu. Ako njen muž izgubi u dvoboju, ona će biti ubijena kao lažni optuživač. Dok neprijateljske trupe haraju zemljom, a pobuna i kuga dovode u pitanje živote svih ostalih, De Karuž i Le Gri sastaju se potpuno oklopljeni na jednom zidom ograđenom polju u Parizu. Žestok dvoboj koji je potom usledio bio je poslednji koji je Pariski parlament odobrio. Odvijao se pred masovnom publikom, među kojom je bio i osamnaestogodišnji kralj Šarl VI, a ishod je bio taj da su oba borca ranjena – ali samo jedan od njih smrtno. Bazirana na opsežnom istraživanju u Normandiji i u Parizu, knjiga Poslednji dvoboj oživljava raznobojno, turbulentno doba, u kojem su tri nezaboravna lika bila uhvaćena u fatalni trougao zločina, skandala i osvete. Poslednji dvoboj je istovremeno dirljiva ljudska drama, impresivna i istinita krimi-priča, kao i delo zadivljujuća istorijske intrige sa temama koje snažno odjekuju vekovima kasnije. očuvano, mek povez, format 14,5 x 20,5 cm , latinica, 239 strana

Vektor Trido - Juri Jurjevic Veoma lepo očuvana Dok se međunarodni tim naučnika u veličanstvenom istraživačkom centru Trido priprema za šest meseci nemilosrdne polarne zime, troje njihovih kolega pronađeno je mrtvo, bez zenica, tela zgrčenih u sablasnim, neprirodnim pozama. Amerikanka doktorka Džesika Henli, talentovani i nekonvencionalni epidemiolog, stiže da ispita tu medicinsku zagonetku i otkrije nepoznati biološki agens pre nego što on izazove nove žrtve. Istovremeno, slavni ruski admiral dobija u Moskvi tajni zadatak da locira i vrati rusku podmornicu, koja je iznenada i neobjašnjivo nestala s radara glavne komande. Kocka je bačena. Njihovi životi će se ukrstiti u Jurjevicevom napetom prvom trileru, koji zadivljuje i zastrašuje svojom medicinskom i istorijskom ubedljivošću. Istraga Džesi Henli i zadatak admirala Rudenka ujedinjuju ta dva junaka u borbi protiv opasnosti mnogo veće nego što su mikrobi – protiv naučne megalomanije, latentne hladnoratovske zategnutosti, toksina koji ugrožavaju životnu sredinu u svetu, a sve to u nepomirljivim ekstremima Arktika. Kao triler koji sjajno opisuje opasno, nestabilno područje gde nauka i globalna politika mogu da se sudare s katastrofalnim posledicama, Vektor Trido podseća na klasike žanra kao što su Operacija Šakal Frederika Forsajta i Mala smrt u Lisabonu Roberta Vilsona, sa zastrašujućim realizmom Soja Andromeda Majkla Krajtona. Jurjevicev roman im je svima dorastao po dometu i detaljima. Zbog njegove alarmantne i otrežnjujuće autentičnosti, čitaoci su neminovno njime opčinjeni i moraju da se zapitaju: „Da li bi ovo zaista moglo da se dogodi?“

Solidna s pečatima. Sifra adp29.3

SIMPOZIJUM ili O ljubavi etički spis - Platon Simpozij ili gozba Misao Novi Sad 90 str. 20 cm Ovaj dijalog dobio je ime po gozbi koju je u svo­me domu priredio mladi tragički pesnik Agaton kad je, u tragičkom nadmetanju, god 416. o Lenejama, prvi put stekao pobedu svojom tetralogijom. Gozba predstavlja vrhunac umetničkog razvitka Platonove ličnosti, ona je njegovo najveće umetničko delo, u ko­me se udruživanjem dijalektike i mitskoga uobličavanja otkrivaju najdublja saznanja. Ona je ogledalo Platonove mnogostrane ličnosti, jer se u njoj neraz­lučno udružuju dijalektičarska oštrina, prirodnjačka obdarednost posmatranja, besednička moć, pesnička mašta, misti carska snaga vizije..Miloš N.Đurić Platon – Gozba ili O Ljubavi Platon (427. – 347. p.n.e.) je jedan od najuticajnijih filozofa u istoriji. Napisao je 34 dijaloga i 13 pisama, s tim da mu se pripisuje još šest spisa koji, međutim, prema mišljenjima stručnjaka, nisu autentični. Osim što otkrivaju Platona kao izuzetnog filozofa, njegova dela ukazuju i na to da je bio naučnik, dobar poznavalac teologije, a zbog njihove literarne vrednosti svrstavaju ga i među najveće pisce. Što se tematike tih dela tiče, ona obrađuju sve aspekte ljudskog delovanja. Dijalog kao književnu formu dugujemo Platonu, a do danas niko nije uspeo da napiše lepše filozofske dijaloge od njega. Jedno od najvažnijih i najpoznatijih Platonovih dela svakako je Gozba. Ideje o ljubavi i lepoti, povezane s dobrotom i mudrošću, koje Platon iznosi u Gozbi, razotkrivaju čovekov put prema ostvarenju sebe kao celovitog i prosvetljenog bića, kroz neprestanu potrebu za samousavršavanjem i vladanjem sobom. Gozba istovremeno izražava duboki smisao klasične grčke etike i upoznaje nas s osnovnim principima helenske estetike. Kao takva, imala je neizmeran uticaj na brojne kasnije mislioce i stvaraoce još od antičkih vremena, a naročito na one iz razdoblja renesanse. Mnoštvo ideja kojima obiluje ovo Platonovo delo teško je samo nabrojati u jednom članku, zato ćemo pokušati da damo samo osnovne smernice čija je svrha zainteresovati čitaoce za štivo koje je nezaobilazna literatura u istoriji filozofije. UVOD Ovaj dijalog dobio je ime po gozbi koju je mladi pesnik Agaton priredio za svoje prijatelje 416. p.n.e., dan nakon što je njegova tetralogija po prvi put pobedila u tragičkom nadmetanju. U prologu saznajemo kako Glaukon sreće Sokratovog prijatelja, Apolodora, koji je priču o toj gozbi čuo od Aristodema, drugog Sokratovog prijatelja, pa ga Glaukon moli da mu je prepriča. Prema priči, Aristodem je tom prilikom susreo Sokrata lepo obučenog, što je dotični retko činio. Upitavši ga kuda će, Sokrat ga pozove kod Agatona na gozbu. Tamo pored Agatona nalaze Fedra, mladića kog je Sokrat zbog poštenja i zanimanja za filozofiju jako voleo, Pausaniju, uglednog i bogatog građanina i političara, cenjenog lekara Eriksimaha, poznatog komediografa Aristofana i druge goste. Po završetku večere Eriksimah predlaže da udalje sviračicu i da provedu veče u filozofskom razgovoru, a Fedar da svako održi govor o Erosu, bogu ljubavi. PRVI GOVORI Fedar, prvi govornik, iznosi pohvalu Erosu kao jednom od najstarijih, najčasnijih i najpodsticajnijih bogova. Njegov govor utemeljen je na Hesiodovim himnama, Parmenidovom učenju i orfičkim misterijama, prema kojima se Eros prilikom stvaranja sveta pojavljuje kao treće božanstvo, te s Haosom i Geom čini prvu trijadu bogova. Erosova podsticajna uloga vidljiva je iz toga što ljubav podstiče osećaj časti, hrabrost i junaštvo. Vojska koja bi se sastojala od onih koji tako ljube, bila bi nepobediva. Hvali one koji su pošli u smrt zbog ljubavi, Alkestidu, Orfeja, Patrokla i Ahileja. Pausanija se pita kog Erosa treba slaviti? Postoje dve Afrodite, boginje ljubavi – nebeska, uzvišena ljubav, i zemaljska, požudna. Isto tako postoje i dva Erosa, njihova pratioca. Eros stariji simbol je prave i čiste, uzvišene ljubavi, dok je Eros mlađi simbol slepe zaljubljenosti. Obični Eros označava svetovnu ljubav. To su oni koji ljube žene i muškarce, ljubeći telo više nego dušu. Njihov cilj je zadovoljiti požudu. Pausanija veliča nebesku ljubav koja navodi čoveka da izrazi ono najbolje, najhumanije što nosi u sebi. Kao primer navodi prijateljstvo između starijih i mlađih muškaraca. Ukoliko je ono izraz nebeskog Erosa, stvara čvrsta prijateljstva i omogućava da mladi ljudi postanu moralni i mudri, što je dobitak za društvo u celini. Istovremeno kritikuje koristoljublje i nemoral koji mogu da proizađu iz takvih veza ako su podstaknute požudom, i prouzrokuju ružne i nedostojne odnose. Eriksimahov govor utemeljen je na Empedoklovom učenju o četiri elementa: zemlji, vatri, vazduhu i vodi. U njima postoje međusobno suprotni kvaliteti: hladno i toplo, suvo i vlažno. Erosova moć, erotika, kosmička je sila koja ih međusobno privlači i drži na okupu. Ona deluje na sve što postoji: elementarne sile, biljke, životinje, ljude i bogove. Eriksimah je do toga došao zahvaljujući svom lekarskom zvanju. U prirodi tela postoje dva stanja: zdravo i bolesno. Poklanjati pažnju onome što telo čini zdravim je lepa ljubav, ugađati onome što može da dovede do bolesti sramotno je i tome se treba opirati. Otuda je medicina nauka o erotskim odnosima u telu, s obzirom na punjenje i pražnjenje. Dobar lekar je onaj koji u fiziološkim odnosima zna da zameni lošu ljubav dobrom, i na taj način omogući da se ono što je unutar tela u sukobu međusobno sprijatelji. To isto važi u gimnastici, u obrađivanju zemlje, u muzici, astronomiji i svim drugim veštinama. Svako zlo nastaje ako neko ne ugađa plemenitom Erosu. Zato je u svemu, radi dobra, potrebno delovati razborito i pravedno jer je to ono što donosi harmoniju i blaženstvo. Govori u Gozbi stvaraju utisak da se parovi govornika međusobno nadmeću. Fedrov govor bi u tom slučaju bio poput uvoda nakon koga snage odmeravaju Pausanija i lekar Eriksimah. Nakon njih slede umetnici Aristofan i Agaton, komediograf i tragičar. Aristofan zagovara religiju Erosa, tvrdeći da ljudi nedovoljno poznaju njegovu moć. Da bi se upoznala Erosova moć, treba upoznati ljudsku prirodu i ono kroz šta je ona prolazila od samog početka. Na temelju orfičkog učenja o razdvojenosti dva dela duše, smrtnom i besmrtnom, i čežnji za njihovim ponovnim sjedinjenjem, on iznosi groteskni mit. Ljudi su u početku bili celovita bića, okruglog oblika s četiri ruke i četiri noge, i dva lica okrenuta jedno od drugog. Postojala su tri roda ljudi, ne samo muški i ženski kao danas, već i androgeni – muško-ženski rod. Ti prvi ljudi bili su vrlo snažni i prkosni, i napali su bogove. Bogovi su ih na to, da bi im umanjili snagu, rasekli uzdužno po pola i uobličili u sadašnji oblik. Svaka polovina čeznula je za onom drugom, sastajala se s njom i pripijala uz nju. Od tada je u ljude usađena ljubav jednih prema drugima. Svaki je čovek prepolovljeno znamenje (simbolon). Svako traži svoju polovinu, srodnu dušu, a ta žudnja za celinom zove se ljubav. Eros nam pomaže tako što nas vodi prema onome što nam je srodno. Čovek treba da čini ono što mu dolikuje kako nas bogovi ne bi još jednom raspolovili. Ako se sprijateljimo s bogovima, pronaći ćemo svog komplementa, i tako se vratiti svojoj prvobitnoj prirodi. Ako to ne možemo, onda treba da nađemo onoga ko nam je po svojoj prirodi blizak. Agaton, peti govornik, na početku ukazuje na to da dotadašnji oratori nisu hvalili Erosa, nego su nazivali srećnima ljude zbog darova koje im ovaj bog daje. Potrebno je prvo reći kakav je to bog, a tek onda istaknuti njegove darove. Agatonov govor je poetska vizija. Zanosno, s puno pesničkih metafora i ukrasa, on iznosi prekrasnu pohvalu Erosu. Svi su bogovi blaženi, a Eros je najblaženiji jer je najlepši i najbolji. Najlepši je jer je najmlađi, ne voli starost i beži od nje. Uvek je s mladima i sam je večno mlad. Zbog svoje nežnosti ne hoda po tvrdoj zemlji već po srcima. U nežnim se srcima nastanjuje, dok od tvrdih beži. Najbolji je jer je najpravedniji, najrazboritiji, najhrabriji i najmudriji. Eros svima daje lepotu, ispunjava nas poverenjem, donosi blagost, izdašan je, milosrdan, brižan za dobre. Na kraju mu svi kliču i hvale ga. SOKRATOV GOVOR Pre nego čujemo o čemu govori Sokrat, potrebno je da se osvrnemo na prethodne govore da bi ukazali na nešto što se često ispušta iz vida prilikom tumačenja ovog dela. Radi se o tome da ni jedan od njih ne predstavlja Platonovo viđenje Erosa. Iz nerazumevanja toga proizlaze sve prisutniji komentari da je Platon opravdavao homoseksualne veze, kao i pozivanja na tzv. „platonsku ljubav” kojom se obično imenuje uzajamna privlačnost bez primese čulnosti. Zapravo, kroz ove govore Platon iznosi određena mišljenja koja su o ljubavi preovladavala u atinskom društvu, i to čini s dozom suptilne ironije vidljive kroz karakterne osobine i nastupe govornika. Fedar je još mlad i njegov govor je zapaljiv, ali mladalački naivan i s vidljivim nedostatkom iskustva. Pausanija govori o čistoti ljubavi, ali, poput iskusnog političara, iznosi svima dobro poznatu priču o običajnom moralu koji preovladava u Atini tog vremena. U skladu s tim, njegov govor nema dubinu i često je dvosmislen, dok istovremeno vlastitim ponašanjem odaje zaljubljenost u Agatona. Eriksimah preteruje u poklanjanju pažnje lekarskom umeću u koje je zaljubljen i koje doslovno primenjuje na sve ostalo, zbog čega mu se Aristofan podsmeva svojim štucanjem. Aristofanov govor je bizarna i groteskna komedija, koja, kao i svaka dobra komedija, počiva na zrncima istine, iako je to ne čini stvarnom. A Agatonov govor, iako građen poput prekrasne prštave fontane prepune virtuoznih pesničkih izraza i citata, u stvari je nelogičan, kontradiktoran sam u sebi, besmislen i isprazan. Naravno, u svakom od ovih govora postoji nešto što bi moglo da bude i jeste istinito, ali niko od govornika ne daje argumentovane dokaze za to. Platon hoće više od toga, zato u nastavku Sokrat ističe da su raniji govornici samo slavili Erosa, bez obzira na istinu ili neistinu, dok on namerava da govori samo istinu. Utvrdivši da Eros ne može biti ni lep ni dobar jer žudi za tim, Sokrat celu priču o Erosovim kvalitetima vraća na početak. Potom, umesto da održi vlastiti govor, prepričava dijalog s Diotimom, sveštenicom iz Mantineje u Arkadiji, koja ga je navodno podučila ljubavnim stvarima. Sokrat priča kako je Diotimi tvrdio da je Eros lep i dobar bog, ali ga je ona pobijala. Prepričano, dijalog je tekao ovako: – Je li onda Eros ružan i zao? – Bog s tobom, da li ono što nije lepo mora da bude ružno? Ili ono što nije mudro ludo? Zar nisi opazio kako ima nešto u sredini između mudrosti i neznanja? – Šta to? – Mišljenje, jer ako neko tačno misli, a ne zna da za to navede razloge, to nije ni znanje ni neznanje. Isto je s Erosom. On je u sredini između lepog i ružnog. – Ipak svi se slažu da je Eros veliki bog. – Ko to? Ima onih koji kažu da Eros nije bog. – Ko su ti? – Ti i ja. – Kako to? – Lako, zar nisi rekao da su bogovi srećni i lepi? A za Erosa si priznao da on zbog nedostatka dobrote i lepote žudi za tim. Kako bi onda on bio bog? – Šta je onda Eros? – Sredina između smrtnog i besmrtnog. – Kakvu moć ima? – Da objašnjava i donosi bogovima ono što dolazi od ljudi, a ljudima ono što dolazi od bogova. On ispunjava prostor između ljudi i bogova, tako da je njegovim posredstvom kosmos povezan. – Ko su mu otac i mati? Potom Diotima prenosi mit o gozbi bogova povodom rođenja Afrodite. Na toj gozbi začet je Eros od strane Pora, boga puta i izobilja, Metidinog sina (boginje pamćenja) i Penije, boginje oskudice i siromaštva. Otuda je Eros sin Puta i Oskudice, Obilja i Siromaštva, a pošto je začet na gozbi Afroditinoj, postao je njen pratilac. Kao spoj tih krajnosti ima sledeću sudbinu: uvek siromašan, bez obuće, bez kuće, spava na goloj zemlji, na vratima i putevima, i uvek je prijatelj potrebe. S druge strane, predsedava onima koji su lepi i dobri, hrabar je, drzak, iskusan lovac, dovitljiv, željan razboritosti, prijatelj mudrosti. Isti dan čas cveta, čas umire, ali i ponovno oživljava. Šta stekne uvek rastekne, nikad siromašan, nikad bogat. Eros je ljubav za lepotom, a po svojoj prirodi nalazi se na sredini između smrtnog i besmrtnog, neznanja i mudrosti, što znači da je Eros filozof. Bogovi ne traže mudrost jer je već imaju. Neznanje je samo sebi dovoljno i ne traži ono što misli da mu ne treba. Eros, dakle, pripada samo onima koji se nalaze u sredini između to dvoje. Diotima dalje objašnjava da nema ljubavi ni za polovinom, ni za celinom, kako tvrdi Aristofan u parodiji antropogenetskog mita, ako nisu neko dobro. Jer ljudi su spremni da odrežu i vlastitu nogu ako im to daje nadu u neko dobro. Postoje različiti oblici ljubavi. Jedni vole da stiču bogatstvo, drugi da pobeđuju u gimnastici, treći da budu zdravi, četvrti da nešto stvaraju, a svi ti oblici ljubavi, u završnici su ljubav prema dobru i sreći. Ljudi vole samo dobro i to tako da ono bude zauvek njihovo, što znači da ljubav ujedno teži i besmrtnosti. Naša priroda želi da rađa, ali ne u onom što je ružno i neprivlačno, već u lepoti. Erosu nije do posedovanja lepote, nego do stvaranja u lepoti. Svi ljudi žele da rađaju jer je to jedini način na koji ono što je smrtno može da učestvuje u besmrtnom. Tu želju vidimo i kod životinja. Kao i kod ljudi, njihova smrtna priroda teži što dužem učestvovanju u besmrtnosti, a to najbolje može preko ostavljanja potomaka. Međutim, ljudi mogu da rađaju telesno i duhovno. Velik je broj onih koji iz tih razloga naginju stvaranju slavnih i besmrtnih dela. Roditelji takve dece su pesnici, umetnici, filozofi, zakonodavci, državnici. Do ovog stepena spoznaje ljubavi mogu samostalno da dođu svi ljudi, kaže Diotima, ali on je samo priprema za Erosove misterije. Eros je personifikacija želje za stvaranjem koja vodi čoveka putem spoznaje. Taj put počinje u sferi osetilnog i stepenasto se uspinje sve dok ne dođe u sferu ideja. Prvi stepen je ljubav prema lepim telima. Potrebno je uvideti da tela nisu lepa sama po sebi, već manje ili više učestvuju u lepoti posredstvom simetrije i proporcija, i da je lepota nematerijalna. Drugi stepen je ljubav prema lepoti duše. Ona je iznad telesne lepote, jer ukoliko neko poseduje lepu dušu, ona će da zaseni telesne nedostatke. Treba uvideti da su moralne vrednosti i delovanje ono što dušu čini lepom, te da je potrebno razvijati vrline. To vodi ka tome da se lepota vidi u poslovima i dužnostima, pa je potrebno shvatiti da je telesna lepota neznatna u poređenju s njima. Treći stepen je ljubav prema mudrosti. Ona polazi od ljubavi prema pojedinačnim saznanjima, pesništvu, umetnosti, nauci, teologiji, itd. Treba uvideti da svaka od njih sadrži istu srž, odnosno da su samo različiti izrazi večnih i nepromenljivih ideja. Ko to uspe da razume, da učeći postepeno prepoznaje i izražava lepotu ideja, uvideće na kraju nešto što je po svojoj prirodi čudesno lepo: „nešto što je, prvo, večno i što ne postaje, niti propada, što se ne množi, niti nestaje; zatim, što nije s jedne strane lepo, a s druge ružno; ni danas lepo, a sutra nije; ni prema ovom lepo, a prema onom ružno; ni ovde lepo, a tamo ružno, kao da je samo za jedne lepo, a za druge ružno. Još nešto: neće mu se ta lepota pokazati kao kakvo lice, ni kao ruke, ni kao išta drugo što pripada telu; a ni kao kakav govor, ni kao kakvo znanje; a ni kao nešto što je sadržano u nečemu drugom, bilo to u živom biću, ili u zemlji, ili na nebu, nego kao nešto što je samo po sebi i sa sobom jednovrsno i večno.” Čovek, dakle, može i treba da se uzdigne do spoznaje ideja, jer je to put njegovog duhovnog razvoja. Jednom kada to uspe, treba da se oseti pozvanim da prema svetlu ideja uređuje svoj život i rad, i da u svetu pojava stvara lepotu i moralna dobra. Taj put vodi od telesne i čulne do prave filozofske ljubavi, koja predstavlja najveći stepen moralnosti, spoznaje i stvaralaštva. Ovako opisana uloga Erosa kao one snage koja vodi čoveka ne samo prema vrhuncu duhovne spoznaje, već, na temelju toga, prema boljem svetu i društvu u celini, razlog je zbog koga svaki čovek treba da poštuje Erosa i neguje ljubavnu umetnost. ALKIBIJADOV GOVOR I EPILOG Tek što je Sokrat završio svoj govor, na vrata dolazi veselo i pripito društvo na čelu s Alkibijadom, poznatom atinskom javnom ličnošću, vojskovođom, državnikom i diplomatom. Prilično pripit i okićen vencima, on dolazi da čestita Agatonu i ovenčava ga vencima sa svoje glave, a kad je primetio Sokrata, ovenčava i njega. Društvo traži od Alkibijada da i on drži govor, ali on ne želi da se pijan nadmeće s ostalima, a potom kaže da neće nikog drugog hvaliti osim Sokrata. Tako Alkibijad nastupa kao sedmi govornik, a svojom pojavom i govorom o osobinama Sokratovim otkriva da osobine Erosove o kojima je govorila Diotima najlepše mogu da se vide upravo kroz Sokratov primer. Priča o Sokratovim junačkim podvizima, karakternim osobinama, njegovom vladanju sobom u svim situacijama, svakodnevnim i nesvakidašnjim. Iz svega što iznosi proizlazi da je Sokrat savršen primer delatne filozofske ljubavi u neprestanom živom tragalačkom nastojanju da svet i on sam postanu bolji. Ovaj govor je praktična potvrda prethodnog izlaganja. Uskoro nakon što je Alkibijad završio, gozbi se pridružuje još jedna pripita družina i nastaje komešanje. Jedni gosti odlaze, a drugi počinju da razgovaraju u manjim grupama i ispijaju vino. Vremenom, većina preostalih zaspi. Zaspao je i Aristodem, a kad se probudio vidi da samo još Agaton, Aristofan i Sokrat uz piće razgovaraju o dramskoj umetnosti. Najzad su zaspali i Agaton i Aristodem. Sokrat, u osvit dana, još oran i svež, odlazi po običaju u Likej na jutarnje kupanje, da bi ostatak dana proveo kao i inače, a tek uveče otišao kući na spavanje. ZAKLJUČAK Iz Platonove Gozbe istovremeno zrači snaga ličnosti njenog autora koji se pokazuje kao majstor pisanja, povezujući na briljantan način osobine filozofa, logičara, humaniste, mistagoga, dramatičara, portretiste, humoriste, ali prvenstveno otmenog helenskog aristokrate, ne samo po rođenju, već i po vlastitoj prirodi. S druge strane, oduševljavaju ideje koje iznosi i koje unose svetlo spoznaje na puteve kojima niko drugi nije putovao s takvom lakoćom i sigurnošću. Njegov Eros simbol je kreativne stvaralačke snage čiji koren leži u najmoćnijem ljudskom osećanju, ljubavi, i prometejskoj potrebi za lepotom i duhovnim visinama. Ta nas snaga u stalnoj želji za stvaranjem vodi stepenicama spoznaje i pročišćenja. Kao pravi mistagog, Platon pred nama postepeno razotkriva tajne ljubavi prema mudrosti i put kojim duša nužno prolazi do vlastitog ostvarenja. Putujući iz neimaštine u obilje i iz obilja u neimaštinu, iz zadovoljstva u nezadovoljstvo i obratno, duša se postepeno probija do onog apsolutnog. Na tom putovanju lepota joj služi kao Arijadnina nit koja je kroz lavirint telesnih pojava vodi prema planu ideja, arhetipova. Nakon mnogih nastojanja, ona ostavlja iza sebe sve tantalovske i sizifovske zamke čulnih obmana i prazninu nikad sasvim ispunjenih želja. Probija se i kroz krug relativne spoznaje u kojoj ostaju zatvorene naučne gnoseologije i discipline, i konačno dolazi do nivoa apsolutnog bića. Za Platona filozofija je istovremeno i nauka i umetnost zato što ne može da se nauči, već mora da se doživi. Ništa se ne dobija ukoliko samo beremo plodove tuđih spoznaja. To nije obična radoznalost, već mudrost koja sazreva snagom ljubavi, kao rezultat neprestanog rada na razvoju samoga sebe. medjas Autor: Jerko Grgić

SATSVARUP DAS GOSVAMI – OSNOVE VEDSKE KNJIŽEVNOSTI Svojevrsni udžbenik predstavljen iz ugla autentične škole vedske kulturne sljedbe u savremenom dobu. Idealno štivo za sve koji žele da se upoznaju sa esencijalnim elementima proučavanja vedske književnosti, uz konkretan osvrt na praksu koja proističe iz zaključaka vedske književnosti, što predstavlja zatvoren krug autentičnog znanstveno-empirijskog istraživanja i rezultata datog na praktičan uvid čitaocu. 160 str.

„Nesbe je neprikosnoven u žanru. Ovo je najbolji krimić ne samo u Norveškoj već možda i na svetu.“ Dagbladet Čovek zakopan u snegu ne može da pomeri pluća od strašnog pritiska na grudni koš. To stanje naziva se oklopno srce. U takvom stanju imaš samo još četiri minuta života. Dve žene pronađene su mrtve u Oslu. Obe žrtve su se udavile u sopstvenoj krvi. Policiju zbunjuju ubodne rane u njihovim ustima jer su nanete iznutra . Odeljenje za krvne delikte šalje Kaju Sulnes u Hongkong. Njen zadatak je da uđe u trag jedinom norveškom stručnjaku za serijske ubice, ali taj policajac sklon alkoholu krije se negde u milionskom gradu od utvara iz nekadašnjih istraga, sećanja na ženu koju voli i uterivača dugova. A ime mu je Hari Hule. U međuvremenu, broj žrtava raste i Hari se nevoljno priključuje istrazi. Misteriozno oružje kojem su žrtve ubijene vodi ga u srce tame – Belgijski Kongo, a saznanja o žrtvama u jedan planinski dom na snežnim visoravnima Norveške... „Nesbe naoko vrlo lako prizove teskobni zamor od života koji se tako lepo uklapa u tradiciju noara. Ali njegovo umeće ogleda se i u tome što nas iz te sumorne atmosfere povremeno uzdigne kombinacijom nepatvorenog užasa i lepote od koje zastaje dah. I upravo to izdvaja Nesbea u odnosu na druge nordijske autore u ovom žanru.“ Richmond Times-Dispatch „Još jedan vrhunski krimić... jezički vatromet, pun uranjanja u dubine psihe, egzistencijalnog besa, napetih obrta i oštroumno osmišljenog toka radnje.“ Aftenposten „Roman donosi istinska zadovoljstva, tri neverovatna obrta i poslednjih 150 stranica koje prolete dok trepnete.“ USA Today „U Nesbeovim kriminalističkim pričama univerzum jednog zločina postaje čovekov univerzum.“ Jilandsposten Format: 13x20 cm Broj strana: 712 Pismo: Latinica Povez: Mek

Uzbudljiv triler koji će vas držati na ivici stolice! Svi su mislili da je mrtav. Ali sada se najozloglašeniji serijski ubica u Švedskoj vratio iz mrtvih. Jurek Valter, čiji su zločini obeležili mnoge živote, navodno je ubijen pre mnogo godina. Međutim, kada niz okrutnih ubistava počne da potresa Švedsku, svi dokazi ukazuju na Valtera kao počinioca. Detektiv Jona Lina suočava se sa svojim najgorim košmarom: čovekom koji je uništio njegovu porodicu i sada se vraća da dovrši posao. Kada Jonina partnerka bude oteta i zatvorena u kovčeg ispod zemlje, on se nađe pred nemogućim izborom: da je prepusti smrti ili da uđe u klopku koju je postavio jedini čovek koga se ikada plašio. Pratite Joninu odlučnu borbu da zaustavi Valtera i spasiti svoju partnerku, dok se suočava sa sopstvenim demonima iz prošlosti u ovom napetom trileru koji će vas držati na ivici sedišta sve do poslednje stranice.

Traktat o poboljšanju razuma i o putu kojim se najbolje stremi pravom spoznavanju prirode / Benedikt de Spinoza Prevod: Zlatko Šešelj Zagreb 2006. Mek povez, tekst uporedo na srpskom (hrvatskom) i latinskom jeziku, 111 strana. Knjiga je nekorišćena (nova) «Traktat o poboljšanju razuma» specifičan je dio Spinozina opusa. Riječ je, naime, o njegovu ranom, sva je prilika čak i prvom filozofskom tekstu, pisanom vjerojatno 1660., dakle na početku Spinozina petogodišnjeg boravka u Rijnsburgu u blizini Leidena i u vrijeme njegova još uvijek intenzivna studiranja Descartesove filozofije. Stoga se s pravom može pitati treba li ideje iznesene u «Traktatu» čitati kao sastavni dio Spinozina učenja u finalnom obliku, ili ih pak treba tretirati tek kao početnu etapu njegova filozofskog razvoja. Tu nedoumicu dodatno potencira činjenica daje «Traktat» ostao nedovršen i da je u takvu obliku (iako se njegovu dovršavanju Spinoza, čini se, u više navrata vraćao), objavljen u «Opera Posthuma», dakle tek nakon Spinozine smrti. Ako je vjerovati uredničkoj `Napomeni čitatelju`, Spinozu je samo smrt spriječila da dovrši tekst, no moglo bi se, čini se, za to naći ako već ne ozbiljnijih, a ono ipak filozofskijih razloga. Uostalom, čini se da je tom tekstu ili, u najmanju ruku, toj temi Spinoza namijenio i specifično mjesto u svojem filozofskom opusu. Tako u «Predgovoru» posljednjem dijelu «Etike» piše: `Kako pak i kojim putem treba usavršiti razum, te kojim umijećem valja skrbiti za tijelo kako bi moglo točno izvršavati svoje zadaće, ovamo ne spada: ovo potonje naime spada u medicinu, a ono prvo u logiku.` (E V, Praef.) Iz ovoga bi se dalo zaključiti da bi «Traktat» mogao biti njegova logika, svojevrsna propedeutika kojoj je prvenstvena svrha pripremiti ispravnu metodu spoznavanja. Tomislav Reškovac

Kategorije: Trileri / E-knjige / Erotski Format: 13x20 cm Broj strana: 336 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 8. april 2016. laguna Najuzbudljiviji triler koji ćete pročitati ove godine. Ovaj psihološki triler sličan Talentovanom gospodinu Ripliju predstavlja femme fatale koja je prepredena kao Ejmi Dan iz Iščezle, opasna kao Lizbet Salander iz Muškarci koji mrze žene, seksi, pametna i smrtonosna. Džudit Rašli je danju asistentkinja u prestižnoj londonskoj aukcijskoj kući, a noću hostesa u jednom od najozloglašenijih barova u gradu. DA BI DOBILA ONO ŠTO ŽELI Kako bi uspela u životu, Džudit zna da mora poštovati pravila igre. Promenila je naglasak, uvežbala manire otmenih ljudi i svoju diskretnost je dovela do nivoa umetnosti. Ali kad je otpuste zato što je otkrila mračnu tajnu umetničkog sveta, njeni iskreni napori i snovi za boljim životom biće uništeni. Zbog toga dopušta svom omiljenom, a već skoro zaboravljenom osećanju, gnevu, da je obuzme znajući da će se tako osećati bolje. ONA ĆE PREKORAČITI SVE GRANICE Dok prati jednog od svojih najvećih klijenata do Francuske rivijere, dogodiće se strahovita nesreća koja će sve promeniti. Ne bi li zaštitila sebe, Džudit shvata da mora da se pretvori u nekog drugog. Menja identitet i postavlja pravila nove opasne igre. „Glamurozna, uzbudljiva, dekadentna, erotična i neodoljiva. Maestra je dar za čitaoce koji vole osvetoljubive ženske likove.“ Booklist „Smešten u svet oligarha, mafijaša i mutnih trgovaca umetničkim delima, ovaj roman predstavlja junakinju koju ćete ili voleti ili mrzeti, zbog koje ćete bar dva puta doslovno zinuti, ženu zbog čijih bi seksualnih avantura čak i Kristijan Grej pocrveneo.“ Red Magazine p.is.st.d.3

Kao nova, nečitana Izdavač MLADINSKA KNJIGA Pismo Latinica Povez Broš Godina 2014 Format 13x20 Strana 303 Emili Arundel je pala niza stepenice jer je, kako su svi verovali, neoprezno zgazila na lopticu kojom se igrao njen živahni terijer. Ali što je više razmišljala o tom padu, bila je sve uverenija da je neko od rođaka pokušao da je ubije. Svoje sumnje je sredinom aprila iznela u pismu Herkulu Poarou. On je to pismo, međutim, primio tek krajem juna... kad je Emili već bila mrtva. p.is.st.d.3

Kategorije: Trileri Format: 13x20 cm Broj strana: 448 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 7. jun 2016. Međunarodna potraga dovodi doktorku Kej Skarpetu u sedište Interpola u Lionu i stavlja je pred mučan izbor: da li da zaštiti svoju karijeru ili da otkrije istinu. Dok zima stiže u Ričmond, svet glavne medicinske istražiteljke Kej Skarpete vrlo je turoban. Ona se još oporavlja od smrti svog ljubavnika. Njena voljena nećaka Lusi učestvuje u opasnoj tajnoj policijskoj operaciji u Majamiju i Kej je zabrinuta. Nova zamenica šefa policije, tiranka Dajen Brej, želi da uzme službu medicinskog istražitelja u svoju nadležnost. Neko je upao u elektronsku poštu doktorke Skarpete, ukrao joj identitet i šalje uvredljive i neprijatne poruke. Emotivno iznurena, Skarpeta strepi da klizi u ludilo. Uprkos ličnim nevoljama, Skarpeta je i dalje vladarka sveta mrtvih. Istražujući raspadnute ljudske ostatke pronađene u brodskom kontejneru, ona nalazi neobične vlasi na odeći žrtve – a iste takve vlasi pronalazi i na prodavačici ubijenoj nekoliko dana kasnije. Slična bizarna ubistva događaju se i van Virdžinije – ubica iz Ričmonda kasapio je ljude i u Francuskoj. Kej i kapetan Pit Marino odlaze u Pariz gde moraju da se domognu tajnih podataka iz pariske mrtvačnice i izbegnu da i sami postanu žrtve. „Knjige Patriše Kornvel su visokooktanski koktel adrenalina i straha. Crna poruka nije izuzetak.“ The Times „Crna poruka je najbolji Patrišin roman u poslednjih nekoliko godina, ne samo zbog dobrog zapleta i načina na koji piše o zločinu već i zbog toga kako govori o samoj Kej Skarpeti.“ Evening Standard p.is.st.d.3

Kategorije: Trileri / Kriminalistički / Ekranizovane knjige Format: 13x20 cm Broj strana: 399 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 14. septembar 2012 Priča o Anđelima, grupi dobrovoljaca koja je rešila misteriju ubistava pripadnika SAS-a koju policija nije mogla da reši. Anđeli Odbor, inače poznat kao Anđeli „jer im je dodir lak kao pero“, bio je dobrovoljna grupa koja obezbeđuje zaštitu i jednostavnu pravdu bivšim pripadnicima SAS-a i njihovim porodicama. Kada budu saznali za povezana ubistva bivših pripadnika SAS-a posvećuju se rešavanju zločina koje policija ne može da reši. Klinika Klinika je samostalna organizacija plaćenih ubica. Neko iz Klinike ubio je četvoricu nekadašnjih britanskih vojnika. Ubistvo Amr bin Isa, šeik jednog omanskog plemena, izgubio je četiri sina u građanskim ratovima. Iako mu tradicija nalaže da osveti njihovu smrt, on nije preduzeo ništa i zbog toga jebio smenjen. To je tako samo na prvi pogled jer je šeikova osveta zamišljena kao savršen zločin. Ova kriminalističko-avanturistička priča zasnovana na činjenicama o dve tajne organizacije. Prvu, Kliniku, čine trojica plaćenih ubica, a drugu, Anđele, ljudi posvećeni zaštiti dobrobiti pripadnika SAS-a, bivših i sadašnjih, i njihovih porodica. U veštim rukama pisca – kog su Anđeli odabrali da ispriča njihovu priču – činjenice o tome kako su bivši oficiri i visoki državni službenici, uz pomoć dobrovoljaca, ušli u trag i uklonili profesionalne ubice preobrazila se u izuzetno uzbudljiv, gotovo neverovatan roman o borbi dobra protiv čistog zla. p.s.d.1

Laguna Beograd Format: 13x20 cm Broj strana: 304 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 13. decembar 2016. Dobitnik Gonkurove nagrade i autor bestselera Aleks. Novi roman u serijalu o Verhuvenu. Neki događaj se smatra ključnim ako vam potpuno poremeti život. Na primer, tri hica ispaljena iz pumparice u ženu koju volite. Tokom pljačke juvelirnice na Jelisejskim poljima An Forestje, svirepo pretučena, unakažena i ostavljena da umre, jedini je svedok koji začudo uspe da preživi. Uznemiren, njen ljubavnik, načelnik Verhuven, potpuno će se posvetiti ovom slučaju. Utoliko pre jer pljačkaš, brutalni, okoreli krominalac, nastoji da pronađe An i ubije je… Njih dvojica jure ka konačnom obračunu budući da je ulog Anin život. Verhuvenove najličnije tajne su u igri, pa on postaje nasilan i nepomirljiv, dok ne pogazi sve svoje principe… Ali ko je u ovoj priči lovac? A ko plen? Ledena atmosfera, jednostavan stil, neumitna mehanika događaja: Pjer Lemetr, dobitnik Goknurove nagrade, nametnuo se svojim spisateljskim darom i u svetu trilera. „Lemetr zna kako da uvek bude drugačiji, kako da iznenadi sa svakom novom pričom, što je slučaj i sa Kamijem, delom autentičnog pisca koje odlikuju savršeno vođena radnja i nepredvidivi preokreti. Napet, uzbudljiv roman u kome nema laži, nema prevare.“ L’Humanité „Lemetr je u Francuskoj žanr trilera podigao visoko: tamo gde je književnost.“ Le Figaro Magazine „Lemetr: princ zabune, varke i neočekivanih obrta.“ Le Point p.is.st.d.3

MATAREŠKI KRUG - Robert Ludlum Izdavač: PROSVJETA Zagreb Godina izdanja: 1991. Povez: broš Broj strana: 570 Pismo: latinica Stanje: dobro

Stakleni hotel, Emili Sent Džon Mandel U maglovitoj divljini ostrva Vankuver leži luksuzni hotel Kajet. Sav u staklu i kedrovini, Kajet je mesto gde se prepliću sudbine. Jedne večeri, na recepciji će se, kiselinom urezana u staklo, pojaviti poruka: „Zašto ne progutaš slomljeno staklo?” Ta poruka duboko će uticati na mnoge koji su tu te večeri. Vinsent i njen polubrat Pol rade u hotelu. Uspešni finansijer Džonatan Alkaitis njegov je vlasnik. Leon Prevant, direktor međunarodne brodarske kompanije, gost je u Kajetu. Taj naizgled nevažan događaj, poput skretnice na pruzi, iz korena će izmeniti sudbine tih i mnogih drugih likova i razotkriti sve duhove prošlosti od kojih pokušavaju da pobegnu. Preplićući sudbine brojnih likova iz različitih životnih miljea, dozvoljavajući im da prelaze često nevidljive granice, Emili Sent Džon Mandel nam otkriva skriven svet koji postoji „između” onog koji smatramo stvarnošću. Stakleni hotel je čudesan prikaz gramzivosti i krivice, fantazije i obmane. Posredi je dirljiva priča o katastrofama i opstanku, i o bezbrojnim načinima na koje pokušavamo da pronađemo smisao života. „Stakleni hotel je istovremeno komercijalna knjiga koja se ne ispušta iz ruku i lepa književnost vrhunskog stila i fantastične strukture. Retke su knjige koje uspeju na oba ta nivoa.” – Toronto star „Neobičan, suptilan i sablastan roman.” – Kirkus rivjuz „Ovaj genijalni roman koji će vas potpuno zaokupiti razotkriva delikatne ali neraskidive veze među ljudima, kao i dugoročne posledice koje trenutak nepažnje može izazvati.” – Pablišers viklk Knjiga iz knjizare samo sam je ja pročitala

KRATIL - Platon ILI O ISPRAVNOSTI IMENA Misao novi Sad reprint izdanje 68 str. 20 cm

Autor:: David Lagerkranc Žanrovi:: Trileri Izdavač:: Čarobna knjiga Godina izdanja:: 2017. Broj strana: 416 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 14,5 x 20,5 cm Osuđena na dvomesečnu zatvorsku kaznu zbog spasavanja dečakovog života svim raspoloživim sredstvima, Lizbet Salander odbija da kaže bilo šta u svoju odbranu. Predmet njenog interesovanja su mnogo važnije stvari. Mikael Blumkvist svake nedelje prelazi dug put da bi je posetio – ali i dobio nov trag u svojoj potrazi. Njemu to izgleda kao važan uvodnik za Milenijum. Za nju bi to moglo dovesti do činjenica o njenom detinjstvu. Iako je sputana korumpiranim zatvorskim sistemom kojim umnogome upravljaju osuđenice, Lizbet Salander će se boriti za svoja uverenja po svaku cenu. Tražiće istinu koja je na neki način povezana s njenim sećanjem iz detinjstva – sećanjem na ženu s belegom na vratu, koji izgleda kao opekotina od zmajske vatre... Tenzija, moć i nezaustavljiva sila jedinstvene ženske heroine, inspirisane trilogijom Milenijum Stiga Lašona, ne jenjavaju i ne gube zamah. Lizbet Salander i Mikael Blumkvist nastavljaju svoju borbu za pravdu koja uzbuđuje milione čitalaca širom sveta… p.is.st.d.3

2018 god 235 str 20 cm Novi roman Aleksandra Đukanovića Ostrvo mrtvih prirodan je nastavak razvijanja jedne autentične poetike čiji su se obrisi mogli prepoznati u Mamonovom ključu, prethodnoj knjizi ovog autora.Tematski razuđen, stilski razbarušen, sa mnoštvom digresija na našu neveselu društvenu stvarnost koja je transponovana na jednu pomalo košmarnu sliku sveta, ovaj roman Aleksandra Đukanovića nam priča priču koja nas do trenutka kada sklopimo korice drži u stanju „čitalačke pripravnosti“. Glavni junak romana, intelektualac na pragu onoga što bismo, služeći se oveštalim jezikom, mogli da nazovemo sredovečno doba, biva akter i žrtva niza fantazmogoričnih događaja, grubo iščašenih u odnosu na njegovu beogradsku svakidašnjicu. Junaci ove knjige izrastaju iz onoga što govore i ovaj nas pisac, koji je majstor dijaloga, sigurnom rukom izvodi na čistinu, pošto prođemo kroz svojevrsnu arkadiju simbola i svega onoga saobraznog jednom postmodernističkom rukopisu. Vešto nas prevodeći iz realnog u fantastično, Đukanović svojim romanom uvek ostavlja otvorena mnoga vrata, iza kojih se, bez izuzetka, nanovo iznenadimo prostorima u kojima smo se obreli, što ovu knjigu čini svežom i prijemčivom za mnogobrojna tumačenja, rečju univerzalnom. – Velimir Knežević p.s.d.1

Autor:: Lejf G. V. Pešon Žanrovi:: Trileri, E-knjige Izdavač:: Laguna Godina izdanja:: 30. septembar 2016 Broj strana: 488 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 cm Drugi roman u serijalu o Bekstromu, junaku po kome je snimljena istoimena TV serija. Kravata uflekana sosom, gvozdeni poklopac za šerpu i običan stolarski čekić slomljene drške. To su bila tri najupadljivija predmeta koja su tehničari policije iz Solne pronašli prilikom prvog pregleda mesta zločina. A niste ni morali biti kriminalistički tehničar da biste zaključili kako su baš ovi predmeti najverovatnije upotrebljeni da bi se žrtvi smrsili konci. Neponovljivi kriminalistički komesar Evert Bekstrom, poznat po seksizmu, homofobiji i rasizmu, treba da razreši slučaj ubistva. Naizgled, u pitanju je tipično ubistvo među pijancima. Ali, iako stroga lekarska uputstva o promeni stila života prete da naruše Bekstromove nepogrešive analitičke sposobnosti, on ipak otkriva da izgled vara. To će potvrditi još tri povezana ubistva, u istoj nedelji. Ovo je isuviše komplikovan slučaj za obične policajce. Novoimenovanoj šefici policije Ani Holt potreban je neko ko će odmah rešiti slučaj. Ima li boljeg izbora od Everta Bekstroma: egoističnog, taštog i naoružanog razmetljivca u havajskoj košulji? „Odlična kriminalistička priča sa tako složenim i iznijansiranim zapletom da je možete pročitati na samo jedan način – u jednom dahu.“ Borås Tidning p.is.st.d.3