Informacije SKU 9788663691377 Kategorije FILOZOFIJA, SAJAM 2023 Težina 0.33 kg Proizvođač Kosmos izdavaštvo Broj strana 125 Povez knjige tvrd Pismo latinica Pisac Sun Cu Godina izdanja knjige 2017 Izdavač KOSMOS IZDAVAŠTVO Jezik Srpski Format 20 cm Tagovi Sun Cu Kosmos izdavaštvo Umeće ratovanja

Informacije SKU 9788661770500 Kategorije FILOZOFIJA Težina 0.38 kg Proizvođač Ind media Povez knjige tvrd Pismo latinica Pisac Lao Ce Godina izdanja knjige 2019 Izdavač IND MEDIA Jezik Srpski Format / Tagovi Knjiga Knjizara Vil Djurant Najveći umovi i ideje Vil Djurant Najveći umovi i ideje

Opis O autoru Dodatne informacije Nema samoće koja bi sprečila da tehnika prodre u nju sa svojim prisilama. Preuzelo nas je ono što smo stvorili – i neće imati milosti da nam vrati slobodu. Maks Benze * Sredstva „posreduju“ čovekov teorijski i praktični odnos sa svetom. Takođe, posreduju njegov samoodnos, koji mu nije neposredno dat. Sredstva stoje u sredini. Kristof Hubih Kristof Hubih (Christoph Hubig, 1952), nemački profesor emeritus filozofije i filozofije nauke (dijalektika i refleksija). Maks Benze (Max Bense, 1910–1990) bio je nemački filozof, pisac i publicista, poznat po svom radu u filozofiji nauke, logici, estetici i semiotici. Godina izdanja 2023 Pismo latinica Povez broš Broj stranica 148 str. ISBN 978-86-82324-24-9 Dimenzije 115 × 175

Opis "Umeće ratovanja - Sun Cu" Sun Cuovo Umeće ratovanja je jedan od najpoznatijih vojnih spisa u istoriji čovječanstva. Tokom dvije hiljade godina ovo djelo uticalo je na istočnjačku vojnu misao i filozofiju, a u drugoj polovini XX vijeka izvršilo je uticaj i na zapadno sagledavanje rata, poslovne strategije i diplomatske odnose. Umeće ratovanja nam otkriva, kroz primjer sukobljenih armija, bezvremena načela koja važe u svakodnevnom životu. Uči nas da imati strategiju ne znači planiranje, u smislu pravljenja liste postupaka, već zahtijeva brze odgovore na promjene okolnosti.

Istražujući pitanje šta tačno dobre ljude čini dobrima, Protagora je možda i najpristupačniji od svih Platonovih dijaloga. U ovoj raspravi o relativizmu istine, smeštenoj u Periklovo zlatno doba, nailazimo na mladog Sokrata suprotstavljenog uvaženom sofisti Protagori, jednom od najzanimljivijih i najsimpatičnijih Sokratovih filozofskih protivnika. Njih dvojica istražuju značenje pravde, obrazovanja i hrabrosti. Suštinsko razmimoilaženje između Sokrata i sofista Platon vešto razotkriva skoro u dramskom maniru, pokazujući koliko su njihove paideie suštinski različite. Naime, po rečima Mihaila Đurića, Sokrat je, pošavši od nekih zajedničkih pretpostavki povezanih isto tako zajedničkim težnjama, „u isti mah ukinuo i ostvario njihov program”. Protagora je zanimljivo štivo koje čitaoci i mislioci hvale još od njegovog objavljivanja pre više od 2000 godina. Sa svojim bezvremenskim temama, ovaj tekst nudi dragocen uvid u ljudsku prirodu i ideje jednog od najvećih umova u istoriji.

Autor: Sun Cu Br. str.: 180 Povez: Tvrd Format: 130mm x 200mm Pismo: Latinica Umeće ratovanja – autor Sun Cu Ova knjiga ne sadrži nijednu zastarelu maksimu ili nejasno uputstvo. Delo Umeće ratovanja deo je bogate taoističke duhovne tradicije. Ono što u ovome delu i danas ima najprepoznatljiviji pečat taoizma jeste neprekidno insistiranje na tome da iza svakog vida moći mora postojati duboka humanost. Stoga Umeće ratovanja nije knjiga koja govori samo o ratu već i knjiga koja govori o miru. Ona je put koji vodi razumevanju najdubljih uzroka borbe i njenog okončanja. DOBRO PROUČITI I ZATIM PAMETNO PRIMENITI SUN CUOVE REČI ZNAČI SEBI IZGRADITI DUG I USPEŠAN ŽIVOTNO POSLOVNI PUT.

Dodatne informacije Pisac FERUČO ROSI LANDI Izdavač RAD – BEOGRAD Izdanje 1981 Povez MEKI Strana 284 Stanje Dobro Edicija PEČAT

Dodatne informacije Pisac DANKO GRLIĆ Izdavač LIBER – ZAGREB Izdanje 1981 Povez TVRDI Strana 183 Stanje Dobro

Ono što najviše zrači iz toga dnevnika, koji nije drguo nego monolog iz tragedije velikog srca, jeste iskrenost carevih sopstvenih osećanja. Šta su bolovi napravili od njega kao čoveka, muža, roditelja i cara, a šta je on kao mudrac napravio od bolova! Sve što je car-filozof pisao o životu i ljudskoj bedi zadahnuo je osećanjima koja je sam negovao. Vidna je sumnja koja često izbija iz njegova verovanja, vidan je bol koji je bolovao u časovima sumnje, napor da razumom stečene misli pomiri s verom u svom osećanju, kao što je vidna i vera u nepobedivost ljudskog uma, koji ga spasava od asketske suvoće, kvijetizma i očajanja.

Opis O autoru Dodatne informacije Republika ljudi od pera se javlja kao sinteza odgovora koje su ljudi od pera pružili na situacije što su ih snalazile. Iz te perspektive, Republika ljudi od pera je nešto stvarno. U isto vreme, ona se jednako javljala i kao „himera“, upisujući se u niz onih imaginarnih konstrukcija, naročito brojnih u šesnaestom i sedamnaestom veku, koje su pridavale visoko mesto znanju i naučnicima. Shodno tome, Republika ljudi od pera bila bi samo najlepša među utopijama. Taj dvostruki karakter stvarnog i idealnog će opstati; danas se pronalazi u izrazu „naučna zajednica“. Fransoaz Vake Godine 1750. pojavio se prospekt Encyclopédie, mada je datiran na 1751. godinu. U njemu se tvrdi da to delo priprema jedno društvo ljudi od pera, par une société de gens de lettres; kada se pojavio prvi tom, 28. juna 1751, na njegovoj naslovnoj strani tvrdilo se isto. Šta je ovo društvo ljudi od pera? Da li ono odgovara partiji philosophes? Robert Šaklton

Najznačajnije i najcelovitije delo jednog od najvećih mislilaca 20.veka u tri toma. Hamvaš nam na izuzetno jednostavan način rasvetljava najveća znanja, istine, ali i posrnuća čovečanstva, upoznajući nas i podsećajući na svetove Zaratustre, Lao Cea, upanišada, drevnih knjiga istoka i zapada i još mnogo toga, sve do vremena hriščanstva u svim njegovim fazama.

Opis Ovo delo, neveliko po obimu, predstavlja neku vrstu okosnice Kantovog učenja. Kant svoju etiku konstruiše služeći se terminima i idejama poput; dužnosti, poštovanja, zakona, kategoričnim nasuprot hipotetičnim imperativima... Kant svoju etiku konstruiše služeći se srodnim idejama poput „dužnosti", „poštovanja", „zakona", kategoričkog nasuprot hipotetičkim imperativima, i verovanjem da jedinu stvar na svetu koja je bezuslovno dobra predstavlja dobra (jer je autonomna) volja... A volja je dobra kada poštuje načela autonomije, to jest, kada svoj zakon uzima isključivo iz sebe same; a to znači kada sledi prethodno navedene principe. Takva volja je autonomna. Ako volja uzima sebi zakon izvan sebe same, onda je ona heteronomna; ona time žrtvuje i autentičnu etiku i sopstvenu slobodu. Kant smatra da je ljudski razum sposoban da oseti bezuslovni autoritet moralnog zakona, a da je ljudska volja sposobna da odbaci sve alternative koje se s ovim zakonom ne slažu. I zaista, kod Kanta je vrlina definisana kao dužnosti koje su „čvrsto usađene u karakteru". (Viljem Riz) Povez knjige : broš Strana : 132 Format knjige : 11.5x16.5 cm Pismo : latinica

Dodatne informacije Pisac VELJKO CVJETIČANIN Izdavač STVARNOST – ZAGREB Izdanje 1977 Povez MEKI Strana 168 Stanje Dobro

Dodatne informacije Pisac VUKO PAVIĆEVIĆ Izdavač RADIVOJ ĆIRPANOV – NOVI SAD Izdanje 1977 Povez MEKI Strana 218 Stanje Dobro

Dodatne informacije Pisac SIMEON MARINKOVIĆ Izdavač KREATIVNI CENTAR – BEOGRAD Izdanje 2010 Povez MEKI Strana 329 Stanje Vrlo Dobro

Opis Opisujući idealnu zemlju, Mor je pribegao književnoj vrsti romana prvenstveno da bi slobodnije raspravljao o kontroverznim društvenim i političkim pitanjima. Utopija se može shvatiti kao idealizovano društvo ali i kao jetka satirična kritika Evrope Morovog, ali i sada­šnjeg doba. „…Opisao sam vam što sam mogao vernije oblik one države koju ja stvarno smatram ne samo najboljom već i jedinom koja se s pravom može nazvati istinskom državnom zajednicom. Svuda se, inače, govori o opštem dobru, a u stvari svako misli samo na svoju privatnu korist.” (Tomas Mor) O Autoru: Tomas Mor (1477 – 1535) bio je engleski humanista, filozof, književnik i državnik. Bio je kancelar Engleske u vreme Henrija VIII, ali je taj položaj napustio nakon izvesnih postupaka samog kralja zbog čega je život završio u tamnici. Kritikovao je kapitalizam, tj. privatnu svojinu kao uzrok svih zala. Najviše se istakao svojim delom Utopija koje u prevodu znači mesto koje ne postoji.

Opis Otpor je knjiga u kojoj Ernesto Sabato kao budni posmatrač ljudske egzistencije poziva na pobunu protiv čovekovog duhovnog pada i gubitka međuljudske bliskosti koja dolazi kao posledica uništavanja kulturnih vrednosti na kojima su počivale generacije. Piščeva duboka zabrinutost za čoveka koji, usled gubitka povezanosti sa drugim ljudima i uzdizanjem svog sopstvenog ja, vodi život na granici beznađa, podstiče čitaoca na promišljanja o vlastitiom životu i idealima kojima savremeni čovek teži. Šta za čoveka predstavlja sreća i koliko je spreman da u nju uključi i druge ljude? Da li je uživanje u materijalnom postalo osnovni čovekov ideal i ko je glavni krivac za to? Ovo su samo neka od pitanja koja autor iznosi pred čitaoca u nadi da će podstaći promene koje će čoveka vratiti istinskim humanističkim vrednostima, a spremnost da se otvorimo za drugog čitavim bićem jedan je od preduslova koji su neophodni za čovekovu istinsku sreću. Čovek postmodernizma okovan je udobnostima koje mu obezbeđuje tehnika, i često se ne usuđuje da se prepusti dubokim iskustvima kao što su ljubav ili solidarnost. Paradoksalno je, međutim, to što će ljudsko biće da se spase tek ako svoj život stavi na kocku za drugog čoveka, za svoga bližnjega, za svoga komšiju, za napuštenu decu koja po ulicama drhte od studeni, na vetrometini, nemajući zaštitu kakvu njihove godine iziskuju, što će nositi kao živu ranu do kraja života. Ernesto Sabato (24.06.1911 – 30.04.2011) je bio argentinski književnik. Doktorirao je fiziku na Universidad de la Plata. Smatra se jednim od najznačajnijih argentinskih pisaca. Pre književne karijere bavio se fizikom, najpre u okviru Fondacije Kiri, a potom i kao profesor na Univerzitetu la Plata. Nauku ostavlja 1945. godine i započinje književni rad. Iako je veliki pisac, napisao je samo tri romana, i mnoštvo eseja. Ti romani čine trilogiju i bave se problemom ludila i mračnim stanjima uma kao što su nasilje, rodooskvrnuće, manija proganjanja. Kombinujući iskustva egzistencijalne poetike (roman Tunel) sa elementima magičnog realizma (O junacima i grobovima), te narativnim strategijama karakterističnim za postmodernu (Abadon anđeo uništenja) Sabato je stvorio osoben, neponovljiv literarni keleidoskop i svrstao se u red najznačajnijih pisaca druge polovine 20. veka.

Opis Šopenhauer kao vaspitač (1874) je Ničeov mladalački spis koji je, s jedne strane, kritika obrazovnih ustanova u Nemačkoj njegovog vremena, a sa druge, razmatranje o kulturi, prevazilaženju ograničenja koja individuu osuđuje na robovsku svest, i rođenju genija kao najvišem cilju kome bi trebalo da teži čitav ljudski rod. On smatra da pravi filozof prvenstveno svojim životom vaspitno deluje na druge, tako što im primerom pomaže da prevaziđu sebe i postanu celovite ličnosti. Navodeći tri tipa čoveka koji svakome mogu poslužiti kao modeli za preobražaj – rusoovski, geteovski i šopenhauerovski – Niče se ovde prvenstveno bavi Šopenhauerovom nezavisnošću u sagledavanju istine, nasuprot Kantu, koji je zaradi profesure bio u podaničkom odnosu prema državi. Slobodan poput starih Grka, Šopenhauer je, po Ničeu, uspeo da vidi celovitu i istinitu sliku ljudske egzistencije, te je tako praktičnu filozofiju vratio u život, nakon duge dominacije metafizičkih sistema. U ovom delu su primetne sve odlike Ničeovog stila – razorna kritika postojećeg, ironija i humor na ivici cinizma, te profetski ton filozofa čija je misija da nas probudi i povede ka najvišem cilju.

Dodatne informacije Pisac ALBIN VILHAR Izdavač MATICA SRPSKA – NOVI SAD Izdanje 1984 Povez TVRDI Strana 331 Stanje Solidno Edicija KORIST I RAZONODA

Description Uloga zla u istoriji – Risto Tubić Uloga zla u istoriji: posvećena je filozofskom promišljanju pojma i mesta zla odnosno njegovog uticaja u ljudskoj istoriji. Pišući o Makijaveliju, Šopenhaueru, Borhesu, Fromu, Mihailu Markoviću, Kolakovskom i drugim piscima i filozofima, Risto Tubić problematizuje zlo kao agens istorije i ideologije. Oslanjajući se na kritička čitanja filozofskih odnosno književnih dela. Risto Tubić inventivno analizira ljudsku ideju o zlu i smislu borbe za dobro.

Dodatne informacije Pisac ERNST BLOH Izdavač NOLIT – BEOGRAD Izdanje 1966 Povez MEKI Strana 288 Stanje Dobro Edicija SAZVEŽĐA

Dodatne informacije Pisac ĐERĐ LUKAČ Izdavač KULTURA – BEOGRAD Izdanje 1959 Povez TVRDI Strana 370 Stanje Dobro Edicija KNJIŽEVNA KRITIKA I ESEJI

Dodatne informacije Pisac LUCIO COLLETTI Izdavač NOLIT – BEOGRAD Izdanje 1982 Povez MEKI Strana 500 Stanje Dobro Edicija SAZVEŽĐA

Dodatne informacije Pisac ADAM ŠAF Izdavač NOLIT – BEOGRAD Izdanje 1967 Povez MEKI Strana 310 Stanje Dobro Edicija SAZVEŽĐA

Erazmo Roterdamski je živeo u vreme velikih umova poput Кopernika, Leonarda, Mikelanđela, na samom pragu novog doba, na prelazu iz 15. u 16. vek. Njagovo najvažnije delo Pohvala ludosti, napisano je 1509. godine za samo osam dana. Štampano je 1511. godine u Parizu, na latinskom jeziku, uz pomoć njegovog prijatelja Tomasa Mora. Inspirisano ljudskom prirodom, ovo delo je svedočanstvo o vremenu u kome stradaju sve ljudske vrednosti. Ono što ga čini fascinatnim i vanvremenskim je vrhunska ironija i sarkazam, koji, usput rečeno, svakog poštenog cinika prosto zadužuju da pročita ovo delo. Pisano je u formi govora, u prvom licu, a govori Ludost, kao jedina merodavna u poludelom svetu. Ova forma dela ga je , verovatno, spasila lomače. Ludost se obraća svojim Arhiludacima (naziv za njene vernike). Na početku predstavlja svoje verne sluge bez kojih ne bi vladala svetom, a to su: Samoljubivost, Laska, Zaboravnost, Lenjost, Naslada, Lokomislenost, Razuzdanost, Gozba , Tvrdi san. Ludost ismeva čitavu plejadu uloga koje ljudi igraju stvarajući poredak u kome i danas živimo: mudrace, plemiće, prost svet, naučnike, umetnike, filosofe, kockare, praznoverje . No, to nije ismevanje radi pukog ismevanja. To je pravo stanje stvari koje je ovaj vrhunski humanista rečima naslikao. Najoštriji je kada je pričao o papama, kardinalima, monasima – celokupnovm sveštenstvu. Treba naglasiti da Erazmo nije ateist. U njima vidi oličenje licemerja, koje praktikuje sve sem Hristove poruke ljubavi, milosrđa i skromnosti. Među najveće Arhiludake svrstava pobornike rata.