Detalji proizvoda Nema proizvoda na popustu

Otkako je sišla sa drveća i iz pećina, rasa koja je postala čovek bila je sumnjičava prema inovatorima, rugala se novim otkrićima, progonila velike mislioce – ali je na kraju, udarajući, vrištala i boreći se, morala da prihvati posledice novog razmišljanja. Dvaput su takvi efekti doveli čovečanstvo na ivicu istrebljenja, dva puta su se ljudi popeli nazad. Sada, daleko u budućnosti, Treći ljudi su sačuvali drevnu, zastarelu kulturu sa fanatičnom i krvavom odlučnošću... CORORNET BOOKS 1975. 223 str. dobro očuvana exlibris

O knjizi Pustinjak, bivši lovac i plaćenik, Klajd Bar je čovek s kojim se ne treba šaliti. Šesnaest godina. Toliko je Klajd Bar proveo daleko od gustih šuma, kanjona Kolorada i krševitih vrhova Stenovitih planina, bežeći od utvara iz prošlosti. Prešao je tri kontinenta, bio je usamljeni lovac, plaćenik i na kraju zatočenik, bez krivice lišen slobode. Sada se vratio, ali čim je zakoračio u svoj nekadašnji život, prošlost je došla po njega... Kada u pustinjski sumrak Kolorada dobije poziv od Džen, svoje sestre, koja ga očajnički moli da joj pomogne, Klajd kreće u grozničavu potragu. Prek i ne naročito druželjubiv, usput je navukao na sebe gnev nekih vrlo nezgodnih momaka. Kada je, povrh svega, jednom od njih nehotice preoteo devojku, potpisao je sebi smrtnu presudu bez prava na pomilovanje. Na prilično obeshrabrujuć početak nadovezuje se i neizvesnost: Klajd ne zna ko je oteo Džen, ne zna gde se ona nalazi ni koliko mu je vremena ostalo. Ali zna da ga samo smrt može zaustaviti, jer Klajd ne voli siledžije i kad ga put nanese na nekog od njih, pretvara se u smrtonosno oružje... „Amerika iz romana Čovek koji je dao reč nije se promenila još od vremena O. K. korala, a Klajd Bar je oličenje muškarčine, savremena verzija kauboja sa Divljeg zapada, šerifa i usamljenog jahača iz filmova, kakvima ste se uvek divili.” Nelson de Mil „Čovek koji je dao reč možda je najbolji debitantski triler ove godine, a Klajd Bar je oličenje heroja samotnjaka koji može sam da se izbori protiv zla. Ščepaće vas poput kurjaka, zariće očnjake u vas i neće vas pustiti... Uveren sam da će svi koji pročitaju prvi roman Erika Storija nestrpljivo iščekivati nastavak.” Vilijam Kent Kruger, autor bestselera Njujork tajmsa „U ovom savremenom revolveraškom klasiku svi su loši momci, a Klajd Bar je najgori među njima.” Skot Sigler, autor bestselera Njujork tajmsa „Ovo je roman u kome se, jedna za drugom, nižu akcione scene pucnjave sa mnogo krvi. Čovek koji je dao reč je mesto na kome su se susreli Kventin Tarantino i Divlji Bil Hikok.” Milan Aranđelović, Bookvar magazin

O knjizi: „Prelepo i potresno, veliki doprinos književnosti XXI veka.“ Toni Morison, dobitnica Nobelove nagrade za književnost Korali je kćer tajanstvenog Profesora Sardija, zlokobnog impresarija Muzeja nesvakidašnjih bića. Svake večeri ona nastupa u velikom akvarijumu kao devojka-sirena, jedna od „živih čudesa“ poput čoveka-vuka i stogodišnje kornjače. Jedne noći Korali nailazi na intrigantnog mladića koji fotografiše drveće na divljim obalama reke Hadson. Edi Koen je ruski imigrant koji se odmetnuo od svog oca i porekla kako bi se posvetio novom čudu tehnologije – fotografiji. Kada Edi fotografiše šokantne i tragične posledice velikog požara koji je zahvatio Njujork, uplešće se u misteriozni nestanak jedne devojke i raspaliti vatru u Koralinom srcu. Njihov susret u gradu laži, žudnje i preobražaja navešće ih na put koji će im otkriti magiju, strah i uzbuđenje ljubavi . Opčinjavajući i uzbudljiv Muzej nesvakidašnjih bića Alis Hofman je priča o naelektrisanoj i strastvenoj ljubavi dvoje potpuno različitih ljudi koji žive u Njujorku tokom turbulentnih prvih decenija dvadesetog veka. „Danas za mnoge romane kažemo da su ’sjajni’, ali ovaj to uistinu jeste: delom ljubavna, delom detektivska, delom istorijska priča, ali sva satkana od lepote.“ Džodi Piko, književnica „Raskošna, živopisna i upečatljiva priča... Jedinstveno čitalačko iskustvo.“ The Seattle Times

Naslov: Oklop od papira - Autorbiografski saldakonti 1966 - 2013 Autor: Igor Mandić Izdavač: VBZ latinica, mek povez, 21 cm, 490 str. u odličnom stanju INTELEKTUALNU AUTOBIOGRAFIJU – ovdje sažetu u razdoblju od 1966. do 2013. g. – želio sam predočiti kao vrtoglavu tobogansku vožnju preko staza i bogaza tih proteklih desetljeća, kao usamljeničku plovidbu između Scile i Haridbe, vođen devizom da postupam s MINIMUMOM KOMPROMISA, ali zato s MAKSIMUMOM KONTROVERZIJA. Ovaj treći svezak autobiografije razlikuje se od prva dva (Sebi pod kožu, 2006., i U zadnji čas, 2009.), u kojima sam razotkrivao mnogošto iz svojeg privatnog, intimnog iliti osobnoga života – djetinjstva, školovanja, studiranja, ljubavi, braka i roditeljstva – utoliko što je OKLOP OD PAPIRA napravljen od samih tekstova »koji su me obilježili i razgraničili«. Desetljećima se ta masa tekstova (kritika, feljtona, polemika, intervjua...) gomilala i slagala, stvarajući oko mojega intimnoga bića zaštitnu barijeru, oklop tvrđi od čelika, ispod kojega ostajem netaknut, poput – ribe u soli! Ovdje preobjavljujem neke tekstove koji su me tako obilježili da sam bio etiketiran (po sistemu pljuni pa prilijepi), neke koji su ostali dosele slabije poznati široj javnosti, a u kojima se razgraničavam (po sistemu MOJ RAZLAZ SA SVIMA) te brojne intervjue u kojima sam se slobodnije iskazivao nego kad literariziram činjenice (po sistemu zini, izvali pa što bude). Dugotrajno je bilo meandriranje kroz kontradiktornosti idejno-političkih prilika, tijekom burnih i (ne)slavnih desetljeća, ali mislim da sam, »na liniji vlastite savjesti«, ovu veliku »amplitudu«, kao raspon između mladenačke euforije (1966.) i skepse (pre)zrelih godina (2013.), doveo do KATARZE zahvaljujući kojoj mogu reći kako je ovaj treći svezak autobiografije, zapravo, »MOJ OPROŠTAJ SA SVIMA«.

odlično očuvana Antologija stare kineske poezije: Svet u kapi rose Jezik, pesništvo, tradicija… Od svih kineskih dimenzija, vremensku kao da je najteže prilagoditi evropskoj vizuri: ona je i najodgovornija za tolike razlike u psihološkoj perspektivi. Otuda je i neminovno, mada u svojoj pristrasnosti tako naivno, naše čuđenje „kako je to“ stara Kina gotovo tri hiljade godina ostajala bez ikakvih dodira sa Zapadom. (Marko Polo? To nije njen kontakt sa Zapadom, već kontakt Zapada sa njom, promašen, uostalom, jer je Venecija nastavila da u tom pravcu drži durbin okrenut u naopako.) Otuda, takođe, činjenica da nijedna književnost ni približno nema tako dugu povest kao kineska – za nas predstavlja samo kuriozitet. Ako je vekovima bila više civilizacija nego nacija, drevna Kina je bila i više tradicija nego država. I to tradicija toliko prožeta svojim pismom da su mitski arhetipovi samo njegovim posredstvom mogli da se kristališu i da razviju opšte duhovne konstante. Prosto savršeno kao oruđe sinteze, dakle poezije, koja nas je u tonalitetima – čije promene potpuno menjaju smisao reči – našao način da se oslobodi rodova, padeža, vremena, gotovo čitave morfologije, da bi i poslednje njene ostatke zbrisala jedna poezija koja ne priznaje vrste reči, već samo njihovu srž. Pošteđena, tako, disciplinovanog služenja sintaksi, reč otelotvorena u ideogramu, karakterističnom kineskom pismu, postaje nezavisna, te i misao, opravdavajući tu privilegiju i koristeći se tom slobodom, ide u svom značenju do kraja, dakle dalje od reči. A ta značenja, oslobođena suvišnika, dodiruju se onda i prožimaju kao prirodne pojave. Upravo to i jeste težnja ideograma – da se prožme samom prirodom. Stoga kao da i nije poređenje, nego, takoreći, konstatacija kad jedan kineski epistolarac iz VIII veka piše da su ideogrami najslavnijeg kaligrafa među njegovim savremenicima – kitovi što nadiru ka pučini, zmije što vrludaju ševarom, kiša što se pred naletom vetra najednom sručuje niz nastrešnice, svenule puzavice što vise nad ponorom, svileni končići zahvaćeni olujom, koji kao da će se svakog trenutka prekinuti ali se nikad ne prekidaju. Ostavši bezmalo nedirnut još otkako je bio standardizovan u III veku pre naše ere, dakle potpuno nezavisan od fonetike, ideogram se obraća neposredno duhu, nemajući potrebe da se, dekomponovan zvucima, prethodno provuče kroz sluh. Zato, makar se čitao sasvim drukčije, kao arapske cifre na raznim jezicima, ideogram dočarava isti smisao današnjem Kinezu kao i onom od pre dva milenijuma, ili čitaocu u Japanu, Koreji, Kambodži: svet se, dakle, ne mora truditi da izmisli univerzalno pismo, ono već postoji, preostaje još samo ta sitnica – valja ga naučiti… Svaki kineski ideogram je, inače, jednosložan, te pošto nema nenaglašenih slogova, u kineskoj poeziji nema ni stopa; drugim rečima, metrička jedinica nije slog, nego reč, sa svojom tonalnošću. Kao što je svaka reč, zahvaljujući monosilabizmu, metrički zamenljiva svakom drugom, tako i ideogrami, kao homogene poetske slike oslobođene svega nebitnog za komunikaciju, ostaju autonomni ali i ravnopravni. Ma koliko redosled ideograma bio od značaja za njihov smisao i međusobni odnos, u pesmi oni kao da senče ivice kojima se zgledaju, kao da olabavljuju zamahe svojih značenja, kao da menjaju smerove prošlosti i budućnosti, te provociraju oko da ih upija paralelno, ponekad čak u krug: tako oni trijumfuju nad sintaksom, ne na račun, nego na korist značenja, sve slojevitijih, sve ambivalentnijih, sve obuhvatnijih. U njima je, dakle, u njihovoj prirodi, podosta od onog do čega danas, ovde i drugde, pesnik mora da se probija sam. Staviti, u pesmu, ideogram na pravo mesto, to je nešto mnogo više nego naći pravi „izraz“: to znači otkriti još jednu zakonitost, još jedan gravitacioni sistem koji počiva na ravnoteži neizrecivog i komunikabilnog. Iskazati a ne reći – da bi se, tako, reklo više, to je ono čemu najčešće teži kineski pesnik i čemu uvek teži sam njegov ideogram. Ta sposobnost slikovitog pisma naslućena je u samom začetku: ostala je legenda da su zli dusi plakali kada je pronađeno. Strahopoštovanje je vremenom svedeno na poštovanje, ali je i dalje smatrano svetogrđem makar i slučajno bacanje ili gaženje ispisanog komada papira. Poeziji je tu pripao najveći deo časti i počasti, jer je, neuporedivo potpuniju nego proza ili, kasnije, drama, imala moć da iz ideograma izvuče sve što je vremenom uspeo da upije, udahne i upamti. Zato se kineski klasični romani tako često i pozivaju na nju: „postoji pesma“, kažu, „koja to dokazuje“. I evo, sada, ponečeg od toga što je pesma dokazala, negde daleko i davno, u svojoj vekovnoj potrazi za čovekom. – Dragoslav Andrić

Povest o čarobnoj palici sa runskim zapisima edicija PLAVA PTICA knjiga odlično očuvana posveta L.GaR.4

Kao novo, izvrstan primerak.. Kontroverzna istorijska uloga i okolnosti koje su pratile uspon Zejnija Barakata ibn Muse, jednog od najmoćnijih i najharizmatičnijih ljudi Mamelučkog sultanata u Egiptu početkom 16. veka, okosnica su ovog remek-dela savremene arapske književnosti. Koristeći autohtono književno-istorijsko nasleđe, Gamal Gitani je s velikim umećem satkao višeznačnu priču postmodernističkog senzibiliteta koju treba čitati kao istorijsku alegoriju sadašnjosti, štaviše kao književnu parodiju istorije Egipta i Bliskog istoka. Gradeći lik puritanskog, pravičnog i obožavanog, ali istovremeno i despotskog i osporavanog Zejnija Barakata, Gitani pronalazi upečatljivu sličnost između njega i egipatskog predsednika Gamala Abdel Nasera, kao što pronicljivo povlači paralelu između okolnosti i atmosfere koji su vladali pred krah mamelučke vladavine i u periodu koji je usledio posle poraza koji je Egipat doživeo 1967. godine u ratu sa Izraelom, ali i onom koji mu je prethodio. - Dragana Đorđević `Ovaj roman smatra se jednim od najznačajnijih ostvarenja arapske književnosti sedamdesetih godina, kao što i dalje predstavlja pravi biser u dugoj niski književnih dela Gamala Gitanija.` Samija Mehrezm Egyptian Writers between History and Fiction

"Nema udovica" - Sidni Šeldon "Nema udovica" je uzbudljivi triler Sidnija Šeldona koji donosi misteriju nestanka mlade Amerikanke u Meksiko Sitiju i niz ubistava u Los Anđelesu, čija su sva žrtve pacijenti psihologa Niki Roberts. Kada i sama Niki postane meta napada, suočava se s misterioznim manipulatorom i opasnom igrom iz prošlosti. Glavna radnja knjige se odvija u Los Anđelesu i Meksiko Sitiju, gde se protagonistkinja, psiholog Niki Roberts, suočava sa složenim zapletom ubistava i tajni koje vode do nerešenog slučaja nestanka mlade Amerikanke Šarlot Klensi. Kroz napetu i intrigantnu priču, čitaoci će biti uvučeni u svet manipulacija, tajanstvenosti i opasnosti, dok se Niki i privatni detektiv Derek Vilijams bore protiv nemilosrdnog ubice i pokušavaju da razreše misteriju koja ih okružuje. Ova knjiga obećava da će održati čitaoce na ivici sedišta dok otkrivaju složene tajne i intrige koje vode do neočekivanog raspleta. Knjiga "Nema udovica" je izrađena u mekom povezu, ima 328 strana, autor je Sidni Šeldon . Težina je 0.4 kg. Nema udovica cena Cena knjige Nema udovica je 934,00 dinara. Lako naručivanje putem našeg sajta i brza dostava.

odlično očuvane kao nove nezavisna izdanja GAR.3

Ime joj je Dina. U Bibliji, u Knjizi Postanja, samo se pominje u mnogo poznatijim poglavljima o njenom ocu Jakovu i njegovih dvanaest sinova. Ispričan glasom Dine, ovaj roman otkriva tradicije i nemire u životima žena iz prošlosti – svet crvenog šatora. On počinje pričama njenih majki – Lie, Rahile, Zilpe i Bilhe – četiri Jakovljeve žene. One vole Dinu i daruju je veštinama koje će joj pomoći u njenom potonjem životu. Naposletku, kada se bude zaljubila, doći će do tragedije zbog koje će morati da pobegne od porodice. Dinina saga dopire iz jednog izuzetnog perioda rane istorije i vezuje čitaoca nitima neodoljive privlačnosti. Dirljiva priča Crvenog šatora otkriva zaboravljeni svet čudesnih rađanja, robova, zanatlija, kućnih bogova i sestrinskih tajni. Format: 13x20 cm Broj strana: 343 Pismo: Latinica Povez: Tvrd

Beograd 2007. Povez: tvrdi (nalik na kožu + zlatotisak) Format: 16 x 24 cm Strana: 379 Pismo: ćirilica u odličnom stanju Narodne poslovice su nepravedno zapostavljeni deo kulturne baštine Srbije, deo svakodnevnog života srpskog seljaka, edukativni materijal, usmeno predanje koje je ljudima nudilo poželjne modele ponašanja. Ova zbirka je izašla još davne 1925. godine a sada je dobila zasluženo reizdanje. Zbirka je podeljena tematski - ona sadrži razne priče, kletve, zakletve, pitalice, zagonetke, zdravice, a sve se nalaze u nekom odnosu prema poljskim radovima i odnosu prema istim u srpskoj narodnoj mitologiji i predanju...

NOVO - RETKO ZAVIČAJNI PISCI SVETLOST Kragujevac 197982. Q

edicija PEGAZ odlično očuvana

READER`S DIGEST AUSWAHLBUCHER John Grisham Die firma Elizabeth Webster Und gäbe es Hoffnung nicht Michael Blake Der mit dem Wolf tanzt КЊИГЕ ИЗБОРА РЕАДЕР`С ДИГЕСТ Џон Гришам Компанија Елизабет Вебстер А да није било наде Мицхаел Блаке Онај, који игра са вуком koa nova SANU.6

Detalji proizvoda Nema proizvoda na popustu

Prekrasan roman o dve sestre i o njihovom emocionalnom putovanju kroz ljubav, odanost i veliku tugu. One su Amerikanke kineskog porekla. Iako su sestre, veoma su različite: Miranda, starija, odgovornija, uvek zaštitnički nastrojena, i Lusija, svojeglava, nepredvidiva, osetljiva i toliko impulsivna da svojim postupcima svima oko sebe uvek uzrokuje velike životne promene. Nakon venčanja Lusijino ponašanje počinje da se menja. Ona leti visoko, sve dok se, neizbežno, ne surva na zemlju. Uprkos nastojanju svog supruga da joj pomogne, ona protiv svoje volje biva hospitalizovana. Da bi pomogla sestri, Miranda napušta udoban život u Švajcarskoj, ali njena požrtvovanost neće biti dovoljna ako Lusija sama ne odluči da bude spasena. Vezu između sestara ispunjenu ljubavlju i odanošću ni okean nije mogao da naruši – ali šta je to što je može prekinuti? Sve je ovde divno je potraga mlade žene za ispunjenjem i za životom koji nije sputan bolešću. Nezaboravna, veoma dirljiva priča o tome kako se žrtvujemo za nekog koga istinski volimo i o tome kada briga o nama samima mora da prevlada sve ostalo.

O knjizi: „Ovaj roman je nešto najbliže stvarnom učešću u smelim patrolama širom besputne severne Afrike u Drugom svetskom ratu.“ Bookmarks Magazine Jesen 1942. – severnoafrička pustinja. Nacisti su pregazili Evropu, a feldmaršal Ervin Romel i njegov Afrički korpus potukli su britansku Osmu armiju i hrle prema dragocenim naftnim poljima Bliskog istoka. Ako tenkovi Pustinjske Lisice osvoje te izvore, Hitler će imati dovoljno goriva za uspešnu ofanzivu protiv Crvene armije. Britanska vlada sve nade polaže u smeli plan: poslaće malu, vrhunski obučenu ekipu komandosa, Pustinjsku grupu za daleka dejstva, u nepijateljsku pozdinu da ubije Romela. Ispričana iz ugla mladog tenkovskog oficira i zamenika komandira patrole Lorensa Čapmana, ova izvanredna pripovest vrvi od istorijskih pojedinosti u kojima će uživati ljubitelji ratnih priča, ali ujedno govori i o ratnom drugarstvu, bliskoj vezi kakva može nastati samo u krajnjoj opasnosti i velikim naporima, o sazrevanju, odgovornosti i viteštvu. „Posle pet romana o ratovima u starom veku Presfild je s lakoćom udahnuo novi život vrhunskom trileru smeštenom u Drugi svetski rat. On majstorski suprotstavlja lične i istorijske trenutke, verno opisuje bitke, usredsređeno i jasno vodi čitaoca kroz uspehe, neuspehe i konačni susret oči u oči s Romelom, koji uprkos svima poznatom ishodu nije ništa manje uzbudljiv.“ Publishers Weekly „Ako ne znate mnogo o Pustinjskoj grupi za daleka dejstva, ovaj moćni roman zasnovan na temeljnom istraživanju to će promeniti. Presfild je i u ovoj knjizi stvorio napetost, izuzetne prizore borbi i snažne likove zbog kojih su njegove knjige toliko omiljene. [...] Romelov duh kao preteći tamni oblak lebdi nad čitavom pripovesti, a nemilosrdna pustinja i sama postaje lik.“ Bookmarks Magazine

odlično očuvana sa posvetom / POTPIS autora

(Kao na slikama); Knjiga je nečitana; Srpska književnost u sto knjiga; (Pesme - 383 strane);

(Kao na slikama); Knjiga je nečitana; Srpska književnost u sto knjiga; (Primjeri čojstva i junaštva; Pleme Kuči u narodnoj priči i pjesmi - fragmenti; Život i običaji Arbanasa - fragmenti; Nešto o Bratonožićima; Iz intimne prepiske);

Introduction by Allen Ginsberg Sitni tragovi korišćenja na koricama (slika 3) Izdavač: Penguin Books Broj strana: 158 Povez: mek

Acid house Irvine Welsh V.B.Z. 2006. 237 strana, tvrd povez, udžbenički format. Veoma očuvana. Temeljna potka gotovo svih priča u Acid Houseu jest ljubav – i ona je glavni povod strmoglavoj sudbini većine likova. Naoko uzbudljiv svijet narkomana, egoističnih otpadnika od društva, lišenih svijesti i potrebe i za kakvim djelovanjem u neprekidnoj potrazi za novim stuffom svodi se na tužne i mračne priče iz svijeta bez morala. Welshovi junaci prepuštaju se sudbini gotovo fatalistički – neka traje dok traje – i tek povremeno se zavaravaju uobičajenom mantrom – prestat ću! Ali, pomalo cinično Welsh će se dokačiti i svijeta posve suprotnog – dovest će i dva filozofa, sveučilišna profesora, u situaciju u kojoj će se potući ne bi li dokazali pravilnost svojih stajališta. Nerealna narkomanska percepcija i Welsha odvodi u područje nestvarnog – priča u kojoj u frankenštajnovskoj noći duše narkomana i novorođenčeta zamjenjuju tijela, kafkijanske storije o čovjeku kojeg je bog pretvorio u muhu i o čovjeku čija se glava održava na životu dodiruju se i s metafizičkim i znanstvenofantastičnim pros-torom. Sve, pak, u svijetu običnih ljudi koji stoje sasvim prizemno u svojim malim poslovima vodoinstalatera, vozača kamiona za selidbe, čuvara parkova koji govore jezikom neukih i odgajanih na tvrdoj i strmoj ulici Walk u Leithu, radničkom dijelu Edinburgha. Mnogo je u Welsha toplog humora kao i amoralne brutalnosti, a iznenadit će se svatko tko misli da je to jedini Welshov prostor – temeljna potka gotovo svih priča u Acid Houseu jest ljubav – zanemarena, uvrijeđena, nesretna, neispunjena, neuzvraćena i dokinuta – i ona je glavni povod strmoglavoj sudbini većine likova.

Slepi u Gazi Odus Haksli meki povez k2

Beograd 2016g. Roman o Mikelandjelu