,, Благодатно устројство и свештено изграђивање Цркве Божије не могу бити поимани изван оквира синергијског односа Пресвете Тројице и човечанског рода. Једна од неизоставних одлика овакве метаисторијске „стварности“ огледа се, првенствено, у многоразличитости дарова Духа Утешитеља и црквених служби. Несумњиво да, тим поводом, сваком хришћанину понаособ бива дарована пројава Духа, чија је сврсисходност – благообразно и уредно служење „Храму Светом у Господу“ (Еф 2, 21). Стога, не треба да изазива чуђење што Бог произраста и штедро дарује христоименитим служитељима Логоса и такве личности, којима је поверено знатно више дарова од осталих. Ради се, заправо, о онима који су обдарени спасоносном синтезом и мером истинског богословствовања и молитве. Сходно таквом контексту, треба разумети и став одређених отаца и учитеља Цркве Христове, који истичу да је највећи дар у Цркви умножавање и тумачење речи Божије, то јест харизма богословствовања. Управо таквог дара био је удостојен и професор литургике на Богословском факултету у Солуну, блаженог помена Јован Фундулис…``

Главни научни рад Епископа Никодима (Милаша) је био канонског темата. Важио је за једног од најбољих канониста свога времена. На науци је почео да ради 1872. Многи његови чланци и расправе разасути су по бројним стручним и научним часописима. Још за време школовања у задарској гимназији Милаш се суочио са буђењем на- родне словенске свести у Далмацији: Јер су се у далматинском сабору организовале две странке: италијанска и словенска. Због свог словенског опредељења Милаш је и сам, у три наврата, био кажњаван. Од 1885. залагао се (и после аудијенције, 1896, код цара, у Бечу, и успео) да се у гимназији у Задру настава из- води на српско-хрватском језику. Већ тада је јасно разлучио да је ита- лијански утицај веома велики код далматин- ских Хрвата који су порицали Србима у Далмацији њихову националну индивидуал- ност, што га је и навело да 1876. и 1877. године напише неколико политичких чланака. Све је то допринело да се Милаш нађе у жижи ондаш- њег политичког прагматизма, што му је донело много непријатности. Овде Милаш долази у жижу наших инте- ресовања као историчар. Дајући неколико ње- гових књига читаоцима желимо наградимо његов труд и отргнемо од заборава део исто- рије нашег народа.

Knjiga je dobro očuvana.Ima posvetu. ,,Antologija pravoslavnih viđenja Cilj ove antologije jeste da podstakne i uvede čitaoca u dublje sagledavanje Crkve Hristove. Kao i prilikom prvog izdanja, ja se i sada uzdržavam od predstavljanja nekog svog viđenja – svoje viđenje, koje želim stalno da upotpunjujem, ocrtao sam viđenjima drugih autora unoseći ih i razmeštajući ih u knjizi. Učeći se iskustveno i teorijski od same Crkve Hristove – a pod njom podrazumevam Pravoslavnu Crkvu od Istoka – možemo istinski da upoznamo Boga i samu Crkvu kao delo Njegovo. Ne može se Hristova Crkva upoznati kroz davno otuđene, i već sasušene i izbledele odlomke Hrišćanstva, kakvih je danas mnogo u svetu. Ova antologija nudi viziju koja zaista pripada Crkvi i koja će, kao takva, nadam se, moći dublje da uvede i čitaoca u onu atmosferu radosti sa kojom je i počelo Hrišćanstvo, a to je iskustvo novog života u Hristu, života kome neće biti kraja.`` Format 17x24 cm • 737 str.

Sadržaj: Predgovor 1.UVOD 2. “ŠTA DA SE RADI?” 3. USLOVI MOGUĆNOSTI SMISLA ŽIVOTA 4. BESMISLENOST ŽIVOTA 5. SAMOOČIGLEDNOST ISTINITOG BIĆA 6. OPRAVDANjE VERE 7. OSMIŠLjAVANjE ŽIVOTA 8. O DUHOVNOM I SVETOVNOM DELANjU Sergej Levicki o SEMJONU FRANKU… www.logos.in.rs

Knjiga je dobro očuvana. ,,Autor : Eliezer Papo Izdavač : AGORA „Sasvim prikladno naslovljene, Nesabrane priče sastavljene su od raznorodne građe koja obuhvata žanrove koji variraju u rasponu od autobiografskih zapisa i anegdota, kratkih eseja na biblijsko-jevrejske teme i opise jevrejskih praznika, biografskih crtica o autoru dragim i značajnim ljudima, deseteračkih prevoda biblijskih knjiga, esejističkih analiza ladino poslovica i njihovog poređenja sa južnoslovenskim izrekama, do analize sevdalinki i nekoliko autorskih pesmica u desetercu. Vezivno tkivo koje objedinjuje ove heterogene pripovedne sadržaje i forme predstavlja, s jedne strane, živahan i vedar duh samog autora koji čitavoj ovoj građi daje anegdotsku i humornu notu, kao i tematika koja se u dobroj meri oslanja na sarajevsko i jugoslovensko jevrejsko iskustvo. Tako, Papo o sebi govori ne samo kao o Jevrejinu, nego i kao o „Sarajliji, Bosancu i Jugoslovenu”, kojim se, paradoksalno, smatra bez obzira na nestanak te zemlje i svoje preseljenje u Izrael, a ta kompleksnost i slojevitost autorovog identiteta daje specifičnu draž u ovoj knjizi.” Aleksandar Pavlović „Smisao ovakve nesabranosti ipak se najbolje može sagledati u pesmi: Jel Sarajvo đe je nekad bilo, ili: odvjet jednom muhadžeru. Lirski subjekat, izmaknut iz vremena i prostora koji beleži, svedoči (pisanim) tekstom o onome što je prevashodno i u njegovom životu i u njegovom nasleđu bilo bitno obeleženo usmenošću. Ponavljajući obrazac nastanka usmene Tore, autor zapisuje da bi sačuvao. Na stilskom planu to je ironijsko poigravanje s pomodnom nekanoničnošću i teško da bi postmoderna praksa koju živimo bila u mogućnosti da izrodi ikakav sabraniji kanon od ovoga. (...) Vratimo li se Deridinom razumevanju khôra-e, razumećemo kako je moguće pisati prošlost, sadašnjost i verovatno budućnost, žargonom, dijalektom, desetercem i nevezanim proznim izrazom, a ipak pisati/govoriti konsekventno i s radošću pisanja/govorenja.” Gordana Todorić * Eliezer Papo (1969, Sarajevo) profesor je se­fardske književnosti na Ben-Gurion Univerzitetu u Negevu, redovni član Izraelske nacionalne akademije za Ladino i dopisni član Španske kraljevske akademije. Dosad je obja­vio jedan istorijski roman – Sarajevska megila: skica za portret jednog svijeta u trinaest poteza (2001), koji se našao u užem izboru za Ninovu nagradu, i dve zbirke priča: Sefardske priče (2000) i Časovničar i sačasnici: zbirka postistorijskih priča, s domaćim zadacima, podijeljena u pet časova i četiri odmora (2007).``

329 str brosiran povez dobro stanje

IZDAVAC ORPHEUS,2005,286 STR KNJIGA JE VRLO DOBRO OCUVANA,MANJA FLEKA NA RUBOVIMA STRANICA

Sasvim dobro očuvana. M 1/2 F

4+,5-,,JAKO LEPO OCUVANA,,MOZDA I NECITANA Mek povez,,,22 str a-6,,,28

Crkvena istorija Niša 1878 - 1914 2021. god. 261 str. Odlično očuvana knjiga. Sadržaj je na dodatnim slikama. Ako Vas nešto zanima, blagoizvolite poslati poruku. Ovo je jedini primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta ------------------------------ 14062022

Главни научни рад Епископа Никодима (Милаша) је био канонског темата. Важио је за једног од најбољих канониста свога времена. На науци је почео да ради 1872. Многи његови чланци и расправе разасути су по бројним стручним и научним часописима. Још за време школовања у задарској гимназији Милаш се суочио са буђењем на- родне словенске свести у Далмацији: Јер су се у далматинском сабору организовале две странке: италијанска и словенска. Због свог словенског опредељења Милаш је и сам, у три наврата, био кажњаван. Од 1885. залагао се (и после аудијенције, 1896, код цара, у Бечу, и успео) да се у гимназији у Задру настава из- води на српско-хрватском језику. Већ тада је јасно разлучио да је ита- лијански утицај веома велики код далматин- ских Хрвата који су порицали Србима у Далмацији њихову националну индивидуал- ност, што га је и навело да 1876. и 1877. године напише неколико политичких чланака. Све је то допринело да се Милаш нађе у жижи ондаш- њег политичког прагматизма, што му је донело много непријатности. Овде Милаш долази у жижу наших инте- ресовања као историчар. Дајући неколико ње- гових књига читаоцима желимо наградимо његов труд и отргнемо од заборава део исто- рије нашег народа.

Главни научни рад Епископа Никодима (Милаша) је био канонског темата. Важио је за једног од најбољих канониста свога времена. На науци је почео да ради 1872. Многи његови чланци и расправе разасути су по бројним стручним и научним часописима. Још за време школовања у задарској гимназији Милаш се суочио са буђењем на- родне словенске свести у Далмацији: Јер су се у далматинском сабору организовале две странке: италијанска и словенска. Због свог словенског опредељења Милаш је и сам, у три наврата, био кажњаван. Од 1885. залагао се (и после аудијенције, 1896, код цара, у Бечу, и успео) да се у гимназији у Задру настава из- води на српско-хрватском језику. Већ тада је јасно разлучио да је ита- лијански утицај веома велики код далматин- ских Хрвата који су порицали Србима у Далмацији њихову националну индивидуал- ност, што га је и навело да 1876. и 1877. године напише неколико политичких чланака. Све је то допринело да се Милаш нађе у жижи ондаш- њег политичког прагматизма, што му је донело много непријатности. Овде Милаш долази у жижу наших инте- ресовања као историчар. Дајући неколико ње- гових књига читаоцима желимо наградимо његов труд и отргнемо од заборава део исто- рије нашег народа.

28920) RAZGOVOR STRANIKA SA DUHOVNIM OCEM , Manastir Hilandar 1997 , O blagotvornom iskustvu bavljenja `Isusovom` molitvom., U spisima kao što je Razgovori stranika sa duhovnim ocem, opisana su lična duhovna iskustva ljudi čiji je sav život bio prožet neprestanom molitvom. Reč je o stalnoj molitvi u srcu, ili srdačnoj molitvi. To danas zvuči kao poruka iz nekog dalekog, nedostižnog sveta i vremena. Da li je to uopšte moguće savremenom čoveku? I kako se to postiže? Na ovo pitanje iskustvo duhovnog života bezbrojnih hrišćana, znanih svetitelja Crkve, ali i potpuno nepoznatih ljudi, čak i mnogih naših savremenika, daje potvrdan odgovor - to je sasvim moguće, a za istinski hrišćanski život to je čak i neophodno. Jer, blagodatan razgovor sa Bogom kroz molitvu predstavlja otkucaje bila ljudske duše. Od hrišćanskog iskona bogotražitelji streme ovom neprestanom opštenju sa Gospodom, obraćajući mu se kratkim, čestim, unutrašnjim i sabranim prizivima. mek povez, format 16,5 x 24 cm , ćirilica, 174 strane ,

Dobro očuvana. F

Saljem i kao preporucenu tiskovinu (cena dostave 170 rsd). Изабране библијске приповести. „Летописи из Вавилоније и Персије“ је књига за децу (они који су је читали кажу и не само за децу) заснована на библијским причама из првих шест поглавља Књиге пророка Данила (тзв. дворске приче) и Књизи о Јестири. Ова библијска основа садржи седам драматичних прича, Првих шест прича су изразито епског карактера, док је седма епска прича прожета предивним лирским моментима. Књига није осмишљена као популарне „Библије за децу,“ већ као низ повезаних прича у које су укључени многи ванбиблијски мотиви, што историјски, што фиктивни. Неки, штавише, преузети из српског народог предања. Ови ванбиблијски моменти служе као оквир унутар којег се смешта библијска нарација, чинећи да сама прича буде динамичнија, а њена порука јасније истакнута. Пажња читалаца се на тај начин усмерава ка снажним етичким принципима који проистичу из живописних библијски прича о пророку Данилу, његовим верним пријатељима Сердаху, Мисаху и Авденагу, као и њиховим потомцима –Мардохеју и царици Јестири. Инспирацију сам пронашао у цртаним филмовима: Јосиф, краљ снова и Принц Египта, као и веиком броју књига мог омиљеног жанра – епске фантастике.

Saljem i kao preporucenu tiskovinu (cena dostave 170 rsd). Izazovi u hrišćanstvu u 21.veku-autor Vladeta Jerotić Sakupljena predavanja prof. Jerotića koja je održao na različite teme, odgovarajući na pitanja sa kojima se suočava savremeni čovek i onaj pre njega, i onaj pre… Koji će izazovi hrišćanstvu biti u 21. veku, možemo odgonetati analizirajući sve ono što je prethodilo… …U kojoj meri je tradicionalni jezik kojim se religijski predstavnici obraćaju javnosti razumljiv i aktuelan savremenom čoveku? Da li je moguće promeniti i prilagoditi način izražavanja, a ostati veran poruci koju kao verujući upućujemo svetu?… Vladeta Jerotić je rođen 1924. godine u Beogradu u kome je završio gimnaziju i medicinski fakultet. Specijalizirao je neuropsihijatriju, a u Švajcarskoj, Nemačkoj i Francuskoj psihoterapiju. Radio je više decenija kao šef Psihoterapeutskog odeljenja bolnice „Dr Dragiša Mišović“. Od 1985. kao profesor po pozivu predaje Pastirsku psihologiju i medicinu na Teološkom fakultetu u Beogradu. Jerotić je razvio obimnu i plodnu publicističku delatnost iz graničnih oblasti religije i psihoterapije i filosofije i psihijatrije. Takođe je održao predavanja iz psihijatrije, religije i književnosti u gotovo svim većim gradovima Jugoslavije. Od 1984. godine Vladeta Jerotić je član Udruženja književnika Srbije, a redovan je član Medicinske akademije i dopisni član Srpske akademije nauka. Akademik Vladeta Jerotić preminuo je 4. septembra 2018.godine u Beogradu. Broj strana: 148 Povez: broš Format: 21 cm Pismo: ćirilica Godina izdanja: 2017 ISBN: 978-86-7614-179-1

PRIČE ZA RAZMIŠLJANJE AUTOR: HORHE BUKAJ IZDAVAČ: PI-PRESS, BEOGRAD GODINA IZDANJA: 2011. MEKE KORICE PISMO: LATINICA BROJ STRANA: 190 STR. STANJE KNJIGE VRLO DOBRO TROŠKOVE SLANJA SNOSI KUPAC LIČNO PREUZIMANJE MOGUĆE U CENTRU BEOGRADA K22.16

stanje kao na slici, unutrašnjost vrlo dobra

O veri i moralu - Osnovi hrišćanskog učenja o veri i moralu Autor : Branko A. CISARŽ Izdavač : Sveti arhijerejski sinod SPC - Beograd ; 1976.god. Stanje : Veoma dobro

нова књига мати Макарије (Обрадовић), игуманије манастира Соколице

Mek povez - 360 strana - 20 cm TANESI 2011 Korice sa vidljivim znacima koriscenja Unutrasnjost dobro ocuvana - bez pisanja i podvlacenja B 1 KK ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐

mek povez,,23 cm,,,112 str sremski karlovci 2008

sibenik 2016 MEK POVEZ,,20 CM,,60 STR

Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 568

Да је жена и те како активно учествовала у првој хришћанској заједници свакако нам на најконкретнији начин казује то што се васкрсли Христос јавља женама мироносицама, тако да оне заправо постају прве веснице Васкрсења. Али, када говоримо о служењу жена у Цркви, ипак морамо да се вратимо мало у назад. Наиме, међу првим напоменама о непосредном служењу жена Христу, јесте и она са којом се срећемо у Матејевом јеванђељу: `многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служиле му, међу којима беше Марија Магдалина и Марија, мати Јаковљева и Јосијина, и мати синова Заведејевих`. На нашу велику жалост, данас још увек нисмо у могућности да прецизно дефинишемо у чему се тачно састојала њихова служба, али оно што можемо да претпоставимо јесте да је њихова помоћ била између осталог и у томе што су оне Христу и апостолима помагале гостопримством у својим домовима и пружањем неопходне материјалне помоћи. Наравно да је оно што је било прихваћено и, нарочито нагласимо, похваљено од стране Спаситеља света, било прихваћено и од стране апостола. Сведочанство о овоме имамо у новозаветним књигама где се, упоредо са мушкарцима, спомињу жене и њихова улога како унутар заједнице верујућих, а исто тако и у ширењу хришћанске вере међу људима. 24 цм, 130 стр.