Varijacije na temu, komb tehnika EA 8/30 1989. Poznati Autor -Nikola Karan, Preminuo , Zahvaljujem se prijateljici poznavaocu umetnosti na imenu autora. Lepo uramnjen . rucni rad Dimenzije list 15x20 cm sa ramom 21x27

ULTRA RETKO,JEDINSTVENO,NIKADA OBJAVLJENI STIHOVI SLIKARA BOGOJEVIC SLAVOLJUBA SLAVE,PLUS 2 FOTOGRAFIJE IKONA I 2 CRTEZA NE ZNAM DA LI SU NJEGOVI,JEDAN CRTEZ JE NACRTAN NA MENIU JADR0NLINIJE-JUGOSLAVIJA

Boža Prodanović: GRAFIKA (akvatinta?) Dole levo: 5/15 Dole desno, potpis: B.Prodanović Dimenzije rama: 36,5 x 52,5 cm Dimenzije otiska: 20 x 28 cm Težina: 1.400 g Nov ram, antirefleksno staklo. BOŽIDAR BOŽA PRODANOVIĆ (1923 - 2006.), akademski slikar i profesor na Akademiji likovnih umetnosti Osnovnu školu je završio u zavičajnom selu Pranjani, a gimnaziju u Gornjem Milanovcu i Čačku. Po završetku Drugog svetskog rata upisao se na Akademiju likovnih umetnosti, gde je diplomirao slikarstvo u klasi profesora Mila Milunovića i Marka Čelebonovića, a grafiku u klasi Mihaila Petrova. Godine 1954. pohađa je specijalan tečaj za zidno slikarstvo kod profesora Mila Milunovića, kome će kasnije biti asistent, saradnik i nastavljač na predmetu zidno slikarstvo - freska i mozaik, koji je tada prvi put uveden na Akademiju. Bio je profesor Akademije, potom Fakulteta likovnih umetnosti, od 1954. do 1986. godine. Za svoje stvaralaštvo dobio je više uglednih priznanja, među ostalima i Oktobarsku nagradu Beograda i Zlatnu plaketu ULUS-a, priredio je preko 50 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Njegova, izuzetno cenjena dela nalaze se u mnogim muzejima, galerijama i privatnim kolekcijama, a uradio je nekoliko mozaika u javnim prostorima Beograda, Peći, Gornjeg Milanovca, Knjaževca... Mozaike koji krase holove milanovačke Gimnazije, na prvom i na drugom spratu, Boža Prodanović je izradio za svoju školu. Izdao je nekoliko knjiga - ličnih zapisa o umetnosti, mapa grafika i crteža. Aleksandar Marušić https://www.gornjimilanovac.rs/lat/istorija-milanovcani.html (110/38-IV-kp/922)

potpisana grafika iz 1974. 97 / 200 inspirisano stihovima Božidara Kovačevića Mladen Srbinović 1925. - 1995. Mladen Srbinović rodio se 1925. godine u Sušici kod Gostivara. Osnovnu školu i gimnaziju pohađao je u Beogradu. Studirao je slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti od 1947. do 1951., a postdiplomske studije završio je 1953. godine. Za asistenta u Akademiji likovnih umetnosti bio je izabran 1953. kada je izabran i za člana ULUS-a. Penzionisan je u zvanju redovnog profesora Fakulteta likovnih umetnosti 1988. godine. Prvi put je izlagao 1948.. na Izložbi radova studenata Akademije likovnih umetnosti , a samostalno 1952. godine u Grafičkom kolektivu. Pored mnogih samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu, predstavljao je jugoslovensku umetnost na brojnim izložbama. Bio je član Grafičkog kolektiva i grupe Samostalni (od 1952), i jedan od osnivača i članova Decembarske grupe(1955). Izdao je dve grafičke mape (1953. i 1955.), inspirisane stihovima Lorke. Uporedo sa slikarstvom i grafikom od 1960. počeo je da radi mozaike i predloške za tapiserije koje su realizovane i izlagane. Izradio je u mozaiu: · zid u svečanoj sali Saveznog izvršnog veća (1962), · dve zidne kompozicije u Muzeju revolucije BiH u Sarajevu(1966), · dva ciklusa zidnih mozaika(1971.i 1988), i 17 podnih mozaika (1985), u svečanoj dvorani Skupštine opštine Kruševac, · zidne mozaike u Medicinskom centru Gamzigrdske banje (1975), · mozaičku kompoziciju u svečanoj sali fabrike Prvi maj u Pirotu( 1978, uništena u požaru 1992.), · dva mozaika u zgradi Radio-televizije Beograd u Košutnjaku(1979), · dva mozaike za crkvu Sv. Nikole u Rumi (1985), · mozaik na pročelju Investbanke u Beogradu (1989) i · mozaičke ikone za oltarsku pregradu u manastiru Žiči (1993). · Radio je i vitraže za Svečanu dvoranu Skupštine opštine Kruševac. Izabran je 1981. godine za dopisnog, a 1988. za redovnog člana Srpske akademije nauke i umetnosti, a 1997. godine je izabran i za člana Makedonske akademije nauka i umetnosti . tags. pesnik Božidar Kovačević

3-10 maj 1974 slobodan sijan, neoavangarda, konceptualna umetnost...

Da se ne lazemo, nemalo je ova umetnost ostecena tj. cepnuta na sredini desne vertikale prema sredini, ali pravom rusofilu to nece smetati. Jer na taj nacin ona poseduje i svog sharma. Stari Germani ponosili su se svojim oziljcima zadobijenim u borbi a kamoli Rusi. Mesana tehnika tempera i tus na papiru kasiranom na karton, necitak potpis autora na poledjini, videti sliku. 24 x 17 cm Kada su Francuzi napustali Moskvu planirali su dizanje u vazduh Hrama Vasilija Blazenog a krajem 1920ih komunisti su odlucili da sruse hram. Mladim sovjetima nije odgovarala kultna gradjevina u suvom centru Moskve.

Trajce Blazevski jedan je od vodecih makedonskih graficara. Grafika je uramljena. Naziv je `Grafika XXVII`.

ALEKSANDAR SIMIC - ORIGINALNA FOTOGRAFIJA - veliki format - spomenik - beograd - zima - sneg dim. 41 x 30 cm , potpisana Александар Аца Симић (Београд, 24. јули 1898 — Београд, 18. јануар 1971) је био фото-репортер, новинар. По завршеној матури у Београду отишао у Париз где је студирао у Националној школи декоративних уметности и апсолвирао на архитектури. Прве фотографије снимио 1912. Затим се као фотограф среће 1915. у Првом светском рату, приликом преласка Албаније. Од 1921. бавио се професионално новинском фотографијом, а објављивао је у листу Недељне илустрације, затим радио у листу Политика (од 1924. до почетка Другог светског рата), и сматра се првим фото-репортером тог листа. За време окупације сарађивао као фото-репортер са листом Коло. Будући да је тај лист основан од окупационих власти, та сарадња је Симићу, после рата, приписана као „колаборација са непријатељем“. После 1945. привремено му је забрањен рад у новинарству „због рада у режимском листу, у време окупације“. Да би прехранио породицу бавио се неко време позоришном фотографијом за Народно позориште у Београду. Када је скинута забрана да ради у новинарству (али је и даље је важила забрана за рад у листу Политика) Симић је наставио рад у Фото-агенцији „Југопрес“ (деловала под окриљем Новинске агенције „Танјуг“), па у листовима Глас и Дуга, а од 1952. је у листу Борба, као уредник фотографије. Пензионисан је 1960. године. Био је носилац Албанске споменице, и добитник неколико награда за фотографију. Био је члан Фото-секције УЛУПУС-а и Секције фото-репортера Удружења новинара Србије. Симић се превасходно бавио новинском фотографијом, фотографисањем актуелних догађаја. Остварио је и један број портрета истакнутих личности. Показивао је осетљивост за уличне призоре и анегдотске ситуације. Део његовог опуса односи се на тему Архитектура старог Београда. Његова дела (фотографије и негативске плоче) налазе се у Фототеци листа Политика, Музеју града Београда и Музеју примењене уметности у Београду. Његова дела уврштена су у критичку ретроспективу - поводом 150 година фотографије у свету: „Фотографија код Срба 1839-1989“, Галерија САНУ, Београд, 1991. Постхумно су одржане две изложбе са истим избором његових дела: „Фотографије Аце Симића“, Галерија Дома омладине, Београд, маја 1983, и „Београд Политикине младости : фотографије Аце Симића“, Београд: Хол палате „Политика“, август 2003. Иако је Симићев опус обиман, није истражен, утицајем је недовољно значајан и незапажен од струке и критике.

LOZA NEMANJIĆA !! JUBILARNO IZDANJE POVODOM PROSLAVE 600 GODINA KOSOVSKE BITKE !!! IZUZETNI RADOVI POZNATOG AKADEMSKOG SLIKARA KOSTE BRADIĆA, PRETOČENI U KVALITETNE FOTOGRAFIJE FORMATA 10x15 cm. POREĐANO S LEVE NA DESNU STRANU, OD PRVOG REDA : - STEFAN NEMANJA - SVETI SAVA - STEFAN PRVOVENČANI - KRALJ RADOSLAV - KRALJ MILUTIN - KRALJ DRAGUTIN - KRALJ VLADISLAV - KRALJ UROŠ I - KRALJ STEFAN DEČANSKI - CAR DUŠAN - CAR UROŠ - SIMONIDA UZ OVE RADOVE IDE I BROŠURA NA 16 STRANA PLUS OMOT ZA SVE NAVEDENO !! IZDAVAČI : IRO `NOVA KNJIGA` BEOGRAD I `JEDNISTVO` PRIŠTINA GODINA : 1989. POBEDNIKU AUKCIJE ŠALJEM PREPOPUČENU POŠILJKU (BESPLATNO !) ODMAH NAKON UPLATE NA RAČUN.

Crtež nema potpis, uzet je iz Mićine Zaostavštine Ilustracija je bila za prvo izdanje knjige Konji svetog Marka Milorad Pavić Mića Mihajlović 1936 - 2018 Rođen u Kraljevu 1936. godine, najveći period svog života proveo je stvarajući na Petrovaradinskoj tvrđavi, na koju se `doselio` 1964. godine. Umetničku školu u Novom Sadu je završio 1967. godine. Izlagao je više od 150 puta u bivšoj Jugoslaviji i svetu. Osim slikarstvom, bavio se i novinarstvom. Novinarsku karijeru je započeo u Listu socijalističkog saveza radnog naroda novosadskog sreza `Tribina`, nakon čega je radio i kao ilustrator u `Dnevniku`. Njegov dugogodišnji i veliki opus ovenčan je mnogobrojnim domaćim i međunarodnim nagradama, a dobitnik je Februarske i Oktobarske nagrade Grada Novog Sada. Bio je oštar kritičar svih režima, od vremena SFRJ do danas. Njegov atelje je bio poznat kao `lajaonica` u koju su dolazili mnogi, pa čak i policajci, zbog čega su, kako je sam rekao, jedni drugima čuvali leđa. `Inventar` njegovog ateljea bio je i Mika Antić, sa kojim je bio veliki prijatelj. Govoreći o razlozima zbog kojih se bavi slikarstvom, rekao je da to ne radi da bi bio slavan za života ili posle smrti. `Slikao sam iz jedne potrebe, jer slikarstvo je kao poezija, nešto što čovek želi da kaže, ali na drugačiji način. Ja je ne govorim rečima, ja je govorim četkom, crtežom i bojom. Beležim vreme u kojem sam, a naravno i vreme koje tek dolazi. Često puta sam naslućivao, kroz slikarstvo, da će se desiti neke stvari kao što su se i desile. Kada pričaš nešto o budućem vremenu onda izgledaš kao veštac običnom svetu. Onda kažu da izmišljaš. Ne izmišljaš ništa, negde je u to sebi ugrađeno, neki vanvremenski čip i on izbija pre vremena i govori`, pričao je poznati slikar. Upoređujući period komunizma sa današnjom demokratijom, Mihajlović je za portal `mojnovisad` rekao da je nekada `bar postojao neki red`. `Uvek je umetnost iziskivala žrtvu, i uvek je umetnik morao da bude svestan da će zbog toga imati nedaće, da će se mučiti i koprcati. Ali se nekako moglo, nekada. Danas? Danas za sve to što daješ ne dobiješ baš ništa. Za mene su uvek govorili da sam više radnik nego slikar. I tako mora da bude. Jedan Pikaso ne bi bio to što jeste, da nije bio radnik. Ali danas taj rad ništa ne vredi. Danas slikari prodaju slike za dve, tri hiljade dinara. I srećni su ako uspeju. Ja neću da se potpišem bez sto evra. Imam tu svoju penziju, kolika je, tolika je. Ali svoje ime neću uludo da prodajem`, govorio je Mića. Mića Mihajlović je preminuo 10.03.2018 u Novom Sadu. tags. konji svetog marka hazarski recnik

Slika grafika naivna umetnost naivni slikar umetnik Ivan Lacković Croata 1932-2004 Hrvatska skola naive. Slika iz 1982 godine potpisana olovkom dole desno dimenzija sa ramom 45x34cm ram je sirine 2cm sa donje strane malo zagreban inace ocuvano.

kao na slikama vise informacija na upit Dajč Jaroslav Contemporary Czech painter and graphic artist. Born on February 13th, 1943 in Perknov. Jaroslav Dajč graduated from the Pedagogical Institute in Jihlava and he continued to the Pedagogical Faculty of Masaryk University in Brno. During his artistic career he became a member of the Association of Fine Artists of Vysočina, but he exhibited his artwork all around the Czech Republic. His drawings with biblical and mythological themes are undoubtedly the most prominent parts of his lifework.

28 x 20 cm uramljeno 44 x 36 cm nije potpisano, garantujemo 100% da je njen rad samo srbija ovaj crtez ne saljem u inostranstvo serbia only I do not send this item abroad Desa Kerecki rodjena je 1936.godine u Batajnici. Akademiju likovnih umetnosti zavrsila u Beogradu 1962.god. u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovica. Clan ULUS-a, LADE i ULUZ-a. Dobitnik zvanja istaknutog umetnika. Slike joj se nalaze u mnogim privatnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu: Spanija,Grcka, Francuska, Nemacka, Austrija, Amerika. Saradjuje sa vise inostranih galerista. Ucesnik je mnogobrojnih kolonija. Bavi se i ilustrovanjem knjiga.Sa pojavom Dese Kerecki u nase slikarstvo ponovo ulazi estetika lepog,neobicnog,neznog. Vizija mladih zena, poeticnih likova i razvijorenih kosa, koje slikarka stavlja u centar jednog osobenog cvetnog kosmosa- najcesce deluju kao da su vidjene i naslikane u snu, verovatno i zato sto da su vidjene i naslikane u snu, verovatno i zato sto likovni postupak i poeticnost kojom zrace ova platna nosi veoma mnogo od kvaliteta sna u sebi, ali sna posebne vrste. Preminula je 2011.godine.

Slobodan Kuzmanov - Kuza: AMONIT, kolorisana grafika Ispod otiska dole levo: A/O (autorski otisak) Ispod otiska u sredini: `Amonit` Ispod otiska dole desno: KUZA `96 Dimenzije rama: 73,5 x 50 cm Dimenzije otiska: 64 x 45,5 cm Težina: 2560 g Uramljeno, pod staklom. Na desnoj strani, uz ram, trag vlage - vidljivo je na posebnoj slici. SLOBODAN KUZMANOV KUZA (1948-2016), novosadski slikar, grafičar, dizajner, crtač. Rođen je u Novom Sadu. Bio je tehnički urednik `Indeksa`, `Glasa omladine`, `Stava` i lista `Dnevnik`. Kao član UPIDIV-a bavio se grafikom, karikaturom, tapiserijom, opremom knjiga, plakatom i slikarstvom. Prvu samostalnu izložbu imao je na Tribini mladih u Novom Sadu 1971, potom je izlagao i 1972, 1973, 1974. i 1987. godine, a priredio je i vernisaž u Beču u Hartmanovoj galeriji. Kuzini radovi bili su deo mnogih kolektivnih izložbi kod nas i u svetu: Pariz, Vroclav, Bratislava, Beč, Tokio... Na Međunarodnom salonu karikatura u Montrealu nagrađen je 1970. i 1971. godine. Dobitnik je i novosadske Nagrade punoletstva 1970. za umetničku karikaturu, a osvojio je prvu nagradu SLUPUJ-a za plakat Uneska 1971. godine. Prepoznatljive su njegove grafike sa pužem i Petrovaradinskom tvrđavom, koje ukrašavaju mnoge prostore u Novom Sadu, a likovni kritičari bili su složni u oceni da Kuzini radovi imaju dodirnih tačaka sa stripom, da u boji deluje ekspresionistički, da je ilustrativno satiričan, ali i da nikada ne izneverava umetnički nivo. Izvor: Dnevnik (121/31-IV-kp/1382)

kao novo Miodrag Miša Nedeljković mapa sa deset crteža 1994. RETKO U PONUDI svi crteži su potpisani grafika sveti sava spaljivanje mošti svetog save istorija srba srpskog naroda srbije srpska banat srbi u banatu

18 x 18 cm ne garantujem da je Debeljković autor nije potpisana Branibor Debeljković (Priština, 15. april 1916 — Montreal, Kanada, 13. juli 2003.), farmaceut, fotograf-umetnik, istraživač stare fotografije, pedagog. Završio gimnaziju u Beogradu i studije farmacije u Zagrebu 1939. Fotografijom se bavio od 1935, najpre amaterski, kao član Foto-sekcije Srpskog planinarskog društva i Foto kluba „Zagreb“ (od 1936), potom je, sa grupom istomišljenika, u Beogradu pokrenuo Klub foto amatera „Beograd“ (1939). Jedan od osnivača časopisa Fotografija koji je uređivao od prvog broja (avgust, 1948), do maja 1952. Od najranijeg delovanja u fotografiji snimao prizore iz seoskog i gradskog života, decu, omladinu, i predele – teme koje su činile okosnicu i njegovog docnijeg rada u piktorijalnom maniru. Tokom pedesetih godina više se posvetio mogućnostima samog medija fotografije, u kojima je istraživao prirodne forme, strukture, optičke efekte. Pokazao je sposobnost univerzalnog stvaraoca da sa jednakim uspehom posvećuje pažnju raznim temama i različitim modalitetima iskazivanja u mediju fotografije, koliko i u intermedijalnim preplitanjima. Unosio je duh eksperimenta sa ciklusima „Guteogrami“ (1967), „Ja i moje ne-Ja“ (1984), „Makulaže“ (1971-96). Kao istoriograf srpske fotografije pionirski je istraživao srpsku fotografsku baštinu, i objavio dela Stara srpska fotografija (1977, drugo izdanje 2005) i Monografija o Prvoj izložbi fotoamatera u Beogradu 1901 (1989), kao i veći broj članaka i ogleda o pojavama u fotografiji 19. veka i savremenog doba. Posthumno je objavljena njegova knjiga Beograd i Beograđani krajem 19. veka viđeni okom Marka Stojanovića (2008).

19 x 18 cm ne garantujem da je Debeljković autor nije potpisana Branibor Debeljković (Priština, 15. april 1916 — Montreal, Kanada, 13. juli 2003.), farmaceut, fotograf-umetnik, istraživač stare fotografije, pedagog. Završio gimnaziju u Beogradu i studije farmacije u Zagrebu 1939. Fotografijom se bavio od 1935, najpre amaterski, kao član Foto-sekcije Srpskog planinarskog društva i Foto kluba „Zagreb“ (od 1936), potom je, sa grupom istomišljenika, u Beogradu pokrenuo Klub foto amatera „Beograd“ (1939). Jedan od osnivača časopisa Fotografija koji je uređivao od prvog broja (avgust, 1948), do maja 1952. Od najranijeg delovanja u fotografiji snimao prizore iz seoskog i gradskog života, decu, omladinu, i predele – teme koje su činile okosnicu i njegovog docnijeg rada u piktorijalnom maniru. Tokom pedesetih godina više se posvetio mogućnostima samog medija fotografije, u kojima je istraživao prirodne forme, strukture, optičke efekte. Pokazao je sposobnost univerzalnog stvaraoca da sa jednakim uspehom posvećuje pažnju raznim temama i različitim modalitetima iskazivanja u mediju fotografije, koliko i u intermedijalnim preplitanjima. Unosio je duh eksperimenta sa ciklusima „Guteogrami“ (1967), „Ja i moje ne-Ja“ (1984), „Makulaže“ (1971-96). Kao istoriograf srpske fotografije pionirski je istraživao srpsku fotografsku baštinu, i objavio dela Stara srpska fotografija (1977, drugo izdanje 2005) i Monografija o Prvoj izložbi fotoamatera u Beogradu 1901 (1989), kao i veći broj članaka i ogleda o pojavama u fotografiji 19. veka i savremenog doba. Posthumno je objavljena njegova knjiga Beograd i Beograđani krajem 19. veka viđeni okom Marka Stojanovića (2008).

Dodatne Informacije Trg Republike: 300 m Skadarlija: 200 m

Dodatne Informacije Trg Republike: 200 m Knez Mihajlova: 200 m Skadarlija: 20 m

Dodatne Informacije Slavija: 500 m Hram Svetog Save: 300 m

Dodatne Informacije Terazije: 50 m Knez Mihajlova: 50 m Trg Republike: 100 m Savamala: 300 m

Odlično stanje 1969. Tags: umetnička razglednica Mejl art Tags: Vizuelna konkretna concrete poetry eksperimentalna knjizevnost poezija umetnicki strip bosch+bosch Avangardni omotači Omoti Ovitak montaža kolaž avant-garde design Artists book zenit casopis zenitizam nadrealizam ljubomir micic konstruktivizam ruska avangarda flaker prva izdanja međuratna književnost Slavko Matković Bogdanović Balint Sombati Katalin Ladik Vladan Radovanović signalizam vokovizuel Bosch+Bosch Judita Šalgo neoavangarda Vojislav Despotov Vujica Rešin Tucić postmoderna srpska književnost xx veka avangardna poezija bit international dada dadaizam dragan aleksić uj symposion grupa OHO kod e-kod mixed media bora cosic casopis rok index Postmoderna proza postmodernizam postmoderni roman

10. Momo Kapor, grafika tehnika: grafika godina: 1985. dimenzije slike sa ramom: 33 x 41.5 cm O slikaru: Momčilo Kapor rodjen u Sarajevu 8. aprila 1937. godine poznat i kao Momo Kapor bio je srpski slikar, književnik i novinar.Po maturiranju Kapor se odlučuje za studije slikarstva. Diplomirao je slikarstvo 1961. godine na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića sa prosečnom ocenom 9,9.