Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
126-150 od 2212 rezultata
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
Византија, као култура и цивилизација, одавано је већ умрла. Међутим, квалитет њеног утицаја на историски развој људског друштва, још увек представља отворено питање. Од времена Гибона историчари наводе као њене главне недостатке социјални имобилизам, недостатак стваралаштва на пољу науке и технологије и сакрализован поглед на државу. Међутим, ова књига има за циљ да докаже да је Византија дала реалан и трајан допринос историји човечанства на пољу религијске мисли. Непрестана привлачност византијске уметности и необичност да је источно хришћанство преживело најдраматичније социјалне промене, представљају очиледан знак да је Византија заиста открила нешто фундаментално „истинито“ о човековој природи и њеном односу према Богу. (320 стр.)
Душекорисна књига о непрестаном пречишћавању Светим Христовим тајнама ГЛАВА 1 – О томе да је православним хришћанима неопходно често Причешћивање Божанским Телом и Крвљу нашега Господа ГЛАВА 2 – О томе да је корисно и спасоносно често Причешћивање Светим Тајнама ГЛАВА 3 – О томе да ако неко дуго чека да се причести чини себи велику штету ОДГОВОРИ НА ПРИГОВОРЕ против непрестаног Причешћивања Светим Христовим Тајнама ПРИГОВОР 1: Постоје неки људи са великим страхопоштовањем, који не познајући Писмо, када виде неког хришћанина да се често причешћује почињу да га укоравају, говорећи да само свештеници могу то да раде. И ако ти хоћеш да се често причешћујеш онда и ти постани свештеник. ПРИГОВОР 2: Неки приговарају говорећи да се треба причешћивати једном у четрдесет дана и не чешће од тога ПРИГОВОР 3: Неки људи приговарајући говоре да је циљ с којим Свети Оци поучавају непрестаном Причешћивању тај да се потпуно не удаљимо од Присаједињења Божанским Тајнама. Ако се неко са великим страхом и са страхопоштовањем ретко причешћује и са великим страхопоштовањем приступа Тајнама, онда се он достојно причешћује ПРИГОВОР 4: Неки кажу да су се преподобна Марија Египћанка и многи други пустињаци и подвижници причестили само једном у току целог свог живота и то им није сметало да постану свети ПРИГОВОР 5: Неки приговарају говорећи да је Свето Причешће страшна ствар, и зато се од људи који се причешћују захтева свети живот, савршен и ангелски ПРИГОВОР 6: Неки по питању Божанског Причешћа наводе Причу: “Кад нађеш мед, једи колико ти је доста да не би наједавши га се избљувао га” (Приче 25, 16). ПРИГОВОР 7: Неки страхујући од атеизма називају јерес то када се неко непрекидно причешћује. Они кажу да су они који примају Крштење ван црквеног Предања јеретици, као и они који се непрекидно причешћују ПРИГОВОР 8: Неки приговарају и говоре: “Зар ти који се често причешћују немају страсти чревоугађања, сујете, смеха, празнословља и многа друга слична? Како се они без обзира на све то често причешћују?” ПРИГОВОР 9: У то време се причешћивала већина народа, а мањина није. Зато су божански оци и укоравали мањину да не би саблажњавала већину. Међутим данас када се не причешћује већина, сем неких малобројних, не треба да се причешћују ни ти малобројни да се не би правили изгреди у цркви и да се многи не би саблазнили ПРИГОВОР 10: Неки кажу да постоји правило које је записано у Часославу по коме хришћани треба да се причешћују три пута годишње ПРИГОВОР 11: Многи приговарају говорећи да пракса Причешћивања није догмат вере који би обавезно требало поштовати ПРИГОВОР 12: Неки се саблажњавају од тога што не могу да нас убеде својим речима (имајући у виду да постоји забрана на непрестано Причешћивање), и у своју одбрану наводе три закључка: прво, говоре, каноне и заповести држе архијереји; друго ми не треба да испитујемо то што нам говоре архијереји, већ треба само простодушно да их слушамо; и треће наводе Апостолску изреку “повинујте се учитељима вашим и будите покорни” (Јевр. 13, 17). ПРИГОВОР 13: Неки кажу: “Ево, ми испуњавамо заповест Господњу – причешћујемо се два или три пута годишње, и то је довољно за наше оправдање [на Страшном Суду]” 100 стр.
Broj strana: 408 Format: 23 x 15,5 cm Živopisna biografija Martina Lutera, čoveka sa nepokolebljivom verom u Boga, koji je imao jednu od najvažnijih uloga u rađanju protestantske reformacije. Ova knjiga je prvi put objavljena pre više od 70 godina, i do sada je prodata u više od 1.000.000 primeraka.
`Kako se ocenjuje vrednost čoveka? Prema izgledu? Obrazovanju? Kupovnoj moći? Poreklu? Šta je dostojanstvo? Šta znači reč intima? Da li je sreća u braku moguća? Gde je koren porodične i lične sreće i nesreće? Kako razumeti smisao života? Gde je poreklo, a gde ishodište ljudskog roda? Kako život može imati vrednosti kada svi umiremo? Da li je kraj svakog života i svakog smisla u grobu?` Knjiga je potpuno nova. Format: 19 x 12 cm Broj strana: 256
m7 Tekst napisao: O. Bihalji Merin Crkva Bogorodica Ljeviška je drevna srpska pravoslavna crkva u Prizrenu, zadužbina kralja Stefana Milutina. Crkva je podignuta u periodu 1306—1307. godine na ostacima starijeg katedralnog hrama iz 13. veka, koji je takođe zasnovan na mestu još starije, ranohrišćanske crkve. Crkva je vekovima bila saborni, odnosno katedralni hram prizrenskih episkopa i mitropolita Srpske pravoslavne crkve.[1][2][3] U stručnoj literaturi i publicistici, pridevak u nazivu hrama javlja se u dva osnova oblika, najčešće kao Ljeviška, a znatno ređe kao Leviška. O poreklu i značenju ovog naziva postoje razna mišljenja i pretpostavke.[4][5] Prizrenski toponim Ljeviša zabeležen je u srpskim srednjovekovnim izvorima iz 14. veka, koji svedoče o posedima Prizrenske episkopije.[6] Albanci su u martonskom pogromu 2004 veoma oštetili crkvu....
U istoriji srpskog naroda, crkve i duhovnosti, posebno mesto zauzima Sveti vladika Nikolaj Velimirović. Njegova ličnost i delo su bili nad vremenom u kome je živeo, a ideje i misli, tako jednostavno izrečene, su neprolazni simboli ljudskog života, postojanja i odnosa prema Bogu. Tragična sudbina, ali i mrak kojim je u Srbiji bilo obavijeno njegovo ime nakon Drugog svetskog rata, nisu uspeli da izbrišu sećanje na ovog izuzetnog čoveka, čiji zapisi tek sada poprimaju svoj izuzetni, gotovo vanvremenski karakter. Zato se Nikolaj Velimirović sa pravom smatra duhovnim ocem Srbije, dostojnim nastavljačem svetosavske tradicije. dobro očuvane LEA.5
Catena mundi, 2021. 374 strane, tvrd povez. Knjiga doc. dr Zorana Čvorovića „Pravo i pravoslavlje“ je prva knjiga na srpskom jeziku koja se bavi izuzetno bitnom temom hrišćanskog zakonodavstva, možda i namerno skrajnutom, da bi se zaboravilo koliko savremeni svet duguje ovoj religiji. Knjiga se sastoji od tri dela: – O prvom hrišćanskom zakoniku, Eklogi cara Lava Isavrijanca; – O verskoj toleranciji u Rusiji do Petra Velikog; – O verskoj toleranciji u Kneževini i Kraljevini Srbiji.