PS3 Lego Marvel's Avengers ProizvoÄ‘ač: WB Games Datum izlaska: 29.01.2016. Lego Marvel's Avengers je akciona-avantura razvijena od strane TT Games-a. Komična i zarazna kao i sve Lego igre. Prati radnju The Avengers, Avengers: Age of Ultron kao i Captain America: The First Avenger, Iron Man 3, Thor: The Dark World i Captain America: The Winter Soldier. Uključuje likove kao što su Captain America, Iron Man, Hulk, Black Widow, Hawkeye, Scarlet Witch, Quicksilver, Thor, Ultron, Loki, Winter Soldier, Falcon, Vision and War Machine. Sve ukupno uključuje preko 200 igrivih likova i 800 različitih poteza. Najveća prednost LEGO serijala video igara povezanih sa filmovima je u tome što se izuzetno lako započinju, igraju i završavaju. ÄŒak i da niste isprobali niti jednu do sada, već posle 5 minuta u igri znaćete šta je potrebno da radite. Ukoliko ste pak odigrali makar jednu, lako ćete odigrati sve. Ovo je izuzetno važno za ovaj tip naslova koji ne pretenduje na “hardcore” gaming publiku već na nešto mlaÄ‘e naraštaje ili pak roditelje koji žele da se opuste i dodatno zabave uz omiljenu filmsku franšizu. Ovoga puta je to Marvel Avengers. Nakon lude akcione sekvence na početku u kojoj Osvetnici prikazuju svu svoju snagu i moć, vraćamo se nešto mirnijem tonu prikazivanja likova i njihovih mogućnosti. Traveller’s Tales Games koji radi sve LEGO video igre dugi niz godina unazad iznova je uspeo da donese naslov koji nije repetitivan i koji nije baš kao i svi drugi. Razlozi su mnogobrojni ali jedan od glavnih je svakako nepresušni humor koji se pojavljuje u skoro svakoj sceni. Ne samo da će oni koji traže “jeftine” fore uživati u svakoj misiji, već će i ljubitelji franšize ali i oni koji vole nešto napredniji humor pronaći ponešto za sebe. Upravo ovaj segment drži vas prikovanim za ekrane sve do samog kraja. Iako je u pitanju igra sa tematikom LEGO figurica, pa je očekivano da sve bude pomalo kockasto, iznenadiće vas koliko Avengersi dobro izgledaju. Realistične lokacije i pozadine, dobro modelirane figurice … sve je tu. Štaviše, realizam će nekome i možda zasmetati, posebno ukoliko očekuje vernije prikazano LEGO okruženje. Preko 100 likova dostupno je za igranje pa će i najupornijima trebati dosta vremena da završe sve misije, otključaju sve likove i ispitaju svaki deo ovog sveta. MeÄ‘utim, već posle prvih nekoliko desetina karaktera shvatićete da se velika većina ne razlikuje jedna od druge. Da su u pitanju samo novi skinovi na već postojećim karakterima sa prilično sličnim mogućnostima. Sistem borbe takoÄ‘e zaslužuje pohvale, ali i pokude. Premijerno imamo prilike da isprobamo “buddy” sistem borbe u kojoj dva lika kombinuju svoje super moći kako bi izveli posebno snažan udarac. Loša strana borbe uopšte je što se odvija isuviše sporo i sa solidnim zaostatkom, toliko da možemo pomisliti da je u pitanju greška koju će dizajneri igre ispraviti u nekoj od narednih zakrpa. Naravno, iako je igra za jednog igrača sjajna, zabavna i uzima najbolje elemente iz filmskog serijala, tek pokretanjem kooperativnog moda možete istinski da uživate i sjajno se zabavite sa prijateljima. Iako igra nosi naziv Marvel’s Avengers, teme koje obraÄ‘uje i segmenti su izmešani iz Captain America The First Avenger, oba Avengers filma kao i Marvel filmskog univerzuma generalno govoreći. Kada se umorite od borbi, na red će doći i logičke zagonetke koje će aktivirati vaš mozak (ne previše), a pored svega toga možete istraživati i otvoreni svet igre koji je verovatno najveći od svih koje smo imali prilike da vidimo u jednoj LEGO igri. Posebno je zanimljivo šetati gradom i nailaziti na veliki broj poznatih Marvel superheroja koji rade ono za šta su i “napravljeni”, nehajući za vas. Na kraju, sve zavisi od toga kako se postavite prema ovoj franšizi. Ako ste za humor i nešto akcije sami, sa svojim prijateljem ili decom, dopašÄ‡e vam se. Ako ste pak željni nečega novog, to ovde nećete pronaći, a tu je i nešto bagova koji upravo utiču na samo izvoÄ‘enje. Imajući sve to u vidu, preporučićemo Lego Marvel Avengers samo onima koji ne haju za to što će igrati praktično istu igru kao Lego Marvel Super Heroes i žele još iz Marvel univerzuma.

PS3 All Star Battle Royale Proizvođač: Sony - SOE Datum izlaska: 21.11.2012. All-Stars Battle Roiale je borbena igra, slična stilu Nintendo Super Smash Bros serije. Do četiri igrača mogu se boriti jedni sa drugima koristeći likove iz raznih Sony franšiza kao što su God of War, PaRappa Reper, Infamous, i Sly Cooper, kao i treća strana franšiza kao što je Bioshock. Postoje, međutim, razlike u tome kako su poraženi protivnici. Tokom igre, igrači mogu oštetiti druge igrače da primaju "AP" kugle koji stvaraju strujomer na dnu ekrana. Zarada dovoljne snage omogućava igračima da koriste jedan od tri nivoa posebnih napada pod nazivom "Super Potez" koji se mogu koristiti da se pobedi protivnik i osvoje poeni. Igra ima tradicionalni single-player mod arkada, u kojem igrači moraju pobediti nekoliko slučajno odabranih protivnika, a potom Rival Battle karakterom specifičan i na kraju, bitku protiv glavnog antagonista igre i konačnog šefa, Poligon Man-a. Uz igru dolazi kupon za besplatni download Playstation Vita verzije

PS3 Far Cry 4 Proizvođač: Ubisoft Datum izlaska: 18.11.2014. "Daleki krik" nas ovoga puta vodi na Himalaje, u regiju Kyrat. Najjača strana igre Far Cry 4 je ogroman i nov svet u kome se radnja cele igre dešava. Poznati aspekti sakupljanja materijala i pravljenja svega što je potrebno za određenu misiju, koje svi volimo iz predhodnih delova, su preneti i u ovaj nastavak ali i poboljšani tako da nikada ne postoji osećaj da je nešto već viđeno. Priča ovog nastavka je izvanredno urađena spajajući realan svet i konflikte na koje smo navikli sa supernaturalnim svetom, što kao rezultat daje stvarno magično iskustvo. Sa najvećom mapom do sada, velikim brojem novih aktivnosti i next-gen grafikom, Far Cry 4 je vrhunac serijala i must-buy naslov. Ako ste igrali prošli Far Cry, verovatno se sećate da je igra bila zaista dobra u nekim od ključnih elemenata ali da je protagonista bio vrlo razočaravajuć. Kao i čitava priča koja je pratila igru, sa prenaglašenim besmislenim elementima koji nisu imali potencijal ni da u trash maniru pruže neki kvalitet i zabavu. Čini nam se da je Ubisoft takođe ovo uvideo i da je igra koja je sada pred nama odgovorila na neke od ovih ključnih mana. Sa druge strane, open world gameplay ovoga puta možda neće delovati toliko impresivno, u smislu da ste sve ovo već videli, ali je makar setting u kome se igra odigrava vrlo zanimljiv, pa Far Cry 4 i na tom planu uspeva da bude interesantniji u odnosu na prethodnika. Ono što pokušavamo već u startu da vam kažemo je da je Far Cry 4 vrlo solidna igra. Gomila očiglednih nedostataka i jasnih mana je i dalje prisutna, ali iskreno, ne znamo ko je i očekivao da će Far Cry 4 biti remek delo. Radi se o zabavnoj igri, četvrtom delu koji nam stiže samo dve godine posle trećeg (makar ih Ubisoft ne štancuje kao Assassin’s Creed koji je svoj vrhunac dostigao sa dve igre u prazničnoj sezoni ove godine). Kada Far Cry 4 direktno uporedimo sa prošlim delom, rekli bismo da je četvorka gotovo u svakom aspektu bolja igra. A to je već nešto. Polazna osnova kada je u pitanju priča je i ovoga puta prilično jasna i jednostavna od samog starta. Vi ste u ulozi Ajay Ghalea, sina političkih revolucionara u fiktivnom kraljevstvu koje se naziva Kyrat. Ajay se vraća kako bi odao priznanje svojoj pokojnoj majci ali je vrlo brzo uvučen u konflikt koji se odvija između pobunjeničke armije Golden Path i sadistički nastrojenog tiranina pod imenom Pagan Min. Još od prvih trejlera je bilo jasno da će glavni antagonista u igri zapravo biti ključni lik oko koga će se sve prelamati, a ne oko čoveka iza puške, odnosno vas. I tako zaista i jeste. Ajay do kraja igre neće biti ni blizu toga da postane interesantan lik, dok je Pagan Min jedan od upečatljivijih gaming likova koji su se pojavili ove godine. Ostali likovi u igri – definitivno ne. Neki od njih idu toliko daleko u svojoj besmislenosti, da nam zaista nije bilo jasno da li se radilo o nedostatku kontrole kvaliteta pa imamo ovako šareno iskustvo, ili su developeri zaista mislili da se radi o dobrom humoru kada su kreirali neke od ovih apsurdno ne zabavnih elemenata. Kada je u pitanju gameplay, Far Cry 4 se drži već proverene formule. Data vam je ogromna sloboda da radite ono što vi želite. Osvajate, skupljate, pravite, igra zapravo ponekad, iako se radi o punokrvnom akcionom naslovu, pokazuje da je samo da su se za taj pravac odlučili, mogla da bude i open world RPG, uzimajući u obzir koliko je svet zaista ogroman i razrađen. Oni što je međutim novina je fenomenalni setting Kyrat-a koji je omogućio puno toga novog. Okruženja su pod uticajem kultura naroda sa Himalaja, pre svega Tibeta, Nepala i Indije. Kada se ovo pogleda kroz prizmu samog gameplaya, dobili smo izuzetno interesantan prostor da u njemu pravimo haos u tipičnom Far Cry maniru. Kanjoni i planine pružaju potpuno nove mogućnosti taktičkog igranja. Kretanje ogromnom mapom u igri jeste prema očekivanju sporije, ali je to dobra vest, imajući u vidu nove načine na koji možete da stignete sa mesta A na mesto B. Korišćenje wingsuit-a je pun pogodak. Grappling hook će vam takođe omogućiti da stignete do naizgled nedostižnih delova mape. Tu su naravno i vozila za koja moramo da istaknemo da obratite pažnji na kotrole. Po default settingu, na isti analogni i vozite levo/desno i dodajete gas ili kočite. Ovo je tu verovatno kako bi imali slobodu da radite i druge stvari dok vozite. Verovatno ćete se na ovakve kontrole navići ali pogledajte za svaki slučaj i da li vam možda više leži malo tradicionalnije upravljanje koje je takođe dostupno u opcijama. Posebna pažnja u celokupnom settingu igre je posvećena veoma bogatom životinjskom svetu koji na odličan način doprinosi dinamici igre. Prvo što bi o ovome trebalo da imate u vidu – većina životinja je tu da vam zagorča život. Developeri su u igru ubacili znatno više životinjskih vrsta i napravili razne načine na koje one ostvaruju interakciju sa vama i neprijateljima. Da, možda je vaša glavna interakcija sa njima to što ćete ih napucavati, po mogućstvu iz bezbedne udaljenosti. Ali u nekim situacijama u igri, životinje imaju potencijal da potpuno neočekivano naprave izuzetno komične momente. A šta tek reći za jahanje slona! Posle tog iskustva, zapitaćete se zašto se oni ne nalaze u svakoj open world igri. Far Cry 4 sadrži i nešto više društvenih elemenata, od kojih su neki zabavni a neki samo dobre ideje na papiru. Ako pređete neke od sporednih misija, imate mogućnost da vas prati prijateljski NPC. Drugi igrač vam se takođe može pridružiti u Far Cry varijanti co-op moda, koji je u praksi (bar kada radi sa tehničke strane) prilično zabavan. Ako ste vi neko ko se priključuje main igraču, ništa nećete otključati što će vam kasnije ostati u vašem inventaru, ali je iskustvo pravljenja kompletnog haosa u dva igrača zaista nešto što vam preporučujemo da oprobate. Očekujete prilično smešne random momente, a jedina stvar koju bi trebalo da imate u vidu je to da sako se previše udaljite jedan od drugog, ispašćete iz co-op moda. Far Cry sadrži još puno toga što će vam pod uslovom da vam leže core elementi igre, znatno produžiti vreme zabave koje igra pruža u odnosu na već pristojnih dvadesetak sati koliko će vam trebati da završite main story kampanju. Na primer super zabavne misije u kojima nakon uzimanja sumnjivih opojnih supstanci, sebe pronalazite u svetu gde su vam na raspolaganju luk i strela koji usporavaju vreme, kao i vaš lični tigar koji iz stealth moda može da ubija neprijatelje. Tu je i online multplayer napucavanje u kome su u 5 na 5 settingu, suprotstavljena dva tima, Rakshasa koji se oslanjaju na stealth i pomoć životinja, protiv Golden Path koji su naklonjeni oružju i vozilima. Moramo da priznamo da je Rakshasa klasa sa svojim mogućnostima nevidljivosti i teleporta nama bila interesantniji izbor. Ubisoft je u poslednje vreme postao kompanija koja je na lošem glasu. Njihove igre često puno toga obećavaju na trejlerima, a kad se konačno pojave na tržištu, ostavljaju utisak nezavršenog proizvoda koji je imao dobru polaznu osnovu ali stvari nisu završene do kraja. Far Cry 4 međutim nije obećavao revoluciju žanra. Igra nije inventivna u odnosu na prethodni deo, ali je zato ono što je tu bolje realizovano nego prošli put. Svet izgleda prelepo, a mogućnosti koje vam pruža su prilično raznovrsne. Dobro realizovan open world shooter. Posetite Kyrat. Nećete zažaliti.

PS3 Call of Duty - Modern Warfare 3 Proizvođač: ActiVision Datum izlaska: 01.01.2000. Legendarni FPS serijal je dobio novi nastavak. Pred nama su kampanja za jednog igrača koja se nastavlja na MW2, novi kooperativni mod i standardno vrhunske multiplayer opcije. MW3 je još jedan dokaz da je CoD vrhunska pucačina i sa pravom jedna od najprodavanijih igara svih vremena. Naprosto smo sigurni da ste barem čuli za neki, ako već niste odigrali nijedan naslov iz Modern Warfare edicije. Ukoliko vam je CoD: Modern Warfare 3 prvi naslov iz serijala koji ste dohvatili, odnosno priču pratite retrospektivno, velika je verovatnoća da ćete se odlično zabaviti, videti interesantan vojnički život, a možda i predati molbu za posao u Legiji stranaca. S druge strane, ako ste zagriženi fan serijala, MW3 će vam predstavljati deja vu efekat, sve ono već viđeno, ubačeno u mašinu i tako reciklirano izbačeno na tržište. Nakon veoma dobrog drugog dela razvojni tim, Infinity Ward je prekinuo saradnju sa EA Games-om, te je za razvijanje igre zadužen drugi tim. Mnogi su strahovali da će serijal ispasti iz koloseka, a da li su strahovi bili opravdani saznaćete do kraja recenzije. Trojka nastavlja tamo gde je prethodnik stao. Makarov je i dalje u begu, traženiji je od Bin Ladena i Gadafija onomad zajedno, što je i opravdano, budući da je pokrenuo Treći svetski rat i krenuo u pohod za masovno uništenje zapadnog sveta. Ovaj put smo imali priliku zaigrati u timu Task Force 141 sa Soap McTavish-om i kapetanom Price-om u pohodu na glavnog antagonistu na jednoj strani sveta, dok smo u Americi i Evropi ratovali kao pripadnici elitnih američkih i britanskih jedinica koje pokušavaju zaustaviti pogrom Evrope. Pored kratke dinamične priče koja je dosta konfuzna i relativno plitka, ni na polju gameplay-a nije se mnogo toga promenilo. Iako smo naučili da se serijal oslanja na adrenalinsko napucavanje na bojištu, ovog puta smo od novog razvojnog tima očekivali neke novitete. Kao i u prethodna dva naslova igrač ima zadatak doći od tačke A do tačke B pritom eliminišući sijaset manje-više nesposobnih protivnika koji kao da pate od simbioze epilepsije i mentalne retardacije. Borba se svodi na to da se iz jednog ćoška šunjate dok vas ne primete, nakon toga uđete u "Rambo mod" i pobijete što više protivnika dok vam se skala zdravlja ne spusti na minimum, nakon čega sledi stajanje u zaklonu dok se ne oporavite, pa slepo ponavljanje procesa dok ne počistite zadanu sekvencu. Istini za volju postoji nekoliko drugačije zamišljenih i odlično dizajniranih misija, kao što su ona u avionu ili sa jurećim metroom, ali suština je da postoji malo novina koje bi nas oduševile. Jedna od svetlijih tačaka igre su misije šunjanja i upravljanja određenom vrstom mini tenka, koji će vam na par minuta omogućiti da se osećate poput Boga (ili đavola, budući da sejete smrt). Za sve one kojima je kampanja tek zagrijavanje, tu je Special OPS mod koji će vas u maniru prethodnika staviti u nezgodne pozicije gde morate brzo reagovati. Sjajan dodatak koji će vam preneti iskustvo specijalca koji mora pobiti neprijatelje u avionu, proći pored grupe protivnika neprimećen ili paziti na nuklearno oružje. Kao šlag na tortu tu je multiplayer komponenta koja je najbolja do sada, sa mnogo više dodataka, modova i gomilom nivoa i načina interakcije kroz Call of Duty Elite. Sa grafičke strane, igri se ima malo toga za zameriti. Iako se oslanja na već postojeći engine, animacije i teksture su više no zadovoljavajuće, te i dalje odlično izgledaju. Ratom shrvani gradovi su realno prikazani, što je jedan od glavnih grafkičkih aduta koje MW 3 nudi. Igra nije prilično zahtevna, tako da se bez većih problema može pokrenuti na nešto slabijim konfiguracijama (čitaj autorovoj kanti), skoro bez ikakvih usporavanja. Zvučna komponenta je standardno dobra, a ukoliko imate dobre zvučnike krv će vam se lediti uz zvuke letelica i artiljerije na bojnom polju. Teško je oteti se utisku da je trojka mogla biti bolja. Serijal koji želi biti neprikosnoven na polju ratnih simulacija jednostavno treba stvoriti raznovrsniji ambijent i bogatiju ponudu načina za vođenje bitki. Ipak, i pored toga, igra nudi odlično iskustvo, kako za novajlije, tako i za fanove serijala koji žele videti kraj sage. Pored priče koja se ovaj put preselila na globalnu mapu i dalje se ne možemo distancirati od američkog patriotizma i ujka Sam-a u ulozi globalnog policajca. Pored gomile generičkih zadataka i nekoliko fenomenalno osveževajuće dizajniranih misija prilikom kojih ćete se osećati kao Sam Fisher, ovaj naslov ne nudi mnogo drastičnih poboljšanja. Ko želi adrenalinsku zabavu u postapokalptičnoj Americi i Evropi koja će ga naterati na razmišljanje da pristupi specijalnim vojnim snagama uživaće u ovom naslovu. Za sve one koji žele skratiti nekoliko sati igrajući kampanju, ovo je takođe odličan naslov. Za sve ostale, tu su Special OPS mod i multiplayer, koji je skrivena okosnica igre i ono što čini da se MW igre vrte mesecima i mesecima nakon objavljivanja. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Amerika

PS3 Fallout - New Vegas - Ultimate Edition Proizvođač: Bethesda Datum izlaska: 01.01.2000. Uz uvođenje Ultimate Edition Bethesda Softworks predstavlja definitivno izdanje nagrađivanog Fallout: New Vegas. Ovaj kompletan paket, koji uključuje pakete dodataka za "Dead Money", Honest Hearts, Old World Blues i Lonesome Road, omogućava vam da iskusite sve što New Vegas nudi. New Vegas donosi i drastično produbljen crafting, potpuno nov mod za hardcore igrače i još nekoliko svežih ili modifikovanih elemenata, što ga čini izazovnijim i kompletnijim od poštovane trojke. Pored gargantuanske količine novog sadržaja, promene mehaničkih pravila oružanih borbi, novog sistema frakcijskih reputacija i sa njime povezanih questova i račvanja, New Vegas donosi i drastično produbljen crafting, potpuno nov mod za hardcore igrače i još nekoliko svežih ili modifikovanih elemenata, što ga čini izazovnijim i kompletnijim od poštovane trojke.

PS3 South Park - The Stick Of Truth Proizvođač: Ubi Soft Datum izlaska: 04.03.2014. Od tvoraca kultne animirane serije stigao je Stick of Truth, RPG smešten u urnebesni svet South Parka. Igrajući u ulozi novog stanovnika (možete dizajnirati izgled svog lika), upoznaćete brojne likove iz serije i učestvovati u epskom sukobu između ljudi i vilenjaka koje predvode Kartmen i Kajl. Stick of Truth je nazaobilazan deo kolekcije svakog ljubitelja ove serije i naslov koji će vas nasmejati kao retko koja moderna igra. Da li je danas zaista potrebno objašnjavati nekom šta je to South Park? Crtana serija koja se pojavila daleke 1997. godine uspela je da za ovih 17 godina malo koga ostavi pošteđenim. Vrhunskom upotebnom satire i ironije, oštrim, beskompromisnim humorom, Matt i Trey (tvorci crtanog serijala) stavljali su na stub srama pojedince, organizacije, narode, religije, filmove i sve druge oblike čovekovog delanja i svojim brutalnim humorom su pokazivali svoje neslaganje ili čak gađenje prema svojim metama. Da li je ova dugo očekivana i više puta odlagana igra uspela da opravda ogromna očekivanja još ogromnije baze ljubitelja South Parka širom sveta? South Park: TsoT je žanrovski RPG. Vi ste u ulozi novog dečaka koji se u pravo doselio u South Park i pokušavate da se uklopite kako znate i umete. Viđali smo ranije u epizodama kako se klinci iz serije igraju Gospodara Prstenova ili Igre Prestola, i to je ono što ovoj igri daje kostur i prostor za razvoj RPG elemenata. Štap iz naslova je glavni artefakt oko koga se grupe u igri bore. Igra u sebi sadrži reference na gotovo sve moguće epizode i likove koje smo ikada videli u seriji. Hard core ljubitelji i poznavaoci serijala prepoznaće svaki mali detalj na koji nalete i sa osmehom na licu će se setiti starih epizoda. Igra je open world RPG, i imate mogućnost da špartate po čitavom South Parku i njegovoj okolini gotovo bez ikakvih ograničenja, što važi i za rešavanje kvestova. A svaki quest u igri je, u najboljem duhu South Parka, apsolutno blesav i uvrnut. Nećemo vam kvariti doživljaj davanjem primera, ali očekujte ono što od South Parka možete da očekujete. Osim standardnih zadataka i borbi, često ćete igrati i interesantne mini igre u duhu klasičnih platformera ili avantura, i većina su zabavne i kreativno osmišljene prepreke. Igru su radili veterani RPG žanra iz Obsidiana, i u skladu sa tim, ova potpuno neozbiljna igra je i te kako ozbiljna kada je u pitanju njen RPG segment. Na početku igre birate klasu (ratnik, mag, lopov ili Jevrejin), i u skladu sa time imaćete poseban set vaših moći koje možete da koristite u igri. Osim tih osnovnih moći, koje možete nadograđivati, igra poseduje i pasivne osobine u vidu perkova, koje otključavate sakupljanjem prijatelja na socijalnoj mreži. Nezavisno od klase, svi mogu koristiti oružja za bitku prsa u prsa ili na daljinu, ograničeni samo svojim levelom. Treba li pomenuti koliko su sve ove pomenute stvari (oprema, osobine, perkovi…) otkačene? Pored svega ovoga postoji i veliki set potrošnih predmeta koje vam daju razne benefite u toku borbe. Borba u igri je potezna, ali to ne znači da ćete vaše reflekse ostaviti po strani. Sistem je takav da svaki udarac ili osobina zahtevaju određeno precizno kliktanje mišem/tasterima u pravom trenutku, kako biste iz svog napada ili odbrane izvukli maksimum. Borbe su zabavne, intenzivne i poprilično teške, tako da vam nikad neće dosaditi. Osim vašeg lika, u borbu vodite i vaše saborce u vidu poznatih likova iz serije, koje ćete vremenom otvarati. Grafički je igra preslikana crtana serija, i imaćete osećaj kao da gledate jednu od epizoda, u kojoj aktivno učestvujete. U igri se nalazi ceo grad, tako da ćete proći kroz apsolutno sve lokacije u gradu, ali i šire. Veliki broj stvari je interaktivan i zato treba kliktati (ili lomiti) na sve što vam se učini interesantnim, jer se tako otkrivaju tajni zadaci, prolazi ili štekovi predmeta. Muzika za igru je specijalno rađena, i njena kombinacija epskog prizvuka i humora savršeno se uklapa u koncept igre. O glasovima ne treba trošiti reči, jer su u pitanju autentični, legendarni glasovi samih likova iz igre. Suštinski kvalitet ove igre leži u njenom humoru. Jednostavno od trenutka kada budete birali klasu i vaše ime, pa na dalje kroz svaki mali i veliki detalj u igri, često ćete biti u situaciji da ukućani dolaze kod vas i pitaju vas šta je to toliko smešno. South Park: TSoT nam daje sve ono što u srži čini poznatu seriju – politički nekorektan humor, apsurdne situacije i scene, šokantnost, uvrnutost, brutalnost. Nabrojani pridevi su previše blagi i skromni da bi opisali humor u ovoj video igri, ali prosto ukoliko ste ljubitelj serije, ovu igru nikako ne smete da propustite. Recimo da je po brutalnosti humora možda najbliža čuvenoj treš igri Postal. Ovo je možda i suštinski problem kod ove igre, ona je savršena zabava, ali je pitanje koliko bi se svidela nekom ko kojim slučajem ne voli da gleda South Park, zapravo poprilično smo sigurno da bi takvim ljudima ova igra bila dosadna. Ali jednostavno rečeno, TSoT nije ni pravljen za njih. Maksimalnu ocenu nismo dali igri jedino zbog naporne bagovitosti koja suštinski može da vam pokvari zabavu, ali to je gotovo tradicionalni problem Obsidiana i nadamo se da će se kroz zakrpe to rešiti.

Potpuno napravljen iz početka Shadow of Colossus za Sony 4 upoznaje nove igrače gejmera sa njegovim nezaboravnim svetom, gigantskim bićima. A za stari fanovi će uživati u ovom remek delu, vizuelno veran originalu, samo sa grafikom konzola nove generacije. Priča o drevnom kraljevstvu, gde Colossi lutaju veličanstvenom pejzažima. Povezani sa zemljom, ova bića su ključ mistične moći oživljavanja, moći koju ti moraš dobiti da bi spasio voljenu osobu. Shadow of Colossus je prekrasno putovanje kroz drevnu zemlju u potrazi za gigantnim zverima. Naoružan samo sa mačem i lukom, istraži prostranu zemlju, pronađi svakog kolosa. Svaki je jedinstveni izazov za tvoj um, odlučnost i veštine. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Japan

WWE 2k17 dolazi kao branilac titule za najbolju rvačku igru sa fantastičnom grafikom, autentičnim gameplayom i masivnim izborom rvača iz WWE i NXT.

PS4 Tomb Raider - Definitive Edition Proizvođač: Square Enix Datum izlaska: 28.01.2014. Restart serijala i uvodna priča o Lari Croft pre nego što je postala neustrašivi avanturista kakvom je inače znamo. U potrazi za misterioznim ostrvom Yamatai u blizini Japana, brod na kome je Lara zadešava oluja i biva nasukan na kameni greben. Povređena, Lara mora da nađe i spasi prijatelje i posadu broda, usput otkrivajući jezive tajne ostrva Yamatai. Tom Raider je jedan od najimpresivnih naslova iz 2013. godine i avantura koja se ne sme propustiti! Sada i sa online modovima za više igrača. Remasterovano next-gen izdanje, sadrži sve DLC dodatke. Definitive edition Tomb Raider-a dobija znatna vizuelna poboljšanja u odnosu na igru koju smo igrali do sada. Nove konzole, PS4 i Xbox One, dobiće mnogo detaljniju Laru, sa kosom koja se pomera realističnije, poboljšanom gustinom materijala (blato, krv, voda koja joj se zadržava na koži), a poboljšani su i fizički modeli njene opreme. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Japan

PS4 Assassin's Creed - Unity ProizvoÄ‘ač: Ubi Soft Datum izlaska: 14.11.2014.U čuvenoj pitalici: „Puna škola Ä‘aka, niotkuda vrata”, Ä‘ake zamenite sa gejming bagovima i dobićete prilično jasnu sliku šta vas očekuje u najnovijoj uzdanici Assassin’s Creed sage. Mon Dieu!! Ali, ali, najspektakularniji nastavak serijala, konačno smešten u najburniji period francuske istorije, uz dugo očekivana next gen unapreÄ‘enja grafike i enginea koja će opravdati krvave novce pljunute za konzole nove generacije ili PC zver od 1000 konja koja turira ispod stola... Umesto tirade o bagovima, zar nećemo opis početi sa krasotama koje nas očekuju?! Njet! Ako je do sada i bilo gledanja kroz prste u prethodnim slučajevima, Unity zaslužuje da se po njemu ospe pravednički kritičarski baraž, jer je u pitanju brljotina istorijskih razmera, na kojoj bi čežnjivo pozavideo i Džordž Lukas sa svojim prequelima. Počnimo sa blagim predjelom u vidu živcirajućeg iscrtavanja terena i objekata, smuljanih tekstura koje grcajući hardver ne uspeva da isporuči dovoljno brzo, a nastavimo sa intenzivnim štucanjem, kočenjem i drljanjem harda kao posledicom šugave optimizacije, bez obzira kakvoj mašini date da samelje ovaj gadan zalogaj krakatog softvera (o ovome i malo kasnije). Spektakl se nastavlja urnebesnim pop-upom sporednih likova u nasumičnim situacijama (čak i prilikom in-game sinematika, što predstavlja vanserijske „Monti Pajton” momente), lebdenjem, padanjem, klizanjem, gibanjem i ostalim nevoljnim akrobatskim potezima nesretne populacije, kao i avetinjskim prolaskom likova kroz objekte, prepreke pa čak i ostale stanovnike Pariza. Paradoksalno, no clipping će marfijevski nestati netragom upravo u situacijama kada vam je potreban da biste „izlečili” drugi bag u vidu zaglavljivanja lika u elementima okruženja (krošnje drveća, ograde, tezge i slično). Posebno jeziv i neprijatan je i sada već legendarni „no face” bug, gde su lica pojedinih likova samo delimično renderovana, a o pregrštu game breaking momenata i izletanja da i ne pričamo (bilo kada stignete do odreÄ‘enih memorijskih sekvenci unutar priče, bilo pukim približavanjem odreÄ‘enim objektima), dok pojedini igrači prijavljuju još i strašnije užase dublje u igri... Osim svega ovoga, svakako treba spomenuti i dodatni so, biber, kari i nelegalne južnoameričke papričice koje nam producenti ove igre utrljavaju u ranu specifičnim marketinškim potezima koji prate premijeru Unityija. To se odnosi na ingeniozni plan da se ono najbolje iz proslavljenog prethodnika pretoči u potpuno novu igru (Assassin’s Creed Rogue, gde je fokus na pomorskim bitkama koje su sada izostale). Dodatni ukus truleži u ustima ostavlja neskriveno šurovanje Ubisofta i Nvidie i favorizovanje dotičnih grafičkih kartica na uštrb Radeona, i glasine da je PC verzija igre namerno obogaljena konzolaškim lobiranjem da se frejm-rejt, kao i u slučaju Watch Dogsa, ponovo ograničini na 30 fps (uz prilično debilno obrazloženje). Na kraju ovih kritika (a daleko od kraja), poslovična Gramzi Bagins halapljivost Ubisoftovog menadžmenta ovde je dotakla nove dubine, ogledajući se u neukusnoj lutrijskoj igri za pre-purchase klijente, sezonskoj propusnici sa bonus DLC sadržajem koji je vešto zaobiÄ‘en u klot varijanti igre (i koji košta više od polovine cene same igre, wut??), kao i nekim mikrotransakcijama i mobile-app glupostima. Ako ste se naoštrili za Collector’s edition (odnosno neku od varijanti, jer ih ima više), spremite se za muško drešenje kese (i iznos solidno iznad dvocifrenog, u valuti koja „nije” zvanična u zemlji Srbiji), pri čemu, inače, ne dobijate pomenuti season pass... Mon Dieu, vaistinu. Ako ste naoštrili živce, poskidali sve dostupne pečeve i apdejtove, sklupčali se kraj kompjutera na hladnoj terasi (radi što boljeg hlaÄ‘enja kućišta), i otkazali sve obaveze do kraja večeri (jer planirate da nekako odigrate bar jednu misiju posle uvodne), iskustvo igranja ACU koje se ne zaboravlja, može da počne. Za autore iz Ubisofta, Unity je konačno prilika za veliki i ambiciozni povratak kući. Još od vremena prve igre, igrači su naširoko spekulisali u koje sve vremenske periode buduće avanture sekte atentatora mogu biti smeštene, i period Francuske Revolucije se uvek nametao kao očigledan izbor. ÄŒekanju je konačno kraj, i u svakom pogledu (uključujući i pomenute bagove), Assassins Creed Unity je kompleksno i opsežno igračko iskustvo koje će malo koga ostaviti ravnodušnim. Fanatična posvećenost da se svaki trg, zgrada, uličica ili monumentalni istorijski spomenik iz Pariza XVIII veka verno prenese u svoju digitalnu formu, evidentan je na svakom koraku i ostavlja bez daha. Zgrade, okruženja, lendmarkovi i ostali prateći delovi arhitekture, enterijera i eksterijera francuske prestonice izvedeni su sa velikom količinom detalja, što ide rame uz rame sa „anlišovanim” rutinama AnvilNext enginea koji je u stanju da izrenda hiljade stanovnika u jednom trenutku, stvarajući spektakularne scene čak i kada se ništa bitno na ekranu ne dešava, i kada samo lenjo krstarite gradom. Sa narativne strane, nova igra je okretanje sledeće stranice Assassin’s Creed knjige i prilika da se gladnim igračima ponudi svež junoša na čija će pleća pasti ispravljanje istorijskih krivih Drina. Posle vagabunda, Kenveja iz prethodnog, piratskog poglavlja, pažljivi autori su dobro procenili da se debakl sa Konorom iz trojke ne sme ponoviti i igrali na sigurno, kreirajući lika koji će po mnogo čemu podsećati na najvoljenijeg Assassin’s Creed protagonistu u serijalu. Igrač je u ulozi simpatičnog Arnoa Dorijana, mladca kome su vetrovi istorije u ranom detinjstvu odneli oca (prolog i deo priče koji se prepliće sa dogaÄ‘ajima iz pomenutog Roguea), nakon čega je zbrinut u naizgled normalnoj porodici lokalnog plemića. Ne videći dalje od zavodljivih uvojaka zgodne Elize, ćerke svog novog zaštitnika i hranitelja, Arnov coming of age dobija zamajac u vrtlogu templarsko-asasinskih previranja u kojima će aktivnu ulogu uzeti i članovi njegove nove porodice, a sve to u predvečerje čuvenih istorijskih dogaÄ‘aja koji će zaposliti podmazane giljotine kao nikada pre i posle toga. Praksa implementiranja stvarnih istorijskih ličnosti u radnju igre, bez obzira na stranu koju će zauzeti, je nastavljena i ovde, što podrazumeva susrete sa ambicioznim Napoleonom, Markizom De Sadom, Marijom Antoanetom i drugima, a jedan set sporednih misija će vas provesti kroz Pariz u potrazi za drevnim spisima proroka Nostradamusa. Obavezan deo koji se odvija u budućnosti nije baš baš elegantno zaobiÄ‘en i utuljen (kako zbog remećenja tempa igre, tako i zbog pritužbi igrača), dok se dodatno iznenaÄ‘enje krije u delovima priče koji će Arna odvesti na ulice Pariza tokom nacističke okupacije, što verovatno predstavlja opipavanje pulsa za neku od narednih iteracija serijala. Mehanika igranja je nepromenena i bez većih iznenaÄ‘enja, ali sa nekoliko dobrodošlih i korisnih novina. Kao i ranije (samo bez napornih upada futurističkog dela radnje), igra se svodi na prelaženje sekvenci i trčkaranje od questa do questa, uz buljuk sporednih misija, aktivnosti i pokupljivih bonusa ukoliko ne želite samo da protutnjite kroz solidno skrojenu glavnu priču (sa hajlajtom u vidu najburnijih dana pada Bastilje i pratećih dogaÄ‘aja tokom vrhunca revolucije). Gameplay deluje nekako „punije” pod prstima, kako zbog detaljnije grafike, tako i zbog unapreÄ‘enja prilikom pentranja i „skejlinga” zgrada i objekata (sve je mnogo tečnije i brže nego ranije, bez živcirajućih usporavanja, praznog hoda, zastajkivanja i sl.). Nepraktični „akcioni” mod zamenjen je uobičajenom kombinacijom trčanja i skakanja (što automatski rezultira pentranjem kada ste blizu fasada), konačno je ubačen taster za šunjanje i uhoÄ‘enje meta, a najkorisnija novotarija je mogućnost fluidnog i etapnog silaženja niz zgrade (parkour down), tako da nema više tupog padanja sa velikih visina ili kebanja plastova sena na tlu. U igru je implementiran i znatno napredniji RPG momenat opremanja i unapreÄ‘ivanja lika u skladu sa željenim načinom igranja (stealth, istraživački ili borbeni), koji donosi odreÄ‘ene bonuse prilikom odraÄ‘ivanja misija, ali i penale. Multiplayer režim je takoÄ‘e osvežen zgodnom co-op varijantom koja omogućuje prelazak pojedinih misija iz single player kampanje uz pomoć još jednog, odnosno trojice kolega.

Borba za predgrađe je luđa nego ikad. U Plants vs. Zombies Garden Warfare 2, zombiji su pobedili, a biljke su po prvu put u napadu u ovoj urnebesnoj akcionoj pucačini. Sada kao kompletna igra nudi multiplayer mape za 24 igrača sa 6 različitih modova za igru, kao i co-op mod za 4 igrača. Zabavite se solo ili igrajte na split-screen sa prijateljem. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Amerika

PS4 Lego Hobbit Proizvođač: WB Games Datum izlaska: 11.04.2014. Interesovanje za filmsku trilogiju „Hobit” neprestano je na visokom nivou. Pojavljivanje igre LEGO Hobbit tempirano je tačno tako da dodatno podgreje ovaj hype (pre premijere trejlera za treći deo). Ovaj naslov ide dobro utabanim stopama svojih prethodnika iz kockastih adaptacija poznatih filmskih saga. Kao i ranije, igru krasi izvrsna vrednost produkcije (za jednu LEGO igru), sa redizajniranim elementima gameplaya koje smo videli u LEGO Gospodaru Prstenova od pre godinu dana (a koji se već bitno razlikuju od onih u prethodnim igrama s predznakom LEGO). Osnovu igre čine maštovito izvedeni zasebni nivoi koji predstavljaju uspelu rekreaciju najbitnijih scena iz dosadašnja dva filma, dok će avanture iz poglavlja There and Back Again biti obrađene u naknadnom DLC-u. Od uvoda u patuljačkoj planini Erebor i večere u hobitskoj rupi, preko nadmudrivanja sa izgladnelim trolovima i podzemne bitke s goblinskim napastima, pa sve do vožnje burićima i nadigravanja sa samim Šmaugom, svaka zamisliva sekvenca brižljivo je obrađena u skladu s dešavanjima unutar scena. Prepoznatljivo (i konstantno) prebacivanje između likova s različitim sposobnostima je okosnica samog igranja, kojom je potrebno da ovladate radi izvođenja neophodnih radnji kako za završetak nivoa, tako i za prikupljanje svih mogućih bonusa u free play režimu. Spisak zajedničkih i specifičnih veština likova je ogroman, od pukog vitlanja mačevima i sekirama, preko gađanja strelama, praćkama ili čarobnjačkim štapovima, kopanja lopatama, povlačenja lancem, hvatanja stvari pecaljkom, udaranja maljem i drugo. Isto važi i za ogromnu lepezu svih mogućih i nemogućih likova koje smo do sada videli u dva filma, bez obzira na veličinu i značaj uloge (neretko i u više različitih varijanti, u zavisnosti od momenata iz filma). Koncept ogromnog huba iz kog se pristupa pojedinačnim epizodama, koji je prisutan u većini dosadašnjih filmskih LEGO igara ponovo je, kao i u slučaju LEGO Lord of the Ringsa, zamenjen za specifično evoluiranu verziju. Nepregledno prostranstvo Međuzemlja sada je jedan ogroman, kontinualan strimujući svet kojeg bukvalno možete da prepešačite od Bilbove rupe na začelju ulice Begšot u Hobitonu, pa sve do riznica u patuljačkim dvoranama Erebora. Na ovom putešestviju sporadično obavljate radnje koje otvaraju prolaz za dalje, pri čemu dodatno povećavate već ogroman prostor za istraživanje, a tu su i, razbacani unaokolo, pomenuti nivoi nadahnuti konkretnim scenama iz filmova. Ovde možda i leži jedina prava zamerka LEGO Hobbitu. U utisku da je nešto što je pre bilo samo simpatičan prateći deo paketa, sada preraslo u praktično glavni trenutak u igri, dok ono što bi trebalo da je u fokusu sada predstavlja tek zgodni dodatak. Ogroman svet krcat je raznim bonusima, tajnim lokacijama, predmetima i tonama aktivnosti koje zahtevaju pomenuto korišćenje različitih specijalki likova koje dodajete svojoj družini kupovinom pomoću famoznih LEGO novčića. Nasleđe mehanika iz igre LEGO Movie Videogame odnosi se na aktivno skupljanje različitog gradivnog materijala (blokovi, cigle, daske, kristali, metalne ploče i drugo), koje zatim, uz pomoć nađenih planova, na predefinisanim mestima treba iskoristiti za kreiranje određene LEGO konstrukcije (ili predmeta) koji vam omogućava dalje napredovanje. Jednom kada uložite potrebnu kvotu materijala za pravljenje mostova, platformi, ali i ključeva, oružja i slično, prelazite na zaseban prozor i mini-igru u kojoj je potrebno da potvrdite LEGO element koji se od vas traži na shemi s desne strane ekrana (uz opadajući bonus u vidu ekstra novčića koje osvajate ako sve složite pre isteka vremena). Od drugih dodatnih sitnica treba spomenuti i mogućnost uparivanja dva kockasta mališana u tag team duet, što je neophodno za prolazak na određenim mestima, odnosno u borbi s krupnijim protivnicima i mnogobrojnim bossovima. S audio-vizuelne strane, autori igre ponovo zaslužuju ovacije i nevericu da svakom novom LEGO igrom iznova uspevaju da iznenade zaista prijatnim ili spektakularnim prizorima koji savršeno dočaravaju događaje sa velikog ekrana u ovako, naizgled, jednostavnoj formi. Kvalitetna animacija likova, razni grafički trikovi (zamućenja, isijavanja i slično), uverljivo dočarani predeli iz knjiga/filmova, impresivni engine koji podržava na stotine (pa čak i hiljade) učesnika u raznim krkljanac situacijama, i sveopšte bogatstvo detalja i prizora svedoče i da jedna „jednostavna” igra s kockama može da ima visoku produkcionu vrednost. Ovo se podjednako odnosi i na dizajn zvuka, počevši od famozno dobre orkestarske muzike iz samih filmova, do ponovne implementacije semplova i filmskih dijaloga, koji ovaj put deluju nekako prirodnije u LEGO okruženju, za razliku od prethodne igre (možda i iz razloga što su Hobbit filmovi vedriji i manje dramatičniji od svoje LOTR sabraće). Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Amerika

PS4 Thief Proizvođač: Square Enix Datum izlaska: 28.02.2014. Vi ste Garet, majstor među lopovima, tiši od šapata. Istražite veliki grad, okušajte se u izazovnim pljačkama, prikupljajte informacije ili se potpuno uživite u maestralno napravljen svet igre. Svakoj misiji se može pristupiti na više načina a samo će najstrpljiviji odneti plen. Pre neku godinu zaposleni u Eidos Montrealu su sa revampom Deus Ex-a uspeli da se provuku kroz kritičarske iglene uši. S novom igrom u serijalu Thief su znali da isto neće tako lako da se ponovi. Kako ispuniti očekivanja legija krvožednih obožavalaca serijala punih 16 godina od premijere igre koja je uspostavila žanr stealth akcionih avantura? Sem toga, kako u isto vreme privući neke nove naraštaje bombardovane intenzivnim šarenišom koje pružaju savremene AAA igre. Thief nisu dočekale ni pompezne fanfare, ali nije ni truba rascvetana dinamitom. Ovaj naslov ipak upadljivo kaska za neuhvatljivom magijom čarobnjaka iz Looking Glassa koji su bili zaduženi za prve dve igre. „Jedni ga hvale, drugi žale...”. Ovako je novi Thief percipiran od strane oštro podeljene kritike i gejmerske javnosti. Želeći da udovolji svima, igra je na kraju ispala čedo (blago iznad) proseka, ostvarenje čiji nepobitni kvaliteti starog kova često izbijaju na površinu, ali koja se konstantno batrga da otrese tegove koji je vuku na dno. Jedan od najupečatljivijih elemenata specifične atmosfere iz originala i nastavaka bile su mračno-uznemirujuće animirane vinjete. Taj element koje su produbljivao i povezivao priču jednostavno je izbačen iz nove jednačine i zamenjen najgeneričnijim mogućim sinematicima. Isto važi i za novu iteraciju viktorijanskog steam punk sveta koja više nema taj volšebno-fantazmagorični šmek od ranije. U skladu sa tim je i generalni zaplet radnje, s obirom na to da je bilo jasno da neki novi klinci neće tek tako da zagrizu u nastavak priče od pre gotovo punu deceniju. Odgovorni iz Eidosa neuspešno koriste elemente originalne priče ili ih intenzivno menjaju da bi stvorili neku vrstu svog, paralelnog Thief univerzuma koji samo podseća na onaj stari. Sada se sve vrti oko mističnog rituala i incidenta iz prologa igre, sa Geretom koji se budi iz jednogodišnje kome, samo da bi se zatekao u socijalno-moralnoj kaljuzi grada kog je poznavao. Misteriozna kuga koja hara gradskim ulicama nekako se zgodno pojavila da ide ruku pod ruku s novouspostavljenom diktaturom stanovitog barona, a na Geretu je da, pajajući stanove imućnijih slojeva stanovništva, finansira svoju odiseju razotkrivanja događaja od pre godinu dana, otkrije sudbinu svoje lopovske prijateljice Erin, kao i agendu mračnih sila koje su gurnule grad preko ivice propasti. AI protivnika i stražara je vrlo dobar, prilično su osetljivi na vaše prisustvo i mogu da vas nanjuše čak i u potpunom mraku ako ste im preblizu. Takođe, preduzimaju neke logične i otežavajuće radnje, ali dolaze i s paketom standardnih stupidarija. Tako reaguju na ugašena svetla, podignute poklopce kovčega, ispituju otvorena vrata, pale baklje i vatru na gorionicima koje ste ugasili vodenim strelama i slično, ali se i zaglavljuju u prolazima, ignorišu vas ili komično ne reaguju na privremeno prekinute lopovske „operacije” (pomerene slike, otvoreni sefovi i tako dalje). S druge strane, teška, hermetična, i teskobna viktorijanska atmosfera odenuta u polutminu je na visokom nivou, a doživljaju dodatno doprinosi i veliki broj operacija i akcija koje su u potpunosti ispraćene kraćim animiranim sekvencama (obijanje brava, ispitivanje mehanizama iza slika ili redova knjiga, isecanje umetničkih dela i drugo). Sam gameplay je izuzetno fluidan, uz kontrole koje retko kada narušavaju visok stepen uživljavanja u kožne čizme naslovnog šunjala, a celoj stvari efektno pomaže i mogućnost brzinskog „svuš!” preleta iz senke u senku tasterom ’SPACE’. Ovacije zaslužuje i opcija podešavanja nivoa težine, uz gomilu otežavajućih faktora koje možete da uključite i koji povećavaju skor po završetku misije (skuplja oprema, isključivanje focusa, zabrana uznemiravanja i napadanja stražara, reset cele igre ako omanete u nečemu).

PS3 Uncharted 2 - Among Thieves ProizvoÄ‘ač: Sony - SOE Datum izlaska: 01.01.2000. Uncharted 2: Among the Thieves je nastavak topline usvojene Drake's Fortune, koja je ekskluzivni naslov za Soni PlaiStation 3. Godine 1292. Marco Polo je krenuo s karavanom u Kinu, koji se sastojao od 14 brodova. 18 meseci kasnije vratio se na jedan brod sa gomilom preživelih. Opisao je sve dogaÄ‘aje i spomenuo nešto o bogatstvu. Drejk je otkrio veliku tajnu putnika i tajno počeo da dobije budistički artefakt vredan nekoliko milijardi. MeÄ‘utim, ispada da paravojna organizacija takoÄ‘e traži vredan predmet. Počinje velika trka. Igra se u velikoj meri zasniva na pratnji Marco Polo staze i spektakularnoj borbi. Sada možete pucati na bilo koji način, čak i kada se penjete. Sistem sukoba je takoÄ‘e produžen, protivnici AI-a donose nove izazove. Povremeno akciju prekidaju epski dogaÄ‘aji iz kojih igrač mora izaći živ. Osim toga, sve mape se ubacuju "u letu" i igrač ne sme da zna za reč "učitavanje" tokom igre. Grafika i fizika takoÄ‘e su pretrpeli značajne promene, dajući potpuno nova iskustva i dimenziju igre. Posebno je istaknuta prezentacija emocija, koja je da angažuje osobu ispred televizora da se bori za artefakt i doživi sve zajedno sa protagonistom.

PS3 Lego Star Wars - The Force Awakens Proizvođač: WB Games Datum izlaska: 28.06.2016. Lego Star Wars: The Force Awakens vodi igrače dublje u novi film sa svim likovima iz filma uključujući Rey, Finn, Peo, Han Solo, Chewbacca, C-3PO, BB-8 kao i Kylo Ren, General Hux i Kapetan Phasma. Sve to dok istražujete čuvene lokacije kao što su Jakku i Starkiller bazu. Ova akcijom nabijena avantura donosi novine kao što su Multi-Builds sistem gde igrač može odabrati više sistema gradnje za dalji napredak u igri. Takođe tu su po prvi put Blaster Borbe. Takođe tu su i borbe u svemiru i ogroman broj vozila među kojima je i čuveni Millennium Falcon.

PS3 The Lego Movie Videogame Proizvođač: Ubisoft Datum izlaska: 01.01.2000. Upoznajte Emeta, običnog Lego graditelja koji spletom neverovatnih okolnosti postaje jedini spas za Lego svet. Kroz veliku avanturu će sresti nove prijatelje, Master graditelje i obići neke od neverovatnih lokacija. The LEGO Movie Videogame prenosi stil animacije iz filma i donosi novine poput Master builders i uputstava za pravljenje novih kreacija. U igri je dostupno oko 90 likova iz filma (Gandalf, Batman, Nindže i mnogi drugi) i 15 nivoa, a kao i uvek možete igrati sa prijateljem na istoj konzoli. TT Games, poznat kao tvorac skoro svake LEGO video igre na tržištu, potpisuje još jedno LEGO ostvarenje koje je povezano sa nekim filmom. Ovoga puta, sa LEGO filmom, što je interesantan novitet u serijalu. Igra u potpunosti prati dešavanja u filmu sa velikog platna, a pojavila se za skoro sve platforme koje su aktuelne danas – Xbox 360, Xbox One, PlayStation 3, PlayStation 4, WiiU, Nintendo 3DS, PlayStation Vita i Windows. Igra vas postavlja u ulogu nekoliko različitih karaktera iz filma, koji koriste raznorazne delove LEGO kockica kako bi pronašli izlaz iz nezgodnih situacija. Upravo zbog toga što je igra specifična i obrađuje temu filma koji je već napravljen “koristeći kockice”, i igra donosi okruženja u potpunosti napravljena od LEGO kockica. Ko do kraja opisa prebroji koliko smo puta napisali LEGO i prvi nam se javi, dobije od nas specijalan poklon! LEGO Movie Videogame donosi dva osnovna tipa glavnih karaktera – standardni “graditelji” i napredni graditelji. U prvu grupu spada glavni junak Emmet dok su u drugoj na primer Vitruvius i Wyldstyle. Glavna razlika je u tome što standardni graditelji ne mogu da formiraju objekte iz gomile LEGO kockica u slučaju da ne poseduju instrukcije i planove koji se mogu naći rasuti po čitavom nivou. Korišćenjem kako instrukcija tako i samih kockica igrač je u prilici da pravi raznorazne oblike, pa čak i stvarne LEGO setove koji se mogu kupiti širom sveta. Za razliku od njih, napredni graditelji odnosno sastavljači mogu da koriste bilo koju kombinaciju LEGO kockica kako bi napravili bilo šta, time omogućavajući stvaranje nekih zaista sjajnih novih kreacija. Naravno, glavni cilj Emmeta i njegovih prijatelja jeste da stanu na put Lordu Businessu, glavnom negativcu u video igri ali i filmu. Čitava ova bitka dogodiće se kroz 15 velikih nivoa. Baš kao što ni vi nećete biti najsigurniji o čemu se radi dok budete igrali prve nivoe, slična je situacija i sa vašim virtuelnim ja – Emmetom. I on je bezidejan i skoro da ne može da uradi ništa pametno na prvih nekoliko nivoa. Tvorci su u igru ubacili preko 90 karaktera što je jako veliki broj i nešto što će zadovoljiti kako i starije igrače tako i najmlađe. Baš kao i uvek kada govorimo o LEGO Igrama, pogodne su za sve uzraste. Grafika je dopadljiva i zvuk je na nivou, ali ono što će vas naravno najviše privući jeste izvođenje koje je kao i uvek na zavidnom nivou i doprinosi zabavi koju jedan LEGO naslov sa sobom nosi. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:SAD

PS3 Tomb Raider Proizvođač: Square Enix Datum izlaska: 01.01.2000. Restart serijala i uvodna priča o Lari Croft pre nego što je postala neustrašivi avanturista kakvom je inače znamo. U potrazi za misterioznim ostrvom Yamatai u blizini Japana, brod na kome je Lara zadešava oluja i biva nasukan na kameni greben. Povređena, Lara mora da nađe i spasi prijatelje i posadu broda, usput otkrivajući jezive tajne ostrva Yamatai. Tom Raider je jedan od najimpresivnih naslova iz 2013. godine i avantura koja se ne sme propustiti! Sada i sa online modovima za više igrača. Nakon četiri godine truda i rada, Crystal Dynamics je rebootovao Laru Croft i Tomb Raider. Iako je taj tim odgovoran za poslednje tri vrlo uspešne igre iz serijala, sada možete zaboraviti skoro sve što je činilo prethodne igre. Možda i niste bili ljubitelj ovog avanturističkog serijala ranije, ali kao neko ko je sa uživanjem igrao Tomb Raider igre još od Playstation 1 ere, i meni je dosta nakon devet igara (računajući Anniversary). Kako danas najlakše prodati igru ako ne da se od nje napravi filmski doživljaj koji od igrača ne zahteva trud veći od podizanja gamepada! Retko koji razvojni tim je uspeo spojiti „zahtevan“ gameplay sa beznapornim i sačuvati suštinu igre, a Crystal Dynamics nije pokazao da to ume sa Tomb Raiderom, ali... Tomb Raider (2013) je novi početak i ovaj deo se bavi neiskusnom Larom tj. kako je ona postala preživljavač. S tom idejom mlada Lara Croft i nekoliko sporednih likova doživeli su brodolom i našli se na ostrvu. Na njihovu (ne)sreću to je baš mesto koje su i tražili, ostrvo Yamatai gde je vladala kraljica Himiko i to bi trebalo da ima neku istorijsku vrednost našoj bandi. Dakle Lara je na ostrvu, u dušama njenih saputnika je svaki holivudski stereotip lika i služe isključivo razvoju njenog karaktera, a pošandrcali kultisti, među kojima naravno ima Rusa, su neprijatelji. Postoji i jedan debeli sloj natprirodnih sila što je bar u skladu sa serijalom. Cilj je pobeći sa ostrva, ali nešto sprečava ljude da ga napuste, a bilo koji pokušaj spašavanja završava se bezuspešno i samo ga hrani haosom. Lara međutim nije specijalna niti izuzetak, pa je radio veza sa spoljašnjim svetom neće izvući sa ostrva. To su pre nje znali i kultisti koji takođe samo žele da odu sa prokletog ostrva i očigledno znaju još nešto kad su već počeli da obožavaju davno umrlu kraljicu Himiko, zar ne? Bes njene duše ne pušta nikoga sa ostrva i svi ovi muškarci jedva čekaju da se pojavi neka ženska osoba kako bi je žrtvovali za Himiko, a evo Larina drugarica Samantha je idealna, čak je i Japanka! Ajde onda da uradimo to, nek se Himiko smiri i idemo svi kući. E pa, ovo nije Sve Ofarbaj Krečom: Propoved pa se nećemo baviti njihovim rešenjem i razlozima zašto je krečom obojena svaka interaktivna stvar na ostrvu nego ćemo ih prosto ubijati. Hoće i oni da ubiju Laru, naravno, jer šta se ta neiskusna devojčica koja se trese pored vatre koju je jedva upalila upliće u velike probleme. Pošto je Lara glavni lik, mi ćemo joj pomoći i ispratiti njeno preživljavanje sve dok ne postane Rambo i ode sa ostrva. Pre neki dan je na televiziji bio pušten First Blood (Rambo) gde Stalone na svu sreću ne govori mnogo. Prolazak kroz rudnik pun vode i uskih prolaza sa upaljenom bakljom, nedaćama prirode koje se događaju svakih deset sekundi i voki-toki dijalozi ostavljali su utisak dežavua. Zar to da bude veza sa filmom? Ma ne, Lara vrlo brzo pošizi i počinje da se dere na protivnike kako će sve da ih pobije i neka dolaze samo, nakon čega je vaša dužnost (s obzirom da je cilj da se emotivno vežete i brinete o Lari, kaže Crystal Dynamics) da uzmete kontrolu nad automatskom puškom i slažete protivnike kao snopove. To neće biti teško jer osim što AI vidi kroz zidove, nema problem ni da se organizuje u vozić i samo vam naleće na nišan. Ovo radite jer bez obzira na sve Lara mora da spasi Sam od kultista, pa će tek onda da razmišlja o tome da li će ikada otići sa ostrva i kako. Igra može skoro kompletno da se pređe za 15 sati, a to vreme je svakog minuta ispunjeno nekim cutsceneom, quicktime eventom, interaktivnom scenom ili konkretnim gameplayom koji se sastoji od penjanja i skakanja ili čvorišta gde slobodno možete loviti protivnike pritajeno sa lukom i strelom...ili glasno pišoljem, sačmarom i puškom sa granatama. Može to i stepen brutalnije, ako su nemilosrdne egzekucije tipa cev pod glavu vaša stvar, ili ako preferirate razbijanje glave pijukom. Mislio sam da je ovo igra u kojoj će Lara od bogate gradske devojke postati avanturista koji traži izazove u istraživanju nepoznatog, ali ne kao posledicu traume. Istina da je prikazani nivo brutalnosti verovatno neophodan ako će ikad ubuduće ponovo ubaciti dinosauruse u igru kao neprijatelje, ali je u animacijama preteran prikaz uživanja, daleko više nego što bi ličio potez iz očaja ako je to bila ideja. Na kraju igre rodiće se preživljavač, ali bih precizirao to u rodiće se psihopata koji će zbog nastalog umnog poremećaja celog života tražiti paranormalne avanture u naizgled pustim prostorima kako bi bez posledica mogla da se iživljava i zadovolji svoje uvrnute potrebe ubijanja minimum 300 ljudi kako bi došla u posed nekog beživotnog predmeta. Nema konkretne statistike, ali se dobija achievement / trofej za određeni broj ubistava i taj broj je gotovo jednak hack and slash igrama koje drugi cilj ni nemaju. Crystal Dynamics je ovom igrom hteo da započne novu eru pa je fokus na Larinom karakteru, nakon čega (sasvim očigledno po kraju) mogu praviti nastavke koji bi trebalo da se bave malo više onim što naslov igre govori, a to je i plan. Sada su grobnice samo opciona komponenta što je sramota. Ima ih oko deset, a rešenje koje će vas dovesti do kovčega prepunog ničega i iskustvenih poena obično može da se prokljuvi momentalno ili u najgorem slučaju u roku od dva minuta. Rešenja obično zahtevaju korišćenje vatre, vetra, fizičke snage i tajminga, ali ništa što će vas naterati da od teške muke odete po čašu vode. Ukoliko imate kinetozu onda ipak hoćete jer se kamera nepovoljno treska i vidno polje je malo, pa se udaljite od ekrana, što ionako već znate. Lara postepeno napreduje i stiče nove načine da prevali put kroz ostrvo i u kontekstu priče razumljivo je zašto je platformisanje prosto, da su grobnice trivijalne i da ona jednom čak i kaže kako ih mrzi. Ako ćemo pravo, postepeno se povećava raznovrsnost u načinu dolaženja do ciljne tačke i poslednjih tri do pet sati igre zaista pruža utisak da Crystal Dynamics ima znanje da sastavi dobre prepreke za kompletan Larin aresenal što može da se primeni u sledećoj igri od početka s obzirom da više nema posla sa novajlijom. Jedini problem igre su česte forsirane galerije napucavanja i čudna brutalnost u poređenju ponašanjem i razvojem Lare. S jedne strane je lik koji se izvinjava ubijenom jelenu i što pretražuje džepove mrtve osobe, paniči jer je u bliskom susretu sa smrću upucala čoveka, a sledećeg momenta vrši manijakalne egzekucije, ulazi u borbu vičući i ponaša se kao da ima nano odelo iz Crysisa. Ono što je dobro su tempo i način kojim se igra gura napred jer skoro da nema prilike za razmišljanje već se samo stiskaju dugmići i upija sve što igra baca, a baca mnogo, baca dobro i baca konstantno. Tu i leži razlog zašto je Tomb Raider jedan super doživljaj iako je lagan za igranje. Obično se ne pazi previše kada je reč o prezentaciji likova i zna se do koje mere je dovoljno ići da bi se klasifikovali kao realistični, ali postoji nekoliko sitnih detalja oko Lare koje Tomb Raider guraju u filmskom pravcu sa dozom realističnosti koja nije karakteristična za igre i što bi trebalo da bude primer za budućnost. Šta je Crystal Dynamics napravio od Larinog karaktera kao primarnog razloga postojanja ove igre ipak je diskutabilno.

PS4 Battlefield 4 Proizvođač: EA Datum izlaska: 29.11.2013. Početak novembra svake neparne godine donosi surov, neumoljivi omen, koji ljubitelje multiplayer pucačina iskušava snažnije od vrpoljenja glutena na nepcu Novaka Đokovića... Istovremena pojava novog Battlefielda i novog Call of Duty naslova stvara neverovatan problem nekome ko želi da pije iz oba izvora, a da ne bude rastrzan kao Ana Arkadijevna između Vronskog i Karenjina. „Želim da potpuno zaronim u obe igre, a nemam stotine sati slobodnog vremena”, kukate vi u ritmu muzike za ples. Ovaj zastrašujući, gotovo Sofijin izbor, kao stvoren za „first world problem” meme sa crnokosom devojkom sa predplačnom facom, muči i vašeg izveštača i njegovu ekipu onlajn ubica. Dok CoD svoje milošte tradicionalno krije kao zmija noge, Battlefield, u perpetualnoj želji da postane kalif umesto kalifa i preuzme još koji procenat FPS multiplayer publikuma, mesec dana pre izlaska na tržište radoznalom narodu nudi predukus multiplayer sladostrašća putem otvorene bete. Open Beta verzija Battlefielda 4 sastoji se od multiplayer mape koja može da se igra u četiri različita moda, od desetak koji će biti deo finalne verzije igre. Siege of Shanghai je multislojna urbana mapa smeštena u srce poslovnog „dauntauna” modernog Šangaja. Mapa je podeljena na tri urbane celine koje razdvajaju vodene površine, premošćene mostovima koji stvaraju prirodna uska grla. Na srednjem segmentu mape nalazi se oblakoder (HQ kineske nacionalne televizije), koji predstavlja ključnu stratešku tačku: pored toga što vizuelno pokriva kompletnu mapu, padobranski skok sa njega omogućava da brzo stignete do većine tačaka na mapi (megaznačajno za Conquest mod). Na vrh se možete popeti liftom ili helikopterom, a u slučaju da protivnika koji se zabarikadirao ne uspete da isterate normalnim putem, kompletnu zgradu možete da srušite perzistentnim rokanjem u potporne stubove (iz tenka, raketnih bacača, podmetanjem C4 eksploziva...). Šira mogućnost za kompleksniju i vizuelno impresivniju destrukciju u odnosu na Battlefield 3 sastavni je deo novog enginea. Kada smo maločas rekli da je mapa „multislojevita”, time smo podrazumevali snažniji akcenat na visinskoj akciji. Zamislite, recimo, Karkand (ili Back to Karkand) mapu koja je umesto u palanačko predgrađe smeštena u strogi urbani centar prepun veoma visokih zgrada isparcelisanih bulevarima i sporednim ulicama, i dobićete približnu sliku o Opsadi Šangaja. Pored toga što predstavlja raj za snajperiste, mapa je kao stvorena za vešte pilote helikoptera koji će evaziju iza solitera koristiti kao primaran taktički činilac. Što se tiče multiplayer modova, pored klasika nalik na Conquest, Conquest Large i Domination, tu je i Obliteration, mod koji podseća na Rush u „širokom” okruženju, bez otvaranja novih sekcija mape nakon miniranja cilja. Zapravo, mod je najsličniji Demolitionu iz Call of Duty igara, kome kompleksnost Šangaj mape daje poseban šlagvort. Iako su igračke klase ostale iste (Assault, Support, Recon i Engineer), pojedinačno su pretrpele bitne izmene po pitanju opreme i oružja. Najznačajnijom nam se čini mogućnost da Recon klasa nosi C4, što joj daje sočan OOOMPH protiv borbenih vozila i drugih tvrdih ciljeva. Finalna verzija igre doneće i Commander mod koga se sećamo iz Battlefielda 2, kao stvoren za igrače koji ne žele da se ginu u prašini, već da svoje timove usmeravaju sa distance.

PS4 Battlefield: Hardline Proizvođač: - Datum izlaska: 20.03.2015. Svaka argumentacija, fanovska ili kritičarska, o padu kvaliteta globalnog brenda kroz njegovo superfrekventno forsiranje i silovanje biva odmah ubijena kontra-pitanjem o novcu. „Koliko novca gubimo zato što nemamo novu Battlefield igru svake, već svake druge godine?”, zapitao se neko bitan u EA kada je video monetarne rekorde koje Activision postiže sa Call of Duty. "Nema više Medal of Honora da popunjava neparne godine, a Titanfall je još nezreo da bi samostalno mogao da iznese šuter-godinu kompletne korporacije", kukalo je odelo na preklop... "Zli Activision, pored CoD-a kojim nas svake godine brojčano šije, priprema i moćni Destiny, konzolni FPS koji će u 2014. redefinisati „nešto” u svetu konzola. Gubimo relevantnost, džentlmeni, uradimo nešto!" Uradili su. Zajahali su Visceral Games, poznat po serijalu Dead Space, regrutovavši ga za isti pozadinski posao za koji Activision angažuje Treyarch u godinama u kojima je Infinity Ward zauzet. Uloga pucačke „druge violine”, rečeno švalersko-dirigentskim rečnikom, nije potpuno strana Visceralnima, jerbo su samostalno kreirali poslednji DLC za Battlefield 3 (End Game), što im daje (nekakav) legitimitet za rad na novom Battlefieldu. Rad koji, naravno, neće biti samostalan, već uz tesnu superviziju od strane studija DICE, koji je u poslednjih pola godine zakrpio BF četvorku i pečevima utegao lep, ali problematičan i mušičav engine Frostbite 3. Battlefield: Hardline je prva Battlefield igra koja napušta vojsku i prelazi u policiju: umesto hipotetičkih ratova između velesila, tema igre biće hibrid krimi-drame i reality TV-a na ulicama Los Anđelesa između policijskih SWAT odreda i dobro naoružanih razbojnika. O single playeru se još ne zna mnogo, osim autorskog obećanja da će u odnosu na ranija poglavlja BF-a biti „redefinisan”, ali multiplayer je već prvog dana E3-a pušten probranoj klijenteli u formi closed bete. Da li je Battlefield: Hardline običan „reskin” Battlefielda 4, ili se radi o originalnom naslovu sa lepim posebnostima? Nakon desetak sati igranja beta verzije skloni smo da kažemo da odgovor leži negde na sredini, pretežući za dlačicu na stranu originalnosti. Novih elemenata ima, ali mehanika i gejmplej nisu jedinistveni kao pahulja snega, već derivirani iz BF 4 i prilagođeni žestokom puškaranju i vožnji u tesnom urbanom okruženju. U igri trenutno postoji samo jedna mapa i dva multiplayer moda, Heist i Blood Money, a oba mogu da se igraju isključivo u verziji za 32 igrača (16 vs 16). Prvi, interesantniji, od lopova zahteva da miniraju vrata blindiranih kombija, pokupe lovu i probiju se do drop-off tačke, dok ih žandari sprečavaju u toj plemenitoj akciji. Drugi mod (Blood Money) je varijacija na temu capture the flag u kojoj imamo dve „baze” i jednu gomilu love na sredini mape, koju svaki tim treba da pohara (malo po malo) i prenese u svoj vault. Pored krađe para sa centralne gomile, funkcioniše i pelješenje protivničkog vaulta, što BM mapama daje dinamiku na više frontova. Što se tiče vozila, u beti su za sada prisutni automobili, motocikli, oklopni kombiji i helikopteri. Tenkovi i lovačko-bombarderska avijacija su, logično, deo nekog drugog filma, mada su svakakva iznenađenja moguća do trenutka izlaska igre. Akcenat na upotrebi vozila drugačiji je u odnosu na vojne Battlefielde, jer ovde prvenstveno služe za bekstvo sa novcem i brzo prebacivanje sa lokacije na lokaciju, a manje za vatrenu podršku (mada ima i toga). Battlefield: Hardline poseduje klasni sistem koji je gotovo identičan onom koji je prisutan u aktuelnom Battlefieldu, uz malčice redizajniran sistem otključavanja dodataka za oružje (nišani, rukohvati i drugi dodaci). Svaka klasa može da nosi jedan gedžet/oružje više nego ranije, tako da Hardlineov ekvivalent inžinjera, recimo, u borbu može da ponese protivoklopni i protivavionski lanser. Novine na polju gedžeta su mnogobrojne. Pre svega, tu su grappling hook i zipline lanseri: prvi služi za postavljanje instant konopca za penjanje na vertikalne površine, dok drugi to radi između zgrada. Oba gedžeta još uvek se nisu optimizovana za geometriju nivoa, tako da je teško intuitivno skontati gde mogu da se upotrebe, a ni ta jedna mapa u beta verziji nije dobra ilustracija za njih. Dalje, pored hladnog oružja za instant ubistvo s leđa, u igri imamo i non-lethal stvarčice za onesposobljavanje protivnika. Omamljivanje oponenta tejzerom ili bejzbol palicom traje duže nego nož u prsa, ali tako zapakovani protivnik će vam privremeno otkriti poziciju svojih drugara na mapi.

PS4 Killzone - Shadow Fall Proizvođač: Sony - SOE Datum izlaska: 15.01.2014. Ako pogledamo spisak launch naslova za PlayStation 3 moramo da priznamo da se Sony baš i nije pokazao pre sedam godina (da, toliko je prošlo). Resistance se kasnije proslavio (baš kao i MotorStorm po prezentaciji PAL konzole), to stoji, ali je za većinu igrača inicijalno bio velika nepoznanica. Iz tog razloga, lansiranje „četvorke” ništa slično nije smelo da ugrozi pa je odlučeno da udarni naslov bude jedan od flagshipova PlayStation franšize – Killzone. S ovim serijalom družimo se još od 2004. godine, a u ovakvom ili onakvom obliku postoji na PlayStationu 2, PlayStationu 3, PSP-u i Viti – praktično kompletnoj gami Sony igračkih konzola. S druge strane, Guerrilla Games poznat je po svojoj bliskoj saradnji sa japanskom kompanijom, što je idealna kombinacija za testiranje novih mogućnosti konzole, ali i njenog kontrolera (pre svih im je omogućen pristup hardveru). Očekivano, s tehničkog aspekta igra je gotovo pa savršena. Veličanstvena grafika i specijalni efekti oduzimaju moć govora, a detaljnost prelazi granicu perverznog već na samom startu igre. Umbra3 engine naprosto briljira i u pojedinim situacijama toliko muči „četvorkin” hardver da framerate pada debelo ispod deklarisanih 60 sličica u sekundi. Čak i tada dešavanja na ekranu ne trpe, a u full HD prikazu uživa se često na uštrb same akcije. Jednostavno, pogled često odluta na neverovatno modelovan landscape, što je dovoljno da vas protivnik nafiluje olovom. Druga velika stvar je što Shadow Fall u potpunosti koristi prednosti DualShock 4 kontrolera. U funkciji je njegov zvučnik preko kojeg preslušavate audio-logove prikupljene na bojnom polju, svetlosni bar pulsira svaki put kada ostanete sa crticom healtha i menja boje prilikom njegovog vraćanja, a u funkciji je i touch pad. Naime, glavni junak, Lucas Kellan, je pripadnik odreda Shadow Marshalla, a osim različitog naoružanja i bombica sa sobom nosi i OWL-a. U pitanju je nekakav mehanički gedžet – dron, koji može da otvori vatru na neprijatelje, zaštiti vas energetskim štitom, posluži kao držač za uže kojim se spuštate na niže delove terena, te na komandu „ispali” EMP talas. Akcije se pozivaju swipeom prsta ka nekoj od ivica touch pada i potom se potvrđuju pritiskom na taster ’L1’. Lepa novina. Iako se nazirala trivijalna priča, zaplet je daleko od nezanimljivog. Helgani su pobeđeni, a kao što znamo Vektani su na kraju trećeg dela igre detonirali Petrusit i praktično im rasturili homeworld u paramparčad. Umesto da ih ostave na planeti da gutaju prašinu i potamane se međusobno, Vektani preživele transportuju na svoju planetu i daju im mesto za život. Vekta je tako bukvalno podeljena na dva dela koje razdvaja ogromni zid (asocijacija na džinovski berlinski zid je namerna), a nakon dvadesetak godina prividnog mira stvari počinju da se komplikuju... Najveća mana Shadow Falla su novo okruženje i nove zakonitosti koje vladaju tokom igranja. Killzone je do sada bio čistokrvna first person pucačka igra u kojoj ste vodeći foot soldiera tamanili neprijatelje pri tom izvršavajući prividno važne zadatke. Naravno, na raspolaganju je bilo dosta razornog oružja, ali i malo odstupanja od unapred zacrtanog gameplaya. Shadow Fall je koncepcijski potpuno drugačiji i svoj život u ovakvom obliku duguje nekolicini dobro poznatih ostvarenja drugih igračkih studija. Pre svega okruženje je naglašeno futurisitčko, da ne kažemo tehnološko, kao da je preslikano iz Deus Exa. Puškaranje sa neprijateljima neodoljivo podseća na Halo – počevši od spawnovanja, preko korišćenja energetskih štitova, pa sve do formacijskog kretanja AI jedinica. Dalje, u 90 odsto slučajeva na bojnom polju ste sami, a čak i kad imate pomoć saboraca ona je samo prividna (ovde isključujemo designated misije – videćete i sami o čemu je reč). Glavni lik ne može da se okarakteriše kao prašinar, već operativac koji je sposoban za obavljanje svih tipova akcija. Nije mu strana bliska borba, korišćenje snajpera, napucavanje u uskim hodnicima, šunjanje, pa čak ni lebdenje u bestežinskom prostoru ili obaveštajni rad. Kad smo već kod bestežinskog stanja, valja napomenuti da se jedan od nivoa dešava u orbiti, ne svemirskom brodu gde su autori čak pokušali da malo kopiraju Dead Space. Jeste da nedostaju one strahote od protivnika, ali što da se malo ne „povuče paralela”? Autori su ovakvom postavkom stvari napustili sigurno bunjište i svaštarenjem pokušali da serijalu udahnu svežu krv. Većim delom kampanje to im i uspeva. Za početak nije loše! Grafičke sposobnosti nove konzole dobro su reprezentovane, igrači će biti zadovoljni nastavkom sage o sukobu Helgana i Vektana, a igra je dobro poslužila i kao poligon za testiranje novog upravljača. U Guerrilla Gamesu nisu štedeli novac, pa su angažovali i dobru „glumačku” ekipu koju predvodi David Harewood. Između ostalog, pamtimo ga po roli u Battlefieldu 3, ali i popularnoj seriji „Homeland” gde je glumio direktora CIA-e. Kada se sve navedeno zbroji i oduzme dolazimo do zaključka do Shadow Fall nije ni CoD ni Battlefield, a bogami ni Deus Ex, ali da vredi utrošiti 10 igračkih sati kako bi ste kompletirali singleplayer kampanju. Usled tehničkih problema nismo imali prilike da isprobamo multiplayer (podržava maksimalno 24 igrača) koji je u prethodna dva poglavlja serijala predstavljao jedan od jačih elemenata. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Japan

PS3 Metal Gear Solid 5 - The Phantom Pain Proizvođač: Konami Datum izlaska: 01.09.2015. Najnovije poglavlje Metal Gear serijala, dugo očekivani nastavak jedne od najboljih gaming frašniza, Phantom Pain vas stavlja u ulogu Big Bossa i središte Hladnog rata. Veliko igrivo prostranstvo, fotorealistična grafika i online modovi čine Phantom Pain igrom kojoj ćete se rado vraćati i obaveznim delom kolekcije svakog pravog gamera. Trebalo mi je oko stotinu sati igranja da bih zaokružio iole smislenu misao kojom bih opisao ovu igru. Bilo je potrebno prepustiti se instinktu i atmosferi i zagaziti duboko u ono što Phantom Pain nudi, ne bi li ovaj tekst uopšte i mogao da stekne pravo da se naziva opisom Metal Gear Solid V: The Phantom Pain-a. Narode, nije šala, The Phantom Pain je jedno duboko igračko iskustvo koje gotovo niko neće proživeti na isti način. The Phantom Pain je proizvod najzabavnijeg igračkog koncepta celog Metal Gear Solid serijala, a to je samo po sebi, jedan strahovit kompliment. Pretpostavimo da ste se već oprobali u kratkom prologu za The Phantom Pain, Ground Zeroes-u. Već ste sigurno shvatili dubinu mogućih pristupa igranju i tempu prelaženja koji igrač određuje. Kažu da su neki ljudi izvukli i više desetina sati zabave iz kratke Ground Zeroes uvertire. Ako je tako, iz The Phantom Pain-a će izvući stotine i stotine! Jer je igra mnogo veća, razvijenija i ispunjenija u svakom mogućem smislu nego njen prethodnik. Po pitanju igranja, pred vama je najzabavniji i najispoliraniji Metal Gear Solid ikada. Ali… Da li je baš sve toliko sjajno? Da bih vam što bolje dočarao mesto na kom se The Phantom Pain nalazi kada se uporedi sa svojim prethodnicima, korak po korak ću uporediti njegove sastavne delove: priču, režiju, glumu, muziku/grafiku i naravno gejmplej. Pa da krenemo… Nema sumnje da su apsolutno sve Metal Gear Solid igre do sada sa sobom donosile nesvakidašnju, intrigantnu i pametno napisanu priču, vođenu perom premaštovitog Hidea Kodžime. Svaka igra vas je uvlačila postepeno, neočekivanim obrtima i epskim epilogom koji ste gotovo mogli da namirišete još u uvodnim poglavljima. Nema te Metal Gear Solid priče koja se nije prepričavala i tumačila. Nema te priče koja vas barem na par trenutaka nije naterala da zastanete i zaćutite, pola iz zatečenosti a pola iz poštovanja prema igri koja vas je iznenadila kada ste to najmanje očekivali. Kako se tu pokazao The Phantom Pain? Mogu odmah reći – veoma slično, ali ne u celosti isto. Pa da li je to loše? Ne i obavezno. Igra se zaista otvara elegantno-intrigantnim prologom, na čija pitanja ćete juriti odgovore sve do samog kraja. Ali što se tiče svega onoga između, osetićete nesvakidašnji jaz. Praznina koja “muči” naraciju ovog nastavka, dobrim delom je izazvana neproporcionalnim poremećajem između količine priče i samog igranja. Dok je serijal do sada bio poznat kao filmsko iskustvo istkano čestim obrtima, izbalansirane količine interakcije i filma (sa izuzetkom četvrtog dela), ovde priču skoro da uopšre nećete ni osetiti. Iako je kvalitetna i svakako interesantna, gejmplej će je progutati. Kada je reč o video igrama, kvalitetan gejmplej kojim praktično sami stvarate svoj scenario, nikako ne može biti loša stvar. Ali u slučaju jedne Metal Gear Solid igre, malo je reći da je u pitanju velika šteta. Direktno na to, nadovezuje se i režija. Dok su dosadašnje Metal Gear Solid igre imale izvestan tok radnje, u The Phantom Pain suočićete se sa “problematikom” izbora. Drugim rečima, vreme kada će vas dočekati neka filmska scena zavisiće isključivo od vas. A kako će vas igra vući da pređete što više sporednih misija time otključavajući neke od mnogobrojnih unapređenja za vas i vašu armiju, neretko ćete se zapitati kada ste uopšte i videli zadnju međuanimaciju. Iako su sve scene sjajno izrežirane i gotovo svaka sa imalo akcije prosto odiše prepoznatljivom epikom, toliko retko ćete ih gledati da ćete totalno izgubiti osećaj povezanosti i toka priče. Ovo umnogome podseća na sjajni Peace Walker za PSP, ali kako je ovde u pitanju peti nastavak glavne franšize, niste pogrešili ako ste očekivali drugačiji filmski doživljaj. Niste pogrešili, ali ste se svakako prevarili. I još jednom zaista velika šteta. Što se glume i karaktera tiče… Sećate li se onih dugih razgovora preko codeca? Onog brbljivog Snejka koji je mogao satima da govori o pištoljima i cigaretama i smislu života? E pa, sada se spremite na neverovatno introvertnog i ćutljivog Snejka koji bojažljivo bira svaku reč. Šalu na stranu, deluje kao da je Kifer Saderlend odradio svoj deo posla za dva prepodneva. Dva lika koja ćete najviše slušati jesu Ocelot i Miler, ali s obzirom da ćete im glasove verovatno jedva razlikovati, imaćete utisak da je ceo posao odradio jedan glumac kom su se usta osušila koliko je brbljao. Dodajmo ovome i nepostojanje legendarnih razgovora preko Codeca i pred nama je jedno sasvim drugačije Metal Gear Solid iskustvo, po pitanju kultnog šarma koji su sa sobom nosili dugi i zabavni razgovori između glavnih karaktera. Izgleda da se na žalost mora primetiti da je po pitanju filmskog utiska, The Phantom Pain ipak za klasu iza svojih prethodnika. Prosto deluje kao da se Kodžima priklonio kritikama na račun četvrtog dela, i odlučio da smanji količinu kinematografije zarad što kvalitetnijeg gejmpleja. Ne mogu vam opisati koliko je to razočaralo ovog starog i okorelog obožavaoca franšize. Da nismo navikli na blesavi kvalitet dosadašnjih nastavaka, što se filmskog aspekta tiče, verovatno bismo ga veličali u The Phantom Pain-u. Ali iako kvalitetno, to jednostavno više nije to… No dobro, kako stojimo sa muzikom i grafikom? Jedan od najprepoznatljivijih elemenata serijala jeste njegova muzika, sa pratećim glavnim temama koje su varirale iz jednog dela u drugi. Muzika koja je pratila akcioni deo, sa sve specifičnim zvučnim efektima, bila je nešto što nikada ne može da razočara. No, ovaj put, Hari Gregson Vilijams, čovek najodgovorniji za fenomenalnu muzičku podlogu serijala, ovde je samo u ulozi muzičkog producenta. I dok je muzika na momente zaista spektakularna, a generalno veoma kvalitetna, nećete je ni približno osetiti kao nekad. Nećete čak moći ni da definišete šta je glavna tema ovog nastavka. U glavi će vam verovatno ostati samo “The man who sold the world” (kako se igra odigrava osamdesetih godina, nailazićete na mnoge sjajne pesme iz ovog perioda) i “Quiet’s theme”, što je opet razočarenje na neki način. Iako sjajna, muzika prosto nije na nivou dosadašnjih delova. Ne shvatite pogrešno, muzička podloga jeste za desetku, ali kada se posmatra u odnosu na postavljene standarde prethodnika – nemoguće je ne kritikovati. Onako, od srca. A sada i koja reč o grafici, koja jeste odgovorna za prvi utisak, ali da ostatak igre nije kvalitetan, brzo bi bila zaboravljena. No kako je The Phantom Pain jedna sjajna igra, grafika je ovde samo šlag na torti. Iako na momente možda i nećete smatrati da pred sobom imate sjajnu next gen grafiku, opet na momente – itekako ćete je imati. Efekti kiše i peščanih oluja kao i drugih vremenskih nepogoda, prelepi su. Efekti svetlosti koja rasteruje senke, kao i generalnog osvetljenja u kombinaciji sa odlično izmodeliranim pejzažom prekrivenim kvalitetnim teksturama, ni manje ni više, barem na trenutke, odavaće fotorealističan utisak. Karakteri su takođe odlično modelirani i animirani. Prosto, nećete moći da pronađete grafičku zamerku dok se dublje ne zagledate u ekran, i baš počnete da cepidlačite. Fox engine vrši odličan posao. Igra je prelepa. Dok na računaru izgleda najlepše, Playstation 4 verzija za ovim gotovo da uopšte ne zaostaje. Vredi napomenuti da igra izgleda pristojno i na Playstation 3 i Xbox 360 platformama, što je za svaku pohvalu. Ali šta je sa glavnim aspektom bilo koje video igre? Kako se gejmplej pokazao u The Phantom Pain-u? Uh, odakle početi… Na primer odavde – fenomenalan je. Nesvakidašnji sjajan, fantastičan, prezabavan. Zbog manjka superlativnih epiteta prosto možemo reći da je gejmplej u Metal Gear Solid V: The Phantom Pain… besprekoran. Na nešto ovoliko dobro, ovoliko ispolirano, promišljeno i zabavno, niste nikada naleteli u serijalu. A i šire. Uvući će vas u sebe, naterati da razmišljate, da se stopite sa igrom, da planirate svaki korak, svaki metak. The Phantom Pain će vas naterati da budete Snejk kao nikada pre. S obzirom da je igra open world, pred sobom ćete imati zastrašujuće veliku slobodu igranja. Metodi i alati za prelazak nivoa su mnogobrojni, a kombinacije njihovog primenjivanja – neograničene. Kao i do sada, igranje možemo podeliti na šunjanje i akcioni deo, ali to je samo u najširem smislu. Protivnika ćete moći da zaskočite, onesposobite mu komunikaciju, ukradete za svoju vojsku, totalno deklasirate korišćenjem nekog oklopnog vozila ili podrškom ličnog helikoptera, zaobiđete, smaknete izdaleka, zaplašite, prebijete, izbombardujete, uspavate, zbunite, pregazite, izbegnete ga ili se suočite s njim na apsolutno bilo koji način koji vam može pasti na pamet. Kombinovanjem naoružanja, vozila i pratioca koji će vam pomagati, vi ćete kontrolisati akciju koja će se odigravati pred vašim očima. Iako ne zvuči preterano vredno hvale, jer to i jeste poenta video igara, sloboda u načinu na koji ćete to raditi, spektakularna je do te mere da ćete biti zaista oduševljeni. Da li će vaš “film” biti o Snejku koji na konju, sa raketnim bacačem u rukama juri tenk ili o Snejku koji se baca ispred džipa i u usporenom vremenu puca u vozača spasavajuću zarobljenika sa kojim kasnije doživljava dramatično bekstvo helikopterom… Sve je na vama. Dodajte svemu ovome i činjenicu da u igri ne postoji selekcija težine, već se igra prilagođava vašem stilu igranja i tako postaje teža, verujte da koliko god neka misija bude slična prethodnoj, nećete je doživeti na isti način. Gejmplej nije za desetku… Već za prokleto solidnu i neoprostivu, kao slika zakucanu desetku. Za svako divljenje. Ali ima tu još elemenata, zar ne? O da, na ostalim poljima, The Phantom Pain podiže i širi standard serijala. Pregršt easter eggova, specifičnih fazona, šaljivi duh igara koji kao da ismeva realističnost kojoj stremi… Sve je tu, a i više od toga. Dodajte na to mnogo, mnogo naoružanja i napravica, do besvesti raznoliko osoblje, skrivene lokacije… Pred sobom ćete imati igru koju ćete morati da igrate stotinama sati, ne biste li u njoj otključali i pronašli baš sve. I na sve to, uskoro nas očekuje i Online dodatak, Metal Gear Online, potpuno besplatno. Ma milina. Metal Gear Solid V: The Phantom Pain je igra koja je toliko dobra da vas tera da shvatite da može biti još bolja. Gotovo svaka kritika na konto ove igre, proizilazi iz razočarenja što sjajno iskorišćeni potencijal nije iskorišćen još više, još bolje. Svojim blistavim stranama, The Phantom Pain nam otkriva svoje nesavršeno lice. Svojom genijalnošću, odaje nam utisak nedovršenosti. Poput osvežavajućeg pića koje ostavlja gorak ukus, The Phantom Pain vas tera da ga oplakujete u njegovoj veličanstvenosti. Tera vas da zurite u njegovu dubinu i pitate se zašto je toliko prazna, a tako mnogo sadrži u sebi. Metal Gear Solid V: The Phantom Pain je nestvarni fenomen igre koja je previše dobra. Toliko dobra da prosto ne možete da ne žalite što nije još bolja, po pitanju svojih, statusom stečenih nedostataka… Nikako ne propustite da osetite svežinu ove nedobrušene perfekcije. Sigurno i nećete. Uostalom, na ovo ste i čekali, ha?

PS3 Tomb Raider Proizvođač: Square Enix Datum izlaska: 01.01.2000. Restart serijala i uvodna priča o Lari Croft pre nego što je postala neustrašivi avanturista kakvom je inače znamo. U potrazi za misterioznim ostrvom Yamatai u blizini Japana, brod na kome je Lara zadešava oluja i biva nasukan na kameni greben. Povređena, Lara mora da nađe i spasi prijatelje i posadu broda, usput otkrivajući jezive tajne ostrva Yamatai. Tom Raider je jedan od najimpresivnih naslova iz 2013. godine i avantura koja se ne sme propustiti! Sada i sa online modovima za više igrača. Nakon četiri godine truda i rada, Crystal Dynamics je rebootovao Laru Croft i Tomb Raider. Iako je taj tim odgovoran za poslednje tri vrlo uspešne igre iz serijala, sada možete zaboraviti skoro sve što je činilo prethodne igre. Možda i niste bili ljubitelj ovog avanturističkog serijala ranije, ali kao neko ko je sa uživanjem igrao Tomb Raider igre još od Playstation 1 ere, i meni je dosta nakon devet igara (računajući Anniversary). Kako danas najlakše prodati igru ako ne da se od nje napravi filmski doživljaj koji od igrača ne zahteva trud veći od podizanja gamepada! Retko koji razvojni tim je uspeo spojiti „zahtevan“ gameplay sa beznapornim i sačuvati suštinu igre, a Crystal Dynamics nije pokazao da to ume sa Tomb Raiderom, ali... Tomb Raider (2013) je novi početak i ovaj deo se bavi neiskusnom Larom tj. kako je ona postala preživljavač. S tom idejom mlada Lara Croft i nekoliko sporednih likova doživeli su brodolom i našli se na ostrvu. Na njihovu (ne)sreću to je baš mesto koje su i tražili, ostrvo Yamatai gde je vladala kraljica Himiko i to bi trebalo da ima neku istorijsku vrednost našoj bandi. Dakle Lara je na ostrvu, u dušama njenih saputnika je svaki holivudski stereotip lika i služe isključivo razvoju njenog karaktera, a pošandrcali kultisti, među kojima naravno ima Rusa, su neprijatelji. Postoji i jedan debeli sloj natprirodnih sila što je bar u skladu sa serijalom. Cilj je pobeći sa ostrva, ali nešto sprečava ljude da ga napuste, a bilo koji pokušaj spašavanja završava se bezuspešno i samo ga hrani haosom. Lara međutim nije specijalna niti izuzetak, pa je radio veza sa spoljašnjim svetom neće izvući sa ostrva. To su pre nje znali i kultisti koji takođe samo žele da odu sa prokletog ostrva i očigledno znaju još nešto kad su već počeli da obožavaju davno umrlu kraljicu Himiko, zar ne? Bes njene duše ne pušta nikoga sa ostrva i svi ovi muškarci jedva čekaju da se pojavi neka ženska osoba kako bi je žrtvovali za Himiko, a evo Larina drugarica Samantha je idealna, čak je i Japanka! Ajde onda da uradimo to, nek se Himiko smiri i idemo svi kući. E pa, ovo nije Sve Ofarbaj Krečom: Propoved pa se nećemo baviti njihovim rešenjem i razlozima zašto je krečom obojena svaka interaktivna stvar na ostrvu nego ćemo ih prosto ubijati. Hoće i oni da ubiju Laru, naravno, jer šta se ta neiskusna devojčica koja se trese pored vatre koju je jedva upalila upliće u velike probleme. Pošto je Lara glavni lik, mi ćemo joj pomoći i ispratiti njeno preživljavanje sve dok ne postane Rambo i ode sa ostrva. Pre neki dan je na televiziji bio pušten First Blood (Rambo) gde Stalone na svu sreću ne govori mnogo. Prolazak kroz rudnik pun vode i uskih prolaza sa upaljenom bakljom, nedaćama prirode koje se događaju svakih deset sekundi i voki-toki dijalozi ostavljali su utisak dežavua. Zar to da bude veza sa filmom? Ma ne, Lara vrlo brzo pošizi i počinje da se dere na protivnike kako će sve da ih pobije i neka dolaze samo, nakon čega je vaša dužnost (s obzirom da je cilj da se emotivno vežete i brinete o Lari, kaže Crystal Dynamics) da uzmete kontrolu nad automatskom puškom i slažete protivnike kao snopove. To neće biti teško jer osim što AI vidi kroz zidove, nema problem ni da se organizuje u vozić i samo vam naleće na nišan. Ovo radite jer bez obzira na sve Lara mora da spasi Sam od kultista, pa će tek onda da razmišlja o tome da li će ikada otići sa ostrva i kako. Igra može skoro kompletno da se pređe za 15 sati, a to vreme je svakog minuta ispunjeno nekim cutsceneom, quicktime eventom, interaktivnom scenom ili konkretnim gameplayom koji se sastoji od penjanja i skakanja ili čvorišta gde slobodno možete loviti protivnike pritajeno sa lukom i strelom...ili glasno pišoljem, sačmarom i puškom sa granatama. Može to i stepen brutalnije, ako su nemilosrdne egzekucije tipa cev pod glavu vaša stvar, ili ako preferirate razbijanje glave pijukom. Mislio sam da je ovo igra u kojoj će Lara od bogate gradske devojke postati avanturista koji traži izazove u istraživanju nepoznatog, ali ne kao posledicu traume. Istina da je prikazani nivo brutalnosti verovatno neophodan ako će ikad ubuduće ponovo ubaciti dinosauruse u igru kao neprijatelje, ali je u animacijama preteran prikaz uživanja, daleko više nego što bi ličio potez iz očaja ako je to bila ideja. Na kraju igre rodiće se preživljavač, ali bih precizirao to u rodiće se psihopata koji će zbog nastalog umnog poremećaja celog života tražiti paranormalne avanture u naizgled pustim prostorima kako bi bez posledica mogla da se iživljava i zadovolji svoje uvrnute potrebe ubijanja minimum 300 ljudi kako bi došla u posed nekog beživotnog predmeta. Nema konkretne statistike, ali se dobija achievement / trofej za određeni broj ubistava i taj broj je gotovo jednak hack and slash igrama koje drugi cilj ni nemaju. Crystal Dynamics je ovom igrom hteo da započne novu eru pa je fokus na Larinom karakteru, nakon čega (sasvim očigledno po kraju) mogu praviti nastavke koji bi trebalo da se bave malo više onim što naslov igre govori, a to je i plan. Sada su grobnice samo opciona komponenta što je sramota. Ima ih oko deset, a rešenje koje će vas dovesti do kovčega prepunog ničega i iskustvenih poena obično može da se prokljuvi momentalno ili u najgorem slučaju u roku od dva minuta. Rešenja obično zahtevaju korišćenje vatre, vetra, fizičke snage i tajminga, ali ništa što će vas naterati da od teške muke odete po čašu vode. Ukoliko imate kinetozu onda ipak hoćete jer se kamera nepovoljno treska i vidno polje je malo, pa se udaljite od ekrana, što ionako već znate. Lara postepeno napreduje i stiče nove načine da prevali put kroz ostrvo i u kontekstu priče razumljivo je zašto je platformisanje prosto, da su grobnice trivijalne i da ona jednom čak i kaže kako ih mrzi. Ako ćemo pravo, postepeno se povećava raznovrsnost u načinu dolaženja do ciljne tačke i poslednjih tri do pet sati igre zaista pruža utisak da Crystal Dynamics ima znanje da sastavi dobre prepreke za kompletan Larin aresenal što može da se primeni u sledećoj igri od početka s obzirom da više nema posla sa novajlijom. Jedini problem igre su česte forsirane galerije napucavanja i čudna brutalnost u poređenju ponašanjem i razvojem Lare. S jedne strane je lik koji se izvinjava ubijenom jelenu i što pretražuje džepove mrtve osobe, paniči jer je u bliskom susretu sa smrću upucala čoveka, a sledećeg momenta vrši manijakalne egzekucije, ulazi u borbu vičući i ponaša se kao da ima nano odelo iz Crysisa. Ono što je dobro su tempo i način kojim se igra gura napred jer skoro da nema prilike za razmišljanje već se samo stiskaju dugmići i upija sve što igra baca, a baca mnogo, baca dobro i baca konstantno. Tu i leži razlog zašto je Tomb Raider jedan super doživljaj iako je lagan za igranje. Obično se ne pazi previše kada je reč o prezentaciji likova i zna se do koje mere je dovoljno ići da bi se klasifikovali kao realistični, ali postoji nekoliko sitnih detalja oko Lare koje Tomb Raider guraju u filmskom pravcu sa dozom realističnosti koja nije karakteristična za igre i što bi trebalo da bude primer za budućnost. Šta je Crystal Dynamics napravio od Larinog karaktera kao primarnog razloga postojanja ove igre ipak je diskutabilno.

PS3 Uncharted 2 - Among Thieves ProizvoÄ‘ač: Sony - SOE Datum izlaska: 01.01.2000. Uncharted 2: Among the Thieves je nastavak topline usvojene Drake's Fortune, koja je ekskluzivni naslov za Soni PlaiStation 3. Godine 1292. Marco Polo je krenuo s karavanom u Kinu, koji se sastojao od 14 brodova. 18 meseci kasnije vratio se na jedan brod sa gomilom preživelih. Opisao je sve dogaÄ‘aje i spomenuo nešto o bogatstvu. Drejk je otkrio veliku tajnu putnika i tajno počeo da dobije budistički artefakt vredan nekoliko milijardi. MeÄ‘utim, ispada da paravojna organizacija takoÄ‘e traži vredan predmet. Počinje velika trka. Igra se u velikoj meri zasniva na pratnji Marco Polo staze i spektakularnoj borbi. Sada možete pucati na bilo koji način, čak i kada se penjete. Sistem sukoba je takoÄ‘e produžen, protivnici AI-a donose nove izazove. Povremeno akciju prekidaju epski dogaÄ‘aji iz kojih igrač mora izaći živ. Osim toga, sve mape se ubacuju "u letu" i igrač ne sme da zna za reč "učitavanje" tokom igre. Grafika i fizika takoÄ‘e su pretrpeli značajne promene, dajući potpuno nova iskustva i dimenziju igre. Posebno je istaknuta prezentacija emocija, koja je da angažuje osobu ispred televizora da se bori za artefakt i doživi sve zajedno sa protagonistom.