Marketing
Postavite oglas
Kontakt
Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
151-175 od 213535 rezultata
Broj oglasa
Prikaz
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
Dizajn:Stanoje Radulović Recezent:Adam Puslojić Crteži:Slobodan Miljković odlično očuvana sa posvetom autora Zbirka `Tribina unutrašnjeg stanja` je nevelika i u njoj se nalazi dvadesetak pesama podeljenih u tri poglavlja, od kojih poslednje (najzanimljivije) nosi naslov `Iz vremena kada je jedan NEGOTINAC zalutao u svoj mozak` i ujedno opisuje smisao većine pesama iz zbirke. Sve pesme su nastale tokom osamdesetih, uglavnom u Negotinu, onda kada se iz njega još nisu ljudi, cele porodice i studenti bežali, već mu se rado vraćali i dolazili u njega. U Negotinu, koji je nekada imao prave boemske kafane, poznate u celoj Jugi, letnju pozornicu u prirodi, načinjenu po uzoru na Šekspirov Gloub teatar, disko u komitetu Komunističke partije Jugoslavije, u kome su se pili vinjak i Kokta (koju je punilo negotinsko `Krajina Vino`), duvala vutra (lepak je bio zabranjenm jer smrdi), festival `Mokranjčevi dani` koji su posećivali svetski poznati muzičari i učestvovali na istom. Negotin, koji je imao i bendove ovakvih imena: Zrak, Rh Faktor, WAT, Visoki Napon a potom i Cirrusi, Admiral Tipoa, The Trash, Orfičko Zaveštanje, Les Idees Noires, Apokalipsa, Nitogen ... U takvoj sredini i vremenu, gde su mejnstrim bili punk, metal i disco istovremeno, gde je gimnazijski maskenbal bio najluđa punk žurka, svake godine tih osamdesetih, gde su se poezija i proza mogle čuti sa pločnika, iz parka, kafea, Snack bara, tu su iznikli i ovakvi stihovi: Nama krvi treba jer hodamo Svitanje Sunce da gledamo Pesmu dajte pijane devojke večeras ljube srcu treba otkucaja
Ruski disko - Vladimir Kaminer Iz 2005. 165 str. Moja majka svetski putnik Prvih 6o godina svoga života moja majka je provela u Sovjetskom Savezu. Ni jedan jedini put nije prešla granicu svoje domovine, iako se njena najbolja prijateljica 1982. godine udala za Nijemca koji je bio stacioniran u Moskvi i s njim se preselila u Karl-Marks-Štat, odakle je više puta pozivala moju majku u goste. Partijski sekretar Instituta za mašinogradnju, u kom je majka radila, trebalo je da napiše mišljenje, pošto se bez njega nikud nije moglo mrdnuti, ali on to nikako nije htio da učini. Putovanje u inostranstvo je častan i odgovoran korak, govorio je mojoj majci. Vi se. međutim, niste pokazali na polju društveno-političkog rada, gospođo Kaminer. Iz toga zaključujem da još niste zreli za takvo jedno putovanje. Moja majka sazrela je za putovanje tek nakon raspada Sovjetskog Saveza, 1991. godine, kad je emigrirala u Njemačku. Brzo je otkrila jednu od najvećih sloboda demokratije, slobodu kretanja. Sada je svuda mogla da putuje. Ali, koliko daleko treba putovati i koliko veliki smije da bude svijet? Odgovor na to pitanje došao je takoreći automatski kad se majka upoznala s ponudom turističke agencije Roland, koja organizuje jeftina putovanja autobusom. Autobusom, doduše, ne možete stići baš do Amerike, Australije ili Indije, ali se makar možete vozati do mile volje. Imate utisak da ste na dugom putovanju, ali istovremeno ostajete nekako blizu kuće. Em je praktično, em je povoljno I zabavno. Iako se popularno ture s agencijom Roland često otkazuju zbog malog broja učesnika, majka je u međuvremenu već bila na dvadesetak putovanja i obišla mnoga mjesta. Od Španije na jugu do Danske na sjeveru. U Kopenhagenu je slikala morsku sirenu, kojoj je neko bap tada ponovo bio skinuo glavu. U Beču je dama koja je bila turistički vodič objasnila da se bečke kobasice tamo zovu frankfurtske, da se pristojna kafa može dobiti samo u restoranu ispred Gradske skupštine I da je Stapo skraćenica za policiju. U Parizu vozač autobusa nije mogao da ubode parking, pa su cijeli dan kružili oko Ajfelove kule. Na Volfgangovom jezeru moja majka je kupila prave Mocartove kugle, najokruglije čokoladne bombone na svijetu, koje od tada stalno dobijam za Božić. U Pragu se na Karlovom mostu zamalo nisu sudarili s autobusom drugog organizatora. U Amsterdamu je kraljica slavila rođendan, i mnogo tamnoputih građana je igralo od radosti na ulicama u trenutku kad je autobus agencije Roland stigao tamo s mojom majkom. U Veroni je posjetila spomenik Šekspirovoj Juliji, čija se lijeva dojka već sasvim smanjila i usijala od ruku mnogih turista. U London majka nije mogla ići, jer Engleska nije potpisnica Šengenskog sporazuma, a ona je tek u Kaleu primijetila da joj je za Englesku potrebna posebna viza. Zato je te noći slikala svaku drugu kuću u Kaleu. Sledećeg dana autobus se vraćao kući i moja majka se vratila njim – nazad u Berlin. Činjenica da se nije čak ni primakla Big Benu i Tauer Bridžu nije je mnogo uzbuđvala. U međuvremenu je postala iskusan putnik autobusom, za kojeg nije toliko bitan cilj, koliko put do njega. Vrlo dobro očuvana knjiga, posveta na 1. predlistu. Sadržaj je na dodatnim slikama. Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ovo je jedini primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta ------------------------------ 11022022knj
Duše i priključenija Izdaje Evro-Giunti Beograd Gospođa Olga, peti roman iz Beli Markovićevog Valjevskog ciklusa (Knez Miškin u Belom Valjevu; Devet belih oblaka; Orkestar na pedale; Kavaljeri starog premera) o prikladnosti i ništavilu, metafizičkoj praznini i sveprožimajućoj dosadi, nosi sve odlike belimarkovićevske poetike i sasvim apartnog stila. Reč je o tamnom, posve belimarkovićevskom jezičkom pletivu u kome autor traga za nesmirenom dušom upokojene valjevske čudakinje, gospođe Olge, kroz zavodljivu igru živih ljudi i utvara, a sve u pretećem zasenku Drugog svetskog rata, zapravo – u poslednjim danima prividnog mira... Stanje knjige kao na slikama Mek povez 291.strana
Izdaje Stubovi kulture Beograd Nova pripovedačka knjiga Jovice Aćina (objavio 9 knjiga pripovedaka, 7 esejističkih knjiga, veći broj knjiga prevedenih sa francuskog i nemačkog jezika) sadrži prozu koja na formalnom planu pokriva raspon od kratke priče do razvijenijih „klasičnih“ priča/pripovedaka. Zbirka Pročitano u tvojim očima tematski se naslanja na tri prethodne Aćinove prozne knjige (Ko hoće da voli, mora da umre, Mali erotski rečnik srpskog jezika, Dnevnik izgnane duše) jer se i u njoj motivski raznoliko sagledavaju aspekti erotskog, polnog, seksualnog u životima piščevih likova, kroz vrlo samosvojno i već prepoznatljivo imaginativnoludističko poetičko pismo ovog autora. Jovica Aćin je za knjigu Pročitano u tvojim očima dobio Vitalovu nagradu za 2006. godinu Stanje knjige kao na slikama Mek povez 172.strana ima posvetu
Izdavač: Rende Jezički bogate, vešto napisane i što je najvažnije čitljive, priče Berislava Blagojevića vraćaju nadu u opstanak i budućnost kratke prozne forme. Njegova proza je neodoljiva, velikodušna, istovremeno vedra i surova, duhovita, ponekad apsurdna i pogađa pravo u srce. Ove priče se bave običnim ljudima i tzv. večnim temama, ljubavlju, slobodom, ali i nemogućnošću da se ta sloboda ili ljubav ostvare, odlikuje ih blagi humor, svestan ironijski otklon, ponekad ljuta satira i utisak gorčine u ustima. Radnje priča se dogadjaju na različitim geografskim prostorima (Filipini, Nagorno-Karabah, Damask, Boston...), junaci nose različita imena a mogu se zvati bilo kako, jer su njegovi junaci isti, obični, mali, pošteni ljudi koji zbog poremećenih društvenih, socijalnih i moralnih vrednosti nemaju mogućnost da se u potpunosti ostvare već skrušeno i pomirljivo prihvataju ulogu marginalnih likova na ivici života. Berislav Blagojević kritički ali jednostavno i nenametljivo, često kroz vizuru ličnog i proživljenog, posmatra i prikazuje ljude i svet, sa željom da problem učini vidljivim i jasnim ali bez želje da donosi zaključke ili da nudi rešenja. Svaka od ovih priča mogla bi da se završi znakom pitanja ili sa tri tačke i da nas ostavi u dubokom promišljanju. nova ROOM.9
Nema boga u susedgradu - Robert Perišić Izdanje LOM, Beograd 2006. „Nema boga u susedgradu“ izbor je priča Roberta Perišića jednog od najaktuelnijih hrvatskih pisaca. Nazivi priča: Šta tražite ovdje? Prigušeno svjetlo, prava atmosfera Vijagritis Zero na tulumu Utjerivači Rekonovalescent Evo da van se javin sa par rići Strangers in the Night Nema boga u Susedgradu
NIN Beograd 2004 , Nestajanje je za Branislava Branu Petrovića bilo pogonsko gorivo njegovog izuzetnog pesništva. Ne smrt, već sve ono oko i povodom toga. Nije mogao da zamisli nepostojanje, svet bez košnica, pčela, lubenica, vina, šeptelija, Dunava, Fruške, vinograda i kućice, mrava i mravinjaka, pesnika i filozofa “«Žeževasion”» je knjiga pesama nastala na tom fonu, na toj misli što u propast stremi. Ona je potpuni izveštaj o radu Smrtonosne agencije, Smrtske službe kojoj niko nije zametnuo trag. Prah, pepeo, led, smeće, groblje, poslednje su slike pred kojima pesnik zastaje i kazuje/svedoči, u fasciklu, muški. mek povez, format 12,5 x 21 cm , ćirilica, 106 strana , l4
2006 год 235 стр 21 цм тврд повез Теофил Панчић, о збирци прича ТВРДА ЉУБАВ: „Како год, у Тврдој љубави опет има довољно оног јединственог Ћирићевског штофа, оног који чини да према Ћирићу можете имати однос какав год вам је драго, једино га никако не можете игнорисати, изузев на своју штету. L4
Istorija cene
Naziv oglasa
Početna cena
Najveća cena
Najniža cena
Nema podataka o istoriji cene
Pretraga: " "
Uspešno ste zapratili pretragu.
Sve zapraćene pretrage možete videti u
korisničkom panelu.