Kao prvo ne bi se smijelo da ova aukcija vrijedja nikog, posto se zna da je Toske stari saljivdzija. Uros TOSKOVIC (kamena pustinja Bratonozica na Pelevom Brijegu, Podgorica, 1932 ili 1933) II strana crnogorske medalje – GO KURAC, 1994, grafit, 29,5 x 20,2 cm, fotosertifikat Artmedia.

Milo Milunovic Logoras bakropis, otisak 1 od 4 dimenzije prizora 19 x 10 cm dimenzije grafickog lista 29 x 21 cm signatura i numeracija zamoljeni smo da se ne obelodani cije je vlasnistvo bio ovaj rad pa ce to sigurno ostati mala tajna, mozemo samo kaziprstom da upiremo prema gore vise puta. Ipak kao clue najblizeg saradnika postavili smo jednu fotografiju. Kao trag

Jako stara grafika nemacka kraj IX veka. Iz oko 1895. Godine. Umetnik Dollniger - Dollnigol. Nemogu lepo da procitam

Milan Atanaskovic, Ptice otisak 3/5 dimenzije 39x35 ramom 53x48 akademski slikar zivi i stvara u Francuskoj

Prodajem grafiku poznatog grafičara Milana Stanojeva iz njegove rane faze, tačnije iz 1967. godine. Grafika je uramljena sa ramom od medijapana crne boje (može se pogledati na fotografiji) i ide sa duplim parspatuom. Odlično očuvana. Veličina rama: 65 x 50,5 cm Veličina grafike: 42 x 32 cm Tehnika: Litografija u boji Godina: 1967. Otisak: A.0. - Autorski otisak - Signirana u donjem delu grafike Naziv dela: Popodnevni časovi Nešto o autoru: Milan Stanojev, rođen 1938. godine u Srbobranu, 1964. godine je diplomirao na grafičkom odseku Akademije likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Boška Karanovića. Prvu izložbu je priredio 1965, a postdiplomske studije je završio 1966. godine. Od 1964. godine je član ULUS-a i Grafičkog kolektiva. Od 1975. godine zaposlen je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Bavi se grafikom, crtežom i slikarstvom. Priredio je oko pedeset samostalnih i učestvovao na preko tri stotine grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Kao predstavnik nove figuracije šezdesetih godina, i kao pripadnik mlade generacije umetnika koji su u svom radu davali primat ovoj tehnici, Stanojev je svojim originalnim rukopisom uticao na razvoj modernog i rađanje postmodernog umetničkog izraza u drugoj polovini XX veka. Svoj uticaj umetnik je ostvarivao i kao redovni profesor na Grafičkom odseku novosadske Akademije umetnosti, određujući i na taj način puteve kritičkog poimanja, formiranja ukusa i uspostavljanja kriterijuma savremenog grafičkog jezika. Tokom rada Milan Stanojev je u okviru različitih tematsko-idejnih pristupa istraživao najraznovrsnije mogućnosti grafičke tehnike. Ova izložba ima za cilj da prikaže ključne faze njegovog bogatog grafičarskog opusa, koje su do sada bile uglavnom parcijalno sagledavane. Za sva pitanja sam tu! :) ps. slika, grafika, pop art, dizajn, design, andy warhol, poklon..

Jadran Krnajski, Vetar , akademski slikar imao skoro izlozbu u ULUSu redak primerak litografija AO jedan komad otisak 40x31 50x42 format jedinstveni otisak saljem postekspresom nakon uplate licno preuzimanje po dogovoru

Mihailo STANISAVAC - grafika Mississipi 2 1 od 4 potpisana 34 x 40 cm retkost.

Cuveni kolumnista i slikar Bogdan Ibrajter Tane cija se kolumna pojavljuje u svakom nedeljnom broju Politike otprilike na strani 25. Ovo je njegov originalan rad u tehnici tusa na hameru koji je kao sto se vidi po zapisima stampara na samom radu, negde reprodukovan, najverovatnije u Politici, u vreme proslave 600 godina Boja na Kosovu, dakle pored likovne poseduje istoriografsku vrednost. Dimenzije lista 50 x 35 cm, stanje kao na slici; stanje prizora vrlo dobro. Na radu slikar je pored svog potpisa i datovanja - godine 1990, ostavio i sledeci cirilicni zapis: Boj na Kosovu na Vidovdan 1389 godine po cemu se slavi sv. Vid. pastir kod bogatih (rec necitka) u Judeji. Tek posle toga pocinje svetkovina Vidovdana u cast necitko i stradanja Lazara necitko.

Portret Milića od Mačve 1994.godina ( kroki ) 39 x 54 cm . lično pozirao

ZAHARIJE ORFELIN (1726-1785) `SVETI PETAR I PALVE SA APOSTOLIMA` Bakrorez iz 1770. Original ploče u muzeju SPC. Otisak cca 1990. Dimenzije ploče 36,5 x 53,5 cm; dimenzije lista 50 x 68 cm; dimenzije rama 58,5 x 76 cm. Moguća provera autentičnosti, bio na Madl artu. Opremljen u adekvatan luksuzni ram i antireflex staklo. Dogovor moguć, pitanja u inbox ili telefonom. Pogledajte i ostale moje oglase.

Slobodan Vuković - PAN I NIMFA Akvatinta/rezervaž proslavjenog grafičara iz 1994. godine Dimenzije otiska 28x33, lista 33x43 i rama 44x54 cm. Otisak autora 38/50. Dogovor moguć, pitanja u inbox ili telefonom. Pogledajte i ostale moje oglase.

E.A. rezerva 21,7 x 30 cm

Poruke, 1987, grafika, list: 53 x 35 cm, otisak: 32 x 25 cm Signirana dole desno. Mapa Kovcezic, MNU Grafika iz iste serije je reprodukovana u knjizi o Savi Sekulicu

Vrhunska grafika vrhunskog umetnika, radjena 1955.godine. uramljena! Dimenzije 40x51. Naziv `piran`. Bakropis iz 1955.godine. Bozidar Jakac (1899-1989). Bio je Clan Srpske akademije nauka. Autorski otisak.

Hotel Moskva, 2008 bakropis, kombinovana tehnika 34/50 oko 53 x 39 cm signirano

akrilik, olovka na papiru 50x70cm, 2004.

➡️ http://www.kupindo.com/Clan/Chuma/SpisakPredmeta Luka Mladenović - kafana kod Lepog izgleda. U pitanju je original crtež olovkom iz 1930 godine, što i može lepo da se vidi na drugoj slici. format crteža 42 x 30cm

Uros Toskovic Asocijativni predeo, osma decenija XX veka mesana tehnika oko 46,5 x 35,3 cm plus ram Sertifikat.

Poklonjena za Sretan Bozic i Novu 1943. godinu od strane autora dr Miodragu Ibrovcu. Potpisana i datirana. Numerisana 28 /40, oko 38 x 28 cm plus dimenzije paspartua i rama. REetkost par excellence Trivia: Dušan Janković, grafičar i slikar, otvorio je u Parizu oko 1926. godine atelje umetničke mode i nazvao ga `Kolet`, po supruzi. Душан Јанковић (1894–1950) живео је од 1916. до 1935. године у Паризу, где је завршио студије сликарства. Неки од његових париских клијената биле су издавачке куће Фламарион, Ларус, Монд Модерн и Карма, фабрика аутомобила „Пежо“, Национална мануфактура порцелана у Севру, фабрика порцелана Блош и син(ови), варијете „Мулен руж“ и композитор Филип де Фаж, за кога је пројектовао вилу и сваки део ентеријера у Сен-Клуеу.

Potice iz kolekcije poznatog jugoslovenskog direktora i kolekcionara. Radomir Damnjanovic Damnjan Ko to voli Desada, 1959 16/50 bakropis, dimenzije lista su oko 70 x 50 cm potpisana, datirana Istoimeni bakropis koji se prodavao na MadlArt-u za 600 eura ima netacno navedene dimenzije lista (68 x 48 cm).

TTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHIIIIIIIIIIIIIIIOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO YOSHIZUMI Brat Japanac. Grafika u kombinovanoj tehnici suva igla, bakropis, akvatinta. Veoma skup slikar svetskog ranga. Predstavljao Japan na 4. bijenalu grafike u Beogradu, 1996, godine. Dimenzije rada otprilike 17 x 15 cm, rad je poklon autora. Artist proof, X / X. (Artist proof ili E.A.) Toshio Yoshizumi, Japanac, rodjen u gradu Saitama, 1952. godine.

Slobodan Markovic - Libero Markoni (1928 - 1990) Svilene bube - posta (Autoportret na slici na zidu), 1961 mastilo na hartiji 27,5 x 20,3 cm potpisano sredina dole Prodavac garantuje autenticnost i originalnost dela odnosno dobijanje fotosertifikata Nikole Kusovca. Ovaj rad je takodje reprodukovan na sajtu b92 uz prigodan tekst o umetniku. Ovaj rad se može otplatiti u ratama. Слободан Марковић, познатији као Либеро Маркони, новинар, песник и сликар, аутор више од шездесет књига, рођен је у Скопљу 26. октобра 1928. Син је Димитрија П. Марковића, официра Војске Краљевине Југославије, на дужности у Скопљу, и мајке Јелене, рођене Протић. Затим је 1929. живео у Љубљани до престанка очеве војне службе. Димитрије П. Марковић (1901-1938) постао је новинар београдског листа „Правда” и први је писац уџбеника из новинарства „Вештина бити новинар” (1938). Писао је песме, приповетке и романе и објавио књигу приповедака „Каплар Тима” (1938). Очевим стопама кренуо је и Слободан Марковић. Да је поживео данас би прославио свој осамдесети рођендан. Рано детињство и дечаштво, после развода родитеља, провео је у Пећи (1930-1941), код баке Милице Протић, у кући угледне породице Ристе Протића, конзула Краљевине Србије у Цариграду. Растао је између два манастира, Пећке патријаршије и Високих Дечана. У Пећи је завршио основну школу и први разред гимназије, а по уласку албанских фашиста и италијанске окупационе војске 1941. депортован је у логор у Каваји. Побегао је из транспорта и у Пећи се скривао до пребацивања код мајке у Београд. У Београду је похађао Четврту мушку гимназију из које је одведен у логор у Смедеревској Паланци (1943/44). Са свега петнаест година робовао је са српском и београдском омладином која се борила против немачког окупатора. Од 1945. школовање је наставио у Трећој мушкој гимназији. Матурирао је у Другој београдској гимназији 1948. Студирао је на групи за југословенску књижевност Филозофског факултета у Београду. Прве литерарне радове пише још као школарац, а у новинарство је ступио као матурант. Објавио је више од шездесет књига у којима су заступљене све књижевне форме: поезија (32), препеви (12), проза (9), путописи (3), репортаже (2), драме (4), филмски сценарио (1), ТВ сценарио (2), антологије (2), есеји, предговори, поговори. Прву збирку песама „После снегова”, објавио је 1949, а последњу „Јужни булевар” 1990. Превођен је на многе стране језике. После смрти објављене су три његове књиге: „Изабрана поезија”, у избору Борислава Радовића, у издању Српске књижевне задруге (1996), књига репортажа „Запиши то, Либеро”, у издању листа „Борба”, где је провео новинарски век (1998), у избору Ксеније Шукуљевић-Марковић и „Моји булевари”, у избору Милисава Крсмановића, у издању Завода за уџбенике из Београда (2001). Био је светски путник. С поносом је говорио да је „опловио четрнаест мора”. Ходочастио је по читавом југословенском простору, највише по Метохији и њеним манастирима. Највећи део живота проживео је на Чубури, делу Београда који је овековечио у својим песмама, репортажама, сликама и цртежима. Умро је 30. јануара 1990. године. Почива у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду, у гробници са Милошем Црњанским. Слободан Марковић и Милош Црњански рођени су истог дана – 26. октобра. Као млад новинар, уредник у недељнику „Наш весник”, Слободан Марковић је објавио, 1954. године, поему Милоша Црњанског „Стражилово”, у то време народног непријатеља број један. Када је Црњански дошао у Београд, живели су у истом крају и повремено се дружили. Сада почивају у истој гробници. Заоставштина Слободана Марковића проглашена је за „покретно културно добро”. Према записнику Музеја града Београда она садржи: 472 цртежа (заједно са сликама), 59 предмета домаћинства и личних ствари, 103 фасцикле рукописа, 33 фасцикле и кутије архивске грађе, 2754 књиге из личне библиотеке. Заоставштина је смештена у просторијама општине Врачар и Архиву Србије. Иако је више пута покретана иницијатива да се на Чубури подигне Спомен-музеј Слободана Марковића, у коме би се налазила његова вредна и занимљива уметничка заоставштина, још ништа није учињено. Додуше, на Чубури, једна „Просветина” књижара, један сквер, између улица Макензијеве, Соколске и Мачванске, и једна библиотека – носе име великог песника. На кући у Улици патријарха Варнаве 10 (некадашња Филипа Кљајића), постављена је спомен-плоча на којој пише: „У овој кући живео је и радио од 1980. до 1990. српски песник Слободан Марковић (1928-1990)”. И то је све. Рођени песник, Слободан Марковић, записао је Борислав Радовић, учио је од оних који су му били блиски по схватању поезије, али и по њеној неодвојивости и зависности од живота. На широкој лествици од Вијона, Е. А. Поа, Бодлера и Љермонтова до Блока, Мајаковског и Јесењина, па онда од Диса, Ујевића и Црњанског до Драинца и раног Давича, он је тражио и налазио духовне сроднике својој младости, изоштравао осетљивост, изграђивао поступак, усавршавао израз. Слободан Марковић је био један од последњих, правих београдских боема. О алкохолу каже: „Ја га познајем. Упознао сам га кад су на гранама Београда, који су бомбардовали савезници, 1944, с пролећа, висила деца, а по крововима Крунске улице лежале раскомадане болничарке, мајке, лекари, техничко особље. Тад је он давио мој страх и моју огромну језу. Био ми је пријатељ. Дружећи се с њим, газио сам по леђима лешева, а кад би ме у свитање остављао, бојао сам се сакривен у мраку и пепелу рушевина... Алкохол је свуда. Одавде до Аљаске. Он је опасност број један! Он је болест коју не може да излечи санаторијум, већ сви ми, људи свих боја, људи света”. Његова животна сапутница Ксенија Шукуљевић-Марковић нам каже да се Слободан Марковић увек представљао као новинар, никада као песник и сликар. Дража му је била награда „Светозар Марковић” за новинарство од неких важних књижевних награда. Поетска жица, забележио је Љубиша Манојловић, новинара је уздигла до барда малих ствари, а новинар је поети дао око да види читав рељеф и да то забележи, опише, нацрта, наслика. Марковићева Метохија, говорио је Славко Вукосављевић, то је Метохија његовог детињства. Марковићева Чубура, то је Чубура његовог дечаштва које већ гледа, мисли, памти, жели, то је Чубура вила и уџерица, промукле песме и кафана. Метохија се више одражава у Слободановој поезији, веселој и тужној, мелодичној, а Чубура више у његовом животу, темпераментном, немирном, боемском... Да ли су се Чубура и Београд одужили свом песнику?

Radovan Trnavac Mica, grafika iz 1979.godine Njegovi radovi nalaze se u mnogim muzejima sirom sveta, 20 godina je ziveo i radio u Americi. Jedan od nasih najznacajnijih savremenih umetnika. JEDINI PRIMERAK

Uros Toskovic Glava i stihovi, 1994 grafit na hartiji format papira je A4

Marko MURAT Autoportret, rukopis (1941) mastilo na kartonu 9,3 x 14,2 cm signature, zapisi Marko Murat rođen je u Luki Šipanskoj 1864. godine. Umetničko obrazovanje stekao je na Akademiji u Minhenu. Godine 1898. učestvovao je u osnivanju Udruženja srpskih umetnika za plastične umetnosti i muziku u Beogradu. Bio je jedan od umetnika koji su 1900. predstavljali Srbiju na Svetskoj izložbi u Parizu. Bio je jedan od osnivača Lade 1904. i član istog društva do 1910. Do početka rata bio je član Medulića, društva srpsko-hrvatskih umetnika. U njegovom slikarskom opusu srećemo brojne pejzaže, među kojima dominiraju oni iz okoline Dubrovnika, zatim brojne portrete, ali je negovao i istorijsko slikarstvo. Murat Marko Датум рођења 30. децембар 1864. Место рођења Лука Шипанска (Аустроугарска) Датум смрти 14. октобар 1944. Место смрти Дубровник (Југославија) Дела Марко Мурат (Лука Шипанска поред Дубровника, 30. децембар 1864. – Дубровник, 14. октобар 1944) — српски сликар који је након студија у Минхену, радио у Београду, а затим се у Дубровнику посветио бризи о културним споменицима као конзерватор. Стварао је пејзаже (махом из околине Дубровника), портрете и историјске композиције. Његово најпознатије дело је велика историјска композиција „Улазак (Долазак) цара Душана у Дубровник“, за коју је добио бронзану плакету на светској изложби у Паризу 1900. године. Био је римокатоличке вероисповести Живот и дело „Долазак цара Душана у Дубровник“ „Дах дубровачког пролећа“ Основну школу и гимназију је 1883. године завршио у Дубровнику и после је три године студирао теологију у Задру. 1886. године је отишао на студиј у уметничкој академији у Минхену у Немачку и диплпмирао је 1893. године а затим путовао по Риму и Паризу. Од 1898. се настанио у Београду и ту предавао у Другој београдској гимназији и Уметничко-занатској школи, а једно време је био и предавач цртања краљевићу Александру Карађорђевићу. У склопу делегације која је представљала Краљевину Србију на Светској изложби у Паризу 1900. године, Марко Мурат се представио историјском композицијом „Улазак (Долазак) цара Душана у Дубровник“, за коју је награђен бронзаном плакетом. Поред њега, у делегацији је учествовао и Паја Јовановић са монументалном композицијом „Проглашење Душановог законика“, за коју је добио златну плакету. За време рата је био у Дубровнику и ту је хапшен и прогањан (као Србин, католичког верског опредељења) од аустријских власти. После рата је постао управник за надлештво уметности и споменике у Дубровнику. Био је један од првих импресиониста на словенском југу који је доследно радио у пленеру и тако израдио многе пејзаже из Дубровника и његове околине а радио је и историјске композиције као и портрете. Временом је његова палета постала затворенија и ликови пластичнији. Излагао је на свим значајнијим изложбама у Југославији у Београду и Загребу али и у иностранству у Софији, Минхену, Паризу, Риму, Бечу, Лондону итд.