Struk 91 cm. Dubina pozadi 38 cm,napred 23 cm. Duzina 110 cm. Obim u butini 53 cm. Pamuk.

Vladan Micić Micke (1945) - ALEGORIJA - Grafika, akvatinta iz 1987. Dimenzija otiska 16x26cm, signatura dole desno grafitnom olovkom. Opremljena pod staklo u adekvatni ram spoljnih dimenzija 33x45 cm. Dogovor moguć, pitanja u inbox ili telefonom. Pogledajte i ostale moje oglase.

Franc Rozman - Stane . Grafika iz 1944.godine Umetnik i slikar BOŽIDAR Jakac. Iz ciklusa partizani, partizanski likovi 05.04.1944.godine, komandant glavnog štaba NOV in POS. Neuramljena. Kolekcionarski primerak

Dr. Ivan Ribar . Grafika iz 1944.godine Umetnik i slikar BOŽIDAR Jakac. Iz ciklusa partizani, partizanski likovi, Rog, baza 20, 03.02.1944.godine. Predsednik AVNOJ -a Neuramljena. Kolekcionarski primerak

Grafika iz 1944.godine Umetnik i slikar BOŽIDAR Jakac. Iz ciklusa partizani, partizanski likovi 1944.godine, pogreb komandanta. Neuramljena. Kolekcionarski primerak, potpisana

Ušće, Beograd, Jugoslavija, oko 1965, fotografija Ive Eterovića, uramljeno, 70x70 cm.

Motoristička jakna Alan Gordon broj 48, iz osamdesetih godina prošlog veka,perfektno očuvana.

Džemper je nov,ne koristen. 100% Vuna. Veličina 46 Ramena 41 cm Od pazuha do pazuha 48 cm Dužina 65 cm Rukavi 70 cm Zakopcavanje Rajsfeslus. Fenomenalan!!

Jako stara grafika nemacka kraj IX veka. Iz oko 1895. Godine. Umetnik Dollniger - Dollnigol. Nemogu lepo da procitam

COLOR: Smoked PRODUCT ID: M400196770 BRAND: VAKKO PRODUCT GROUP: T-Shirt FABRIC TYPE: Knitted MATERIAL: 100% Cotton LIFESTYLE: Trend SLEEVE TYPE: Short Sleeve CUT TYPE: Standard Pattern CLOSURE: Buttoned

100% Cotton; Shirt Collar; Zipper Closure; Ribbed Outer Shirt; Double Pocket Detail on Chest

ORIGINAL D&G musko odelo, velicine 52, moze odgovarati L i XL. Nekorisceno.

COLOR: Dark Navy Blue PRODUCT ID: M300089075 BRAND: VAKKO PRODUCT GROUP: Shirt FABRIC TYPE: Woven MATERIAL: 100% Cotton LIFESTYLE: Contemporary SLEEVE TYPE: Long Sleeve CUT TYPE: Comfort CLOSURE: Black

COLOR: Blue PRODUCT ID: M300100941 BRAND: VAKKO ORIGINAL PRODUCT CODE: SYLVIAF6965202 PRODUCT GROUP: Shirt FABRIC TYPE: Woven MATERIAL: 4% Elastane, 73% Cotton 23% Polyamide LIFE STYLE: Contemporary MODEL: Striped COLOR TYPE: Striped COLOR TYPE: Striped COLLAR Long Sleeve CUT TYPE: Comfort CLOSE: Silver

originalni muški duks vrhunskog izgleda u tamno teget boji, ekstra kvaliteta i dizajna, kao i upotrebljenih materijala izrade, italijanskog ultra prestižnog modnog brenda Aeronautica Militare učinite da se drugi okreću za vama! ! ! -veličina: L Budite primećeni gde god se pojavite u našim modelima! ! ! Moguća je svaka vrsta provere, za originalnost garantujem! ! ! Svaki komad odeće ima svoj barcode, i na samoj odeći, kao i na pakovanju, pa je vrlo lako proveriti! ! ! robu šaljem kurirskom službom na otkup, plaćanje pouzećem, trošak slanja plaća kupac pogledajte i ostale moje oglase veliki izbor isključivo originalnih muških polo majica, običnih majica, jakni, kompleta trenerki i donjih delova trenerki, kao i muških i ženskih sunčanih naočara i dioptrijskih okvira. U ponudi imamo svetski poznate i popularne modne brendove. sve stvari su 100% original i nema kopija! ! ! pogledajte sve naše oglase klikom na opciju "svi oglasi" i posetite stranicu pod imenom ovog profila na najpopularnijoj društvenoj mreži (koja počinje na slovo "I") i odaberite pravi komad vrhunske garderobe za Vas, da budete primećeni gde god se pojavite! ! ! kontakt na telefon: viber ili porukom ovde ili u inbox stranice želimo Vam sretnu i uspešnu kupovinu! ! !

Prodajem izvanredno Zegna musko odelo. Crne boje sa diskretnim, tankim sivim prukicama. Odelo je u izuzetnom stanju, obuceno svega par puta. Kupljeno u Rimu. Odelo je kao novo, nema tragova koriacenja! Sto se tice velicine, ja sam 190cm visok i oko 90kg tezak

Muško svečano odelo sa prslukom i kaišem veličina br. 54 - 56. Novo. Ekstra. Obradujte sebe za novu godinu i za svečane prilike.

Jadran Krnajski, Vetar , akademski slikar imao skoro izlozbu u ULUSu redak primerak litografija AO jedan komad otisak 40x31 50x42 format jedinstveni otisak saljem postekspresom nakon uplate licno preuzimanje po dogovoru

E.A. rezerva 21,7 x 30 cm

Hotel Moskva, 2008 bakropis, kombinovana tehnika 34/50 oko 53 x 39 cm signirano

Poklonjena za Sretan Bozic i Novu 1943. godinu od strane autora dr Miodragu Ibrovcu. Potpisana i datirana. Numerisana 28 /40, oko 38 x 28 cm plus dimenzije paspartua i rama. REetkost par excellence Trivia: Dušan Janković, grafičar i slikar, otvorio je u Parizu oko 1926. godine atelje umetničke mode i nazvao ga `Kolet`, po supruzi. Душан Јанковић (1894–1950) живео је од 1916. до 1935. године у Паризу, где је завршио студије сликарства. Неки од његових париских клијената биле су издавачке куће Фламарион, Ларус, Монд Модерн и Карма, фабрика аутомобила „Пежо“, Национална мануфактура порцелана у Севру, фабрика порцелана Блош и син(ови), варијете „Мулен руж“ и композитор Филип де Фаж, за кога је пројектовао вилу и сваки део ентеријера у Сен-Клуеу.

ALEKSANDAR SIMIC - ORIGINALNA FOTOGRAFIJA - veliki format - studentski park - kolarac - beograd - zima - sneg - PM fakultet dim. 39 x 29 , nepotpisana Александар Аца Симић (Београд, 24. јули 1898 — Београд, 18. јануар 1971) је био фото-репортер, новинар. По завршеној матури у Београду отишао у Париз где је студирао у Националној школи декоративних уметности и апсолвирао на архитектури. Прве фотографије снимио 1912. Затим се као фотограф среће 1915. у Првом светском рату, приликом преласка Албаније. Од 1921. бавио се професионално новинском фотографијом, а објављивао је у листу Недељне илустрације, затим радио у листу Политика (од 1924. до почетка Другог светског рата), и сматра се првим фото-репортером тог листа. За време окупације сарађивао као фото-репортер са листом Коло. Будући да је тај лист основан од окупационих власти, та сарадња је Симићу, после рата, приписана као „колаборација са непријатељем“. После 1945. привремено му је забрањен рад у новинарству „због рада у режимском листу, у време окупације“. Да би прехранио породицу бавио се неко време позоришном фотографијом за Народно позориште у Београду. Када је скинута забрана да ради у новинарству (али је и даље је важила забрана за рад у листу Политика) Симић је наставио рад у Фото-агенцији „Југопрес“ (деловала под окриљем Новинске агенције „Танјуг“), па у листовима Глас и Дуга, а од 1952. је у листу Борба, као уредник фотографије. Пензионисан је 1960. године. Био је носилац Албанске споменице, и добитник неколико награда за фотографију. Био је члан Фото-секције УЛУПУС-а и Секције фото-репортера Удружења новинара Србије. Симић се превасходно бавио новинском фотографијом, фотографисањем актуелних догађаја. Остварио је и један број портрета истакнутих личности. Показивао је осетљивост за уличне призоре и анегдотске ситуације. Део његовог опуса односи се на тему Архитектура старог Београда. Његова дела (фотографије и негативске плоче) налазе се у Фототеци листа Политика, Музеју града Београда и Музеју примењене уметности у Београду. Његова дела уврштена су у критичку ретроспективу - поводом 150 година фотографије у свету: „Фотографија код Срба 1839-1989“, Галерија САНУ, Београд, 1991. Постхумно су одржане две изложбе са истим избором његових дела: „Фотографије Аце Симића“, Галерија Дома омладине, Београд, маја 1983, и „Београд Политикине младости : фотографије Аце Симића“, Београд: Хол палате „Политика“, август 2003. Иако је Симићев опус обиман, није истражен, утицајем је недовољно значајан и незапажен од струке и критике. --------------------- ------------------- ------------------ Универзитетски парк налази се у најужем центру Београда (у старом градском језгру) у склопу Студентског трга. Парк се налази прекопута Капетан-Мишиног здања, седишта Ректората Универзитета у Београду, док са друге стране излази на зграду некадашњег Природно-математичког факултета. Био је познат и као Панчићев парк, а назива се још и Студентски парк као и Академски парк. За време турске владавине овде је било турско гробље, које је уклоњено половином 19. века. Потом је на једном делу данашњег парка направљена највећа и најпознатија пијаца (уклоњена тек 30-их година 20. века). Први урбаниста Београда, Емилијан Јосимовић, сматрао је да овом простору доликује нешто репрезентативније од пијаце, па је после 1869. године, када су почели радови на регулацији, скратио за половину Велику пијацу, а преостали део претворио у парк. Интересантно је да је пијаца померена нешто ниже на место где је данас основна школа `Михајло Петровић Алас`. Непосредно испод музеја Вука и Доситеја. Та пијаца је била позната под именом `Јованова пијаца`. Нестала је изградњом наведене школе... Прве урбане контуре парк добија крајем 19. века, када је у њему откривен споменик Јосифу Панчићу, а дефинитивно је уобличен 30-их година 20. века преношењем споменика Доситеју Обрадовићу са Калемегдана и подизањем садашње барокне ограде. Споменик Јосифу Панчићу је постављен 1897. године а његов аутор је српски вајар Ђорђе Јовановић. Током 2012. године је урађена реконструкција комплетног парка. Тротоари су уз комплетан парковски мобилијар замењени новим. -------------- ------------------------------ --------------- Јосиф Панчић (Угрини код Брибира, 17. април 1814 — Београд, 8. март 1888) је био српски лекар, ботаничар и први председник Српске краљевске академије. Открио је нову врсту четинара која је по њему названа Панчићева оморика, а по њему је назван и највиши врх Копаоника (Панчићев врх) на коме се налази маузолеј са његовим посмртним остацима. Родитељи су му били сиромашни, a стриц му је био у Госпићу архиђакон, те га је он себи узео и о његовом се школовању старао. Основну школу изучио је у Госпићу у Лици, a гимназију у Ријеци. Из Ријеке је Јосиф прешао у Загреб (1830) да настави школовање у високој школи Regia Academica Scientiarum. У додиру са неким Мађарима сазнао је да у Пешти постоји Медицински факултет, на коме се у то време одржавала и настава из природних наука, и зажели да тамо настави своје студије где је завршио медицински факултет и постао је доктор медицине 7. септембра 1842. године израдивши тезу Taxilogia botanica, коју је посветио своме стрицу Гргуру. Панчић је током студија у Пешти морао приватно зарађивати, дајући часове из француског и италијанског језика. То му је односило много времена и услед тога се његово студирање протегло на 10 година. Није желео да ступи у државну службу и решио је да ради приватно као лекар. Али, од лекарске праксе није могао живети, јер није имао довољно пацијената, a и они што су долазили били су већином сиромашни. Провео је две године у Руксбергу у Банату, где је ce бавио и васпитањем деце власника тамошњих рудника Хофманова. За то време је упознао флору Баната, обишао је и Делиблатску пешчару и пео се на Карпате, a у рудницима је упознао многе интересантне стене и минерале. Прикупио је доста интересантних биљака из флоре Баната. После две године отишао је у Лику да посети свога стрица и добротвора Гргура и брата Мату. Ту је правио излете по околини, пео се на Велебит и прикупио доста биљака из флоре Приморја. Одатле се упутио у Беч да доврши одредбу свога хербара, који је око Пеште, Будима, и по Ердељским и Банатским Алпима сакупио, a уједно и да боље Јестаственицу проучи. У бечком Природњачком музеју је проучио и одредио своје прикупљене биљке, a у исто време је пратио и предавања чувеног ботаничара Ендлера. У Бечу се задржао годину дана. Бавећи се у Бечу он се упознао са Миклошићем и Вуком Караџићем; Вук га упути у Србију да ступи у државну службу. Чекајући да Вук добије новчану помоћ од Русије (а коју на крају није ни добио), Панчић је готово био на измаку свога новца и то је признао Вуку. Вук му је тада саветовао да одмах крене у Србију и да тражи постављење у Ужицу. Панчић је послушао Вука и дошао у Србију месеца маја 1846. године за време владавине кнеза Александра Карађорђевића. Али, како је Вук имао у Србији и доста непријатеља, његова препорука није вредела ништа, па је чак због тога и због жеље да буде постављен у Ужицу, у чијој се околини скривао велики број противника Карађорђевића, Панчић постао сумњив и није могао добити то место. Чекајући на постављење, обилазио је ужички крај, и бавио се изучавањем биљног света. Панчић је готово остао без средстава за живот и помишљао је да се врати, но у томе моменту добије позив од Аврама Петронијевића, министра иностраних послова, који је имао фабрику стакла у непосредној околини Јагодине у Белици, да се привремено прими за лекара у томе месту и да као лекар ради на сузбијању заразе трбушног тифуса, која се ширила међу радницима фабрике. Панчић је пристао, био на тој дужности пола године и са успехом је завршио свој посао. Бавећи се тамо он се упозна са летњом и јесењом флором Јагодине, Белице и Црнога Врха. Становници Јагодине су заволели Панчића као савесног лекара и племенитог човека и када је Панчићу понуђено место за физикуса у Неготину, Јагодина је тражила да задржи Панчића. У томе је и успела и Панчић је у фебруару 1847. године постављен за контрактуалног лекара и физикуса јагодинског округа, али прошле године започета испитивања наставио je, обиђе Темнић, Левач у околини Опарића (и Превешко језеро) и манастир Љубостиње. Око половине јуна оде у Алексиначку Бању одакле се први пут попе на Ртањ и Озрен. Исте године је затражио отпуст из аустроугарског поданства и затражио пријем у српско поданство. Крајем исте године добио је премештај у Крагујевац и постављен је на упражњено место за привременог окружног физикуса 12. новембра 1847. године. За време бављења у Јагодини Панчић је одлазио и у Ћуприју и ту је упознао Људмилу, ћерку барона инжењера Кордона, коју је затим као лекар у Крагујевцу испросио и у јануару 1849. године се венчао у православној цркви у Ћуприји. Идуће године, 8. јануара 1850. године примљен је за члана Друштва српске словесности, a y 1853. године је постављен за професора природних наука у Лицеју, најпре за контрактуалног професора, a када је 1854. године примљен у српско поданство, др Јосиф Панчић је постављен за редовног професора у Лицеју. Примљен је за члана Друштва српске словесности и постављен је за професора у Лицеју, иако до тада није, сем докторске дисертације, имао ниједан публикован научни рад. Постављен је за професора само на основу сазнања и уверења да је он најбољи познавалац флоре Србије. Године 1855. Панчић је први пут чуо да у Западној Србији постоји посебна врста четинара - оморика. Десет година касније је добио две њене гране. Требало је да прође још десет година да на планини Тари, у засеоку Ђурићи, 1. августа 1877 (Према неким изворима 1875.?). пронађе до тада непознати четинар - оморику која је по њему добила име - Панчићева оморика (Picea omorika (Pančić) Purkyne) Током свога вишегодишњег рада открио је 102 и описао око 2.500 биљних врста. У Лицеју и доцније у Великој школи Панчић је остао до краја живота.

ORIGINAL ! Autor: Bodenehr, Gabriel vipalancka STARA PALANKA bela crkva banat DUNAV dim. 19 x 31 cm. NEURAMLJENO Danas se Stara Palanka smatra delom Banatske Palanke. Ostrvo Sapaja nalazi se neposredno uz levu obalu Dunava, u blizini Stare Palanke. Na Sapaji je 101. godine boravio rimski car Trajan na svom pohodu na Dakije. Tvrđavu su razorili Huni u prvoj polovini petog veka. U osmom veku na ovom području pristižu Avari i Sloveni, koji podižu ojačanu utvrdu. Tokom dvanaestog veka njome su gospodarili Vizantinci, nakon je peuzimaju Ugari. Početkom šestaestog veka horomska tvrđava nalazi pod Turskom upravom, sve do 1716. godine. Turci su obnovili staru ugarsku tvrđavu dajući novo ime „Jeni Palanka” (Nova Palanka). Odlukom Beogradskog mira (1739), između Austrije i Turske, ova utvrda je razrušena. U Srednjem veku se nalazilo naselje Sapaja, koje je bilo značajno ugarsko utvrđenje, koje hroničari beleže pon nazivom Hram (1128), Horom (1355), Haman (1568). Tokom februara 1491. godine Haram tvrđava bila je razorena, ali čim su ratne prilike stabilizovane, Haram tvrđava je obnovljena i utvrđen zauzimanjem mesnog srpskog stanovništva. Smederevski sandžakbeg Bali-beg Malkogoglu, osvojio je tvrđavu između 1494. i 1498. godine. Godine 1552. zvanično pod tursku vlast tek padom Temišvara i čitavog Banata. Turski popisom iz druge polovine XVI veka ne spominje tvrđavu ni vojnu posadu, već jedno naselje pod imenom Jeni Haram (Novi Haram). Žitelji ovog naseljenog mesta imali su status derbendžija, a što znači da su bili dužni da obezbede siguran protok putnika, na tom delu Dunava, uz odgovarajuće olakšica. Posle ustanka Srba i Rumuna u Banatu 1594. godine, kao i potreba da se osigura prelazak preko reke Dunav i stvaranje bezbednih uslova za važnu putnu komunikaciju Jeni Haram - Vršac - Temišvar. Halil Džauš, temišvarski labeg, obnovio je 1598. godine staru tvrđavu Sapaj prozvavši je Jeni Palanka (Nova Palanka). Godine 1661. na osnovu sultanovog naređenja, vezir Ahmed-paša, na starim temeljima podigao, novu četvorougaonu palanku na obali reke Dunav. Tokom Velikog rata između Austrije i Turske (1683-1699), Jeni Palanka će se naći u vrtlogu rata. Godine 1697. General grof Rabutina zauzima utvrđenje na juriš, ali je ubrzo napuštena. Godine 1698. došlo je do pobune u ovim krajevima, ali su buntovnici bili poraženi od strane palanačkih Turaka. Godine 1699. Odlukom Karlovačkog mira ovi su krajevi prepušteni Turcima. Godine 1716. Turci su bez borbe predali tvrđavu grofu Klaudiju Florimundu Mersiju. Godine 1739. Odlukom Beogradskog mira, između Austrije i Turske, ova utvrda je razrušena. ----------------------- --------------------------------- Gabriel Bodenehr (*1673 - †1765) Gabriel Bodenehr, a German map maker and member of a famous engraver and publisher family of Augsburg, was born 1673. His main work was `Atlas Curieux` first published 1704. He died in 1765.

Velicina XXL. PAMUK. Ramena 55 cm. Od pazuha do pazuha 67 cm. Duzina 78 cm. Rukavi 68 cm. Jedan unutrasnji dzep,cetiri spoljasnja.