Description Smisao slobode – Aleksandar Pražić `Pre svega, ovde nije reč o zasnivanju nekog novog ni o obnavljanju nekog starog ontološkog stanovništva. Naprotiv, pokazuje se da nijedno ontološko rešenje ne dovodi u pitanje smisao izraza u kojima se javlja reč `sloboda`. Jedan od osnovnih ciljeva ovog spisa jeste da pokaže izlišnost ontoloških spekulacija u razmatranju problema slobode. Određenje pojma ljudske slobode, koje je ovde dato, ne upućuje ni na kakvu filozofsku antropologiju. Sloboda čoveka u određenim okolnostima ovisi o iskustvu, a ne od ove ili one koncepcije ljudske suštine. Isto tako, ne treba misliti da ovo izlaganje počiva ne nekim humanističkim everenjima. Humanizam je, naravno, lepa stvar, ali je jasno da jedan skup vrednosnih stavova i praktičnih načela, ne može biti teorijski zasnovan, niti sme da posluži kao pretpostavka teorijskog razmatranja. Konačno, ovde nije reč o afirmaciji Hegelovog shvatanja slobode. Ono je samo poslednji u nizu primera kojima sam nastojao da ovo izlaganje osvežim i istorijski obogatim. Razlog što je Hegelu ipak posvećeno toliko prostora leži u tome što sam želeo da analitičko oruđe maksimalno isprobam na najtvrđem materijalu koji istorija filozofije pruža!` – Iz uvodne napomene za `Reč o slobodi`.

Dodatne informacije Pisac MILOŠ N. ĐURIĆ Izdavač BIGZ – BEOGRAD Izdanje 1976 Povez TVRDI Strana 526 Stanje Vrlo Dobro

Dodatne informacije Pisac VELJKO CVJETIČANIN Izdavač STVARNOST – ZAGREB Izdanje 1977 Povez MEKI Strana 168 Stanje Dobro

Dodatne informacije Pisac VUKO PAVIĆEVIĆ Izdavač RADIVOJ ĆIRPANOV – NOVI SAD Izdanje 1977 Povez MEKI Strana 218 Stanje Dobro

Informacije SKU 9788660240851 Kategorije FILOZOFIJA Težina 0.4 kg Proizvođač Heliks Povez knjige Mek Pismo latinica Pisac Nasim Nikolas Taleb Godina izdanja knjige 2019 Izdavač Heliks Jezik Srpski Tagovi Koža u igri Nasim Nikolas Taleb

Opis "O nebu. O postajanju i propadanju" je svojevrsna Aristotelova kosmologija, koja kod ovog starogrčkog filozofa ima osoben status. Rez koji Aristotel pravi je radikalan i predstavlja pitanje svake "kosmologije". Povez knjige : tvrd Strana : 428 Format : 14 x 21 cm Pismo : latinica

Opis Uzbudljiva, detaljna rasprava o tome kako duhovni i naučni pristup shvatanju stvarnosti često dolaze u konflikt. Dva uspešna pisca, od kojih je jedan rečiti zagovornik duhovnosti, a drugi uvaženi naučnik, prvi put su se sreli za vreme televizijske debate o „budućnosti Boga“ održanoj na Kalifornijskom tehnološkom institutu. Ova izvanredna knjiga je posledica tog slučajnog susreta, kao i žustrog, ali i dostojanstvenog sukoba pogleda na svet koji je usledio dok se, s druge strane, istovremeno razvijalo njihovo prijateljstvo. U Sukobu pogleda na svet Čopra i Mlodinov raspravljaju o svemiru, evoluciji i životu, ljudskom mozgu te Bogu, a dotiču se i ključnih pitanja koja određuju ljudsko iskustvo. Kako je nastao svemir? Kakva je priroda vremena? Šta je život? Da li je Darvin pogrešio? Šta nas čini ljudima? Kakva je veza između uma i mozga? Da li je Bog iluzija? Ova neobična knjiga će jednako oduševiti čitaoce orijentisane prema nauci, one koje interesuje duhovnost, kao i svakoga ko se ikad zapitao: „Šta znači to što sam živ?“ „Mi fizičari se bavimo zapažanjima o fizičkom univerzumu i matematičkim teorijama koje ga objašnjavaju. Ostali traže prosvećenje tako što se usredsređuju na subjektivno iskustvo. Ta dva pristupa se susreću u ovoj knjizi – među njima često sevaju varnice, povremeno dele isto mišljenje a pritom su uvek zabavni i donose prosvetljenje.“ Džej Marks, izvršni direktor Laboratorije LIGO, Kalifornijski tehnički institut Format: 13x20 cm Broj strana: 425 Pismo: Latinica Povez: Mek

Opis O autoru Dodatne informacije EROTSKI FENOMEN. Šest knjiga o meditaciji. Žan-Lik Marion je u postjugoslovenskom, srpskom jezičko-kulturnom prostoru još uvek neprevođeni autor, koji je, međutim, širom sveta sebi napravio izuzetno ime u nauci, što se može zaključiti po desetinama prevoda njegovih dela na najkorišćenije kulturne jezike današnjice. Marion je filosof i teolog koji širinu tematskog spektra problema kojima se bavi ne „plaća“ uprošćavanjem i pojednostavljivanjem; naprotiv, odlikuju ga neobična prepoznatljiva prodornost mišljenja, koja je praćena jasnoćom izraza. U delu Erotski fenomen Marion se ne bavi samo jednim posebnim antropološkim fenomenom, već prevashodno nastupa s ingenioznom, prema novovekovnoj metafizici kritički intoniranom tezom, shodno kojoj je tzv. „erotska diferencija“ kudikamo primerenije ishodište promišljanja čoveka i stvarnosti od ontološke, odnosno saznajne. Marionovo glavno istorijskofilosofsko ishodište predstavlja kritika kartezijanstva, koja originalno i domišljato uočava nedostatke kako u promišljanju telesnosti, tako i u konceptualizaciji svesti. https://akademskaknjiga.com/biblioteka/επιμελεια/

Opis Aristotel je u De An.I postigao dvostruki cilj: 1) duša je nužno povezana za pojmove spoznaje i kretanja, i 2) u tome se manje-više slažu sve prethodeće "teorije" o duši. Može se postaviti pitanje da li Aristotel ispred sebe uopšte ima izgrađene teorije o duši – jer, to pouzdano nema – ili on sam konstruiše kontekst vlastite diskusije koji bi formirao i da ovih "teorija" nema; jer, mimo Platona koji i daje tematski ram Aristotelove rasprave o duši i koji je jedini njegov pravi "sagovornik", imamo samo rudimentarne, višeznačne i sporadične izjave koje mogu biti metafizički relevantne, kao kod Herakleita, Demokrita ili kod Empedokla, ili su refleksi i preformulacije prastarih narodnih verovanja. No, Aristotel blagonaklono tvrdi da je veza duše, spoznaje i kretanja uočena u ovim teorijama ukoliko se one posmatraju u celini, ali da nijedna od tih veza nije zahvaćena na autentični način veran samoj stvari o kojoj je reč. Drugim rečima: nije se došlo do osnovnog pitanja o bivstvu duše, ali onda ni do prave teorije kognitivnih funkcija duše (opažanje, mnjenje, znanje, Um; a onda i njima podređenih "funkcija": žudnja, htenje, težnja), ali ni do uviđanja težine metafizičkog problema veze duše i kretanja. Povez knjige : tvrd Strana : 537 Format : 14 x 21 cm Pismo : latinica

Opis O autoru Dodatne informacije Teza ove knjige jednostavna je: ima mesta instaliranju i opravdanju (kao, razume se, i osporavanju) zamisli „negativnog angažmana”. Tri „negativne” teorijske koncepcije savremene filozofije odriču se „maksimalističkih” eksplanatornih, a još i pre preskriptivnih pretenzija, za račun vrednosti nekog ili nečeg „minimalnog”, koje bi se istrajnim „negativističkim” držanjem i destilovalo i stilizovalo, i analiziralo i sačuvalo od perverzija i krivotvorenja. Te koncepcije insistiraju na preorijentaciji ili čak transformaciji mišljenja, takvoj da se ono kloni izazova ispovedanja i propovedanja „pozitivno” orijentisane doktrine ili vizije. Teorijski – i ne samo teorijski – odgovorna koncepcija negativnog angažmana morala bi se, verujemo, osloniti na uzore tog „okreta negativnosti” koji, pored ostalog, ispravnost mišljenja i postupanja samerava prema očiglednom zlu, patnji, nepravdi, laži.

Opis O autoru Dodatne informacije Zbirka eseja „Preumljenje Zemlje“ Predraga Slijepčevića, kroz prizmu savremenih naučnih dostignuća, kroz retrospektivnu analizu istorijskih naučnih misli, ubeđenja i zapažanja ukazuje na to da ljudski um ima dugu evolucionu prethodnicu. Dinamičnost nauke menja i razumevanje sveta, te nas autor u svojoj knjizi na vrlo originalan način upoznaje sa viđenjem avangardnih naučnika, čiji su vidici bili daleko ispred vremena u kome su živeli. Iz recenzije Gordane Joksić Među neobičnim „junacima Slijepčevićeve ulice“ ima mjesta za Aleksandru Elbakijan, osnivačicu „Sci-Hub-a“, platforme za ilegalni pristup znanstvenoj literaturi, Boba Dylana i Zuku Džumhura. Biologija, za Slijepčevića, odjednom vodi u raspravu o demokraciji (pčelinjoj, ali i ljudskoj), a s vremena na vrijeme, čovjek ima osjećaj da ga autor uči iznova abecedi gledanja na svijet i život (odatle vrlo pogođen naslov i novokovanica „preumljenje“, što će u engleskom možda postati „reminding“). Iz recenzije Amira Muzura Slijepčevićevo delo je pitko i lako razumljivo. Vertikala sadržaja ponire duboko, do najjednostavnijih ideja izrečenih jezikom laika, ali se penje visoko do originalnih i smelih tvrdnji koje bude pravu vrtoglavicu čak i kod iskusnog intelektualnog planinara. Sa radošću i netremice očekujemo da nas autor u narednim delima vodi dalje u ovom čarobnom svetu nalik na zabavni park, ali istovremeno i toliko ozbiljnom da budi strepnju i nelagodnost, ako ne i osećaj krivice što smo postali loši đaci evolucije, možda u neskromnoj želji da izigravamo Boga. Iz recenzije Zorana Todorovića Predrag Slijepčević je predavač na Univerzitetu Brunel u Londonu. Njegova istraživanja fokusirana su na molekularnu organizaciju hromozoma (posebno njegovih završnih dijelova poznatih kao telomere), genetske mehanizme starenja i raka, filozofiju evolucije i filozofiju nauke. Obrazovanje je stekao u bivšoj Jugoslaviji. Neposredno pred tragični rat u Bosni i Hercegovini dobija tri stipendije u isto vrijeme: Fulbrajtovu stipendiju za jednogodišnji boravak na UCSF (University of California San Francisco), stipendiju Britanskog savjeta za boravak na univerzitetu „St. Andrews“ u Škotskoj i stipendiju Evropske unije Tempus za boravak na Univerzitetu Leiden u Holandiji. Odlučuje da ostane u Evropi i poslije stipendija u Škotskoj i Holandiji dobija posao na univerzitetu Kembridž, u laboratoriji koju je vodio professor ser Brus Ponder (Bruce Ponder), eminentni stručnjak za genetiku raka. Razvija ljubav prema telomerama, završnim krajevima hromozoma, te postaje jedan od vodećih britanskih stručnjaka u ovoj oblasti. Od 1998. godine radi na Univerzitetu Brunel u Londonu. Njegova istraživanja u poslednjih 20-ak godina finansiraju razne britanske i evropske istraživačke agencije. Objavio je preko 60 naučnih radova, nekoliko poglavlja u knjigama, učestvovao u nekoliko patenata i uredio knjigu Telomeres and Telomerase, koju je objavio švajcarski izdavač „Karger“ 2009. godine. Trenutno obavlja funkciju direktora doktorskih studija na Department of Life Sciences Univerziteta Brunel. Njegovu biografiju objavio je vodeći svjetski izdavač biografskih podataka „Marquis“ u izdanju „Who’s Who in the World“ za 1998. godinu. Težina 0,28 кг Godina izdanja 2020 Pismo latinica Broj stranica 189 ISBN 978-86-6263-290-6 Dimenzije 135x205

Opis O autoru Dodatne informacije Ovo je delo koje bez sumnje predstavlja osnov svih istorijskih i filozofskih analiza 20. veka. Od vremena kada je nastalo u formi predavanja, koja je autor držao na Harvardu 1932. i 1933. godine, steklo je reputaciju kamena temeljca „istorije ideja“. Istoriju filozofije Lavdžoj vidi kao zbrku različitih koncepata, iz kojih, kao jedan od najboljih primera, izdvaja ideju o „velikom lancu bića“, to će reći o univerzumu koji je, sa stanovišta teologije, nauke i u vrednosnom smislu, povezan unapred determinisanim stupnjevima koje pronalazimo u svim etapama života. Lavdžoj vidi dvojstvo u prirodi i društvu, prema kojem i zabluda i istina postoje kao deo prirodnog ustrojstva sveta. Prošlost nas podseća na to da je malo verovatno da će dominantni oblici mišljenja našeg vremena – koje svakako vidimo kao jasne, koherentne i čvrsto utemeljene – biti isto tako i bez rezerve prihvaćeni i u budućnosti. „Veliki lanac bića“ je putovanje u prošlost i to putovanje sa jasnom misijom: da ospori uvreženo mišljenje kako se sve zna, odnosno da ono što se znalo jednom nije moglo da se menja u nekom drugom vremenu. Lavdžoj insistira na „unutrašnjoj vrednosti raznolikosti“ koju kao opomenu suprotstavlja izvesnosti. To ne znači da on toleriše ravnodušnost ili relativizovanje kao vrednosti po sebi, već da ceni mentalne i fizičke procese koji se odvijaju u ljudskim bićima. Kao što primećuje Piter Stenlis: „Vera je u velikom lancu bića konačno u velikoj meri iskorenjena zahvaljujući udruženim uticajma romantičarskog idealizma, Darvinove evolucionističke teorije i Ajnštajnove teorije relativnosti.“ Malo je knjiga koje preispituju ludosti prošlosti, a ostaju toliko dugo žive kao što je slučaj sa ovim sjajnim delom Artura Lavdžoja.

Opis Kod svakog predavanja polazio sam od očiglednih iskustava, od stvarnosti i prirode, života i predanja, s ciljem da dođem do granice iza koje se pojavljuju pitanja na koja nauka nema odgovore. Tamo doživljavamo čuđenje nad bićem. Tamo postavljamo pitanje o smislu i zadatku našeg života. Ova kratka knjiga temelji se na seriji televizijskih predavanja koje je slavni nemački filozof održao s namerom da široku publiku uvede u domen filozofije. Pored brojnih pitanja koje razmatra – o životu, svakodnevici, granicama nauke i ljudskog saznanja, psihologiji, sociologiji, ljubavi, smrti, kao i o samoj filozofiji i njenom mestu u svetu – Jaspers posvećuje veliki prostor političkoj filozofiji, te se zalaže za političku slobodu kao krajnji izvor autentične čovekove egzistencije. Polazište svake teme su činjenice života, a cilj je formulisanje suštinskih pitanja koje treba postaviti. Jaspers podstiče na razmišljanje, ali ne daje konačne odgovore. Odgovore svako mora da pronađe sam za sebe. Format: 13x20 cm Broj strana: 176 Pismo: Latinica Povez: Mek

Opis U ovoj knjizi čovek nalazi na poslu „podzemnika", bušača, kopača, podrivača. Čovek ga vidi, pod pretpostavkom da ima oči za takav dubinski rad, kako lagano, smišljeno, s blagom neumoljivošću kroči napred, da se ne bi suviše pojavljivala preka potreba koju sa sobom donosi svako dugo lišavanje svetlosti i vazduha; čovek bi njega samog pri njegovom mračnom poslu mogao nazvati srećnim. Ne čini li se da ga vodi neka vera, da ga obeštećuje nekakva uteha? Da možda hoće da ima sopstvenu dugu tamu, nešto svoje nerazumljivo, skriveno, zagonetno, jer zna šta će i on imati; sopstveno jutro, sopstveno izbavljenje, sopstvenu zoru?... Izvesno je da će se on vratiti: ne pitajte ga šta želi tamo dole, on će vam to već sam reći, raj prividni Trofonije i podzemnik, tek kada opet postane čovek. Čovek se temeljno oduči od ćutanja kad je tako dugo kao on bio krtica, usamljen.. Povez knjige : tvrd Strana : 260 Format : 14 x 21 cm Pismo : latinica

Opis O autoru Dodatne informacije HORIZONTI POJMA HORIZONT. Ovo delo sadrži jedinstvenu zbirku tekstova prominentnih svetskih autora, specijalista za svoje oblasti, koji u istorijskofilozofskom, sistematskom i interkulturalnom aspektu nastoje da razumeju horizont u grčkoj antici, jevrejskoj starini, hrišćanskom srednjem veku, zatim kod Lajbnica, Kanta, Ničea, Diltaja, Huserla, Hajdegera, Levinasa, Merlo-Pontija, u psihoanalizi, u indijskoj, kineskoj i japanskoj tradiciji. Sistematsku plodnost pojmu horizonta daje pre svega njegov granični karakter. Budući da nije odvojiv od nekog stanovišta Sada i Ovde, horizont uvek otvara neko specifično polje. On naznačuje ono što pri određenoj unutarhorizontnoj perspektivi smatramo smislenim da pitamo i da odgovorimo, pri čemu nismo sposobni da nadmašimo polje tog horizonta, niti da zadobijemo neki poslednji horizont. Povlačenje horizonta proizvodi podelu na sferu unutar i izvan njega, što omogućuje i prekoračivanje prisne sfere u nepoznato. Filozofski pokušaj određenja horizonta sopstvenog doba iziskuje, naravno, razjašnjenje sa horizontima drugih filozofija i kultura. https://akademskaknjiga.com/biblioteka/επιμελεια/

Opis Ovim prevodom srpska kultura dobila je najslavija, najteža, najdragocenija, temeljna dela filozofskog nasleđa koja u ovakvom obliku nisu dostupna ni mnogo većim jezicima nego što je srpski. Blagojevićev jezički izraz oživljava Aristotela čineći ga čitljivim savremenom čitaocu, ali istovremeno očuvava jedinstvenost Aristotelovog jezika, njegovu zapanjujuću jednostavnost i ekonomičnost: ne upadajući u nepotrebno arhaizovanje, ali se, s druge strane, ne podajući savremenom idiomu, Blagojević, sasvim aristotelovski, pronalazi "pravu meru između dve lošosti, jedne koja je preteranost i druge koja je nedostatak" (mesothz txn kaq uperbolhn thz de kat elleiyin, Nikomahova etika 1106 b, 36). Blagojevićev prevod je istovremeno tanan i robustan, baš onakav kakav je i Aristotelov jezik. On je promišljen, siguran, čvrst, pouzdan, lep na način aristotelovski. Povez knjige : tvrd Strana : 458 Format : 14 x 21 cm Pismo : latinica

Opis Ova knjiga nastala je na osnovu doktorske disertacije Nataše Anđelković. U njoj se, prema Bahtinovoj teoriji o karnevalizovanoj književnosti, dokazuje da dva romana Miloša Crnjanskog (Dnevnik o Čarnojeviću i Druga knjiga Seoba) i četiri romana koja reprezentuju evropski kontekst istog vremenskog raspona (Senilnost Itala Zveva, Čarobni breg Tomasa Mana, Majstor i Margarita Mihaila Bulgakova i Aleksandrijski kvartet Lorensa Darela), pripadaju istoj žanrovskoj tradiciji. Pokazuje se da su to dela u kojima je karnevalizacija dominantan element njihove strukture i stila.

Knjiga se bavi pitanjima kao što su značaj i uloga religije u modernom svetu, odnos između različitih religijskih verovanja i mogućnost postojanja univerzalnog božanstva koje transcendiraju specifične religijske dogme. Strasser istražuje kako različite kulture i tradicije shvataju koncept Boga i kako to utiče na međuljudske odnose i društvene strukture. “Bog svih ljudi” je intelektualno izazovna knjiga koja podstiče čitaoce da preispitaju svoje vlastite verovatnosti i razumevanje božanstva. Namenjena je širokom krugu čitalaca, od onih koji se profesionalno bave filozofijom i teologijom, do laika zainteresovanih za dublje razumevanje religije i njenog mesta u savremenom svetu.

U “Mislima”, Spengler bi mogao da produbi neke od ključnih ideja iznetih u “Propasti Zapada” i da istražuje dodatne teme koje se tiču kulture, istorije, politike i filozofije. Njegove misli često se bave pitanjima dekadencije, kulture, civilizacijskih ciklusa, kao i uloge pojedinca u istorijskim procesima. Spenglerova filozofija je poznata po pesimističkom pogledu na modernu civilizaciju i verovanju da je Zapadna kultura ušla u fazu propadanja. Njegova dela često istražuju ideje o determinizmu u istoriji, ulozi metafizike i religije u kulturi, kao i kritici modernog materijalizma i urbanizacije. “Misli” Oswalda Spenglera pružaju uvid u um jednog od najuticajnijih mislilaca 20. veka i mogu biti od velikog interesa za one koji se bave studijama kulture, istorije i filozofije.

U delu, Seneka prikazuje gnev kao otrovni izvor koji je koren gotovo svakog zla u svetu. Njegova analiza gneva je slična vatrenom propovedanju o moralnim opasnostima, gde čitaocima predstavlja sumornu sliku posledica koje gnev može imati na pojedinca i društvo. Međutim, Seneka ne ostavlja čitaoca u očaju. Naprotiv, on nudi viziju alternativnog puta – puta praštanja i saosećanja. Ovaj put je uporediv sa učenjima hrišćanstva i budizma, nudeći nadu i smernice za postizanje unutrašnjeg mira i moralne snage. “Kako ostati hladan i pribran” nije samo filozofski traktat, već i praktičan vodič za prevazilaženje gneva i razvijanje dubljeg saosećanja i razumevanja u međuljudskim odnosima.

U delu “O Sokratovom demonu”, Plutarh se bavi poznatom temom Sokratovog “daimoniona”, unutrašnjeg glasa ili duhovnog vodiča koji je, prema Sokratu, uticao na njegove odluke i postupke. Ovaj aspekt Sokratove filozofije Plutarh koristi kao polazište za dublje razmatranje pitanja intuicije, moralnog vođstva i unutrašnjeg moralnog kompasa. “O sujeverju”, s druge strane, istražuje temu iracionalnih verovanja i praznoverica, analizirajući njihov uticaj na pojedinca i društvo. Plutarh razmatra kako sujeverje može voditi ka iracionalnom strahu i kako se to razlikuje od prave religioznosti i duhovnosti. Obe teme – Sokratov demon i sujeverje – Plutarh koristi da istraži veće filozofske koncepte kao što su duša i um, ateizam i religioznost, pružajući uvide koji su i dalje relevantni u savremenom kontekstu. Delo “O Sokratovom demonu / O sujeverju” predstavlja klasičan primer Plutarhovog pristupa filozofiji, gde se kroz istorijske i biografske narative otvaraju duboka filozofska pitanja.

Niče smatra da preterana fokusiranost na istoriju može biti štetna za život, jer ograničava sposobnost pojedinca da živi punim životom i stvara svoju budućnost. Prema njemu, istorija bi trebalo da služi životu, a ne da ga potčinjava. Niče ističe da je važno pronaći pravu meru u odnosu prema istoriji – da se iz nje uči, ali da se ne dozvoli da ona dominira sadašnjim trenutkom ili ograničava buduće mogućnosti. Niče takođe razmatra različite načine na koje se istorija može koristiti: kao sredstvo za stvaranje identiteta, kao izvor lekcija i inspiracije, ali i kao teret koji može da parališe i ograničava. On zagovara ideju “aktivne zaboravnosti”, odnosno sposobnost da se oslobodimo tereta prošlosti kako bismo mogli da stvaramo i živimo u sadašnjem trenutku. “O koristi i šteti istorije za život” je delo koje provocira razmišljanje o tome kako se odnosimo prema prošlosti i kako ta prošlost utiče na našu sposobnost da oblikujemo sopstvenu budućnost. To je ključni tekst za razumevanje Ničeove filozofije, posebno njegovih ideja o vrednosti i ograničenjima istorijskog znanja.

Knjiga “O starenju” predstavlja duboku analizu starenja, ne samo kao biološkog procesa, već i kao iskustva koje duboko utiče na identitet, samosvest i odnos pojedinca prema svetu. Amery razmatra kako starenje utiče na percepciju vremena, gubitak fizičke snage, suočavanje sa smrtnošću, kao i promene u društvenim i ličnim odnosima. Ameryjev pristup temi starenja je iskren i neposredan, često mešajući lično iskustvo sa filozofskim razmatranjima. On istražuje kako starenje donosi sa sobom i revolt i rezignaciju, te kako se pojedinci mogu boriti sa osećanjem marginalizacije i gubitka koji često prate starenje. “O starenju” nije samo filozofski traktat, već i emotivno snažno delo koje čitaocima pruža uvid u unutrašnji svet starijih osoba, njihove strahove, izazove i načine suočavanja sa neizbežnim procesom starenja. Ameryjeva knjiga je važan doprinos razumevanju starenja kao kompleksnog i višedimenzionalnog iskustva.

Knjiga detaljno razmatra kako religijske tradicije oblikuju moralne norme, kako utiču na međuljudske odnose i kako mogu i da podstiču, ali i da ograničavaju moralno ponašanje. Teehan istražuje kako su elementi poput religijskih narativa, moralnih kodeksa i rituala evoluirali kako bi pomogli u regulisanju socijalnog ponašanja i promovisanju grupne solidarnosti. “U Božje ime” takođe se bavi pitanjima kao što su religijski fundamentalizam, sukobi između različitih religijskih grupa i uloga religije u savremenom društvu. Teehanova analiza pruža uvid u to kako religija može biti izvor kako moralne snage, tako i socijalnih tenzija, nudeći dublje razumevanje kompleksne uloge religije u ljudskom društvu.

Knjiga detaljno razmatra kako su se osnovna pitanja filozofije, poput onih o prirodi stvari, smislu života i svetu kao horizontu svega što jeste, usložnjavala i razvijala kroz istoriju. Uzelac objašnjava kako su filozofski pojmovi evoluirali i obogaćivali se, uslovljeni istorijskim razvojem filozofije i promenama u društvenim i kulturnim kontekstima. “Uvod u filozofiju” pruža pregled različitih filozofskih škola, mislilaca i teorija, od antičke Grčke do savremenog doba, ističući kako su se filozofske ideje menjale i prilagođavale tokom vremena. Ova knjiga je idealna za studente filozofije, kao i za širu publiku zainteresovanu za osnovne koncepte i razvoj filozofskog mišljenja. Uzelac svojim radom omogućava čitaocima da steknu temeljno razumevanje filozofije i njenog trajnog značaja za razumevanje sveta u kojem živimo.