Dragan Malesevic Tapi – Egzodus Dimenzije sa ramom 40cm X 36cm Dimenzije papira 36cm X 32cm Dimenzije otiska 26cm X 20cm Dragan Malesevic Tapi (1949-2002) Kao sedmogodišnjak precrtavao je stripove iz ondašnje `Politike`. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Do 1989. živeo je u inostranstvu: Milanu, Beču, Kembridžu, Ženevi, Minhenu, na Bahamima… Prvu izložbu slika imao je 1985. u Rovinju, gde je izlagao uz Miću Popovića i Olju Ivanjicki. Prvu sliku je prodao 1987. u galeriji Prijeko u Dubrovniku za 8.000 DM. Godine 1989. časopis Art News uvrstio ga je među sedam najboljih hiperrealista sveta.

Marko Krsmanovic BEOGRAD 1964 grafika, duboka stampa signirana numerisana 52/200 ukupna velicina nepresavijenog lista 18 x 25 cm mrlje kao na slici

DIMENZIJE SA RAMOM 68 X 30 CM. NEMA POTPIS. PERIOD PRVE POLOVINE DVADESETOG VEKA KLOVN, CIRKUS

ORIGINALNA PRES FOTOGRAFIJA IZ 70tih. NEMA POTPISA. dim. 30 x 25,5 cm Ernst Haas (March 2, 1921 – September 12, 1986) was a photojournalist and a pioneering color photographer. During his 40-year career, the Austrian-born artist bridged the gap between photojournalism and the use of photography as a medium for expression and creativity. In addition to his prolific coverage of events around the globe after World War II, Haas was an early innovator in color photography. His images were widely disseminated by magazines like Life and Vogue and, in 1962, were the subject of the first single-artist exhibition of color photography at New York’s Museum of Modern Art. He served as president of the cooperative Magnum Photos, and his book The Creation (1971) was one of the most successful photography books ever, selling 350,000 copies.

potpisana grafika iz 1974. 97 / 200 inspirisano stihovima Božidara Kovačevića Mladen Srbinović 1925. - 1995. Mladen Srbinović rodio se 1925. godine u Sušici kod Gostivara. Osnovnu školu i gimnaziju pohađao je u Beogradu. Studirao je slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti od 1947. do 1951., a postdiplomske studije završio je 1953. godine. Za asistenta u Akademiji likovnih umetnosti bio je izabran 1953. kada je izabran i za člana ULUS-a. Penzionisan je u zvanju redovnog profesora Fakulteta likovnih umetnosti 1988. godine. Prvi put je izlagao 1948.. na Izložbi radova studenata Akademije likovnih umetnosti , a samostalno 1952. godine u Grafičkom kolektivu. Pored mnogih samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu, predstavljao je jugoslovensku umetnost na brojnim izložbama. Bio je član Grafičkog kolektiva i grupe Samostalni (od 1952), i jedan od osnivača i članova Decembarske grupe(1955). Izdao je dve grafičke mape (1953. i 1955.), inspirisane stihovima Lorke. Uporedo sa slikarstvom i grafikom od 1960. počeo je da radi mozaike i predloške za tapiserije koje su realizovane i izlagane. Izradio je u mozaiu: · zid u svečanoj sali Saveznog izvršnog veća (1962), · dve zidne kompozicije u Muzeju revolucije BiH u Sarajevu(1966), · dva ciklusa zidnih mozaika(1971.i 1988), i 17 podnih mozaika (1985), u svečanoj dvorani Skupštine opštine Kruševac, · zidne mozaike u Medicinskom centru Gamzigrdske banje (1975), · mozaičku kompoziciju u svečanoj sali fabrike Prvi maj u Pirotu( 1978, uništena u požaru 1992.), · dva mozaika u zgradi Radio-televizije Beograd u Košutnjaku(1979), · dva mozaike za crkvu Sv. Nikole u Rumi (1985), · mozaik na pročelju Investbanke u Beogradu (1989) i · mozaičke ikone za oltarsku pregradu u manastiru Žiči (1993). · Radio je i vitraže za Svečanu dvoranu Skupštine opštine Kruševac. Izabran je 1981. godine za dopisnog, a 1988. za redovnog člana Srpske akademije nauke i umetnosti, a 1997. godine je izabran i za člana Makedonske akademije nauka i umetnosti . tags. pesnik Božidar Kovačević

3-10 maj 1974 slobodan sijan, neoavangarda, konceptualna umetnost...

a4, papir, 2000.

Da se ne lazemo, nemalo je ova umetnost ostecena tj. cepnuta na sredini desne vertikale prema sredini, ali pravom rusofilu to nece smetati. Jer na taj nacin ona poseduje i svog sharma. Stari Germani ponosili su se svojim oziljcima zadobijenim u borbi a kamoli Rusi. Mesana tehnika tempera i tus na papiru kasiranom na karton, necitak potpis autora na poledjini, videti sliku. 24 x 17 cm Kada su Francuzi napustali Moskvu planirali su dizanje u vazduh Hrama Vasilija Blazenog a krajem 1920ih komunisti su odlucili da sruse hram. Mladim sovjetima nije odgovarala kultna gradjevina u suvom centru Moskve.

U FASCIKLI tekst o Beogradu i tri grafike Beograda radovi naših poznatih umetnika 41x31mm

Branko Bata Lale Stankovic Daca, Lovran, 1958 tus na papiru, 46 x 34 cm plus ram potpis dole desno na poledjini potvrda zapis i potpis g.-dina Nikole Kusovca o autenticnosti ovog dela.

Trajce Blazevski jedan je od vodecih makedonskih graficara. Grafika je uramljena. Naziv je `Grafika XXVII`.

d

originalna pres fotografija iz 60tih autor nepoznat. verovatno neko iz magnuma. sssr, ussr, russia dim. 19,5 x 30 cm

ALEKSANDAR SIMIC - ORIGINALNA FOTOGRAFIJA - veliki format - spomenik - beograd - zima - sneg dim. 41 x 30 cm , potpisana Александар Аца Симић (Београд, 24. јули 1898 — Београд, 18. јануар 1971) је био фото-репортер, новинар. По завршеној матури у Београду отишао у Париз где је студирао у Националној школи декоративних уметности и апсолвирао на архитектури. Прве фотографије снимио 1912. Затим се као фотограф среће 1915. у Првом светском рату, приликом преласка Албаније. Од 1921. бавио се професионално новинском фотографијом, а објављивао је у листу Недељне илустрације, затим радио у листу Политика (од 1924. до почетка Другог светског рата), и сматра се првим фото-репортером тог листа. За време окупације сарађивао као фото-репортер са листом Коло. Будући да је тај лист основан од окупационих власти, та сарадња је Симићу, после рата, приписана као „колаборација са непријатељем“. После 1945. привремено му је забрањен рад у новинарству „због рада у режимском листу, у време окупације“. Да би прехранио породицу бавио се неко време позоришном фотографијом за Народно позориште у Београду. Када је скинута забрана да ради у новинарству (али је и даље је важила забрана за рад у листу Политика) Симић је наставио рад у Фото-агенцији „Југопрес“ (деловала под окриљем Новинске агенције „Танјуг“), па у листовима Глас и Дуга, а од 1952. је у листу Борба, као уредник фотографије. Пензионисан је 1960. године. Био је носилац Албанске споменице, и добитник неколико награда за фотографију. Био је члан Фото-секције УЛУПУС-а и Секције фото-репортера Удружења новинара Србије. Симић се превасходно бавио новинском фотографијом, фотографисањем актуелних догађаја. Остварио је и један број портрета истакнутих личности. Показивао је осетљивост за уличне призоре и анегдотске ситуације. Део његовог опуса односи се на тему Архитектура старог Београда. Његова дела (фотографије и негативске плоче) налазе се у Фототеци листа Политика, Музеју града Београда и Музеју примењене уметности у Београду. Његова дела уврштена су у критичку ретроспективу - поводом 150 година фотографије у свету: „Фотографија код Срба 1839-1989“, Галерија САНУ, Београд, 1991. Постхумно су одржане две изложбе са истим избором његових дела: „Фотографије Аце Симића“, Галерија Дома омладине, Београд, маја 1983, и „Београд Политикине младости : фотографије Аце Симића“, Београд: Хол палате „Политика“, август 2003. Иако је Симићев опус обиман, није истражен, утицајем је недовољно значајан и незапажен од струке и критике.

100x70cm kombinovana tehnika na papiru

LOZA NEMANJIĆA !! JUBILARNO IZDANJE POVODOM PROSLAVE 600 GODINA KOSOVSKE BITKE !!! IZUZETNI RADOVI POZNATOG AKADEMSKOG SLIKARA KOSTE BRADIĆA, PRETOČENI U KVALITETNE FOTOGRAFIJE FORMATA 10x15 cm. POREĐANO S LEVE NA DESNU STRANU, OD PRVOG REDA : - STEFAN NEMANJA - SVETI SAVA - STEFAN PRVOVENČANI - KRALJ RADOSLAV - KRALJ MILUTIN - KRALJ DRAGUTIN - KRALJ VLADISLAV - KRALJ UROŠ I - KRALJ STEFAN DEČANSKI - CAR DUŠAN - CAR UROŠ - SIMONIDA UZ OVE RADOVE IDE I BROŠURA NA 16 STRANA PLUS OMOT ZA SVE NAVEDENO !! IZDAVAČI : IRO `NOVA KNJIGA` BEOGRAD I `JEDNISTVO` PRIŠTINA GODINA : 1989. POBEDNIKU AUKCIJE ŠALJEM PREPOPUČENU POŠILJKU (BESPLATNO !) ODMAH NAKON UPLATE NA RAČUN.

Presovana seriografija-grafika, potpisan, ciklus Vizantija. Radi se o prvom primerku od ukupnog 6 komada. Dimenzije 63 x 48 cm. Hadži Dušan Mašic (1935-2008), akademski vajar i graficar. Njegovi radovi sa svojim metaforickim grafikama i arhiktetonskim crtežima obišli su svet od Sombora, Ecke, diljem Evrope do dalekog Japana.

visoka stampa, format oko 50x50cm. 2010.

PONUDJENA JEDNO SLOVENACKOJ GALERIJI KAO STO SE VIDI IZ PRILOGA, ONI VEC IMAJU OVAJ MOTIV, MISLIM DA NA KUPINDU MOZE DA SE NADJE KUPAC ZA OVU MALESOVU GRAFIKU. 34 X 23,5 CM

arkadije stolipin - ruski emigrant u srbiji deda, Pyotr Arkadyevich Stolypin je bio predsednik ruske dume (1906-1911) dim. 24 x 18 cm Izvestan broj ruskih emigranata predano se bavio fotografijom kao hobijem u slobodnom vremenu. Jedan od najistaknutijih bio je Arkadije Stolipin o kome se medju starim fotografima-amaterima pricalo da je bliski rodjak poslednjeg predsednika ruske carske vlade. Stolipin je bio veoma agilan kao pokretac foto-sekcije Srpskog planinarskog drustva (1935) da bi pred rat (1939) bio medju inicijatorima osnivanja Kluba fotografa amatera `Beograd`. Prema secanju starijih, Stolipin je bio prava enciklopedija fotografskih znanja, i uz Ratka Stefanovica i dr Petra Kostica jedan od stubova amaterske fotografije u Beogradu tokom tridesetih godina. Izme|u dva svetska rata ruski fotografi unapredili su fotografsku struku unosenjem novih znanja, podizanjem ukusa i likovnosti. Uneli su mnoge novine, a neke i prvi pokrenuli, primenom fotografije u vazduhoplovstvu,medicini, sudstvu i kriminologiji. Imali su znatno mesto u stvaranju fotografske publicistike na srpskom jeziku, kao i u sirenju amaterske fotografije. Njihov doprinos dobija jos ozbiqnije razmere u svetlosti cinjenice da je fotografija profesionalnih ateljea u Srbiji vec od pocetka XX veka tonula u neprestanu stagnaciju. Dolaskom ruskih fotografa razvoj fotografija kod Srba bio je veoma podstaknut i ubrzan. Pyotr Arkadyevich Stolypin (14 April [O.S. 2 April] 1862 – September 18 [O.S. September 5] 1911) served as Prime Minister and the leader of the third Duma, from 1906 to 1911. His tenure was marked by efforts to counter revolutionary groups and by the implementation of noteworthy agrarian reforms. Stolypin`s reforms aimed to stem peasant unrest by creating a class of market-oriented smallholding landowners. He is considered one of the last major statesmen of Imperial Russia with clearly defined public policies and the determination to undertake major reforms. rusija, russia, russian photographer in serbia

arkadije stolipin - ruski emigrant u srbiji deda, Pyotr Arkadyevich Stolypin je bio predsednik ruske dume (1906-1911) dim. 23 x 17 cm Izvestan broj ruskih emigranata predano se bavio fotografijom kao hobijem u slobodnom vremenu. Jedan od najistaknutijih bio je Arkadije Stolipin o kome se medju starim fotografima-amaterima pricalo da je bliski rodjak poslednjeg predsednika ruske carske vlade. Stolipin je bio veoma agilan kao pokretac foto-sekcije Srpskog planinarskog drustva (1935) da bi pred rat (1939) bio medju inicijatorima osnivanja Kluba fotografa amatera `Beograd`. Prema secanju starijih, Stolipin je bio prava enciklopedija fotografskih znanja, i uz Ratka Stefanovica i dr Petra Kostica jedan od stubova amaterske fotografije u Beogradu tokom tridesetih godina. Izme|u dva svetska rata ruski fotografi unapredili su fotografsku struku unosenjem novih znanja, podizanjem ukusa i likovnosti. Uneli su mnoge novine, a neke i prvi pokrenuli, primenom fotografije u vazduhoplovstvu,medicini, sudstvu i kriminologiji. Imali su znatno mesto u stvaranju fotografske publicistike na srpskom jeziku, kao i u sirenju amaterske fotografije. Njihov doprinos dobija jos ozbiqnije razmere u svetlosti cinjenice da je fotografija profesionalnih ateljea u Srbiji vec od pocetka XX veka tonula u neprestanu stagnaciju. Dolaskom ruskih fotografa razvoj fotografija kod Srba bio je veoma podstaknut i ubrzan. Pyotr Arkadyevich Stolypin (14 April [O.S. 2 April] 1862 – September 18 [O.S. September 5] 1911) served as Prime Minister and the leader of the third Duma, from 1906 to 1911. His tenure was marked by efforts to counter revolutionary groups and by the implementation of noteworthy agrarian reforms. Stolypin`s reforms aimed to stem peasant unrest by creating a class of market-oriented smallholding landowners. He is considered one of the last major statesmen of Imperial Russia with clearly defined public policies and the determination to undertake major reforms. rusija, russia, russian photographer in serbia planinar planinarenje alpinizam Raško Dimitrijević, književnik, prevodilac i književni kritičar, profesor Beogradskog univerziteta rođen je 15. marta 1898. godine u Beogradu. Studirao je književnost u Parizu i Strazburu. `Bio je jedan od naših najboljih besednika i prevodilaca, čovek koji je bio simbol najlepšeg dela Beograda, izvrsni pijanista i ljubitelj Betovena, a pre svega posvećenik literature i profesor na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu.` `Svoj radni vek posvetio ne samo tumačenju književnosti, već, kako to često kažu njegovi nekadašnji đaci i studenti, `na izuzetan način umeo je da u nama razbudi tragalačku želju za lepotama i dubinama života``. `Ostaće zapamćen kao predavač retkog govorničkog dara. Najčešće je govorio o francuskim temama, ali i o nemačkim, ruskim i domaćim kompozitorima i piscima. Ovaj veliki epistolar napisao je oko 50 hiljada pisama. Preveo je sa francuskog i nemačkog preko 50 dela klasika i savremenih pisaca. Neprestano se iskazivao kao veliki humanista i erudita.` `Profesor Dimitrijević gajio je veliku ljubav prema Francuskoj, koja je bila njegova druga otadžbina. Počeo je da studira medicinu u Monpeljeu, ali ga je književnost privukla u Strazbur. Na našu Katedru za opštu književnost i teoriju književnosti došao je zaslugom profesora Vojislava Đurića, obnovitelja te katedre. Pored Dimitrijevića, bio je tu sjajan tim znalaca: Radoslav Josimović, Vladeta Košutić, Milan V. Dimić, Ivo Tartalja, Nikola Milošević. Raško je bio `glavni solista u tom orkestru`, i sačekivao je mlade, koji su željni kulture i znanja dolazili iz čitave zemlje. Mnogi od njih postali su dobri pisci; Danilo Kiš, Predrag Bajčetić, Muharem Pervić, Slobodan Rakitić, Milisav Savić, Nikola Koljević, Matija Bećković, rekao je profesor Nedeljković, podsetivši i na to da su Katedru za opštu književnost posetili i Rober Eskarpi, Rene Velek, Robert Jaus, Žan-Pol Sartr.`

ORIGINALNA PRES FOTOGRAFIJA IZ 70tih. NEMA POTPISA. dim. 30 x 23,5 cm Ernst Haas (March 2, 1921 – September 12, 1986) was a photojournalist and a pioneering color photographer. During his 40-year career, the Austrian-born artist bridged the gap between photojournalism and the use of photography as a medium for expression and creativity. In addition to his prolific coverage of events around the globe after World War II, Haas was an early innovator in color photography. His images were widely disseminated by magazines like Life and Vogue and, in 1962, were the subject of the first single-artist exhibition of color photography at New York’s Museum of Modern Art. He served as president of the cooperative Magnum Photos, and his book The Creation (1971) was one of the most successful photography books ever, selling 350,000 copies.

VLADIMIR DUNJIC OFSET 47X60 LIMITIRAN TIRAZ OD 100, RADJEN ZA PROMOCIJU SLIKE U PRIVATNOJ KOLEKCIJI DELTE

Bosiljka Kicevac (Beograd, 1932) Srpske narodne poslovice serigrafija, 6/60 38 x 27 cm potpisana, numerisana

uramljena grafika, dimenzije rama 57x37cm. , dimenzija serigrafije 41x27cm. nema imena , ali rad je karakteristican za dragana stojkva iz tog perioda. ocigledno neko nije bio oprezan pa je pre uramljivanja serigrafija u srednjem-gornjem delu malo izguzvana. srecom bez posledica za celokupno delo. trudio sam se da fotografijom prikazem to mesto.