Linc, ne vidim godinu izdanja. Tvrd povez, manji format, 610 strana. Lepo očuvana, ima poneku sitnu flečicu poput ovih na slici unutrašnjosti.

Kako je Bratstvo Svetog Simeona sa Manastirom Tvrdošom pokrenulo inicijativu za izdavanje Savranih dela Vladike Atanasija – na što on još nije dao svoju saglasnost – mi smo, pregledajući i izdajući pojedina dela Vladike Atanasija (v. Bibliografiju njegovih radova na kraju od nas objavljene knjige „Hristos Alfa i Omega“, Vranjci-Trebinje 2004), naišli smo na nekoliko njegovih, ranijih i skorijih, objavljenih i neobjavljenih tekstova o Ekumenimu – koji Vladika deli i razlikuje na: Pravoslavni Ikumenizam (sabornokatoličanskost i vaseljenskost Pravoslavne Crkve i na Ekumenizam, koji deli na Rimski (rimokatolički) i Ženevski (protestantski) – zamolili smo ga da to objavimo posebno u knjižici koja je, evo, pred čitaocima… 140 str.

Letopis hrama Preobraženja Gospodnjeg na Vidikovcu u Beogradu Vidikovac Patrijarha Joanikija protojerej Dragomir Ubiparipović, jerej Aleksandar Petrović 288 strana, mek povez, ilustrovano, Stanje Veoma dobro.

Slavimo Krv Kristovu - Molitvenik -dobro ocuvano ,ima malo salotejpa na ivicama korica ,ojacano je -ima 2 potpisa na najavnoj stranici Molitva, osobna ili zajednička, zauzima važno mjesto u životu svakog kršćanina. Ona je sredstvo rasta na putu prema Bogu i bližnjemu. Tekstovi molitvenika prikladni su za hranjenje osobne duhovnosti, koja je duboko ukorijenjena u sakramentima, posebice u Euharistiji. Molitvenik ima nekoliko skladnih cjelina. Prva cjelina uvodi u temelje kršćanske vjere i molitve. Druga cjelina, koja je najopsežnija, donosi tekstove i molitve protkane duhovnošću Krvi Kristove. Svatko tko želi poći ili je već na putu takve duhovnosti može pronaći nešto za sebe. Treća cjelina prati tijek liturgijske godine dok četvrta pomaže proniknuti u tajnu sakramenata. Peta cjelina uvodi nas u zajedništvo sa svetima, posebno sa svecima koji obilježavaju zajednicu Klanjateljica Krvi Kristove. Stoga posebno mjesto imaju sv. Marija De Mattias i sv. Gašpar del Bufalo, osobe koje su svoj život i djelovanje bogatile duhovnošću Krvi Kristove. Nakladnik: Vlastita naklada (Sestre Klanjateljice Krvi Kristove) Uvez: Tvrdi Broj Stranica: 290 Jezik: Hrvatski Godina izdanja: 2001 Visina: 190 mm Širina: 120 mm (u hodniku ,dole ,ormar ,cip)

Knjiga pisca E. G. Vajt.

dobro stanje

Knjiga je odlično očuvana. ,,Руска идеја, свестан своје снаге духа, независности и слободе која је главна идеја његовог стваралаштва, те га с правом називају „филозофом слободе”. Берђајев је човек који је успевао да влада собом, а такви људи су ти, преко којих свет живи. Његова дела немају потребу за одбраном, она су изузетно стрпљива и знају да чекају. Ако нешто вреде, живеће.`` А5 формат, твди повез, 232 стране.

Божанствена литургија – Литургијски приручник – Српско црквено народно појање Ова божанствена Литургија има „општи“ карактер, тј. служи се у све дане године када се не служи ни један други тип Литургије (Св. Василија Великог, Пређеосвећених дарова, Св. Јакова). Самим тим је и најчешћи тип Литургије. тврд повез, 165 стр.

Na prodaju dve odlično očuvane knjige iz stručne literature, oblast religija,hriščanstvo iz edicije-mistefije, naslovi`: 1. Gnosticki tekstovi 21cm,mek po vez i Biblioteka Nag Hamad

Slobodan Mileusnic Na srpskom-ruskom-grckom-nemackom-italijanskom-engleskom Veliki format,tvrde korice sa zastitnim omotom,dobro ocuvana,bogato ilustrovana slikama u boji. 245 strana M-50

Мој Старац Јосиф Исихаста – Старац Јефрем Филотејски и Аризонски, 546 страница. Са енглеског (уз коришћење грчког) превела Антонина Пантелић. Издаје: “Очев дом”, Београд 2014. година У новијој историји Свете Горе Атонске лик Старца Јосифа Исихасте и Спилеота стоји на почасном месту. Искуствено прошавши опит древних светитеља – пустињака, Старац Јосиф нам доноси и његове плодове. Затворивши се у пећину, по којој је и добио име, са неколицином својих ученика, он је “све сматрао за трице само да Христа добије”. Жртвовао је све да би Бога достигао, и достигао Га је. Ватреном ревношћу која је доводила у недоумицу и његове савременике и саподвижнике, задобио је непоколебиво знање духовног живота које је, проширено његовим ученицима, помогло и обнову монаштва Свете Горе.

Приручник „О Божанственој Литургији“ св. Јована Златоустог је збирка светоотачких списа и савремених литургичара – оних који објашњавају литургијску праксу кроз векове и њену христоцентричност као и битност за сваког човека. (30 цм, 110 стр., квалитетан мастан папир, илустровано у боји)

SVETO PISMO 1074 str. Tvrdi povez. Potpis vlasnika na predlistu. Odlicno ocuvana knjiga.

Odlično stanje Retko Devet vekova kasnije: beleške uz `Istočni raskol` Iv Kongar Devet vekova kasnije: beleške uz `Istočni raskol` je nova njiga u srpskoj teologiji, prvo delo Iva Kongara na srpskom jeziku. U knjizi se nalazi predgovor dr Zorana Đurovića, esej o Ivu Kongaru. Predgovor dodatno obogaćuje ove več vredno delo koje predstavlja korak dalje u ekumenskoj misli. Iv Kongar (1904–1995) je bio francuski dominikanski teolog i jedan od začetnika nove teologije (nouvelle théologie), koja je imala za cilj da crkvu reformiše iznutra i da je vrati na put otaca (u Pravoslavnoj crkvi se za ovaj princip zalagao čuveni o. Georgije Florovski, a taj pravac poznatiji je kao neopatristička sinteza). U tom duhu Kongar piše i svoj prvi ozbiljan rad na temu ekumenizma „Podeljeni hrišćani“ (1937) koji izaziva veoma burne reakcije u crkvi na Zapadu. Njegov teološki rad prekida mobilizacija 1938, a onda i ratno zarobljeništvo u periodu od 1940. do 1945. Po povratku iz zarobljeništva Kongar počinje opet da drži predavanja iz eklisiologije u Sošou u Francuskoj, ne odustajući od svojih ekumenskih stavova. Crkva u Francuskoj u to vreme, zahvaljući, pre svega, dominikaskim i jezuitskim profesorima iz škola La Saulchoir i Fourvière dobija jedno novo ili bolje rečeno staro predanjsko lice. Otvara se ka drugim hrišćanskim crkvama i ka narodu, suprotstavljajući novotomizmu i sholastičkoj teologiji živu teologiju, kako ju je nazivao Žan Danijelu. Ostaće poznata iz tog perioda izjava Šenua, Kongarovog učitelja, koji je rekao da je u to vreme katolička teologija oblikovana sholastikom postala logička vežba i da je kao takva mogla da postoji i bez vere. Jedan takav duh, duh žive vere i teologije, poneo je profesora Kongara da napravi presudan korak u svom teološkom radu i 1950. napiše knjigu Istinita i lažna reforma u crkvi. Za tadašnji vrh Katoličke crkve to je bio veliki udarac, tačnije to je bio potez koji papa Pije XII nije mogao da oprosti ovom velikom teologu. Rim je inače i pre pisanja ove knjige stavio pod jedan vid prismotre Kongara zbog njegovih susreta sa protestantima i pravoslavnima, što je u to vreme bilo nepojmljivo za Katoličku crkvu, čija je teologija videla ekuemnizam isključivo kao povratak „otpalih“ crkvi Rima, nikako povratku izvorima, kako je ekumenizam viđen očima dominikanskog oca. Profesori poput Šenua, Danijelua, Libaka i Kongara bivaju jasno upozoreni od crkve iste godine, jer predstavljaju opasnost po krute stavove koje je papa tada zauzimao, naročito u oblasti međucrkvenog dijaloga. Cenzura nad Kongarovim delima se od pisanja ove knjige drastično pooštrava. Proverava se i najmanji spis iz njegovog pera, a onda 1954. godine ovaj veliki katolički teolog biva uklonjen sa profesorske katedre i proteran. Od Jerusalima, preko Kembridža i Rima, Kongar dolazi u Strazbur, gde u jednom samostanu boravi pod kaznom. U to vreme, u tek oslobođeni Pariz dolazi apostolski nuncije nadbiskup Anđelo Ronkali. Nakon nekoliko godina, kao što smo pomenuli, pojavljuje se jedna od najproblematilnijih knjiga u Katoličkoj crkvi u 20. veku – Istinita i lažna reforma u crkvi. Nuncije i sam veliki ekumenista, koji se još kao ambasador Svete Stolice i papin izaslanik u Bugarskoj i Turskoj zalagao za poseban dijalog sa „pravoslavnom braćom“, kako je nazivao Istočnu crkvu, usled velike cenzure uspeva ipak da nabavi kopiju knjige. Papa Pije XII umire 1958. Na konklavi posle jedanaet krugova glasanja za novog papu biva upravo izabran Anđelo Ronkali, tadašnji kardinal i patrijarh Venecije, pre toga diplomatski predstavnik Svete Stolice u Parizu. Novi papa uzima ime Jovan XXIII, po svetom Jovanu Krstitelju i svetom Jovanu Bogoslovu. Njegov pontifikat upravo je bio takav, po Krstitelju misionarski i po Bogoslovu vizionarski. Nije slučajno da su vernici Jovana XXIII prozvali dobri papa. Čovek takvog srca i takve harizme, koji je ljudima jasno i glasno poručio da je crkva njihov dom i da su im vrata širom otvorena, a Istočnu crkvu nazvao sestrinskom nije mogao, a da ne učini i nešto konkretno i veliko što bi izmenilo tok života Katoličke crkve. Postoji jedna anegdota, koja se i danas prepričava u Vatikanu, kako je papa rekao jednom kardinalu da će sazvati 1963. godine Drugi vatikanski koncil. Misleći da je u pitanju još jedna šala harizmatičnog pape, kardinal je odgovorio da je to potpuno nemoguće, a na to je papa Jovan XXIII smireno rekao: Dobro, ako tako kažeš, sazvaću ga onda 1962. Tako je i bilo! Događaj koji će promeniti život i delovanje Katoličke crkve, njen odnos prema vernicima, svetu i drugim hrišćanskim crkvama, sazvan je od strane pape upravo 1962. Mnogi kardinali i biskupi nisu shvatali potrebu za novim koncilom i tumačili ovaj papin potez negativno. No, papa se držao. Za teološke savetnike u pripremi Drugog koncila papa je imenovao ljude, od kojih su neki izazivali podsmeh, kao mladi Jozef Racinger, potonji papa Benedikt XVI, za koga su se pitali „šta tu traži ovaj tinejdžer“, a izbori pojedinih su izazivali i ozbiljna negodovanja, kao što je imenovanje za jednog od vodećih savetnika, dojučerašnjeg progonjenog i cenzurisanog dominikanskog profesora Iva Kongar. On je kao peritus (stručni savetnik) učestvovao u sastavljanju i redigovanju ključnih dokumenata Drugog vatikanskog koncila, najvažnijeg događaja u novijoj istoriji crkve. Posebno je imao uticaja na donošenje dogmatske konstitucije o Crkvi Lumen gentium, kao i dekreta o ekumenizmu Unitatis redintegracio. U godinama Koncila (1962–1965), kao i u postkoncilskom periodu biva prepoznat kao vodeći teolog Katoličke crkve, koga teolozi i vernici počinju da nazivaju ocem koncila ili ocem otaca. Papa Pavle VI je 1985. imao nameru da Iva Kongara uključi u rad jednog vanrednog sinoda za analiziranje rezultata Drugog vatikanskog koncila, a papa Jovan Pavle II da ga 1994. rukopoloži za biskupa. No, bolest je bila ta koja je od 1980. godine pratila dominikanskog profesora, tako da to toga nije došlo. Božija promisao bila je takva da Iv Kongar posle ratnog zarobljeništva i crkvenog progonstva zablista kao zvezda nekada mudracima i da crkvu povede bliže Hristu i njenom predanju. Dominikanac Pol Filibert, jedan od velikih stučnjaka za Drugi vatikanski koncil objavio je da je u ličnoj biblioteci pape Jovana XXIII pronađena kopija celokupne Kongarove knjige koja mu je donela najveće probleme. Istinita i lažna reforma u crkvi je čitava bila ispisana na marginama. Bio je to plan za sazivanje Drugog vatikanskog koncila, čijim će se ocem nazvati Iv Kongar. Zamislite jednog nuncija u Parizu koji kao diplomata usled svih ogromnih obaveza izazvanih tek završenim Drugim svetskim ratom, pronalazi knjigu koju je Katolička crkva u to vreme najviše cenzurisala i čiji se autor nalazio u samostanu u progonstvu, zabranjen i zaboravljen. Umnožava, skriva i čiva kopiju, jer bi automatski bio skunut sa službe da je vrh crkve bilo šta saznao. Čita i promišlja o problemima, o Kongaru, a onda postaje papa. Opet čita tu knjigu, ovog puta i piše i to na njenim marginama. “Izvodi“ progonjenog francuskog dominikanskog profesora iz progonstva i imenuje stručnjakom za pripremu Koncila, dok na marginama njegove knjige ispisuje plan za isti. Iv Kongar postaje jedan od najpriznatijih teologa 20. veka i otac koncilskih otaca, zabranjena knjiga izlazi u štampu, papa Jovan XXIII postaje svetac (proglasio ga je papa Francisko 2014), a Drugi vatikanski koncil događaj koji vraća crkvi njen identitet. Poslednji biće prvi ili duh diše tamo gde hoće!

sveti jovan vladimir grupa autora naučni skup nova tvrd povez

61083) KOGA IMAM NA NEBU ? Sveta Zemlja u Starom i Novom Zavetu , hadži Dragan B. Popović , Bonart Nova Pazova 2001 , mek povez, format 14,5 x 20,5 cm , ćirilica, 316 strana, ilustrovano, sitan potpis na predlistu

Записи о свакодневном и вечном Постоје тренуци и прилике у којима, ако не ризикујеш, ако не предузмеш тежак корак, неизвестан, нећеш напредовати уопште. Седећеш и гледаћеш како ти живот пролази, други око тебе настављају да живе, а ти ћеш бити јадан у својој несигурности. Имај на уму да птица – ако не учини тај први лет да би отишла из гнезда – никада неће научити да лети. Реч о писцу Писац је дипломирао психологију на Аристотеловом универзитету у Солуну и магистрирао клиничку психологију и психологију заједнице на Универзитету у Источном Лондону. Књиге нису строго научне и строго из психологије. Писац није теолог али јесте дубоко побожан хришћанин. Рукопроизведен је за чтеца и поје у парохијском храму у Серу где живи. Чињеница да књиге на српском посвећује Старцима Герогију Капсанису и Евсевију Витису говре много и о писцу и о садржају књига. Оно што пише у својим књигама су записи из свакодневног живота, из искустава са људима са којима ради, живи, креће се. Приче су кратка размишљања о животу, пуне љубави према Богу и ближњем. Говори о нади, о радости, Христу, Цркви, дубоко свеотоотачки и православно на савремен и свакодневан начин. Књиге су писане једноставним, приступачним, лаким језиком. Обраћа се читаоцу онако како би разговарао са својим пријатељем, супругом, родитељем, топло, искрено, људски. Пише и говори о смислу и циљу живота. По њему као дубоко верујућем православном хрићанину смисао и циљ живота је Христос. Живот с Њим и у Њему. Књиге одишу убеђењем у Васкрсење. Говори и пише доживљено, из срца. Упућује на покајање и на нови почетак а пре сумрака (пре него је касно). Ове књиге могу бити корисне сваком добронамерном читаоцу, пре свега православном вернику и скоро свим узрастима, јер је језик лак, једноставан, народни. У Грчкој је познат и признат. Свака књига је имала по неколико издања. Држи предавања по храмовима и манастирима, а оци Цркве у Грчкој га поштују и радо препоручују за предавања и савете. 120 стр.

Кад душа полети Христу / Митрополит Антоније Блум (животопис и беседе) Син царског дипломате, који се, одједном, обрео као пуки сиромах у Француској, побегавши, са породицом, од бољшевичког лудила; дечак кога су, у интернату, сваког дана тукли, и који је веровао да Бога нема и да су људи углавном звери; биће отврдлог срца и без наде – изненада је, у гневу атеизма, док је читао Еванђеле по Марку осетио да је Христос поред њега, и да је све што пише у Новом Завету истина. Касније ће постати прави „пустињак у граду“, у нововавилонском Лондону, и један од најпознатијих православних проповедника 20. века. Митрополит Антоније Блум, на чијем витешком штиту је писано „Рећи неком волим те значи рећи му – ти никад нећеш умрети“ долази међу нас да нам каже да је Христос жив, и да смо ми живи у Христу. Потресна прича о човеку у коме је Богочовек постао смисао живота. Потресне поуке за нас у ковитлацима 21. века. Страна: 374 Повез: тврди

Krstonosni protojerej Marko B.Todorovic/Stopama Svetog Save u tudjini-besede,pouke,studije i clanci

Izdavač: Istočnik, Toronto Povez: tvrd sa zlatotiskom Broj strana: 597 Ilustrovano. Sadržaj priložen na slikama. Dvojezična: tekst uporedo na srpskom i engleskom jeziku Pečatirana, veoma dobro očuvana. (K-143)

Sveto pismo , izdanje Preporod . Đura Daničić i Vuk Stefanović Karadžić Knjiga je nova

Knjiga je dobro očuvana.Spoljni omot malo zacepljen(ništa strašno,kao na slici). ,,Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah, politicki zatvorenik, duhovnik Otac Arsenije je rođen u Moskvi 1893. godine. Po završenoj gimnaziji 1911, upisao je Istorijsko-filoloski fakultet na Kraljevskom Univerzitetu u Moskvi. Uslijed kraće bolesti koja ga je zadesila 1916. godine, stekao je univerzitetsku diplomu tek 1917. Još kao student napisao je i izdao svoje prve radove na temu stare ruske umjetnosti i arhitekture. Zatim je, u potrazi za duhovnim životom otišao u manastir Optinu pustinju u kome je dobio blagoslov da se zamonaši. Moguće je da je u Optini pustinji i primio monaški postrig. Kada je 1919. godine rukopoložen za jeromonaha, dodjeljena mu je parohija u jednoj od moskovskih crkava. S obzirom da monasima nije bilo dozvoljeno da služe u parohijama, za ovu službu je dobio posebnu dozvolu od tadašnjeg patrijarha moskovskog, gospodina Tihona. Krajem 1921. godine, kada je dotadašnji starješina Hrama, otac Pavel, premješten u drugi grad, a potom i uhapšen, otac Arsenije je stupio na njegovo mjesto starješine hrama. Za osam godina službovanja u toj parohiji, okupio je oko sebe veliko bratstvo Pravoslavnih kršćana i postao njihov voljeni pastir i ispovjednik. Otac Arsenije je prvi put uhapšen 1927. godine. Tada je poslan u izgnanstvo na sjever zemlje. Dvije godine kasnije, kada mu je dozvoljen povratak iz izgnanstva, imao je zabranu kretanja i nije smeo da se priblizi Moskvi u krugu od 100 km. Tada je poceo da sluzi u gradicu nedaleko od Moskve, no ubrzo posle toga, ponovo biva hapsen 1931. Ovoga puta je izgnan u vologdsku oblast na pet godina. Po isteku ovog roka, ponovo je uhapsen, osudjen na godinu dana zatvora i opet proteran i izgnanstvo. Posto je odsluzio sest godina u logoru, dozvoljeno mu je da se nastani u arhangelskoj, a zatim u vladimirskoj oblasti. Bilo mu je strogo zabranjeno da sluzi u bilo kom hramu, tako da je bogosluzenja obavljao kod kuce. U ovom periodu je nekoliko puta u tajnosti putovao u Moskvu, gde bi se sastajao sa episkopom Atanasijem (Saharovim). Takodje bi prisustvovao rukopolozenju svoje duhovne dece u svestenicki cin. Otac Arsenije se tajno dopisivao sa svom svojom duhovnom decom i na taj nacin odrzavao vezu sa njima. Godine 1939. ponovo je poslat u Sibir, a odatle u logor na Uralu. Krajem 1940. obreo se u uralskom zatvorenickom logoru. U martu 1941. prebacen je na prinudni rad, takodje u uralskoj oblasti. Tada je skoro sasvim prestala njegova prepiska sa duhovnom decom, a kada je iste godine poslat u logor ”specijalnog rezima”, koji je ujedno bio i najstrozija vrsta logora u tadasnjem Sovjetskom Savezu, onemogucena mu je bilo kakva veza sa spoljnim svetom. Citavih petnaest godina se o njemu nista nije znalo, a njegovi prijatelji i duhovna deca su bili uvereni da je otac Arsenije stradao negde na stratistima logora. Dobro se znalo da iz logora ”specijalnog” rezima skoro niko nije izlazio ziv. Otac Arsenije je s Bozjom pomoci uspeo da prezivi logor, iz koga je oslobodjen tek 1958. godine, kada se nastanio u Rostovu, u domu svoje duhovne kceri Nadezde Petrovne. Otac Arsenije se upokojio 1975. godine. Sahranjen je na rostovskom groblju. Na njegovoj nadgrobnoj ploci stoji jednostavan natpis: Otac Arsenije 1894 – 1975 Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah, politicki zatvorenik, duhovnik Biografija Uvod Prvi deo Logor Logor “specijalnog rezima” Baraka Bolesnici Obicni “pop” Prestanite! Kod majora Zivot tece dalje “Gde su dvoje ili troje sabrani u ime moje…” “Pravedni” nadzornik Majko Bozja, ne ostavi ih! Mihail Na cijoj si strani, pope? Sazikov Ispovest “Necu te ostaviti” Tezak put U ime Boga zapovedam ti: prestani! Radost Zivot tece dalje Saslusanje Stvari se menjaju Rastanak Odlazak Drugi dio Secanja Uvod Secam se Beleske zene po imenu Tatjana Ponovni susret Pisma Delovi secanja O.S. Povratak iz proslosti Secam se Irina Novinar Muzicar Dva koraka u stranu Smrzavam se! Cizme Treci deo Duhovna deca oca Arsenija Tebi, Vojvotkinji, poborniku nasem Otac Matej Otac Platon Skorino Mati Marija Majko Bozja, pomozi! Na krovu Jedno priznanje Pismo Pomen Jedno iskusenje Lena Ljuda Nekoliko setnih misli Pavel Semjonovic Nekoliko reci za kraj``

Jerođakon Serafim (Gligić) - Ljubav je jača od smrti , izdanje Dabar . Knjiga - 4+

Teodosije Kokanović „Miran je ton kazivanja i on ukazuje na neprocenjivo dejstvo dugih molitava i podvizavanja, na manastirsko tihovanje, na unutrašnju buru monaha, koji su upućeni na one najteže bitke, bitke sa samim sobom. Otuda pisac-monah, Otac Teodosije Hilandarac, reklo bi se sa začuđujućom lakoćom ispisa stranice svojih DODIRA, spajajući svoja dva života, koji se u Svetogorskom bruju vertikalno uzvisuju.“ – Svetislav Božić „Ova proza je pisana svedeno i jednostavno, a kroz izmaglicu sećanja dočarava smirenu, plemenitu nostalgiju. Ono što zbirku Dodir izdvaja od srodnih književnih pokušaja jeste nenametljivi, a izvorni proplamsaj jedne više duhovnosti.“ – Vladeta Janković

stojanović ljubivoje tupeša nenad vedran golijanin miloš jelić vladimir stupar ,,,msob