Richard Wisser - Martin Heidegger u mišljenju na putu Tvrd povez, zaštitni omot, 24 cm, 480 str.

AUTOR: grupa autora NASLOV: Savremena filozofija IZDAVAC: Rad GODINA: 1970. POVEZ: tvrd (KB:185)

Kupljena knjiga u Glasniku i stajala na polici, niko je nije čitao. Sifra sivackuca2

manji format lepo očuvana, stranice požutele 225 strana

Izdavač: Kultura, Beograd Filozofska biblioteka Prevod: Ksenija Atanasijević Predgovor: Bogdan Šešić Povez: tvrd Broj strana: XLI + 698 Dve dopisane reči, malo požutela po obodu, vrlo dobro očuvana. Aristiotelova logika raspravlja pre svega o pojmovima, sudovima (iskazima, rečenicama) zaključcima, dokazima. Pojmovi su bit ili oblik stvari čija je spoznaja osnovni cilj mišljenja. Najviši rodni pojmovi, koji u sebi obuhvataju sve druge pojmove, jesu kategorije. Tih kategorija ima po Aristotelu deset: supstanca, kvantitet, kvalitet, relacija, mesto, vreme, položaj, posedovanje, delovanje i trpljenje. U Aristotelovim logičkim djelima (sakupljenim kasnije od učenika pod nazivom Organon) iscrpno su i izvanredno egzaktno raspravljani i neki drugi temeljni logički problemi kao što su principi mišljenja, indukcija i dedukcija, definicija, teorija silogizma, dokaz, logičke pogreške i sl. Uz opširnu eksplikaciju teorije kategoričko-asertoričkog silogizma (što se često smatra njegovim najvećim doprinosom logici), u njegovim spisima nalazimo i veoma složenu modalnu logiku kao i mnoge začetke kasnijih logičkih teorija. (K-144)

»Schleiermacher je, neovisno o svom ustrajavanju na neposrednosti, isto toliko mislitelj posredovanja koliko i njegov antipod Hegel. Samo on cilja na posredovanje sa stajališta kršćanstva, ne kao Hegel sa stajališta filozofije. U tomu leži odvažnost njegova mišljenja. Jer posredovanje nije nikakva kršćanska, već filozofijska kategorija…. Upravo i Schleiermacherova teologijska relevantnost leži u njegovoj filozofiji, ne u njegovoj teologiji. Njegova se filozofija, ukoliko želi pokazati svoju relevantnost, svakako mora izdvojiti iz svog samo pretendiranog jedinstva s teologijom. Schleiermacherova filozofija ispunjava barem jedan dio zadataka posredovanja, kojima njegova teologija nije dorasla, time što, prvo, posreduje istinu s povijesnošću i, drugo, dijalektiku s dijalogikom i također zbiljski reflektira ta posredovanja. U oba odnosa ona može uvesti u fundament, stoje kod He-gela naprosto proigrano. Schleiermacher uzima povijesnost ozbiljnije od Hegela budući da nereducirano priznaje iskustva kontin-gencije; i on otkriva dijalogiku u srcu same dijalektike zato što je, drugačije od Hegela, unaprijed razvija iz razgovora. Schleiermacherova dijaloška dijalektika je stvorena iz Platonova duha. Njegovo se unu-tarfilozofijsko značenje sastoji poglavito u tome stoje on u raspravi s Platonom usred idealizma pokrenuo postidealističko mišljenje. U tome je on srodan s platoničarem Schellingom i Schopenhauerom. Ali u odnosu na njih on ima prednost hermeneutike koja je sjedinjena s dijalektikom u jeziku kao razgovoru. Svaka stvarna filozofija kreće se danas, svjesno ili nesvjesno, prema jednoj takvoj hermeneutici. Njoj je Schleiermacher prethodno dao cilj.«

Nova knjiga. Beograd, Utopija 2002 192 strane, 21cm. `...Opisao sam vam što sam mogao vernije oblik one države koju ja stvarno smatram ne samo najboljom već i jedinom koja se s pravom može nazvati istinskom državnom zajednicom. Svuda se, inače, govori o opštem dobru, a u stvari svako misli samo na svoju privatnu korist.` (Odlomak iz knjige `Utopija` Tomas Mor)

Samoupravljanje i društvena moć - Josip Županov Globus Zagreb 1985g 400 strana Odlično očuvana Tvrd povez,omot

Sarvepali Radakrišnan - Indijska filozofija 1-2 Nolit, Beograd, 1964/1965. Tvrdi povez, 23 cm, 527 + 604 str. Stanje: vrlo dobro, spoljašnjost kao na fotografijama. Unutrašnjost u dobrom i urednom stanju. Na predlistu potpis bivšeg vlasnika, bez podvlačenja!

SUVREMENE POLITIČKE TEORIJE, Klaus von Beyme Stvarnost, Zagreb, 1974. Mek povez Veoma dobro očuvana knjiga 320 strana

Branko Bosnjak - Filozofija,uvod u filozofko misljenje i rjecnik,drugo prosireno izdanje, Naprijed, Zagreb, 1977, 234 strane Odlicno ocuvana knjiga unutra ima vrlo malo podvlacenog teksta vrlo tankom grafitnom olovkom,ukoliko se izbrise nece se ni primecivati.

Fridrih Engels - Porijeklo porodice,privatnog vlasnistva i drzave . Ludwig Feuerbach i kraj klasicne nemacke filozofije, Naprijed, Zagreb, 1973, 253 strana. Knjiga je na odlicnom stanju.

Izdanje: Stvarnost, Zagreb, 1981 168 stranica Odlično očuvana

odlično stanje, 362str.,meki povez,20cm, š m44

O KRIZI priredio Kšištof Mihalski 1987 novi sad knjizevna zajednica mek povez tekst podvlačen hemijskom olovkom na marginama knjige dopisivan tekst drugih nedostataka nema 21 cm

Dijalektička teorija značenja Mihailo Marković Izdavač: NOLIT, Beograd 1961; biblioteka Symposion tvrd povez, strana 542, 23cm, stanje : vrlo dobro, određeni delovi teksta neznatno podvučeni.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Knjiga eseja, publicističkih tekstova, dnevničkih zapisa, priča i crtica, ovog plodnog pisca predstavlja gotovo savršeni uvid u njegovu intimnu radionicu, ali istovremeno i duhovit književni snimak zemalja Srednje Evrope, priču o iskušenjima njenih žitelja, ideološkim promenama i svim paradoskima tranzicije. „Živimo u lažnim državama, državama operetama...“ počinje autor, secirajući oštrim intelektualnim skalpelom stvarnost oko nas. Peter Esterhazi (Budimpešta, 1950), romansijer, esejista, pripovedač. Jedan od vodećih savremenih evropskih pisaca, preveden na većinu svetskih jezika. Potiče iz najslavnije mađarske aristokratske porodice koja je vekovima davala grofove, kardinale i biskupe i presudno uticala na mađarsku i dugo vremena austrougarsku politiku. Prvi Esterhazi koji, poput njegovih predaka, nije rođen kao grof. O gotovo osam vekova svoje porodice Esterhazi je napisao obimni roman Harmonia caelestis, na kome je radio nepunih deset godina, da bi posle šokantnog otkrića da je njegov otac, poslednji grof Esterhazi, bio doušnik režima i mađarske komunističke policije napisao nastavak ovog romana Ispravljeno izdanje. Esterhazijevoj porodici je u komunističkoj Mađarskoj konfiskovana celokupna imovina, da bi 1951. godine bila deportovana u unutrašnjost zemlje, gde Esterhazijev otac, doktor prava, okopava kukuruz na državnom poljoprivrednom imanju. Tek 1956. porodici Esterhazi je dozvoljen povratak u Budmpeštu, gde Esterhazi pohađa prerstižnu i poslednju nezatvorenu crkvenu gimnaziju. Jedno vreme je aktivno igrao fudbal. Peter Esterhazi je završio studije matematike. Samo nekoliko godina je radio u svojoj struci, u matematičkom institutu u Budmipešti. Od 1978. godine je profesionalni pisac. Najznačajnija dela: Proizvodni roman (1979), Visak (1981), Ko garantuje bezbednost ove dame (1982), Taljigaši (1983), Mala mađarska pornografija (1984), Pomoćni glagoli srca (1985), Uvod u lepu književnost (1986), Dvanaest labudova (1987), Knjiga o Hrabalu (1990), Iz kule od slonovače (1991), Čudesni život ribice (1991), Pogled grofice Han-Han. Nizvodno Dunavom (1992), Zapisi jednog dušebrižnika (1994), Oproštajna simfonija (1994), Jedna žena (1995), Močvarni petlić (1996), Harmonia caelestis (2000), Ispravljeno izdanje (2002), Sloboda je težak otrov (2003), Nemačka u šesnaestercu (2006), Ništa od umetnosti (2008), Veče (2010). Zajedno sa mađarskim nobelovcem Imreom Kertesom, napisao je knjigu Ista priča (1993) koja sadrži dve pripovetke: Kertesov Zapisnik i Esterhazijev Život i književnost. Peter Esterhazi je dobitnik niza mađarskih i međunarodnih književnih nagrada i priznanja, među kojima se nalaze Košutova nagrada, Nagrada „Šandor Marai“, Nagrada „Vilenica“, Herderova nagrada, Austrijska državna nagrada za književnost, Bjornsonova nagrada, Legija časti u oblasti književnosti umetnosti i književnosti, Nagrada za mir nemačkih izdavača i knjižara. Član je Nemačke akademije za jezik i književnost, Akademije umetnosti u Berlinu, kao i Evropske akademije nauka, umetnosti i književnosti. Živi u Budimpešti....

Veselin Masleša 1979 714 strana očuvanost 5-

Meki povez, 118 str., izdanje Vuk Karadžić, Beograd.

odlično očuvana na fotografijama sadržaj knjige

Stanje kao na slici. Na marginama 2-3 stranice pisano, pa obrisano korektorom! Ne smeta pri citanju! Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 510

Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 178

odlično stanje, 106str.,meki povez,17cm, š m43

Nova knjiga tvrd povez 88 str VOLJA 1. Koji je to čovek nepobediv? Onaj koji je postojan i koji ne može biti pokoleban nijednom stvari koja je u njegovoj vlasti. Ja ga zamišljam kao rvača: eno, izdržao je prvu borbu, da li će izdržati drugu? Odoleo je novcu, može li odoleti lepoj ženi? Odoleo je danju, pred svetom, može li odoleti kad bude sam i noću? Može li odoleti slavi, kleveti, pohvalama, smrti? Odoleva li svim patnjama, svim nevoljama, svim žalostima? Jednom rečju, pobeđuje li svoje snove i težnje? Takvog rvača, takvog pobednika tražim. 2. Da li bi Herkul bio Herkul, bez lavova, bez tigrova, bez divljih veprova, bez razbojnika i svih drugih čudovišta od kojih je očistio ovu zemlju? I bez tih čudovišta, čemu bi služile njegove okretne ruke, njegova džinovska snaga, njegova lavovska hrabrost, njegovo nepobedivo strpljenje i sve ostale njegove vrline? 3. Opomeni se uvek smelosti Lateranove. Neron posla jednom svog oslobođenika Epafrodita da ga zapita o nekoj zaveri u koju i Lateran beše umešan. Ovaj odgovori Neronovom oslobođeniku samo ovo: „Kad bih imao štogod da kažem, ja bih to kazao jedino tvome gospodaru.“ „Oteraću te u zatvor“, zagrme Epafrodit. „Ali zar ću tamo stići ogrezao u suzama?“ „Prognaću te iz zemlje!“ „Šta me to sprečava da ne odem veselo, pun nade i zadovoljan svojom sudbinom?“ „Osudiću te na smrt!“ „Ali, zar moram umreti gunđajući i lekečući?“

ISPOVESTI , Sveti Avgustin , Beograd 2002 , 141 str odlično očuvano Avgustin (Aurelius Augustinus, ili sveti Avgustin) rođen je 13. 11. 354. god. (Alžir), a umro 28. 8. 430 (Alžir). Najpre paganin (manihejac) u tadašnjem latinskom carstvu, uprkos majci hrišćanki (sv. Monika u Katoličkoj crkvi), preobratio se pod uticajem biskupa Ambrozija (sv. Ambrozije) u hrišćanina i sam 387. godine, u Milanu. Napustio je, posle toga, poziv profesora kojim se dotle bio bavio (Tagasta, Kartaga, Rim), da bi prihvatio izvestan vid monaškog života u severnoj Africi, a potom i crkvena zvanja (biskup u Hiponu 395. godine). Ostavio je stotinu dela, i njegov je teološko-filozofski autoritet neosporan. Sveti Avgustin, koji je među ranohrišćanskim misliocima važio kao apologeta, nastojaće svom svojom revnošću da šturu misaonost skripturalnih naznaka podrži obilato vlastitom racionalnošću, ne bi li se ova u svome dovršenom obliku pokazala saglasnom i logički neospornom. Mireći laicističku grčko-rimsku tradiciju s višestruko disparatnim hrišćanskim otkrovenjem, priveo ga je do onog (uprošćenog) oblika kakvim ga hrišćanska crkva iskazuje do danas.