Dimenzije same slike 17x11cm

Zena u mreži, suva igla i vosak 3/10 1992. godina Autor akademski slikar ali je potpis necitak. Molim povećaje snimak i ako poznajete autora napisite mi ime. Grafika de dobijena od umetnika i dimenzije 24x34 Retko, mali tiraz, teska tehnika

Dve energetske fotogtafije koje u kompletu cine dobro za ravnotezu duha coveka. Delovanje je pojacano kada su u paru ali i pojedinacno cine dobro za dusevni mir. Cena pojedinacne slike je 790

10 x 14 cm potpis ICZ

Radovi ispred SANU U odličnom stanju, osim što na poleđini postoje ostaci lepka.

Zajedno U vrlo dobrom stanju. Potpis autora na poleđini.

Dečak i avion Ima male tragove presavijanja na jednom ćošku i gornjoj ivici i 10-15 flekica na prednjoj strani. Potpis autora na poleđini.

Vojni orkestar (Ukrajina, 1988) Vrlo blago pohabani desni ćoškovi i ivica. Potpis autora na poleđini.

Igra U vrlo dobrom stanju.

Stara ulica (Ukrajina) Ima flekice u jednom ćošku i mali trag presavijanja na drugom. Potpis autora na poleđini.

Radnica na flašama U dobrom stanju. Potpis autora na poleđini.

u tiku slikanja oprana slika pa ima teagove od sušenja , u belom drvenom ramu , pozadi takodje sredjena sa tragom sušenja , inače je prelepa . dečak na konju pored reke . stakleni ram.

JELENA KARLEUŠA OMOT ZA CD PRESAVIJEN NA 4 DELA VERTRIEB AG ODLIČNO GARANCIJA FORMAT U CELINI 23,5 x 23,5 cm gnatur16

Velika starinska fotografija sa starinskim okvirom

Đorđe Đorđević Džoni: BLIZANCI, bakropis, 1983. Ispod otiska: Blizanci suva igla 11/12 Đorđe Đorđević - Džoni 1983. Uramljeno, pod staklom. Dimenzije rama: 22 x 17 cm Dimenzije otiska: 8 x 9 cm Težina: 330 g Ram je zagreban na par mesta, prebojeno je. Đorđe Đorđević, rođen je 1949. u Beogradu. Diplomirao je na Accademia di Belle Arti Brera u Milanu 1972. godine u klasi prof. Usellini-a i prof. Rossi-a. Njegovo obrazovanje i profesionalno iskustvo dopunjuju česta putovanja u Evropu i kontakti sa nekim umetnicima-kolegama (Hans Hartung, Emilio Vedova i mnogi drugi) Član je ULUS-a od 1981. godine, od kada ima status slobodnog umetnika. Izlagao je u značajnim galerijama u Srbiji i Beogradu, kao i u inostranstvu. Njegove slike su u vlasništvu privatnih kolekcionara u Srbiji, Hrvatskoj, Italiji, Francuskoj, Švajcarskoj, Japanu, kao i Narodnom muzeju u Beogradu, Muzeju primenjenih umetnost, Hotelu Hyatt Regency. Poslednjih deset godina živi u Beogradu, više fokusiran na eksperimente i istraživanja u okviru svoje umetničke poetike, manje na izložbe. Uprkos tome, otvoren je za saradnju i projekte sa galeristima, umetnicima, dizajnerima, i arhitektama koji se tiču realizacije izložbi, enterijera i postavki na otvorenom prostoru. “Đorđević evidentno da već niz godina, gotovo od samih njegovih slikarskih početaka eksperimentiše sa izgledom slike - a to znači i sa njegovim pikturalnim sadržajem i sa njenim predmetiim oblikom. Ali u toj specifičnoj, blagoj i nedestruktivnoj problematizaciji slikarskog postupka on nikada pnije prekoračio granicu koja deli njenu samu fizičku pojavnost od znatno promenjenog izgleda koji je nastao nakon samoubistva slikarstva u epohi enformela. Dakle, pošto nije bilo uništavanja predstave slike u ovom slučaju, odigralo se razlaganje pikturaliog prizora pre svega zbog primetne dvostukosti njenih slikarskih slojeva. Otuda prvi utisak koji se dobija kada se ove slike posmatraju pre svega zbog primene vizuelnih efekata. Jedan je nastaoiz mentaliih, intelektualnih resursa umetnika. Pojediostavljeno govoreći tu se radi o slikarskom geometrizmu. Drugi je proizašao iz emocionalnih, ekspresivnih slojeva stvaralačkog karaktera slikara. Ovo odstupanje od klasičnog pravila omogućeno je u Đorđevićevom slučaju jednom njegovom sasvim svesnom slikarskom akcijom koja je bazirana na primećenoj likovnoj kulturi tokom perioda studiranja i boravka u Italiji. Ona mu omogućava da bez obzira na rizičan postupak ukrštanja međusobno isključujućih principa geometrmzma i gestualnosti u istom slikovnom polju ipak pikturalni prizor održi u konzistentnom stanju u opravdanom kompozicionom poretku, u veštim balansima koji su ova naslikana uzburkana polja uravnotežila i dovela u potrebno vizuelno i logičko dejstvo. Jovan Despotović (118/8-kp/1237)

Sibila Petenji: BAKROPIS, 1996. Ispod otiska, olovkom: E.A. (autorski otisak) Bakropis akvatinta Sibila Petenji `96. Uramljeno, pod staklom. Dimenzije rama: 17,5 x 21 cm Dimenzije otiska: 6,5 x 8 cm Težina: 300 g Mr SIBILA PETENJI-ARBUTINA rođena je 1976. godine u Novom Sadu. 1999. godine diplomirala je na Akademiji umetosti u Novom Sadu, na odseku za likovnu umetnost, odsek grafika, kod prof. Milana Stanojeva. 2004. godine magistrirala je na istom odseku, kod mentora Milana Stanojeva. Član je ULUV-a od 2000. godine i Umetničkog društva “Likovni krug” u Novom Sadu. Od 2000. do 2005. godine radila je Akademiji umetnosti u Novom Sadu, kao asistent za predmete Crtanje sa tehnikom i Anatomski crtež. Od 2005. godine je rukovodilac studijskih programa Primenjenja fotografija – osnovne i postdiplomske studije za ilustraciju. Predavač je na predmetima Umetnički elementi, Primenjena fotografija, Studijska i dokumentarna fotografija, na osnovnim studijama, i predmetima Foto ilustracija i Ilustracija crtanog film na specijalističkim studijama. Imala je 20 samostalnih i više kolektivnih izložbi u Srbiji i inostranstvu i učestvovala na 22 međunarodne konferencije sa svojim multidisciplinarnim istraživanjima. Dobitnica je 3 nagrade iz oblasti crteža, grafike i fotografije, a njeni radovi objavljeni su u nekoliko monografija. Piše likovne kritike za samostalne i grupne izložbe. Mentor je na preko 20 studentskih izložbi i koordinator studentskih kreativnih projekata. Bavi se crtanjem, slikarstvom, grafikom, fotografijom, video i multimedijalnom umetnošću. (119/10-kp/1239)

Bogdan Bogdanović (1922-2010) GRAD, GUBILIŠTE - crtež dimenzija 13x20 cm. Signatura dole centralno. Opremljen pod staklo sa crnom pasparturom u modernu srebrnu lajsnu spoljnih dimenzija 33x40 cm. Fotosertifikat N. Kusovca. Dogovor moguć, pitanja u inbox. Pogledajte i ostale moje oglase.

GRAFIKA-AUTOTIPIJA.. JEDINSTVENA, UNIKATNA I PRELEPA SLIKA RAĐENA TEHNIKOM AUTOTIPIJE. Stanje kao na fotografijama. Dimenzije same slike 25*40 cm,sa paspartuom 35*50 cm. Neuramljena

Papirus iz Egipta izvitoperen papirus Dimenzije 40 x 30 cm.

Papirus iz Egipta izvitoperen papirus Dimenzije 40 x 30 cm.

Boško Karanović ili njegov sin Branimir, slicni su im potpisi Da nema roba - da bude toplo od zivota - da nema tame - za nove dane da svima svane, 1992 signirana grafika od strane autora sa posvetom Grafickog kolektiva, numerisana 8/80, duboka stampa, ekstremno retko, dobili samo znacajni ljudi dimenzije lista 16,8 x 23,2 cm tematika iz NOB-a Stihovi Slavko Vukosavljević KADINJAČA (Odlomak) A na Kadinjači breze su vitke k`o borci ranjene legle uz breg. Tišina, tišina, zatišje bitke, na suve usne kaplje sneg. Jedan od utemeljivača moderne srpske grafike i jedan od osnivača Grafičkog kolektiva. Rođen u Bosanskoj Krupi 1924, Karanović se 1943. upisao na Likovnu akadmeiju u Beogradu, ali prekida studije i odlazi u partizane. Posle povratka iz rata, diplomirao je i završio specijalizaciju grafike kod Mihajla Petrova.

Stanje kao na slikama.. Umetnička fotografija čuvenog umetničkog fotografa iz Novog Sada Jovana Polzovića. Dimenzije 10,3*14,7 cm

Stanje kao na slikama.. Umetnička fotografija čuvenog umetničkog fotografa iz Novog Sada Jovana Polzovića. Dimenzije 10,3 * 14,7 cm.

Stanje kao na slikama.. Umetnička fotografija čuvenog umetničkog fotografa iz Novog Sada Jovana Polzovića. Dimenzije 10,3*14,7 cm.

- LJE VINA. Oprez - erotizovana kompozicija, ne na prvi pogled. Berba, muljačica grožđa i radnik, 1993. godina, E.A. primerak, potpisan, 40 x 28 cm plus ram iz superiorne kolekcije. kljucne reci : Vino od A do Š Više stotina eksponata, raznih sprava, pribora i alata koji su nekada služili za spravljanje vina mogu se i danas videti u Muzeju vinarstva i vinogradarstva u Aleksandrovačkoj župi. Smešten je u podrumu Poljoprivredne škole, koja je građena davne 1924. godine, a osnovan pre četiri leta sa namerom da otrgne od zaborava tradiciju vinarstva i vinogradarstva ovog blagorodnog kraja. Već u holu muzeja, na požutelim fotografijama posetioci mogu da vide lepotice berbe, muljačice grožđa, stari način proizvodnje vina, bosonoge nadničare, gazde u gospodskim odelima kako nadgledaju berbu. Na pojedinim foto-zapisima prepoznaju se i poznate vinarske porodice kao i čuvene župske poljane, stara vinogradarska naselja koja čine vajati gde su vinogradari provodili letnje dane. Izložene su i razne vinske sprave koje već dugo nisu u upotrebi, krčazi, satlik iliti vinska flaša kao i stare „deljane“ čaše za vino. Već u prvoj sobi koja se jednostavno zove „Župska trpeza“ predstavljeno je svo bogatstvo blagorodne Župe. Na trpezi su vinari ovog kraja izložili, šta bi drugo, nego vina, rakije, sokove, razno voće. „Poljanski dvor“ je prostorija koja odiše tradicijom minulih vremena i svedoči o mitu uzgajanja i kulturi vinove loze na prostorima Župe. Tu su i vajati sa ognjištem, niskim drvenim stolom, krevetom ali i kolevkom jer su se mnoge žene radeći na polju i porađale. „Vrionica“ je prostorija gde su smeštene stare sprave za preradu grožđa, muljače, prese koje su iz Austrije stigle 1926. kao deo ratne odšete. - Vinova loza se u ovim krajevima gaji od Rimljana. U pisanim dokumentima prvi put se pominje još u studeničkoj povelji 1196. godine gde se navodi da je župan Stefan Nemanja manastiru Studenica darovao vinogradarska sela u Župi. Postoji svedočenje da je francuski konzul Deko prilikom posete Župi 1904. godine rekao za ovaj kraj da je evropska Šampanja - priča Gvozden Đolić, direktor Muzeja vinarstva i vinogradarstva Aleksandrovačke župe. Madam od Aleksandrovca, figurina iz neolita može se videti u sobi „vinarski zbor“ gde se okupljaju vinogardari i vinari a održavaju se i pesničke večeri i muzički koncerti. Majstorska soba namenjena je nadaleko čuvenim župskim vinarima u kojoj ocenjuju plodove rada. Tu je i ikona zaštitnika vinara, Svetog Trifuna kao i tron srpske gidže ili župski čokot koji može da rađa i do 150 godina. Ovu sobu posetioci najčešće opsedaju, jer na ovom mestu degustiraju različite vrste vina. Teškom mukom ih nateraju da pođu u dalje razgledanje. Sto se u majstorskoj sobi okreće, a verovatno i čitava soba pojedinim posetiocima koji preteraju u degustaciji. Uz čašu župskog pića može se čuti i zanimljiva vinska priča. - Sve vrste grožđa koje se gaje u vinogorjima Evrope uspevaju i u ovom kraju zbog župske klime. Planine Jastrebac, Kopaonik, Željin i Goč štite Župu od jakih planinskih vetrova, veliki je broj sunčanih dana u godini, malo magle, što izuzetno pogoduje uzgajanju vinove loze-priča naša sagovornik. Dominantne sorte vina u ovom kraju su prokupac, stara blizu hiljadu godina, i tamnjanika, muskantna sorta poreklom iz Francuske koja se u Srbiji gaji unazad pet stotina godina. Gaje se i sovinjon, smederevka, župljanaka, šardone, italijanski rizling, a najpoznatije vino u kraju je župska „ružica“, „župsko crno“, „rizling“, „kaberne sovinjon“ i „merlo“. - Župa je bogom dana zemlja koju zovu srpska Kalifornija, gde uspevaju sve vrste grožđa, jabuke, šljive, žitarice, zato ovaj narod opstaje bez obzira na sve, pa i na svetsku ekonomsku krizu - kaže u šali Gvozden Đolić, direktor Muzeja vinarstva i vinogradarstva Aleksandrovačke župe. Na pitanje koje je vino najbolje Aleksandrovčani imaju unapred smišljen odgovor. - Mora da zadovolji tri uslova, prvi, da ga ima mlogo, da je ladno i, što je najvažnije, da je džabe. Vođeni ovom istinom, kada je davne 1963. godine obnovljena župska berba, meštani su rakiju i vino nudili u buradima na kojima je pisalo „potegni koliko možeš, sve je džabe“. Te godine, kažu, bilo je najviše pijanih gostiju koji su teturajući napuštali Aleksandrovac.