Bogdan Bogdanović (1922-2010) GRAD, GUBILIŠTE - crtež dimenzija 13x20 cm. Signatura dole centralno. Opremljen pod staklo sa crnom pasparturom u modernu srebrnu lajsnu spoljnih dimenzija 33x40 cm. Fotosertifikat N. Kusovca. Dogovor moguć, pitanja u inbox. Pogledajte i ostale moje oglase.

Mersad Berber (1940-2012) - CRTEŽ ZA SPLAV MEDUZA - cca 1990. Originalni unikatni fotorealistični crtež airbrushom i olovkama u boji. Potpisan dole desno olovkom u boji. Dimenzije crteža 41x30 cm, opremljena u luksuzni ram 49x59 cm. Fotosertifikat N. Kusovca. Dogovor moguć, pitanja u inbox. Pogledajte i druge moje oglase.

Kao prvo ne bi se smijelo da ova aukcija vrijedja nikog, posto se zna da je Toske stari saljivdzija. Uros TOSKOVIC (kamena pustinja Bratonozica na Pelevom Brijegu, Podgorica, 1932 ili 1933) II strana crnogorske medalje – GO KURAC, 1994, grafit, 29,5 x 20,2 cm, fotosertifikat Artmedia.

Milo Milunovic Logoras bakropis, otisak 1 od 4 dimenzije prizora 19 x 10 cm dimenzije grafickog lista 29 x 21 cm signatura i numeracija zamoljeni smo da se ne obelodani cije je vlasnistvo bio ovaj rad pa ce to sigurno ostati mala tajna, mozemo samo kaziprstom da upiremo prema gore vise puta. Ipak kao clue najblizeg saradnika postavili smo jednu fotografiju. Kao trag

Portret Milića od Mačve 1994.godina ( kroki ) 39 x 54 cm . lično pozirao

ZAHARIJE ORFELIN (1726-1785) `SVETI PETAR I PALVE SA APOSTOLIMA` Bakrorez iz 1770. Original ploče u muzeju SPC. Otisak cca 1990. Dimenzije ploče 36,5 x 53,5 cm; dimenzije lista 50 x 68 cm; dimenzije rama 58,5 x 76 cm. Moguća provera autentičnosti, bio na Madl artu. Opremljen u adekvatan luksuzni ram i antireflex staklo. Dogovor moguć, pitanja u inbox ili telefonom. Pogledajte i ostale moje oglase.

➡️ http://www.kupindo.com/Clan/Chuma/SpisakPredmeta Luka Mladenović - kafana kod Lepog izgleda. U pitanju je original crtež olovkom iz 1930 godine, što i može lepo da se vidi na drugoj slici. format crteža 42 x 30cm

Marko MURAT Autoportret, rukopis (1941) mastilo na kartonu 9,3 x 14,2 cm signature, zapisi Marko Murat rođen je u Luki Šipanskoj 1864. godine. Umetničko obrazovanje stekao je na Akademiji u Minhenu. Godine 1898. učestvovao je u osnivanju Udruženja srpskih umetnika za plastične umetnosti i muziku u Beogradu. Bio je jedan od umetnika koji su 1900. predstavljali Srbiju na Svetskoj izložbi u Parizu. Bio je jedan od osnivača Lade 1904. i član istog društva do 1910. Do početka rata bio je član Medulića, društva srpsko-hrvatskih umetnika. U njegovom slikarskom opusu srećemo brojne pejzaže, među kojima dominiraju oni iz okoline Dubrovnika, zatim brojne portrete, ali je negovao i istorijsko slikarstvo. Murat Marko Датум рођења 30. децембар 1864. Место рођења Лука Шипанска (Аустроугарска) Датум смрти 14. октобар 1944. Место смрти Дубровник (Југославија) Дела Марко Мурат (Лука Шипанска поред Дубровника, 30. децембар 1864. – Дубровник, 14. октобар 1944) — српски сликар који је након студија у Минхену, радио у Београду, а затим се у Дубровнику посветио бризи о културним споменицима као конзерватор. Стварао је пејзаже (махом из околине Дубровника), портрете и историјске композиције. Његово најпознатије дело је велика историјска композиција „Улазак (Долазак) цара Душана у Дубровник“, за коју је добио бронзану плакету на светској изложби у Паризу 1900. године. Био је римокатоличке вероисповести Живот и дело „Долазак цара Душана у Дубровник“ „Дах дубровачког пролећа“ Основну школу и гимназију је 1883. године завршио у Дубровнику и после је три године студирао теологију у Задру. 1886. године је отишао на студиј у уметничкој академији у Минхену у Немачку и диплпмирао је 1893. године а затим путовао по Риму и Паризу. Од 1898. се настанио у Београду и ту предавао у Другој београдској гимназији и Уметничко-занатској школи, а једно време је био и предавач цртања краљевићу Александру Карађорђевићу. У склопу делегације која је представљала Краљевину Србију на Светској изложби у Паризу 1900. године, Марко Мурат се представио историјском композицијом „Улазак (Долазак) цара Душана у Дубровник“, за коју је награђен бронзаном плакетом. Поред њега, у делегацији је учествовао и Паја Јовановић са монументалном композицијом „Проглашење Душановог законика“, за коју је добио златну плакету. За време рата је био у Дубровнику и ту је хапшен и прогањан (као Србин, католичког верског опредељења) од аустријских власти. После рата је постао управник за надлештво уметности и споменике у Дубровнику. Био је један од првих импресиониста на словенском југу који је доследно радио у пленеру и тако израдио многе пејзаже из Дубровника и његове околине а радио је и историјске композиције као и портрете. Временом је његова палета постала затворенија и ликови пластичнији. Излагао је на свим значајнијим изложбама у Југославији у Београду и Загребу али и у иностранству у Софији, Минхену, Паризу, Риму, Бечу, Лондону итд.

na aukciji 2021. slican rad ponudjen je po pocetnoj ceni od 1150e Ovo je potpisan i datiran Dadin rad koji je potvrdila porodica ovog slikara a takodje i francuski stampar koji je za Dadu stampao ovu grafiku - suvu iglu i akvatintu - 1982. godine. Pored toga dobijate i fotocertifikat Nikole Kusovca kao na slici. Bez naziva, 1982 suva igla i akvatinta, autorski otisak - E.A. ~ 67 x 51 cm potpisan i datiran olovkom

Kralj i kraljica, 1977, tus, potpisan i datiran. 70 x 50 cm plus ram.

Zna se da su u radu Bogoljuba Jovanovića najvredniji Madjioničari i Poslovice. Dalje nema. A o tome koliko je da se ne lažemo za eks-YU likovnu scenu u tom periodu Bogoljub Jovanović najznačajniji autor trebalo bi bez preterivanja pitati Vaska Popu, Stojana Ćelica, Miodraga Protića, Miodraga Dadu Djurića pa i sve Medijalce a i mnoge druge kojima je Bogoljub ukazao na pravi put kojim je trebalo da se ide. Bogoljub Jovanović (Beograd, 1924) Mađioničar, oko 1952 tuš i lavirung, 18,7 x 13,6 cm Reprodukovan u monografiji Muzeja Zepter.

Jedan od najpoznatijih radova Slavka Krunica zato je cenjen, u isto vreme vrlo jednostavno i vrlo tesko izvesnim ljudima to objasniti. Slavko KRUNIC Carobnjak Merlin (2018) grafitna olovka cca. format a4, potpisana

Borislav Bora Aleksić Put u ništa 1980 originalna grafika bakropis i mesana tehnika signirana i numerisana, tiraž 60 primeraka Autorov najpoznatiji rad dimenzije lista oko 74 x 53 cm originalni ram iz perioda, neispitano izvan rama, stanje veoma dobro

numerisani primerak broj 5 sve potpisao Mersad Berber RETKO! Sarajevo poezija grafika, 1972/73. Grafička mapa 13 grafika i listovi sa poezijom Lorens Darel, Tin Ujević, Ivo Andrić... : Portfolio with 13 col. : Mappe mit 13 farbigen unutra je sve jako lepo očuvano, kožna fascikla ima blage tragove stajanja, sve je kao na slici slobodno pitajte šta vas interesuje 13 grafika Plus 13 pesama I propratni tekst Mersad Berber (Bosanski Petrovac, 1. siječnja 1940. - Zagreb, 7. listopada 2012. ) je bio bosanskohercegovački akademski slikar. Mersada Berbera se uvrštava među najveće slikare neoklasiciste njegovog doba. Biografija Mersad Berber je diplomirao na Akademiji likovnih umjetnosti u Ljubljani 1963., u klasi Maksima Sedeja. Postdiplomski studij grafike je zavšio na istoj Akademiji kod Rike Debeljaka. Od 1978. do 1982. godine predavao je na Akademiji likovnih umjetnosti u Sarajevu-[1]. Tijekom 1990-ih, za vrijeme rata u BiH, seli u Zagreb. Do kraja života živi i radi u Zagrebu i Dubrovniku. Bavio se slikanjem, grafikom, tapiserijom, ilustracijom te je radio scenografiju i kostimografiju, a 1985. završio je svoj crtani film Tempo Secondo. Održao je gotovo stotinu samostalnih i sudjelovao u nizu skupnih izložbi u Europi, SAD-u i Aziji, a dobitnik je više od 50 nagrada i priznanja za svoj rad. Bio je član Ruske akademije umjetnosti od 2007. godine. [2] 1984. godine Galerija Tate u Londonu uvrštava Berberove slike u svoj stalni postav.

HRISTOFOR ŽEFAROVIĆ (1690-1753) - RASPEĆE SA STRADANJEM APOSTOLA Bakropis, savremeni otisak originalne ploče iz 1751. Poslednji poznati rad zašetnika srpskog slikarstva novog veka. Dimenzije otiska 42x59 cm, dimenzije lista 50x75 cm, dimenzije rama 57x82 cm. Opremljena pod antirefleks staklo i u adekvatan luksuzni srebrni ram. Otisak sa kraja XX veka. Original ploče u muzeju SPC, a primerak otiska u stalnoj postavci Galerije Matice Srpske. Otisak iz 1751. nije poznat. Reprodukovana u Davidov, D. (1978). SRPSKA GRAFIKA XVIII VEKA. Novi Sad: Matica Srpska. Dogovor moguć, pitanja u inbox ili telefonom. Pogledajte i ostale moje oglase.

Rasa Todosijevic Originalan rad. Potpisani i datirani print, 67 X 43 cm plus ram prethodni vlasnik: Kolekcija i Muzej Vladimir Macura

Vasa Pomorišac (1893-1961) KOSOVSKI BOJ - cca 1930. Crtež olovkom, verovatno predložak za fresku. Dimenzije crteža 16,5x13 cm, uramljeno pod antireflex staklo u adekvatan ram dimenzija 36x33 cm. Apsolutni kuriozitet, o detaljima se možete informisati u dva nezavisna stručna mišljenja u prilogu. Dogovor moguć, pitanja u inbox ili telefonom. Pogledajte i ostale moje oglase.

Bogdan SUPUT Svirac ispred bioskopa, 1934 na zidu na plakatu pise Greta Garbo linorez, dimenzije lista oko 20 x 14 cm pecat i potpis / latinica Stanje kao na snimcima. Reprodukovan u knjizi Bogdan Suput autorke: Vere (Vera) Jovanovic

Jako bitan umetnik, rodjeni brat Dragise Ajdica AD-a, interesantno da je na ovom radu iz 1973. godine najavljena 2000. godina kao moguci simbol nekog milenijumskog preokreta. Ljubisa AJDIC SLAVA MU, 1973 Sin Lazara Antica Veseli Aleksa Mucki Ubijen 1916. godine tusevi u boji 16,2 x 13 cm signirano i datirano dole desno

Olja IVANJICKI Dirigent Zivojin Zdravkovic kao Lav, 1957 akvarel, 37 x 29 cm plus ram Ovaj rad - inace kulturno dobro - bio je vlasnistvo cuvenog dirigenta Zivojina Zdravkovica i reprodukovan je u znacajnoj knjizi kao sto se vidi na slikama, u svakom pogledu muzejski je rad u pogledu kvaliteta - vaznosti, a takodje znacajno je i to da je u istoj knjizi pored ovog rada reprodukovan i snimak Oljinog licnog rukopisa - potvrde o autorstvu koja se nalazi na poledjini rada, pored toga rad poseduje potvrdu - fotosertifikat od Nikole Kusovca i reprodukovan je u prestiznom nedeljniku magazinu PEcat. Rad nije otvaran, originalno je uramljen, tako da je vremenom malo skliznuo u ramu posto se otkacio ispod paspartua sto svaki ramer moze ocas posla da dovede u red, preporucujemo Copu, Vojvodjanska 28 i Art Garaza, Topolska 7. Ovo je neznatno i nije bilo potrebno ni pominjati. Kupac ce dobiti primerak knjige i magazina uz ovaj rad. Voila!

Originalna grafika, bombaša (Konstantin Gumaz), prva, suva igla, 1944 godina. Uramljena sa staklom. Dimenzije same grafike su 15x17cm bez rama. Autorski otisak, i posveta umetnika. Cena je fiksna.

Vladimir VELICKOVIC 26ème Trophée Lancôme ( Golf ), 1995 serigrafija oko 75 x 54 plus dimenzije rama signirana i numerisana, LX od C (60/100) 1995. godine Velickovic je dobio zaduzenje da uradi plakat za poznati turnir u golfu i tom prilikom je dodatno uradio umetnicko delo koje vidite u tirazu od 100 signiranih primeraka, retko u Srbiji. Cena sa ebaya - radi poredjenja - je cena plakata a ne umetnickog rada koji je izradjenu ogranicenom tirazu.

Borivoje Stevanovic Sa Dusanovca, oko 1922 (rad potice iz skicen bloka sa drugim motivima i zapisima ovog impresioniste) olovka 13,5 x 19,2 cm Fotosertifikat Nikola Kusovac Боривоје Стевановић (Ниш, 14. октобар 1879 — Београд, 19. мај 1976) је био српски сликар, академик САНУ. Први је уметник пореклом са југа Србије и први од уметника рођених у Нишу који је стекао академско ликовно образовање. Овај уметник чији је значај националног карактера, аутохтони је ликовни стваралац и припадник генерације уметника са којима почиње српскa Модерна. Заједно са Костом Миличевићем, Миланом Миловановићем и Надеждом Петровић, био је главни прoтагониста колористичког сликарства у Србији, а по формално-стилским елементима сликарства представља једног од утемељивача београдске варијанте импресионизма. Био је члан и оснивач Удружења ликовних уметника Србије и члан уметничке групе Лада.[1] Садржај 1 Живот и каријера 2 Ликовно стваралаштво 3 Самосталне изложбе 4 Награде и признања 5 Види још 6 Извори 7 Литература 8 Спољашње везе Живот и каријера Рођен је у Нишу 14. октобра по старом односно 27. октобра по новом календару 1879. године, десетак месеци након ослобођена Ниша од Османлија, у варошици која када је ушла у сасатав Кнежевини Србијие имала око двадесетак хиљада становника.[2][3] Породица, нишког адвоката Стевановића и његове супруге Љубице, пореклом из угледне породице, која је живела у махали поред Саборне цркеве, изродила је поред Боривоја још три сина и две кћери. Због потреба очеве службе 1884. године, када је Боривоје имао шест година, прво се са породицом преселило у Пирот, а потом седам година касније трајно у Београд.[4] Школовање Основно ликовно образовање стекао је у Београду од 1895. до 1899. у Првој цртачкој и сликарској школи Кирила Кутлика, заједно са Костом Миличевићем са којим ће се дружити и сликати и касније. У време овог школовања, као двадесетогодишњи младић Боривоје Стевановић је у лето 1898. године одлучио да поново дође у родни град Ниш, овог пута са својим сликама, као млади уметник након прве три године школовања код Кирила Кутлика у Београду, и жељом да организује прву самосталну изложбу икада одржану у Нишу. Изложба је одржана у кафани хотела „Европа” јер организатор Ђорђе Стаменковић није могао пронаћи у Нишу никакву погодну просторију за изложбу слика.[5] Након што је добио стипендију Министарства привреде у Београду, наставио је школовање код Антона Ажбеа у Минхену (1898−1899), након чега је уписао ликовну Академију коју је завршио 1904. године у класи Карл Мара. У Минхену је проширио своје опште и уметничко образовање, овладао одличном техником и стекао наклоност ка природном осветљењу. Наставничка делатност После повратка у земљу годину дана је провео у Скопљу, радећи као наставник цртања у гимназији и Учитељској школи. Када се 1905. године вратио у Београд, радио је најпре као наставник цртања у вечерњој Занатској школи, а 1912. године је постављен за наставника у Трећој мушкој гимназији, све до пензионисања 1932. године. Ратне године Током Првог светског рата због слабог здравља додељен му је рад у војној пошти, а 1916. године заробиле су га окупационе власти у Рашкој. Други светски рат снажно је утицао на Боривоја. Тада се и онако повучен сликар потпуно изолује од било какве друге активности осим сликања. Чланство у ликовним организацијама и САНУ Био је члан и један од оснивача Удружења ликовних уметника Србије (1907), а од 1908. године члан „Ладе“. Први пут је самостално излагао 1898. године у Нишу. Најзначајнија Стевановићева ретроспектива одржана је у Галерији Српске академије наука и уметности 1970. године. Године 1965. Боривоје Стевановић је, у деветој деценији живота, изабран за дописног, а 1968. за редовног члана Српске академије наука и уметности, уврстивши се тако и формално међу великане српске културе. Након ослобођења живео је у Београду усамљеничким животом, све до своје смрти у Београду 19. маја 1976. године. Ликовно стваралаштво Цењен међу самим уметницима и популаран код широког круга грађана стваралаштво Стевановић је стекао позицију београдског сликара у пуном значењу те речи. Сликао је пејзаже, најчешће периферију Београда, мртву природу, фигуре у планеру и портрете. Да је интерес за чист пејзаж, једна од карактеристика Стевановићевог сликарства, говори чињеница, да је почевши од раног пролећа па до у дубоку јесен, на отвореном простору тражио инспирацију за своја ликовна дела, какву су пружали Карабурма, Чубура или Душановац. Тиме је он постао највернији сликар београдске периферије, прве половине 20. века. Импресионистичко стваралаштво Боривоја Стевановића Још за време студија у Минхену усмерава се ка импресионизму. У том смислу серија слика Стари грм са Дунава (1920), заједно са сликама Девојка са књигом (1906) и Савиначка црква (1911) представљају уметника као радозналог и храброг новатора. Из читавог опуса Боривоја Стевановића највише импресионистичка дела јесу студије Старог грма крај Дунава, од којих је сачувано укупно четири. Једно од њих се чува у Галерији Матице српске и изложено је у сталној поставци 20. века. „ Четири различите слике малог формата представљају четири различита доживљаја истог мотива, везана за тренутак дневног осветљења. Сликана брзо, у сеансама од по сат-два, оне носе у себи свежину и карактеристике импресионистичког сликања: разлагање на комплементарне боје сунчевог спектра, ваздушну перспективу, дезинтегрисану форму. Ова серија слободних пејзажа је сликана са јасном тенденцијом да се у њима достигне брзи поступак и звук француских импресиониста, тачније, Клода Монеа. Стевановић бира мотив који ради више пута, у различито доба дана, настојећи да фиксира један одређен тренутак осветљења, да на платно пренесе „импресију“. При том је његова претходна, нешто уздржана палета заснована на контрасту зелених и ружичастих тонова, замењена потпуно расветљеном палетом заснованом на комплементарним сазвучјима у којој се јављају слободне црвене и плаве боје. Сликајући овај једноставни мотив, Стевановићев циљ је сличан као код Монеа када слика своје пластове сена у серијама, тражи посредника између онога што видимо и онога што осећамо.[6] ” Након Четврте југословенске уметничке изложбе 1912. године Стевановић се ослобађа сваког академског утицаја и дефинитивно прихвата импресионизам као уметнички израз. Конструктивизам и посткубизам у стваралаштву Боривоја Стевановића У трећој деценији 20. века, у времену богатом различитим тенденцијама и инспирацијама, његово сликарство попримило је елементе конструктивизма и посткубизма. Цењен међу самим уметницима и популаран код широког круга грађана Стевановић је стекао позицију београдског сликара у пуном значењу те речи. Сликао је периферију Београда, али и портрете и нарочито мртве природе. Постреализам и поетски реализам у стваралаштву Боривоја Стевановића Окрећући се проблемима форме приклонио се токовима новог реализма. Тако нпр. његов аутопортрет припада поетском реализму са постимпресионистичким тенденцијама. Према Љ. Миљковићу: „ до краја свог стваралаштва, неговао је традиционални приступ, враћао се импресионистичком проступку ... поетском реализму који је прилагођавао себи.[7] ” За каснији његов рад карактеристично је затварање у специфичну тамну палету и повратак чврстој форми. У том периоду се определио за интимистичко, традиционалистичко сликарство. Самосталне изложбе Хотел Европа у Нишу у коме је уметник одржао прву самосталну изложбу 1898. године 1898. — Ниш, Хотел „Европа” Прва самостална изложба слика Боривоја Стевановића. Десет пута је излагао у Београду — Шабац, Изложба слика 1956. — Ниш, Уметничка галерија Синагога, заједно са вајарем Илијом Коларевићем.[8] 1960. — Београд, Ретроспективна изложба слика. 1966. — Београд, Ретроспективна изложба слика. 1965. — Ниш, Изложбени павиљон у Тврђави. Ретроспективна изложба слика. [9] 2008. — Београд, Галерија РТС, Боривоје - Бора Стевановић, из приватних колекција.[10] 2018. — Ниш, Уметничка галерија Синагога, Изложба слика: Боривоје Стевановић, сликар и академик Награде и признања 1961. — Награда за животно дело (Седмојулска награда). 1965. — дописни члан Српске академије наука и уметности. 1968. — редовни члан Српске академије наука и уметности

Dimenzije sa ramom 68x49cm, autorski otisak.Samo licno preuzimanje u Novom Sadu.

DELO POTICE IZ KOLEKCIJE DR. JAKOVA JASE SMODLAKA RAD IZ 1964. GODINE JE POTPISAN I DATIRAN 24,8 X 35,5 cm