О Светом Мардарију кроз књигу „Недокучива Русија“ говорио је јеромонах Јефтимије Шкулетић, игуман Пивског манастира. Описао је животни пут Светог Мардарија од родног села Корнети у Љешанској нахији, преко Београда, манастира Студенице, Русије гдје се школовао у Житомиру у Украјини, Кишињевској духовној семинарији у Молдавији, упознавао са монашким животом у чувеним руским манастирима, нарочито: Оптини, Почајеву и Кијево-печерској лаври. Током студија на Санкт-петербуршкој духовној академији често је служио у Царском Селу, у тамошњој саборној цркви у коју је на молитву долазила царска породица. По ријечима др Миодрага Чизмовића петроградски дио живота Светог Мардарија је најаутентичнији и најдинамичнији. Због свог словенофилског настројења врло брзо је дошао у сукоб са Распућином који је, како запажа Чизмовић, водио и кадровску политику Руске Православне Цркве. Осврћући се на вријеме када се Русија нашла у вртлогу револуције, а чији је непосредни учесник био Свети Мардарије, Чизмовић је казао да су се бољшевици по преузимању власти брутално разрачунавали са неистомишљеницима. „Прва на удару нашла се РПЦ. Од 54.000 богомоља које су постојале 1914. послије двије деценије било их је отворено 500. Убијено је око 400 епископа и око 50.000 свештеника и монаха. Лав Троцки је у граду Свијажску наредио подизање споменика Јуди Искариотском са песницом упереном према небу“, рекао је Чизмовић, додајући да су бољшевици из Совјетског савеза 1922. протјерали нешто више од 160 интелектуалаца, који су касније објавили преко 13.000 радова у свим научним областима. „Свети Мардарије је у последњем моменту успио да напусти Русију и спаси се од бољшевика који су му отворено пријетили ликвидацијом. Прелази у Америку, гдје ће постати први епископ СПЦ у Америци. Међутим, Свети Мардарије непоколебљиво вјерује у будућност преображене Русије и изабрани пут руског народа. У „Недокучивој Русији“, написаној 1935. када је Русији владао егзодус Стаљинових чистки, изговара ријечи које у том моменту звуче крајње нестварно: „Злокобне године ће проћи и светлост Христова обасјаће руску земљу. Жудња за Христом и Његовом Црквом пробудиће се у срцу Русије и, као блудни син, она ће, након много година лутања, уронити у њедра велике и свеопраштајуће Цркве“, рекао је Чизмовић. Први српски епископ у Америци, Мардарије Ускоковић за свеца је проглашен 29. маја 2015. године, а прославља се 12. децембра. Уз пуно одрицања, гладовања, успео је у Либертвилу да сагради манастир Св.Саве, где су почетком маја 2017. године пронађене његове нетрулежне мошти. САДРЖАЈ О сачинитељу Реч приређивача глава 1. НЕДОКУЧИВА РУСИЈА глава 2. ЦРНА ГОРА И СРБИЈА глава 3. РУСИЈА глава 4. ОПТИНА ПУСТИЊА глава 5. СВЕТА ЗЕМЉА глава 6. ПОНОВО У РУСИЈИ Страна: 423 Писмо: ћирилица Формат: 24 цм

Prelepe, moderne ocuvane KangaROOS cizme broj 37. Duzina unutrasnjeg gazista je 23,5 cm. Cizmice imaju nasiven dzepic sa strane. POGLEDAJTE I MOJE OSTALE OGLASE! ! !

Fotomonografija “Hram sv. Save” prikazuje istorijat Hrama, počev od 19. veka i ideje o izgradnji Hrama, pa sve do današnjih dana, odnosno trenutnih radova i događaja. Takođe, knjiga predstavlja i planove za budućnost. Paralelno sa izgradnjom Hrama, fotomonografija prati i istorijske okolnosti, sve poteškoće i probleme Društva za podizanje Hrama sv. Save. Tekst detaljno opisuje sve delove Hrama i sve je propraćeno fotografijama – kako arhivskim tako i novim. Takođe, knjiga sadrži opise svih bitnih poseta Hramu, javnih ličnosti, skupova. Izdanje je štampano na srpskom, engleskom i ruskom jeziku. izdanje na engleskom jeziku.

Jednom nosene, broj 36, stanje kao na slikama

Ostalo je broj 38. Na povoljno ceni.

Crne kozne cizme na pertlu, kupljene u CCC, imaju rajsfeslus sa unutrasnje strane, napred platfotma 1.5cm debela stikla 6.5 cm, imaju srebrne nitnice napred

Odlicne cizme renomiranog brenda TOP SHOP, izradjene od prave prirodne koze. Iznutra su takodje postavljene kozom i ulozak je od koze. Cizmice imaju petu visine 4,5cm, tako da su veoma prijatne za svakodnevno nosenje. NA njima pise broj 37 i imaju duzinu gazista za 37 ali su namenjene za uze stopalo.

Житија Светих, у 12 великих књига, представљају животе хришћанских светитеља – од постанка човека до рођења Исуста Христа, и од Христа заувек. Највећи део свог живота Св. Јустин Поиповић Ћелијски посветио је овим Житијима – њиховом превођењу, писању и изучавању. Животи светаца садрже и њихову реч и мисао, сазнања о вери и веру у Бога. Светитељи мисле о молитви и кроз молитву – о Богу и човеку и свему што Бог и човек представљају заједно. Лепота вере ствара лепоту мисли. Мисли се исказују лепим речима – достојним вере и истине. тврд повез, 480 стр.

Broširan povez Novo

CIZME GLEZNJACE HOGL.

Čizme Adidas Libria Winter Boot br41,5 sa tragovima korišćenja.Čizme nisu nigde pocepane,na vrhovima prstiju su oguljene.Čizme su postavljene krznom,pa su jako tople.Broj 41,5,dužina gazišta je 25,5cm

Zimske čizme. Jednom obučene, Udobne i postavljene unutra.Sa strane kopčanje Crne boje sa veštačkim krznom oklo. Broj 38. Sa debelom petom.Pogodne za padavine i kišu.

Kožne dobro ocuvane, bez ikakvih ostećenja. Iznutra postavljene finom postavom, gazište kožno.

Više Autora: Kurt Vajcman, Gordana Babić i drugi izdanje:Narodna Knjiga i Vuk Karadžić Beograd Štanpa:Mladinska Knjiga Ljubljana godina:1983 strana:415 dimenzije:24,5 x 31,5 tvrde korice,zaštitna folija troškove poštarine snosi kupac

Mek povez Autor: Atanasije Jevtić Naziv: Patrologija knjiga 2. Istočni oci i pisci 4. i 5.veka od Nikeje do Halkidona (325-421.g.) Broj strana: 863 Format: 24cm

Besenovo,manastir Svetih Arhangela Mihaila i Gavrila-Dusko M.Kovacevic.Izdavac Istorijski arhiv Srem/Filozofski fakultet Sremska Mitrovica-Novi Sad,2011 godine.Mek povez,137 str.Odlicno ocuvana.

Mek povez Kao nova Veći format Autor: episkop Atanasije Jevtić Podnaslov: Crkveni oci i pisci prva tri veka istorije crkve

Odlicne cizmice poznatog brenda TOP SHOP izradjene od prirodne koze. Cizmice imaju stiklu visine od 4,5cm, dok je ukupna visina cizama 15cm. Cizmice su u odlicnom stanju i idealne su za celodnevno nosenje.

Historija prave crkve-B.Kanacki.Tvrd povez,368 str.Veoma dobro ocuvana.

novo! Књигу под насловом Премудрост у тајни сакривена чине истраживања теолошке мисли Светог aпостола Павла које је аутор током дугог низа година спроводио у оквирима своје професорске, научне и наставне службе на Православном богословском факултету у Београду. У десет међусобно повезаних огледа, укупног обима од преко пет стотина страница, аутор доноси систематску анализу кључних тема новозаветне теологије у домену Павлових посланица – то су: Апостол Павле, богослов Цркве, затим теологија, христологија, пневматологија, еклисиологија, Закон и Јеванђеље, антропологија, теологија Пастирских посланица, сотириологија и есхатологија aпостола Павла. У предговору Патријарх српски Порфирије наводи: „На страницама ове монографске студије осмелили смо се на то да се ухватимо укоштац са изазовним и нимало једноставним задатком проницања у главни део теологије Апостола многобожаца, небеске трубе, божанственог Павла. Апостол Павле по мишљењима многих важи за првог и најважнијег хришћанског теолога, при чему је и једна од најважнијих физиономија свеукупне духовне историје човечанства. Једини је из прве генерације хришћанства који је развио уобличене, иако не увек заокружене теолошке ставове, уз обиље теоријских (теолошких) и практичних (етичких) тема. То је уосталом и био разлог због којег је Црква веома рано препознала ауторитет његових посланица, називајући чак Апостола Павла првим после Једнога (Христа). Његов утицај на живот хришћана, теологије и Цркве уопште непобитан је и непроцењив. Велики део патристичке мисли умногоме прати парадигму његовог пионирског промишљања о свету и човеку, а сам Павле убројан је међу ретке људе старога света чије су речи и даље довољно снажне да са страница Светог Писма полете у сусрет савременом човеку и изазовима пред којима се налази“ (Предговор, стр. 12–13). Рецензенти овог значајног издања, које први пут у домаћој средини пружа јединствен, контекстуалан и систематски поглед на мисао „Апостола многобожаца, небеске трубе, божанственог Павла“ су Његово Преосвештенство Епископ бачки др Иринеј (Буловић), др Предраг Драгутиновић, др Драган Радић и др Владан Таталовић.

Plitke zimske čizme broj 40. Nisu puno nošene

Čizme su u odličnom stanju, bez oštećenja. Broj 39, dužina unutrašnjeg gazišta 25 cm. Visina 14 cm, obim gore pri vrhu 29 cm. Uz čizme, kao poklon šaljem modernu crnu AMISU jaknu, vel. 36 (nedostaju joj nekoliko nitnica na leđima gore pri vrhu). Dužina 54 cm, pazuh 46 cm, rukav 61 cm.

Original Timberland cizme kožne ne promočive WATERPROOF, bez ostecenja, veoma udobne i tople, kvalitetne, broj 37 , unutrasnja duzna gazista je 22,5cm

CIZME SAVRSENE BRAON BOJE,

Srpski jerarsi:od devetog do dvadesetog veka,Sava,episkop šumadijski Knjiga je dobro očuvana.Ima posvetu. ,,† САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ Овај угледни архијереј Српске православне цркве био је одличан организатор, изузетан домаћин, свестран научни радник, један од нај-образованијих епископа свога времена. Рођен је 13. априла 1930. године у Сенти. Основну школу и нижу гимназију завршио је у родном месту, потом се уписао у Богословију Светог Саве у манастиру Раковици и завршио је 1950, а на Богослов-ском факултету у Београду дипломирао је 1954. године. Академску 1957/58. годину провео је на постдипломским студијама на Старокато-личком богословском факултету у Берну. По повратку из Швајцарске, постављен је 1958. године за суплента Богословије Светог Саве у Бео-граду. Поред професорских обавеза марљиво је радио на докторској те-зи: Типик архиепископа Никодима, коју је одбранио 15. маја 1961. годи-не на Богословском факултету у Београду. Замонашен је 3. новембра 1959. у манастиру Ваведењу у Београ-ду, а 4. децембра исте године рукоположен је за јерођакона; у чин јеро-монаха рукоположен је 1961. године. Исте године изабран је за викар-ног епископа моравичког; хиротонисан је у београдској Саборној црк-ви 23. јула 1961. Као епископ предавао је на Богословском факултету литургику са црквеном уметношћу у времену од 1961. до 1967, а тада је изабран за епископа источноамеричког и канадског. У тој епархији остао је до 1977, када је изабран за епископа шумадијског. Овом углед-ном архијереју често су повераване на администрирање упражњене епархије: Источноамеричка и Канадска (1977-1978), Жичка (1978), Ба-натска (1980-1985), Темишварска (1980-1996), Средњезападноамеричка (1986-1988), Западноамеричка (1986-1988) и Бачка (1988-1990). За време свога архипастирског служења владика Сава је представ-љао нашу Цркву у Комисији за припрему Светог и Великог сабора Православне цркве (1979-1991); био је члан Свеправославне комисије за дијалог са Римокатоличком црквом у периоду од 1980. до 1991. и члан Комисије Светога архијерејског сабора за вођење разговора с представницима такозване Македонске православне цркве; узео је учешћа на више свеправославних и међуцрквених скупова. У Шумадијској епархији владика Сава је започео градњу више од сто нових храмова (педесетак ових осветио је за време свога живота). За његово време обновљени су манастири Никоље Рудничко, Петков-ица у Страгарима, Павловац на Космају и Брезовац на Венчацу. Својим средствима подигао је цркву Светог великомученика Георгија у Ви-шевцу, родном месту Карађорђа Петровића (Свети великомученик Ге-оргије био је Владикина крсна слава). Захваљујући њему, враћен је ко-нак манастиру Каленићу, који је држава била национализовала после Другога светског рата. У овом манастиру основао је епархијску ризни-цу и библиотеку. У Крагујевцу, седишту епархије, подигао је Епархиј-ски центар. У свом пастирском раду посебну пажњу је посветио подмлађи-вању свештеничког кадра, попуњавању упражњених, као и оснивању нових парохија. Вредни епископ Сава основао је више епархијских фондова, Дом за децу „Свети Јован Крститељ“, амбуланте у селима Клоки и Цветојевцу, добротворни фонд „Човекољубље“ итд. Веома је био ангажован на развоју црквене просвете. Дао је велик допринос ре-форми и унапређењу нашега црквеног школства. Његовим заузимањем, у Крагујевцу је отворено 1997. године одељење Београдске богослови-је, које је на ванредном заседању Светога архијерејског сабора 2000. проглашено самосталном Богословијом Светога Јована Златоуста. Као викарни епископ моравички покренуо је на српском и енгле-ском језику часопис „Српска православна црква – њена прошлост и са-дашњост“. Уређивао је „Православље. Новине Српске патријаршије“ и „Гласник. Службени лист Српске православне цркве“. У Америци је покренуо часопис „Стаза православља“. У Шумадијској епархији по-кренуо је епархијски лист „Каленић“. Под истим називом основао је епархијску издавачку установу, која је објавила више од 120 наслова. Од 1997. године редовно је штампао епархијски шематизам. У епархи-јама у којима је администрирао обновио је часописе: у Банатској – „Ба-натски весник“, а у Бачкој – „Беседу“. Поводом значајних датума уре-дио је више споменица које је издала Српска православна црква. Дуже је време уређивао годишњак Црква. Календар Српске православне па-тријаршије, био је и уредник за област црквене историје у Српском биографском речнику, капиталном научно-истраживачком пројекту Матице српске у Новом Саду. Ценећи научно-истраживачки рад Саве (Вуковића), епископа шу-мадијског, Српска академија наука и уметности га је 1991. изабрала за дописног члана; исте године Матица српска, где је био члан Лексико-графско-библиографског одељења и Темишварског одбора, изабрала га је за члана сарадника, а 1995. за сталног члана сарадника. Научним радом почео је да се бави као студент Богословског фа-култета. Објавио је велик број чланака, прилога и приказа, као и велик број одредница за разне енциклопедије, претежно из области историје Српске православне цркве али и из литургике. Навешћемо најважније књиге из историје Српске православне цркве: Писма патријарха Геор-гија Бранковића са коментарима(1983); Историја Српске православне цркве у Америци и Канади 1891-1941 (1994, на српском и енглеском); Српски јерарси од деветог до двадесетог века (1997); Гробна места српских архијереја (1999). Од литургичких радова, поред докторске ди-сертације Типик архиепископа Никодима, издвајамо: Први превод Јерусалимског типика код Срба. Поводом 650. годишњице преставље-ња архиепископа српског Никодима, „Гласник. Службени лист Српске православне цркве“, Београд 1974, 271-276; Заамвоне молитве, „Гла-сник. Службени лист Српске православне цркве“ Београд, 1976, 106-108; Слављење празника телесног рођења Господа, Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа, у Црква. Календар Српске патријаршије за пре-ступну 2000. годину, Београд, 1999, 34-43; Богослужбена употреба Романових кондака данас, у Црква. Календар Српске патријаршије за преступну 2001. годину, Београд, 2000, 48-54; Свештеничке униформе и одежде, у Службено одело у Србији у 19. и 20. веку, Историјски музеј Србије и Галерија САНУ, Београд, 2001, 226-237. Скупштина града Крагујевца одликовала је 1998. владику Саву Орденом Светог Георгија. Последњи Свети архијерејски сабор у чијем је раду учествовао одликовао га је Орденом Светог Саве првог степена поводом четрдесетогодишњице архијерејске службе, у знак признања за самопрегорно и успешно архијерејско служење, као и за научни рад у духу православља, којем је даноноћно посвећивао све Богом дате му таленте. Десетак дана после овога указаног поверења епископ Сава се 17. јуна 2001. године, након краће болести, преселио у вечност. То је било изненађење за све, а посебно за људе који су с њим сарађивали, који су га уважавали и поштовали. Сахрањен је у Саборној цркви у Крагујевцу. Објављивање ове књиге именских и хронолошких регистара добро је дошло као путоказ за сналажење у Владикином капиталном делу о српским јерарсима. проф. др Предраг Пузовић``