Marketing
Postavite oglas
Kontakt
Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
101-125 od 2045 rezultata
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
Boško Karanović ili njegov sin Branimir, slicni su im potpisi Da nema roba - da bude toplo od zivota - da nema tame - za nove dane da svima svane, 1992 signirana grafika od strane autora sa posvetom Grafickog kolektiva, numerisana 8/80, duboka stampa, ekstremno retko, dobili samo znacajni ljudi dimenzije lista 16,8 x 23,2 cm tematika iz NOB-a Stihovi Slavko Vukosavljević KADINJAČA (Odlomak) A na Kadinjači breze su vitke k`o borci ranjene legle uz breg. Tišina, tišina, zatišje bitke, na suve usne kaplje sneg. Jedan od utemeljivača moderne srpske grafike i jedan od osnivača Grafičkog kolektiva. Rođen u Bosanskoj Krupi 1924, Karanović se 1943. upisao na Likovnu akadmeiju u Beogradu, ali prekida studije i odlazi u partizane. Posle povratka iz rata, diplomirao je i završio specijalizaciju grafike kod Mihajla Petrova.
Cathédrale Notre-Dame de Paris Tehnika - tuš i lavirani tuš STUDIO ALEX Dimenzije slike 30 X 20 cm Dimenzije sa paspartuom 40 X 30 cm JAPANSKA TEHNIKA SLIKANJA LAVIRANIM TUŠOM Crtež četkom se izvodi tako što se tuš, tuš u boji, mastilo ili sepija nanosi na papir četkom. Četke su različitih debljina, a pritiskom četke na podlogu po kojoj se crta, stvaraju se međutonovi, nijanse svetlijeg i tamnijeg. Papir kod ovakvog načina crtanja mora biti papir koji relativno brzo upija tuš, mada se i na glatkom papiru, zbog proklizavanja četke mogu dobiti razni efekti. Lavirani tuš se izvodi tako da se suvom četkom ispire naneseni namaz tuš koji se po potrbi nanosi ponovo. U principu se mogu lavirati sve vrste slikarkih tehnika, ali je tus najefektivniji. POGLEDAJTE VIDEO ISPOD OPISA KAKO NASTAJE SLIKA LAVIRANOM TUŠ TEHNIKOM
- LJE VINA. Oprez - erotizovana kompozicija, ne na prvi pogled. Berba, muljačica grožđa i radnik, 1993. godina, E.A. primerak, potpisan, 40 x 28 cm plus ram iz superiorne kolekcije. kljucne reci : Vino od A do Š Više stotina eksponata, raznih sprava, pribora i alata koji su nekada služili za spravljanje vina mogu se i danas videti u Muzeju vinarstva i vinogradarstva u Aleksandrovačkoj župi. Smešten je u podrumu Poljoprivredne škole, koja je građena davne 1924. godine, a osnovan pre četiri leta sa namerom da otrgne od zaborava tradiciju vinarstva i vinogradarstva ovog blagorodnog kraja. Već u holu muzeja, na požutelim fotografijama posetioci mogu da vide lepotice berbe, muljačice grožđa, stari način proizvodnje vina, bosonoge nadničare, gazde u gospodskim odelima kako nadgledaju berbu. Na pojedinim foto-zapisima prepoznaju se i poznate vinarske porodice kao i čuvene župske poljane, stara vinogradarska naselja koja čine vajati gde su vinogradari provodili letnje dane. Izložene su i razne vinske sprave koje već dugo nisu u upotrebi, krčazi, satlik iliti vinska flaša kao i stare „deljane“ čaše za vino. Već u prvoj sobi koja se jednostavno zove „Župska trpeza“ predstavljeno je svo bogatstvo blagorodne Župe. Na trpezi su vinari ovog kraja izložili, šta bi drugo, nego vina, rakije, sokove, razno voće. „Poljanski dvor“ je prostorija koja odiše tradicijom minulih vremena i svedoči o mitu uzgajanja i kulturi vinove loze na prostorima Župe. Tu su i vajati sa ognjištem, niskim drvenim stolom, krevetom ali i kolevkom jer su se mnoge žene radeći na polju i porađale. „Vrionica“ je prostorija gde su smeštene stare sprave za preradu grožđa, muljače, prese koje su iz Austrije stigle 1926. kao deo ratne odšete. - Vinova loza se u ovim krajevima gaji od Rimljana. U pisanim dokumentima prvi put se pominje još u studeničkoj povelji 1196. godine gde se navodi da je župan Stefan Nemanja manastiru Studenica darovao vinogradarska sela u Župi. Postoji svedočenje da je francuski konzul Deko prilikom posete Župi 1904. godine rekao za ovaj kraj da je evropska Šampanja - priča Gvozden Đolić, direktor Muzeja vinarstva i vinogradarstva Aleksandrovačke župe. Madam od Aleksandrovca, figurina iz neolita može se videti u sobi „vinarski zbor“ gde se okupljaju vinogardari i vinari a održavaju se i pesničke večeri i muzički koncerti. Majstorska soba namenjena je nadaleko čuvenim župskim vinarima u kojoj ocenjuju plodove rada. Tu je i ikona zaštitnika vinara, Svetog Trifuna kao i tron srpske gidže ili župski čokot koji može da rađa i do 150 godina. Ovu sobu posetioci najčešće opsedaju, jer na ovom mestu degustiraju različite vrste vina. Teškom mukom ih nateraju da pođu u dalje razgledanje. Sto se u majstorskoj sobi okreće, a verovatno i čitava soba pojedinim posetiocima koji preteraju u degustaciji. Uz čašu župskog pića može se čuti i zanimljiva vinska priča. - Sve vrste grožđa koje se gaje u vinogorjima Evrope uspevaju i u ovom kraju zbog župske klime. Planine Jastrebac, Kopaonik, Željin i Goč štite Župu od jakih planinskih vetrova, veliki je broj sunčanih dana u godini, malo magle, što izuzetno pogoduje uzgajanju vinove loze-priča naša sagovornik. Dominantne sorte vina u ovom kraju su prokupac, stara blizu hiljadu godina, i tamnjanika, muskantna sorta poreklom iz Francuske koja se u Srbiji gaji unazad pet stotina godina. Gaje se i sovinjon, smederevka, župljanaka, šardone, italijanski rizling, a najpoznatije vino u kraju je župska „ružica“, „župsko crno“, „rizling“, „kaberne sovinjon“ i „merlo“. - Župa je bogom dana zemlja koju zovu srpska Kalifornija, gde uspevaju sve vrste grožđa, jabuke, šljive, žitarice, zato ovaj narod opstaje bez obzira na sve, pa i na svetsku ekonomsku krizu - kaže u šali Gvozden Đolić, direktor Muzeja vinarstva i vinogradarstva Aleksandrovačke župe. Na pitanje koje je vino najbolje Aleksandrovčani imaju unapred smišljen odgovor. - Mora da zadovolji tri uslova, prvi, da ga ima mlogo, da je ladno i, što je najvažnije, da je džabe. Vođeni ovom istinom, kada je davne 1963. godine obnovljena župska berba, meštani su rakiju i vino nudili u buradima na kojima je pisalo „potegni koliko možeš, sve je džabe“. Te godine, kažu, bilo je najviše pijanih gostiju koji su teturajući napuštali Aleksandrovac.
Fotografija Zrenjanina iz osamdesetih godina a mozda i nesto ranije nema potpisa pretpostavlja se da je rad nekog od Zrenjaninskih fotografa iz tog perioda na fotografiji se vide detalji koji dočaravaju vreme u kome su fotografisani Fotografija je nesto većeg formata oko 20 cm × 29 cm crno bela na brom- srebrnom papiru
Istorija cene
Naziv oglasa
Početna cena
Najveća cena
Najniža cena
Nema podataka o istoriji cene
Pretraga: " "
Uspešno ste zapratili pretragu.
Sve zapraćene pretrage možete videti u
korisničkom panelu.