LEGO Marvel Super Heroes 2 je epska avantura i nastavak hit igre LEGO Marvel Super Heroes. Spajajući Marvel Super Heroes i Super Villains iz različitih era i realnosti, ova originalna priča vodi vas u kozmičke bitke kroz bezbroj Marvelovih lokacija istrgnutih iz vremena i prostora u neverovatni svet Chronopolis. Pun prepoznatljivog LEGO humora za sve uzraste, gejmeri će se boriti sa putnikom kroz vreme Kang the Conqueror, na lokacijama kao što su drevni Egipat, divlji zapad, Sakaar, grad Njujork u godini 2099, Xandar i mnoge druge maštovite lokacije u ovom zabavnom putovanju kroz Marvelov univerzum. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Amerika

Resident Evil 7 Gold Edition sadrzi kompletno izdanje sa svim DLC i dadacima i čine vrhunsko horor pakovanje. End of Zoe DLC je šokantni dodatak RE7 sagi, gde igrači otkrivaju sudbinu Zoi. Tu su i novi protivnici, kao i delovi močvare.Not a Hero DLC obelezava povratak Chris Redfielda. Sasvim novi dozivljaj igranja sa Chrisom u glavnoj ulozi, novim protivnicima. Kao član Umbrella korporacije, Chris i njegov tim se brzo prilagođavaju i spremaju strategiju za novu pretnju. Dal će Chris uspeti opet da reši misteriju i pobegne sa plantaza?

PS4 Need for Speed - Rivals Auh, kakva ženska...”, pomisli mladac pred kojim je bio noćni provod života; „kakve obline, kako lepo lice, pa kosa, pa ta meka, bela koža, pa taj prijatni glasić, čak i te pop-rokić pesmice koje sluša nisu toliko nepodnošljive. Uh, uh, pa biće ovo noć za pamćenje...” Na njegovu žalost, izlazak će se ubrzo pretvoriti u naročiti krug pakla. Devojka je ta koju ćete čekati na desetetine minuta da se nafraka i došminka u toaletu, sa bezličnom pričom kojom vas gnjavi celo veče, nepodnošljivo površna i nezanimljiva već posle petnaest minuta, i jedna od cura koja počinje da se gubi, zapliće, sapliće i posrće po trotoaru već nakon popijenog jednog pića... Nekome kome je ovo prvi susret sa trkačkim igrama na kompjuteru, Rivals će verovatno delovati kao zaprepašćujuće impresivna igra. Ostale, koji su probali prethodnih 250 i kusur nastavaka i spin offova, novi Need for Speed neće uspeti da prevari lepom šminkom i milion puta viđenim konceptom i prepakovanim „novinama”, nakon čega sledi sunovrat po pitanju dizajna i, sada već legendarnih, tehničkih svinjarija koje ćemo spomenuti kasnije u tekstu. Pre nego što igra počne da vas ubija spregom predugih učitavanja ko zna čega i ingeniozno osmišljenog tutorijala, sledi kratki osvrt neverice na okvirnu priču koja treba da pruži smisao svoj toj jurnjavi koja sledi. Elem, ovaj put ste stavljeni u kožu mladića sa, očigledno, kompleksom podvojene ličnosti, koji će se ubiti da vam objasni kako su trkači specijalan, privilegovan deo društva, čijim venama teče čist kerozin i koji ne znaju više za sebe jednom kada osete miris izduvnih gasova iz auspuha. Sve te vratolomije i reckless jurnjava približava ih za jedan korak apsolutnoj vozačkoj Nirvani, koju obični smrtnici jednostavno ne mogu da pojme. A tek policajci, ta braća po volanu i jing za suparnički jang, to je tek poseban soj ljudi koji razumeju da se brzinskim demonima ne može suprotstaviti konvencionalnim sredstvima, već podjednako vratolomnom i opasnom vožnjom pred kojom se stari, nejač, kučići i mačići sklanjaju sa ulica kada ovi prinčevi i kraljevi brzine krenu sa svojim orgijanjima... Jasno je iz aviona da je ciljna publika novog NFS-a superkul MTV omladina koja „sipa i ne misli”, dok će svima ostalima verovatno delovati neverovatno da je neko bio ozbiljan kada je sve ovo smišljao. Nakon ovoga tek sledi šok za sistem. Predugačka i ničim opravdana učitavanja prazne i mračne garaže sa vozilima (koja traju podjednako dugo kao i učitavanja samog game worlda), prepliću se sa stupidnim (i obaveznim) tutorijalom u kojem vas živcirajući ženski glas vodi kao debila kroz iscepkane video-instrukcije „da se naučite veštinama vožnje”, i to u igri s čijim bi se „ogromnim” brojem tastera izborio i E.T. vanzemaljac, i to sa jednom vezanom rukom. U svemu ostalom, Rivals ne donosi previše novina niti uzbuđenja. Ogromna mapa prošarana raznim eventima (koji su grupisani u predefinisane tiere koje morate kompletirati u jednom cugu, pre povratka u mobilnu policijsku bazu, odnosno odmetničko skrovište) pruža aktivnosti koje će vam pre ili kasnije izaći na nos, uz očekivano apgrejdovanje vašeg voznog parka, akviziciju novih mašina i kupovinu raznih gedžeta i elektronskih sprava za ometanje, usporavanje i slanje protivnika da grli obližnje bankine. Osećaj brzine i vožnje je donekle korektan, uz prilično teška i inertna vozila koja zahtevaju uvežbavanje, naročito prilikom izlaska iz krivina. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Amerika

Monster Hunter Wolrd vas stavlja u živi ekosistem kao lovca u potrazi za svirepim zverima i kreće u borbu sa njima u borbi koja se razvija preko raznolikog terena. Upustite se u lov sami ili sa do tri prijatelja/lovca. Kao lovca na čudovište, vaša potrage će vas odvesti na naistražen kontinent gde ćete se suočiti sa smrtonosnim predatorima, svaki strašniji od prošlog. Ova nova zemlja i njeni raznoliki stanovnici igraju kritičnu ulogu u svakoj misiji. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Japan

Četvrto izdanje najpopularnije simulacije života za Playstation 4 konzole je konačno u prodaji! Simići su sada još inteligentniji i svaki od njih je ličnost za sebe, a novi alati vam omogućavaju još više podešavanja izgleda likova i njihovih karakteristika. Istražite i upoznajte komšiluk, izgradite kuću iz snova ili posetite online galerije sa sadržajem koje su pravili igrači iz čitavog sveta. Sims 4 je igra koja će vam pružiti stotine sati zabave u svetu koji ćete sami graditi. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Amerika

Spintires: MudRunner je konačna verzija indie hita Spintires. Kao u Spintires, MudRunner stavlja igrače sa volan neverovatni terenskih vozila za sve uslove i stavlja u ekstremni Sibir, sa samo mapom i kompasom da ih vodi.

PS4 Rabbids Invasion Proizvođač: Ubi Soft Datum izlaska: 21.11.2014. Rabbids Invasion je igrica koju je osnovao Ubi Soft, a koja je utemeljena na TV seriji koja se emituje na nekoliko teritorija, uključujući SAD, Veliku Britaniju, Francusku i Nemačku. Video igrica omogućava deci da uživaju u izboru 20 epizoda popularne TV emisije i učestvuju u akciji. Dok epizode odmiču, deca će moći da prate, igraju i imaju interakcije sa Rabbids-ima u njihovim avanturama. Do 4 igrača mogu igrati na svim konzolama, a 2 igrača na Xbox 360, a možete postići i najbolje individualne rezultate u svakoj aktivnosti i tako postati šampion epizoda, dok će globalna ocena omogućiti da otključate nove epizode i sadržaje.

PS4 Lego Marvel Super Heroes Proizvođač: WB Games Datum izlaska: - Lego Marvel Super Heroes je još jedna u nizu akcionih video igara koja uzima dobro poznatu franšizu i pretvara je u svet druge poznate franšize – LEGO kocaka. Igru potpisuje TT Games koji je razvio za praktično sve sisteme koji postoje danas i koji će postojati (naravno, mislimo na konzole naredne generacije). Igra je izuzetno slična drugim naslovima iz LEGO serijala, poput Lego Star Warsa ili Lego Batman, što podrazumeva akcione ali i logičke elemente. Igra započinje tako što Silver Surfer, leteći iznad planete, biva oboren sa svoje daske za surf koja se raspada u veliki broj delića i pada na Zemlju. Doktor Doom, shvativši da ovi delovi poseduju neverovatnu snagu, odlučuje da ih sakupi i napravi “Doom Ray of Doom”. Sa druge strane, vođa S.H.I.E.L.D-a, Nick Fury, saziva superheroje Marvel univerzuma kako bi mu stali na put i kako bi sakupili ostale deliće daske pre nego što ih se domognu Dr.Doom, ali i Loki, Magneto i drugi negativci. Prateći isti sistem izvođenja kao i u prethodnim naslovima, igrači će biti u prilici da upravljaju sa preko 150 likova iz Marvel univerzuma od kojih svaki poseduje svoje unikatne mogućnosti. Spiderman baca mrežu i samim tim leti visoko iznad grada, Hulk može da lansira u vazduh velike objekte, Iron Men leti i “puca iz ruku”, Hawkeye odapinje strele, znate već i sami kako to ide. Za potrebe scenarija, kreirani su Lego Nju Jork i Lego Asgard, gde se naslov i odigrava. Interesantno je da je u igru ubačen i Sten Li, kreator Marvel stripova. Umesto “citizen in peril” misije se zovu “Stan in peril” a Sten je i karakter kojim se može upravljati. On poseduje nekoliko specijalnih moći preuzetih od drugih likova iz Marvel univerzuma. Veliki broj zgrada u Nju Jorku može se posetiti, što obezbeđuje dodatni razvoj priče i mini misije. Poseban kuriozitet je to što priče svake od zgrada prepričava niko drugi do Deadpool. Izvođenje je fluidno, interesantno i vrlo vas lako “uvlači” u sate i sate igranja Marvel Super Heroes. Ne bi trebalo da propustite ovaj naslov ukoliko vam se dopada koncept LEGO video igara iz proteklih nekoliko godina. Sa te strane, ovoj igri se nema šta zameriti. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Amerika

PS4 The Pinball Arcade ProizvoÄ‘ač: Ostali Datum izlaska: 09.02.2014. Kolekcija od čak 22 legendarna flipera: - Tales of the Arabian Nights - Black Hole - Ripley's Believe It or Not! - Theatre of Magic - The Machine: Bride of Pin-Bot - Medieval Madness - Cirqus Voltaire - FunHouse - Gorgar - Monster Bash - Black Knight - Creature from the Black Lagoon - Harley-Davidson, 3rd Edition - Taxi - Elvira and the Party Monsters - No Good Gofers - Scared Stiff - Big Shot - Twilight Zone - Star Trek: The Next Generation - Attack from Mars - Genie Od stvaralaca Pinball Hall of Fame-a stigla je nova kolekcija flipera Pinball Arcade koja omogućuje ljubiteljima flipera da uživaju u najboljim fliperima svih vremena, kao što su Williams, Bally, Stern Pinball i Gotlieb. Igrači stvaraju svoju kolekciju kupovinom ili skidanjem sa interneta flipera koje žele da igraju, a svaki od njih je realistična simulacija flipera koja preciznost i autentičnost pravih flipera prenosi u igru. Autentičnost Pinball Arcade flipera ne možete da cenite jedino ako ste totalno neupućeni i nezainteresovani za ovaj vid zabave. Karakteristični zvučni efekti, udaranje loptice u bumpere i osvajanje poena, uz do detalja usavršenu grafiku i preciznost kontrola, čine ovu simulaciju najboljom do sada. Popularni fliperi Ripley's Believe It or Not, Black Hole, Theatre of Magic i Tales of the Arabian Nights su dostupni za igranje, a Circus Voltaire, Medieval Madness, Monster Bash, Creature from the Black Lagoon, Funhouse, Attack from Mars, Black Knight, Space Shuttle, Pin Bot, Big Shot i još mnogi drugi biće dostupni vremenom kao DLC sadržaji. Igra omogućuje i online turnire kao i dodatne modove kako bi izazov za igrače bio još veći, naročito kada se takmiče protiv prijatelja i drugih igrača. Verno tradiciji simulacija flipera, i sada su tu meniji i originalni oglasi i informacije o svakom fliperu ponaosob. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Velika Britanija

PC Minecraft Story Mode - Season Two Proizvođač: Telltale Games Datum izlaska: 15.08.2017. Na kraju sezone jedan Jesse i Order of the Stone su postali najpoznatiji heroji na svetu. Sada, par godina kasnije Prismarine Gauntlet, relikviju neverovatne moći. Nove avanture i prijatelji vas očekuju u svetu mnogo većem nego što je Jesse mogao da zamisli. Sadrži season disk za Minecraft: Story Mode - Season Two od epizode jedan do pet.

PS4 Alien Isolation Proizvođač: Sega Datum izlaska: 07.10.2014. Stilski i koncepcijski uticaj koji je serijal filmova Alien imao na gotovo sve grane popularne umetnosti nemerljiv je i nastavlja se i danas, 35 godina nakon premijere prvog dela ove naučno-fantastične horor sage, kod nas nezgrapno prevedene kao „Osmi putnik” (što jedino može da bude Taško Načić u „Ko to tamo peva?”). Gigerove falusoidne fiksacije preinačene u jedinstveni biomehanički dizajn vanzemaljskog monstruma kopirane su u nedogled, a posebno je drugi deo serijala, film „Aliens” Džejmsa Kamerona, zbog svoje premise „Ameri u Vijetnamu na svemirski način” bio pogodan za beskrajnu eksploataciju koja je izrodila stotine akciono-pucačkih igara. Sam alien je u pomenutom nastavku devalviran kada je u pitanju količina generisane strave: u prvom filmu alien je samo jedan, posada pokušava da ga eliminiše i diskutabilno je da li na kraju uspeva u toj nameri, dok se protagonisti nastavka suočavaju sa čitavom legijom monstruma svedenih na pokretne mete. Bilo je potrebno nekoliko decenija da se neko doseti i napravi stealth šunjalicu direktno inspirisanu filmom koji je sve počeo, inteligentniju igru koja na pravi način shvata tadašnji reklamni slogan „in space, no one can hear you scream”. Radnja igre se nadovezuje na kraj prvog filma i prati doživljaje Amande Ripli, ćerke svima dobro poznate Elen. Petnaest godina nakon događaja iz originalnog Aliena, Amanda biva premeštena na svemirsku stanicu „Sevastopolj” i daje se u potragu za crnom kutijom sa „Nostroma” u nadi da će podaci koji su u njoj pohranjeni rasvetliti misteriozni nestanak njene majke. Očekivano, ubrzo sve kreće naopako i Amanda ostaje nasukana na „Sevastopolju”, odsečena od svojih saputnika i primorana da se probija kroz mračne hodnike ogromne stanice, izbegavajući na tom putu androide koji su „poludeli” iz (samo naizgled) čista mira, ljudstvo koje joj u nastalom metežu nije prijateljski nastrojeno i bori se za sopstvenu egzistenciju, a tu je i „sitnica” u vidu kreature iz naslova. Ostatak priče serviran je igraču kroz tekstualne i audio logove raštrkane po brojnim kompjuterskim terminalima kao i grafite ispisane po zidovima što podseća kako na System Shock 2, tako i na Dead Space, čime se krug inspiracije efikasno zatvara. Arsenal kojim raspolažete je ograničen i uglavnom se sastoji od gadgeta kao što su baterijska lampa, alat za obijanje i zaštitni znak serijala – motion tracker. „Potrošna roba” u vidu rezervnih baterija, sredstava za regeneraciju energije i slično proizvodi se putem jednostavnog crafting sistema, a komponente potrebne za svaki „recept” su, iako dostupne u dovoljnoj količini, teško uočljive u sveopštem mraku. Uprkos tome što u igri postoji vatreno oružje, čije pronalaženje i posedovanje nikako ne uliva sigurnost jer je uglavnom beskorisno u situaciji u kojoj se Amanda zatekla. Za uspešno preživljavanje kroz taktičko nadmudrivanje sa bićem koje praktično ne možete da ubijete, igra iziskuje do maksimuma izoštrena čula i pametnu upotrebu okruženja. Pošto se svaki direktan kontakt sa alienom završava pogubno po igrača, neophodno ga je izbegavati šunjanjem kroz senke, zavlačenjem u ventilacione otvore, skrivanjem po ormarima, a imperativ je pravovremena aktivacija motion trackera – trik je u tome što igra efikasno simulira periferni vid, pa ne možete istovremeno da se fokusirate na ekran trackera i ono što vam se nalazi tik ispred nosa. U slučajevima kada vrag odnese šalu i alienu padne na pamet da ispita krevet ispod koga ste se sakrili da odrecitujete Očenaš, jednostavno bacite baklju da biste mu odvratili pažnju i on će otrčati u pravcu bačenog predmeta. Ovo je samo jedan primer stvari koje možete (i morate) da uradite tokom neprijatnog boravka na „Sevastopolju”, a genijalnost AI rutine ogleda se u tome što ćete na istu „foru” prevariti aliena jednom, eventualno dvaput, nakon čega se on uveliko adaptirao i ignoriše distrakciju (da su domaći glasači makar malo nalik alienu, gde bi nam bio kraj). Mada se na početku čini da je aliena nemoguće izbeći, upozorenja o njegovom bliskom prisustvu su svuda i samo je potrebno otvoriti četvore oči. Pro tip: zaboravite „trening” iz većine FPS igara izdatih tokom proteklih desetak godina. Onog trenutka kada počnete da razmišljate kao alien, igra postaje donekle lakša, ali će uprkos tome do kraja ostati bezobrazno teška. Ipak, shvatanje kako se protivnik kreće ne znači da treba aktivno da ga vijate, već samo da uvek budete svesni njegove lokacije kako biste ga izbegli. Već nakon nekoliko sati provedenih uz igru Isolation se pretvara u Frustration jer igra ne prašta greške i kažnjava svaki, pa i najmanji trenutak nepažnje. Na najvećem nivou težine koji je ujedno i preporučen od strane autora (easy i normal su i onako pomoćni točkići za slabiće) stiče se utisak da alien vara i ima bezobraznu moć teleportovanja sa jednog kraja mape na drugi i to baš onda kada pomislite da ste mu utekli makar na trenutak. Veći problem predstavlja sistem snimanja statusa „kad vam igra dozvoli” koje se obavlja po međusobno prilično udaljenim checkpointima, pa se često dešava da određene deonice više puta morate da prelazite od početka, što nije nimalo interesantno jer neke od njih traju i po sat vremena. Kada vas alien „nahvata” po prvi put, osećaj je užasan; nakon desete smrti za redom na istom mestu, sve počinje da biva zamorno, a nakon dvadesete, gotovo identične pogibije psovaćete majku SEGI, ksenomorfu i Ridliju Skotu u paketu. Zamislite da gledate film Alien deset puta u jednom danu... Polje na kome Isolation briljira ogleda se u atmosferi i tenziji teškoj hiljadu tona – nigde, ni u jednom trenutku niste na sigurnom. Ako ste kojim slučajem imali tu nesreću da se vozite jednim od liftova u zgradi „Politike”, znate koliko je to traumatično iskustvo, a u Isolationu i samo čekanje lifta propraćeno dramatičnom muzikom kida nerve efikasnije od bilo koje manjinske parade. Višeminutno čučanje u ormaru dok alien šišti i balavi po prostoriji u kojoj ste potražili utočište možda deluje smešno na papiru, ali efikasno izaziva osećaj neprijatnosti i mučnine u stomaku kao retko koja igra i to bez neumerenog krvoprolića ili preteranog nasilja. Uprkos tome što se veći deo radnje odmotava u skučenim prostorijama i hodnicima, jeza koju igra izaziva nije proizvod klaustrofobije, naprotiv – strah postaje srazmerno jači kada shvatite da ste prepušteni samom sebi u ogromnom kompleksu svemirske stanice gde opasnost bukvalno vreba iza svakog ćoška. Pritisak koji na igrača vrši sama činjenica da nije u ulozi lovca nego neiskusne i slabo opremljene devojke ostavlja filmski uzor daleko iza sebe, a sa trona najjezivije kompjuterske igre svih vremena efikasno skida do sada neprikosnoveni System Shock 2. Kao i u slučaju potonjeg, za lavovski deo atmosfere odgovorni su maestralni zvučni efekti čije tekstualno opisivanje ne bi imalo smisla – za igre se obično kaže da ih treba videti, ali Isolation jednostavno treba čuti. Ovo ne znači da je igra podbacila po pitanju grafike, naprotiv. Nekima će smetati što se zahteva grafička karta kompatibilna sa standardom DirectX 11, ali je neosporno da su prelepo realizovane senke i izvori svetlosti koji krase ovaj naslov tehnički neizvodljivi sa deset godina starim DX9 API-jem koji je odavno zreo za penziju. Imajući to u vidu, optimizacija je vrhunska i za pokretanje ove grafičke ekstravagance nije potrebna mašina koja košta nekoliko hiljada evra. Dve DLC misije koje su bile dostupne u trenutku pisanja ovog teksta, Crew Expendable i Last Survivor, ne obaraju dužinske rekorde, ali će bez ikakve sumnje oduševiti sve fanove filmskog Aliena. Obe misije igrača direktno smeštaju u dobro poznate scene na „Nostromu” sa starom ekipom na okupu: neizostavna i svima omiljena „mama” Ripli, „čovek iz naroda” Parker koji bez grama suptilnosti hoće da bude Dalas umesto Dalasa, Lambertova na ivici nervnog sloma i Eš koji se zlokobno šetka po brodu – milina! Neopisiv je doživljaj konačno se naći u centru zbivanja koja smo protekle tri decenije isključivo konzumirali kao pasivni posmatrači.

PS4 Lego Batman 3 - Beyond Gotham Proizvođač: WB Games Datum izlaska: 14.11.2014. Ako još niste počeli da sanjate prethodnih 19 licenciranih naslova iz LEGO sveta, a sa oduševljenjem ste dočekali vest o budućem forsiranju superherojskih filmskih franšiza, LEGO Batman 3 je tu da još jednom posluži kao efektna zamena za skupe setove iz stvarnog sveta. Nalik na prethodnu igru, a sada u mnogo većoj meri, Beyond Gotham je ponovo mućkalica avantura velikog broja različitih superheroja iz DC univerzuma, sa Zakrabuljenim krstašem (ili beše Mračnim vitezom) i zanovetalom Robinom u glavnim ulogama. Radnja trećeg dela direktno se nadovezuje na finale prošle igre, i donosi epsku borbu između (neorganizovanih) junaka iz Justice Leaguea i dijaboličnog Brejnijaka kome pomaže klika DC negativaca, predvođena kikotavim Džokerom. Kao što podnaslov igre nagoveštava, razbijanje Brejnijakovih ambicija da umanji planetu Zemlju i doda je svojoj kolekciji minijaturnih svetova vodiće se od gotamske kanalizacije, preko svemirske stanice Lige Pravednika u Zemljinoj orbiti, pa sve do udaljenih svetova diljem galaksije, uz ogromnu plejadu od preko 150 likova kojima možete da upravljate. Osnovna struktura igre je ostala nepromenjena, uz minimalne izmene u načinu na koji se kampanja odvija. Odsustvo klasičnog hub sveta iz kojeg se pristupa ostalim epizodama opravdano je linearnijom pričom i nizanjem nivoa koji se otvaraju na dotični način. Svako malo naći ćete se na lokacijama koje predstavljaju manje hub okruženje, u kojem su moguće standardne operacije poznate od ranije (otključavanje bonusa, modeliranje LEGO junaka, kao i skupljanje gomile dodatnih predmeta ili skrivenih bonusa). Kao i u prethodnim igrama, a sada u većoj meri, osnova prelaženja nivoa je na pravovremenoj upotrebi različito opremljenih odela na pravom mestu. Sonarni pištolj za razbijanje staklenih površina vibriranjem, rakete i eksploziv za uništavanje srebrnih LEGO predmeta, nevidljivost za stealth momente, skeniranje okruženja u potrazi za tajnim elementima, Robinovo zaštitno odelo za hazardne pojave, oprema za razmagnetisavanje, teledirigovana igračkica za hakovanje teško dostupnih delova nivoa i ostalo presudni su za dalje napredovanje, i dobijaju se na predefinisanim mestima nakon čega ostaju trajno u inventaru. Većina ostalih likova koja nema ove sposobnosti naoružana je nekim od standardnih primeraka oružja ili veština za borbe sa napasnicima, kao i specijalnim moćima bez kojih je takođe nemoguće preći pojedine delove nivoa (Flešova super-brzina, na primer, kao i sijaset neophodnih predmeta koje pripadnici bratstva raznobojnih Fenjera mogu da prizivaju). Nivoi su, kao nikada ranije, krcati različitim aktivnostima koje je neophodno obaviti kako biste otkrili baš sve skrivene, dodatne ili osnovne sadržaje koje su autori zamislili. Ogromna količina svega i svačega po nivoima (koje nema svrhe detaljnije igrati mimo free-play režima, i to nakon što otključate sve dostupne sposobnosti) i više je nego dovoljna za sve vaše virtuelne LEGO potrebe. Posebne pohvale idu očiglednom poštovanju ogromne armije fanova što LEGO kocaka što superheroja, kako kroz pomenuti broj likova kojima se možete proigrati tako i kroz vrhunski produciran sadržaj koji vas očekuje u priči. Grafički je sve u prepoznatljivom stilu, vrlo živopisno, koloritno i detaljno, uz svu silu različitih specijalnih efekata kojih se ne bi postidele ni neke „ozbiljnije” igre (eksplozije, zamućenja, isijavanja, refleksije na površinama i drugo). Eksperiment iz nekoliko prethodnih LEGO filmskih igara zvani „ubacivanje profesionalne glasovne glume umesto brbljanja, cijukanja i gestikulacija” i ovaj put se pokazao kao dobro rešenje. Glasovna obrada je odlično urađena, savršeno paše uz likove i događanja na ekranu, a preko svega, očekivano, tutnji originalna muzika iz filmova i bravure Džona Vilijamsa i Denija Elfmana. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Amerika

PS3 Batman - Arkham Origins Proizvođač: WB Games Datum izlaska: 01.01.2000. Batman: Arkham Origins prikazuje nove neprijatelje, negativce koji su krenuli na Arkham City, a među njima prepoznajete sigurno Joker-a, Black Mask-a, Copperhead, Firefly-a, Deadshot-a, a u igri se pojavljuje još njih (Penguin, Mr. Freeze). Ovo je priča koja je prethodila Arkham Asylumu, kada je kriminal počeo da cveta u Gotham City-ju a Batman je tek krenuo svojim putem superheroja u borbi za pravdu. Crime Scene sistem je novina u Detective modu, u njemu ćete moći da pronađete i izanalizirate tragove i dokaze i rekonstruišete događaje na mestima gde su kriminalci izveli svoje akcije. Dinamična, bogata okolina dozvoliće vam pristup delovima grada gde prethodna igra nije, istraživaćete i nalaziti nova mesta gde se odvijaju kriminalne aktivnosti i sprečavati negativce da ih izvedu. Most Wanted su sporedne misije koje vas šalju u poteru za ucenjenim glavama, ukoliko vam dosadi da pratite glavnu priču. Novi neprijatelji, kao što je Armored Enforcer ili Martial Artist nateraće vas da drugačije pristupite borbi, ovde FreeFlow borba dobija svoj pravi značaj, a tu je naravno i pravo bogatstvo gedžeta koje Batman koristi u borbi i navigaciji kroz okolinu. U želji da bolje objasnimo motive autorskog tima, voljno smo vas izložili malom spoileru. You see, glavni negativac Arkham Originsa je naoko Black Mask, kriminalni kingpin kome je maska puna Betmenovog mešanja u njegove operacije, te momak odlučuje da mu uceni glavu na 50 miliona američkih dolara. Bogata ponuda privlači grupu legendarnih asasina, kojima će ovo biti prvi, sudbonosni susret sa Betmenom. Killer Croc, Copperhead, Bane, Deathstroke, Electrocutioner i nekolicina drugih dobija jednu noć da smakne Betmena i kešira premiju. A gde je klovnovski princ kriminala himself? Bliže nego što mislite :). Glavni „catch” Arkham Originsa, dakle, jeste prolog-priča o mladom Betmenu na početku karijere, koga u korumpiranoj gotamskoj policiji smatraju krimi viđilanteom i koji još nije upoznao svog najvećeg rivala. Pored zameranja plejadi super i manje super zločinaca, do kraja igre steći ćete poverenje inspektora Gordona i udariti temelje alijanse koja tolike decenije savršeno funkcioniše u stripovima i na filmu. Batman: Arkham Origins tehnički operiše na način koji je gotovo identičan sa Arkham City, osim gradske celine koja je prostranija i bogatija opcionim zanimacijama koje donose extra XP, upotrebljiv za podizanje borbenih karakteristika u skladu sa individualnim stilom igranja. Podela igre na open-world i skriptovane enterijere koji su deo glavne priče funkcioniše na način kome se nema šta zameriti. Svi „signature” momenti franšize su i dalje prisutni, što se ponajviše ogleda u fenomenalnom „freeflow” borbenom sistemu koji je gotovo neizmenjen u odnosu na Arkham City. Nekoliko novih protivnika i nekoliko svežih gedžeta donekle stoje u senci unapređene forenzike, koja vam se servira kao povremeni, krucijalni elemenat priče. Rekonstrukcija ubistva/eksplozije/paljevine/whatever kroz analizu mesta zločina je detaljna, ali pojednostavljena u smislu da se ne možete zaglaviti niti fejlovati. Na prezentaciju detektivskog aspekta Betmenove ličnosti treba baciti veći akcenat, ali ovo je svakako dobar početak. Što se tiče opcionih zanimacija koje možete rešavati u otvorenom segmentu igre, ponovo imamo solidnu dozu Riddlerovih zagonetki (u igri se mladac još zove Enigma), dopunjenu sporednim questovima nalik na razminiranje Anarkyevih bombi, rešavanje „crime in progress” situacija i drugih zadataka, koje će vam vreme potrebno za stoprocentno kompletiranje igre i te kako produžiti. Velika novost u odnosu na prethodne igre je multiplayer. Njegova osnova je borba tri tima jednih protiv drugih: Bejnovi henčmeni protiv Džokerovih gunova protiv Betmena i Robina. Sistem je solidno zamišljen, ali je mehanički problematičan, jer su heroji, zbog stealtha, previše srozani i oslabljeni. Krupan problem je i odsustvo online igrača, koji možda nisu ni svesni činjenice da igra ima multiplayer... Da li je Batman: Arkham Origins dobra igra? U stranim igračkim glasilima, kritika funkcioniše kao javno glasanje na plenumu saveza komunista: kada prvi „veliki” sajt/magazin osudi i osmudi neku igru, većina drugih „autleta” papagajski prepričava stav prvog, razvlačeći tuđe kritike kao testo puno glutena. Novom Betmenu zameraju da „nije originalan i da funkcioniše na način koji je isti kao prethodna igra”, što je zamerka koja je izvađena iz mraka nečije zadnjice. „Svet kompjutera” odbacuje takve jadne principe pseudožurnalistike i javno tvrdi da je Batman: Arkham Origins odlična stvar, ne genijalna kao prethodne dve igre, ali savršeno kompetentna i veoma zabavna igra koja će vam obezbediti tonu zabave, odnosno pet tona ako ste zagriženi Betmenov fan. Nešto niža ocena u odnosu na dve prethodne Arkham igre posledica je bagova tehničke prirode, koji ni nakon mesec dana nisu do kraja pečovani. Povremeno beskonačno propadanje pri doskoku i uranjanje u teren, nestajanje bosa usred fajta, nestajanje zvuka i pozadinske muzike, resetovanje progresa u multiplayeru i druge tehničke bubice znaju da budu prilično iritantne, mada vas neće sprečiti da igru kompletirate. Koren ovih problema možda leži u činjenici da igru nije radio britanski Rocksteady, već da je iskovana od strane Warner Bros. studija u Montrealu. Glumačka ekipa je takođe nova: umesto Marka Hamila, Džokeru glas sada daje Troj Bejker (ko god da je Troj Bejker...), a ni Betmenove redove više ne izgovara isti čovek. Srećom, novaci su posao odradili na iznenađujuće dobar način, tako da zamerki na glumačku ekipu nemamo.

PS3 Rayman Legends Proizvođač: UbiSoft Datum izlaska: 01.01.2000. Tokom stogodišnjeg sna, noćne more su se umnožile i raširile, stvorila su se nova čudovišta strašnija nego bila šta pre. To su stvorenja legendi... Zmajevi, džinovske žabe, morska čudovišta i drugi. Uz pomoć Murfy-ja, Rayman i Globox se bude i sad moraju pomoći u borbi protiv ovih zlih stvorenja i spasiti Teensies! Co-op u četiri igrača. Ponovi Vi i tri prijatelja i možete da uživate u avanturi u online i offline co-op. Uskočite u avanturu bilo kad sa preko 80 nivoa za prelaženje. 3D borbe sa bosovima. Čuvajte se, kao i uvek bosovi imaju nešto što vi nemate, a to je dodatna dimenzija. Zmajevi i ostala stvorenja Vas mogu napasti iz svakog ugla, budite uvek spremni. Izazovite Vaše prijatelje online u nizu izazova koji će testirati Vašu brzinu i spretnost. Takmičite se i sa igračima širom sveta. Proverite zašto je Rayman platforma godine! Na opšte oduševljenje, nedavno je u našu redakciju stigao Xbox One sa nekoliko next-gen naslova. Svaki slobdan trenutak smo koristili da isprobavamo nove naslove i da vidimo šta nam donosi ova „kutija“.Ipak, najigranija igra na ovoj zverci je ipak dobri, stari Rayman Legends, a evo i zašto… Priča je prilično oskudna, naime Ray i ekipa su utonuli u duboki san, tokom koga su se u njihovom svetu nakotile razne beštije. I to je to. Sve je to lepo propraćeno kroz jedan kraći sinematik i akcija može da počne. Ovaj pristup vrlo kratkog intro-a smo videli i u relativno novijim Nintendovima 2D platformerima : New Super Mario Bros. i Donkey Kong Country Returns, i ispostavio se kao prava mera. I tu već dolazimo do prve izmene u odnosu na Origins; biranje nivoa nije više pomeranje od tačke do tačke na nekakvoj žućkastoj mapi, već je pretstavljeno kao nivo za sebe. Naime, ekran za biranje nivoa izgleda kao galerija gde slobodno kontolišete Rayman-a, kao i u bilo kom drugom delu igre, i uskačete u izložene slike kako biste ušli u odgovarajući nivo. Čim budete započeli prvi nivo uvidećete koliko zaista fenomenalno ova igra izgleda. Naime, svaki nivo je pun detalja, kako same platforme i junaci, tako i pozadina. Ali, ova igra nije samo lepa na oko. Moraće da prodje dosta vremena pre nego što Vam Legends dosadi, zato što je puno pažnje posvećeno dizajnu samih nivoa, tako da ne liče jedni na druge i da svaki prati neka sopstvena mehanika. U odnosu na Origins, level-design u Rayman: Legendsu je na daleko višem stepenu. Svaki nivo prati i parodičan naziv, što će znati da nasmeje i starije igrače. Na kraju svakog poglavlja biće Vam dostupan i jedan muzički nivo, koji će Vam dati jednu iskrivljenu verziju neke mega-popularne rok-himne, a svaki vaš udarac i skok će pratiti melodiju. Sam Rayman je odlično animiran i odlično se ponaša u odnosu na okolni svet. Nema seckanja, nevidljivih doskoka i sličnih gluposti koje znaju da prate i nove, visokobudžetne platformere . Na raspolaganju su Vam četiri junaka: Rayman, Globox, Teensie i Barbara, ali tokom igranja ćete „otključati“ preko trideset skin-ova za ove likove. Poptuno novu dinamiku unosi i Marfi, leteća žaba koja seče konopce, povlači ručke i golica neprijatelje kako bi pomogla Rejmenu. Nažalost, kako je igra razvijana za touchscreen Wii U-a, Murphy ne funkcioniše isto i na Xbox-u, već se aktivira samo pritiskom na dugme. Posebno bismo izdvojili i Kung-Fu fudbal koji možete da opičite sa drugarima; probali smo ga, izgleda i funcioniše fenomenalno. Naime, golovi su izdignuti na platforma tako da ćete morati prvo malo da pimpujete loptu pre nego što šutnete na go. Na naše veliko iznenadjenje, Legends sadrži u sebi u celokupnu Origins igru, a nivoe otključavate postepeno prelaženjem i skupljanjem greb-greb kartica. Iako next-gen verzija ne donosi skoro ništa novo, osim možda malo kraćih učitavanja, ovo je i dalje jedna od najzabavnijih igara na svim uredjajima. Zanimljiva će biti i mladjim i starijim, a čak će se i iskusni hardcore gamer-i namučiti da završe teške i genijalno dizajnirane time trial nivoe, kao i da skupe sve teensies-e. Oduševljeni smo celokupnim dizajnom i fluidnošću same igre, koji je na nivou Nintendovih ekskluzivnih naslova. Topla preporuka, nikako nemojte propustiti, dužni ste to detetu u Vama. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Francuska

Ea Sports UFC 3 donosi potpuno nove gameplay animacije i tečnije pokrete zahvaljujući Real Player Motion Tech. Svaki udarac, šut, blok i kontra su snimljeni i animirani tako da dobijete neverovatan osećaj realizma. U G.O.A.T. modu karijere, uzbudite publiku kako bi privukli fanove, zaradite novac da bi trenirali u novim teretanama. Stvorite rivalitete sa drugim borcima kako bi privukli pažnju sveta. Kako se promovišete van oktagona, bitno je koliko i sama borba u vašem napretku da postanete Najveći svih vremena. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Amerika

PES 2018 nastavlja da napreduje, oživljavajući fudbalski serijal sa najvećim poboljšanjima u protekloj deceniji. PES je poznat po svojoj totalnoj kontroli i PES 2018 sadržava i poboljšava ovaj recept. Grafički igra je poboljšana sa realnim osvetljenjem i poboljšanim in-game animacijama. Potpuni 11 Vs 11 online mode, takođe tu je i 2vs2 i 3v3 u popularnim modovima kao što je myClub. PES LEAGUE eSports je potpuno ubačen u igru. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Japan

PS4 Call of Duty - Advanced Warfare Proizvođač: ActiVision Datum izlaska: 04.11.2014. Advanced Warfare je prvi Call of Duty naslov smešten u budućnost. Vojnici su opremljeni egzoskeletima koji im daju nadljudske sposobnosti, novo energetsko oružje je još destruktivnije a novi gedžeti pružaju napredne taktike na bojištu. Next-gen grafika čini Advanced Warfare najimpresivnijom igrom u serijalu. Kad neko pomene Activision, šta prvo pomislite? Call of Duty. I šta još? Eh? Imam isti problem – na prvu loptu ne mogu da se setim nijedne druge igre koja ima veze s njima, osim možda Destinya koji je svež pa je zato prešao preko jezika. Tony Hawk? Možda neka druga davno umrla franšiza? Ali, dosta jednosmernog razgovora s papirom... Ne samo što su Call of Duty i Activision postali sinonimi već je veliki publisher iznutra počeo da mutira u „multipipačni” Call of Duty organizam – za potrebe ovogodišnjeg CoD-a angažovan je jubilarni treći in-house studio (Sledgehammer Games) koji se pridružio Treyarchu i Infinity Wardu u poslu legalnog fotokopiranja novčanica. Ovo postaje prava industrija u kojoj na jednoj franšizi u svakom trenutku radi preko 600 ljudi. Dok vi veselo igrate Advanced Warfare, druga dva studija čekićaju svoje verzije CoD-a koje čekaju na red objavljivanja. Ovim se obezbeđuje da niko ne odlepi od jednog te istog posla u decenijskom kontinuitetu, što će se sigurno desiti sa studiom DICE koji EA mamuza kao tuđeg magarca, ali koji i pored najbolje volje može da iznedri samo jednu Battlefield igru svake dve godine. Prost narod voli da pljuje po Call of Duty igrama – malčice zbog toga što je to moderno, a ponajviše zbog totalne neinformisanosti i ocenjivanja svake pojedinačne igre isključivo kroz single-player. U slučaju prethodnog nastavka (Call of Duty: Ghosts) zamerka o štancovanju bez drugog smisla osim zarade imala je težinu zbog čega je odlučeno da Napredno ratovanje razbije monotoniju, što kroz kasting glumaca što kroz nove gameplay elemente. Da bi se obećanje o novom i unapređenom gejmpleju lakše primilo, za ulogu glavnog negativca single-player kampanje angažovan je Kevin Spejsi, glumčina koja je američkim rimejkom serije „House of Cards” podigla kriterijume kvaliteta televizijske drame. Ako mislite da je single-player bolji zbog Kevina, varate se. Kampanja je i dalje tradicionalna budalaština koja podseća na vezanu trakavicu hodnika, eksplozija i zadihanih ljudi koji vam se unose u facu. Tehnologija je oduvek bila suštinski element zapleta i raspleta CoD kampanja (od Modern Warfarea pa nadalje), ali sada predstavlja temeljnu okosnicu i glavnu poentu cele stvari. Trideset i kusur godina u budućnosti, hodajući tenkovi, robotski egzoskeleti, bionički udovi, portabl EMP granate i druge egzotične stvari dominiraju bojištima multipolarnog i vrlo nestabilnog sveta u kojem privatne vojske lagano potiskuju tradicionalne oružane snage pojedinačnih država. Gazda najveće kompanije ovog tipa je Kevin S, to jest Džonatan Ajrons koji gubi sina jedinca, idealistu i prijatelja glavnog protagoniste, u napadu američke vojske na okupirani Seul. U istoj akciji vi ostajete bez ruke pa vas penzionišu iz USMC-a, ali vam Ajrons pruža drugu šansu kroz premijum bionički ud i obezbeđuje vam posao elitnog operativca u svojoj organizaciji. Dalje sve prerasta u gigantsku eksploziju, prošaranu manjim eksplozijama, predvidljivom izdajom i jedinim mogućim krajem – ruiniranom ali nepokorenom Amerikom i prizorom krvavog horizonta na kojem se vije ponosna zastava izbušena mecima. Kevin Spejsi je dobar onoliko koliko može da bude dobar s obzirom na okolnosti i priču koja nikada ne prerasta seriju umornih klišea. Single-player kampanja od pet sati nije ono zbog čega bi neko dao pare za ovaj Call of Duty. Element zbog kojeg Advanced Warfare sija, i zbog kojeg je sijao i skoro svaki prethodni CoD, jeste multiplayer koji je ovoga puta sasvim fino špikovan novim stvarima. Svi Call of Duty naslovi oduvek su operisali kretanjem u jednoj dominantnoj ravni, s trećom dimenzijom koja se svodila na prve spratove i podrume i kretanjem koje je sledilo relativno realna pravila. Not any more... Borbeni egzoskelet, najkrupnija pojedinačna inovacija u CoD univerzumu od njegovog osnivanja, totalno menja kompletnu dinamiku multiplayera. On vam omogućava da brže trčite, da pravite veće skokove, da skačete dvaput u jednom zaletu (double jump), da munjevito strejfujete na neku od strana, da s ulice jednim potezom uskočite u sobu na prvom spratu, da aktivirate nevidljivost, brzinski boost ili neku treću borbenu sposobnost, da se prisetite proleća i ranog leta koje ste proveli igrajući Titanfall... Igra sada zaista liči na Titanfall bez Titan robota, ali je ipak dovoljno drugačija da ima smisla govoriti o inspiraciji, a ne kopiranju. Munjevito kretanje igrača ima mnoge pozitivne posledice – u multiplayeru ima primetno manje snajperista čiji je posao otežan zbog bržeg i nepredvidljivijeg kretanja drugih igrača. Egzoskelet daje mnogo više šanse da individualna veština igrača dođe do izražaja – kalkulisanje preciznog tajminga skakanja podsetiće vas na slavne dane prvog Unreal Tournamenta. Što se tiče pucaljki, osim nekoliko energetskih i railgun izuzetaka, većina se svodi na modifikacije klasičnog balističkog oružja koje je danas u širokoj upotrebi. Moderne inovacije leže u borbenim sposobnostima vašeg egzoskeleta – privremena nevidljivost, portabl štit, mogućnost lebdenja, health boost i nekoliko drugih kerefekica troše energiju odela, ali u rukama iskusnog igrača mogu da predstavljaju razliku između života i smrti. Za okorele tradicionaliste i nostalgičare koji ne mogu da prežale Jugu i „Bijelo dugme” postoji i multiplayer plejlista bez Exo sposobnosti u kojoj je kretanje identično kao u starijim CoD naslovima. Zašto ste onda kupovali Advanced Warfare, zašto niste sačuvali pare za koncert Dejana Cukića? Jedina stvar koja realno smeta multiplayeru jesu limiti od 12 igrača za većinu modova (18 za ground war playlistu) koji su nasleđeni od prethodnih nastavaka i predstavljaju nužno zlo da bi igra radila na konzolama prethodne generacije. Što se tiče ostalih modova, pored single i multi režima imamo i kooperativni Exo survival mod u kojem se vi i partner borite protiv talasa progresivno jačih protivnika, ali u ovoj CoD iteraciji izostali su zombiji. Tačnije, izostali su besplatni zombiji – ako kupite season pass ili pojedinačne tematske pakete mapa i sadržaja koji će izlaziti tokom sledeće godine, dobićete i zombije at some point. Šabani, dajte mi moje zombije besplatno sad, kažem ja! Call of Duty: Advanced Warfare ima najbolji sistem napredovanja po nivoima, otključavanja nove opreme i njenog podešavanja u celokupnoj istoriji Call of Dutyja. Umesto žetona kojima ste u Ghostsu kupovali oružje i dodatke, što je bio sistem koji je imao demotivišući efekat na igrače koji se lože na lagano napredovanje, osnovu novog koncepta čini postepeno i automatsko otključavanje opreme koje najviše vuče na kombinaciju Modern Warfarea 2 i prvog Black Opsa. Dakle, svako oružje ima svoj requirement vezan za igrački nivo, a svaki nišan i drugi dodatak zahteva ispunjavanje određene kvote običnih ili specifičnih killova. Tako, na primer, običan refleksni nišan za svaku pušku traži 20 killova, a rukohvat za brže nišanjenje 10 headshot medalja. To je mnogo, mnogo bolje rešenje nego ono u CoD: Ghostu gde ste za jedan dan mogli da uzmete sve što vas zanima i da posle vrtite prste i pabirčite žetone koje nikada nećete potrošiti. Robu koju otključavate nadopunjujete nasumičnim dropovima, oružanim i kozmetičkim. Oružani loot dolazi u formi zelenih, plavih i „elitnih” dropova kao sastavni deo loot paketa koje ćete povremeno dobijati. Pored malo drugačijih karakteristika u odnosu na osnovne modele (recimo, veći DMG, a lošiji handling), egzotično oružje ima i drugačiju teksturu i druge vizuelne vinjetice. Zbog tesnih rokova nisam bio u stanju da obrnem kompletnu turu nivoa i dođem do prestige levela, tako da ne znam da li na oružje možete lepiti custom ambleme kao u Black Opsu 2. U loot paketima dobijaćete i različite kacige, pantalone, uniforme, majice, rukavice, naočare, egzoskelete i druge krpice i dodatke za koje važe ista klasna pravila (common/uncommon/rare/epic), ali umesto karakteristika koje odeća nema, elitniji status podrazumeva veću vizuelnu distinkciju. Neki delovi opreme su permanentni, dok drugi imaju privremeni karakter. Kao što vidite, kozmetičko prilagođavanje vašeg avatara, mlako pokušano u Ghostsu, sada je realizovano na mnogo bolji način. U pauzama između rundi vaš lik je vidljiv igračima oba tima koji iz prve ruke mogu da se dive vašoj sposobnosti da složite boje i iskombinujete elitni egzoskelet nigerijske armije s belom majicom, cyber naočarima, zelenim kargo pantalonama i patikama. Prava stvar za tašte igrače koji vole da se pankerišu pred drugima Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Amerika

ACTIVISION skylanders slušalice - grey (PC) Obezbedite Vašoj deci adekvatne skušalice sa odgovarajućom jačinom zvuka. Prilagodljive su za male dečije glave, na kojima se nalazi i mikrofon. Proizvod je originalan. Obradujte Vaše dete. Detaljnije o proizvodu pogledajte u tekstu ispod. Skylanders slušalice namenjene za decu. Ograničenje jačine zvuka (85dB). Prilagodljive za male dečije glave. Promenljivi paneli sa slikom. Mikrofon na kablu. Boja: siva Povezivanje: 3.5mm

PS4 Skylanders SWAP Force Starter Pack Proizvođač: ActiVision Datum izlaska: 29.11.2013. Skylanders SWAP Force Starter Pack - igrica, Portal Moći i tri figurice! Oživi svoje junake i pridruži im se u avanturama širom Skylanda! Igrica je za Play Station 3! Smrznuti u našem svetu... Živi u svom... Skylanders su specijalne akcione figure koje oživljavaju na svoj način kada ih staviš na portal moći! Uđi u novu avanturu! Uskoči u arenu za borbu! Izazovi svoje prijatelje da vidite ko je gospodar Portala! Naići ćeš na različite oblike igre, mape, opasnosti... - Skylanders SWAP Force Starter Pack - Za PS4 - Komplet sadrži: - video igricu - portal moći - 3 Skylanders figure - poster - kodove - 3 kartice

PC Doom 2016 Proizvođač: Bethesda Datum izlaska: 13.05.2016. DOOM se vraća kao brutalno zabavna i izazovna moderna pucačina. Nemilosrdni demoni, neverovatno naoružanje i brzo, tečno kretanje pružaju osnovu za intenzivnu borbu iz prvog lica. Ovde si sa razlogom. Ogromno istraživačko postrojenje Union Aerospace korporacije na Marsu je pregaženo od strane moćnih demona i jedina osoba koja stoji između njihovog i našeg sveta si ti. Kao usamljeni DOOM marinac aktiviran si zbog jedne stvari, da ih pobiješ sve. Nema stajanja da se sakrijete ili regenerišete zdravlje dok se borite sa divljim hordama pakla. Kombinujte svoj arsenal, unapređenja, kretanje i unapređeni sistem bliske borbe da oborite, zgozite, zdrobite i raznesete domeno na kreativne i nasilne načine. Povratak id Multyplayer- Dominirajte nad svojim protivnicima na pravi DOOM način u brzim arenama. Tu su klasični kao i sasvim novi modovi za igru. Nekada je FPS žanr bio oličenje jednostavnog i elegantnog dizajna – evo vam puška, tamo su krakondžule, za dalje se snađite sami. I to je funkcionisalo odlično i mnogo godina nakon što su Karmak i drugari svetu podarili Doom (zar je već prošlo 23 godine!?). Žanr je vremenom postajao, pa… čudan. Od prostranih nivoa došli smo do virtuelnih hodnika sa nevidljivim zidovima, pritiskanja E da pobedimo i posmatranja spektakla koji se dešava negde u daljini umesto da sami u njemu aktivno učestvujemo. Previše FPS igara se trudi da vas zaintrigira nekakvom pričom o X koji je u nevolji jer Y, razglabajući i nikada zaista ne pružajući zadovoljstvo rešavanja tog problema Y. A nekada je dovoljno i da igra samo počne, da vam oružje i prepusti vas uživanju. Upravo tako počinje i novi DOOM. Ne sećamo se kada smo poslednji put igrali igru koja samo počne. Bukvalno je potrebno desetak sekundi dok se vaš junak ne probudi, uzme pištolj sa poda i prosvira lobanju demonu koji je želeo da ga pojede za doručak- Bezimeni protagonista serijala, poznat samo kao Doomguy, je čovek kome je svega preko glave – i demona i ludačke korporacije UAC koja rudari sam pakao za resurse i želi da pretvori demone u hodajući arsenal. Mrzovoljan, ali bez ijedne progovorene reči, svojim pokretima i akcijama savršeno prikazuje koliko ga je baš briga za sve i samo želi da odradi ovaj ”posao” i da ga svi više ostave na miru. Neverovatno je da je igra u serijalu poznatom da priče ima u tragovima koliko i pravog mesa u McDonald’s hamburgerima u stvari uspela da poveže svu onu papazjaniju iz prethodnih igara u nešto potpuno validno i toliko grandiozno da ima čitavu mitologiju koja okružuje našeg protagonistu kao ultimativnog čistača brljotina kada naviru horde pakla. Ali, kao i njemu, priča u DOOM nam je potpuno sekundarna. Valja li ičemu gameplay? A na ovom polju igra ne samo da briljira, već potpuno uništava sve tvrdnje nevernih Toma da moderni šuter mora da ima zidiće, regeneraciju, dugme za sprint i da pritom ne možete da ponesete svako oružje sa sobom (Mythbustersi su pokazali da je ovo i te kako moguće!). Svaki sukob sa paklenim hordama je spektakl esplozija, krvi i udova koji lete na sve strane dok prevrćete po arsenalu tamaneći masu rogova i kljova koja urlajući grabi ka vama. Morate stalno da budete u pokretu, strejfujući ili preskačući prepreke, stalno u potrazi za municijom i sledećom njuškom koju treba nabosti pesnicom. Akcija na ekranu podiže adrenalin do neverovatnih razmera, dok bez treptanja i zakrvavljenih beonjača igrate sve do sitnih sati, sa kezom od uha do uha i neretkim oduševljavanjem brojnim sitnicama i referencama. Ipak, to ne znači da DOOM nije pokupio poneki fazon od modernih igara. Manje-više sve što radite vas nagrađuje svojevrsnim tokenima za unapređivanje sposobnosti lika ili oružja. Posle nekoliko početnih nivoa počećete da skupljate i rune, pasivne bonuse za koje je potrebno izvršavati mini zadatke kako biste ih uopšte otključali, a za svako oružje možete da otključate dva alternativna moda paljbe čime se već bogat arsenal dodatno proširuje. Sačmarica sa lanserom granata, plazma puška koja povremeno šalje talas u krugu oko vas ili daljinsko aktiviranje raketa iz bazuke? Sve to ćete imati i do kraja igre najverovatnije i apgrejdovati. Motorna testera je ovoga puta izuzetno moćno oružje sa ograničenim brojem upotreba, ali kojim ćete trenutno prepoloviti sve protivnike koji nisu bossovi i pritom se grohotom smejati. Tu je i nekoliko starih znanaca iz prethodnih igara, ali ćemo to ostaviti vama da otkrijete i isprobate, jer je zaista zabavno koristiti svako od oružja u igri. Jedna zanimljiva novotarija je izvođenje takozvanih ”glory kill” poteza, izuzetno brutalnih fatality poteza kojima ćete finiširati ranjene protivnike. Na prvi pogled nam je delovalo da će brzo dosaditi, ali satisfakcija korišćenja kao i raznovrsnost istih čine da do samog kraja igre nismo ni za trenutak pomislili kako su višak. I ne samo to, igra vas stalno nagrađuje ako na ovakav način okončavate demonske (ne)živote tako što ćete dobiti dodatne pakete healtha, municije ili čak oklopa. Pritom su neopisivo kreativni i nasilni, nekako odgovarajući stilu nadrndanog marinca koji na početku razbije monitor kada završi brifing. Bez preterivanja, osobama slabijeg stomaka neće biti svejedno kada vide određene glory kill animacije. Možete da uradite i mali test – ako svojoj lepšoj polovini pokažete glory kill nad Mancubus i dotična ne pozeleni ili prebledi, slobodno je oženite! Solo kampanja u DOOM traje poprilično, skoro 15 sati ako budete provodili vreme istražujući nivoe. Baš u duhu originalne igre, novi DOOM ima masivne nivoe sa isprepletanim hodnicima u kojima se lako možete izgubiti da nije mape. Veliki broj prolaza i tajni čine svaki od ogromnih nivoa igre pravom uživancijom za istraživanje. Tempo kampanje je sjajan i stalno ćete otkrivati ili otključavati nešto novo tako da nećete ni osetiti da je već prošlo desetak sati kad budete stigli do odjavne špice. S obzirom da postoji nekoliko nivoa težine (sa najtežim Ultimate Nightmare koji dobijate nakon prvog prelaska) i enorman broj tajni, garantovan je bar još jedan prolazak kroz igru ako ne i ponavljanje nekih nivoa više puta. Kada ste izgustirali kampanju ili poželite pauzu od iste, tu je i relativno mlak timski multiplayer za 12 igrača i šačicom mapa koji nije oduševljavao ni u beti, kao ni sada u punom izdanju. Ovde je očigledno da je drugi studio bio zadužen i brzina i osećaj igranja više podsećaju na Halo nego na singleplayer komponentu. Ali, dovoljno je zanimljiv da ćete u njemu provesti nekoliko sati, a i jedina je prilika da zaigrate kao neki od najvećih demona iz kampanje. SnapMap, s druge strane, pruža daleko duži ”životni vek” igri na vašem hard disku jer poput Trackmania igara omogućava igračima da slažući delove mapa i razne elemente prave nove nivoe za solo, kooperativno ili kompetitivno igranje. Ima svojih ograničenja, pre svega u količini predmeta koje jedna mapa može da sadrži i nadamo se da će Bethesda i id proširiti njegove mogućnosti. I pored toga, imali smo priliku da igramo nekoliko parkour nivoa, svojevrsni farming simulator, da suprotstavimo demone u paklenim Pokemon bitkama i čak rešavamo jedan room escape. Nije baš paklena verzija Super Mario Maker, ali više nego interesantan dodatak igri u kome možete provesti desetine sati. Kao retko iznenađenje u svetu visokobudžetnih igara, DOOM je igra lansirana bez ikakvih tehničkih problema na svim platformama. Najbolji je mogući kompromis između stare i nove škole FPS igara, hiperaktivno i ultranasilno iskustvo koje je toliko dugo bilo odsutno iz žanra, a naročito sa mainstream strane istog. Igra je koja apsolutno zaslužuje da joj se ime piše u caps-lock i od nas ima apsolutnu preporuku. Uvoznik:GameS zemlja porekla:Amerika

PC Starcraft 2 Legacy of the Void Proizvođač: Blizzard Datum izlaska: 10.11.2015. Treći deo trilogije Starcraft 2 je pred nama. Legacy of the Void je standalone ekspanzija Starcrafta 2 Wings of Liberty. Ti si Hierarch Artanis, vodja moćne rase Protos. Aiur, dom protosa, pao je pred nemilosrdnim Zerg rojem. Konačno, okupljena je moćna flota brodova znana kao Golden Armada,i odlučni ste da povratite svoj dom. Ali drevno zlo Amon preti ovoj sudbini, kao i sudbini cele galaksije. Samo ti možeš ujediniti protose i pobediti nadolazeću tamu. Minimalni sistemski zahtevi: Epska saga duga 17 godina je došla do poslednjeg(?) poglavlja svoje priče. Igra uz koju su mnogi od nas odrasli, originalni StarCraft iz 1998. i njegova ekspanzija Brood War, pre 5 godina dobila je svog naslednika u vidu igre StarCraft 2: Wings of Liberty, na radost ogromne armije fanova. Prvi StarCraft je bila igra koja je postavila standarde u tada rastućem RTS( Real Time Strategy) žanru i praktično postala prva igra koja je stvorila e-sport senzaciju, nešto što je danas potpuno prihvaćeno i što je sastavni deo gaminga, bez koga isti ne bismo mogli da zamislimo. StarCraft igrači su u Južnoj Koreji bili zvezde na nivou glumaca i sportista, čije su partije prenošene na nacionalnoj televiziji, i taj fenomen se ubrzo proširio po celom svetu, zahvativši i ostale popularne multiplejer igre. Očekivanja od StarCraft 2 su zbog toga bila ogromna i Blizzard je pred sobom imao ozbiljan i težak zadatak. U međuvremenu je izašla i prva od dve ekspanzije, Heart of the Swarm, koja je pratila priču iz ugla Zergova i koja nije baš najbolje prošla kod fanova zbog ozbiljne banalizacije glavne priče koja je u nekom trenutku pretila da postane Twilight Saga, daleko bilo. Sa druge strane, ni na glavnom polju StarCrafta, multiplejer i e-sport sadržaju, nisu baš cvetale ruže. Ljudi su se žalili na balans, popularnost je opadala, a Blizzard je slabo unosio preko potrebne promene i novine, ostavši potpuno gluv na potrebe fanova, pa je StarCraft 2 ubrzo postao predmet sprdnje u gaming zajednicama sa „dead game“ meme doskočicama. Stvari su bile veoma loše po StarCraft, Titanik od igre kome je pretio potop zbog ljudskog faktora. Legacy of the Void bila je poslednja prilika da neko mudar uhvati kormilo i spasi brod od susreta za ledenom santom, i danas smo ovde da vidimo da li se u tome uspelo. Igra StarCraft: Legacy of the Void je poslednji deo trilogije StarCraft 2, koji prati događaje koji se direktno nastavljaju tamo gde smo igru ostavili u Heart of the Swarm. Ovoga puta, pratimo igru iz ugla Protosa, vodeći Artanisa na moćnom i prastarom brodu „Spear of Adun“. Nećemo vam spoilovati puno detalja iz priče, za slučaj da niste igrali kampanje prethodnih delova, ali ćemo reći da je, nakon sramote kroz koju je priča prošla u HotS, LotV ovu čuvenu igračku sagu ipak dostojanstveno priveo kraju, onako kako dolikuje serijalu tako legendarnom kao što je StarCraft. Nisu izostali neizbežni „bljuc“ trenuci i pomalo prenaglašene patetike, ali nismo osetili previše cringe momenata dok smo prelazili kampanju, dok je pozitivnih, imerzivnih osećanja koji stvaraju emotivnu vezu ka sudbini karaktera i našem progresu u igri, bilo daleko više. Sam gameplay kampanje se drži proverenog obrasca iz prethodnih kampanja, koji je meni lično bio jedna od najboljih stvari u StarCraft 2 serijalu i verovatno jedan od najboljih načina razvoja neke RTS kampanje ikada. Pomenuti brod „Spear of Adun“ je vaša baza operacija, baš kao što je u Wings of Liberty to bio „Hyperion“, a u HotS ogromni Leviathan. Na „Koplju“ planirate vaše dalje akcije, razgovarate sa vašim članovima posade, alocirate resurse koje nabavljate tokom misija, a koje vam mogu dati raznovrsne taktičke prednosti. U ratnom savetu određujete kompoziciju jedinica koje želite da povedete sa sobom u sledeću misiju, što je jako bitna strateška odluka, jer na svakoj poziciji imate izbor (koji se vremenom otvara) od do 3 jedinice, koje popunjavaju sličnu ulogu, ali sa drugačijim karakteristikama i sposobnostima, što dovodi do drugačijeg strateškog pristupa u borbi. Neke misije će vam na težim (hard i brutal) nivoima izgledati nemoguće za prelazak, i zahtevaće od vas strategijsko razmišljanje i promene u kompoziciji vaše vojske. Kroz misije se standarno krećete tako što putujete od planete do planete, sa određenom slobodom, koja je ipak minimalizovana kako bi se pratila priča igre. Sve u svemu, kampanja je izuzetno zabavna, baš kao i prethodne StarCraft 2 kampanje, i prelazak misija na težim nivoima je pravi izazov, a ne frustracija, osećaj je zaista sjajan kada nakon par neuspeha otkrijete pravu formulu i pravi pristup nekoj misiji kako bi ste je prešli. Jedina zamerka koju imamo na kampanju je to što nam se čini da se ovoga puta Blizzard nekako nije potrudio da unese neke nove i jedinstvene misije, tako da je raspon ciljeva u misijama uglavnom sličan zadacima kakve smo već viđali u prethodnim kampanjama. Razumemo da prostor za raznovrsnost misija u klasičnim RTS igrama može da bude možda ograničavajuć u nekom trenutku, ali smo ipak očekivali malo više kreativnosti od Blizzarda. „Sve je to lepo“ , reći će mnogi od vas sada, „super je kampanja i dobra je priča, ali koji je to faktor zbog koga bi vredelo kupiti Legacy of the Void, jer kampanju možemo da „pazarimo“ i narodnim putem“. Velika i jako bitna stvar kod Legacy of the Void je što je Blizzard zapravo počeo da sluša. Da čuje glas i vapaje svojih fanova i ljudi koji brinu i vole ovu igru, i počeo je konačno da osvežava igru novim sadržajem kako bi igru učinio zabavnijom i otvorenijom za igrače koje ne interesuje toliko hard-core laderovanje i takmičarska komponenta, već koji samo žele da se malo zabave i da imaju kako to da učine nakon što pređu kampanju. Arcade mode sa custom mapama i igrama, koji je tu od samog početka, već duže vreme je besplatan uz Starter ediciju StarCrafta sa rotirajućim igrama, ali je sada značajno ispeglan i mnogo ozbiljnije prihvaćen od strane Blizzarda kako bi pružio punu podršku developerima. Plan u budućnosti je da Blizzard direktno sarađuje sa najboljim developerima mapa i custom igara, kako pravili kvalitetan sadržaj u okviru Arcade moda i to ponudili igračima koji su kupili igru. Osim preuređenog Arcade moda, tu su dva potpuno nova načina na koji možete da uživate sa vašim prijateljima (ili random igračima) u StarCraft 2 Legacy of the Void. Glavna novina je co-op mode, koji se u beti nazivao Alied Commanders. U pitanju su specijalno dizajnirane misije za dva igrača u kojima vodite likove iz StarCrafta, odnosno njihove vojske. Svaki od 6 trenutno dostupnih „komandanata“ ima svoje jedinstvene specijalne veštine, jedinice i upgrade mogućnosti, a kako budete igrali svakog od ovih likova, tako će i vaš level napredovati, što će otključavati dodatne upgrade opcije i nove jedinice. Kao što smo pomenuli, co-op misije su specijalno dizajnirane za ovaj mod, i trenutno ih je 5 na raspolaganju sa svojim mini pričicama i izazovnim zadacima. Nakon inicijalnog uhodavanja, moramo da vam kažemo je co-op mod verovatno nešto najzabavnije što je zadesilo multiplejer komponentu StarCrafta. Zabavno je igrati i sa strancima i sa prijateljima, a svaka misija predstavlja izazov i problem koji valja rešiti, pogotovo ukoliko želite da to učinite sa specifičnim komandantom ili kombinacijom komandanata. Nadamo se da će Blizzard nastaviti da podržava ovaj mod dodavanjem novih karaktera i misija, ali za sada je materijala za zabavu više nego dovoljno, pogotovo što svakoj od misija možete dati težinu jednaku vašem skillu i tako polako napredovati. Drugi multiplejer dodatak je otkačeni Archon mod. U Archon modu možete igrati 2 na 2, ali sa jednom zajedničkom bazom! Vi ste uvek imali dobar micro, ali vođenje ekonomije vam nije jača strana? Nema problema, prepustite to vašem prijatelju dok vi komandujete vojskom. Još jedan pun pogodak Blizzarda, pošto je u pitanju mod koji je zbog svoje blesavosti izuzetno zabavan, ali i poprilično taktički izazovan, jer zahteva usklađenost i uigranost sa partnerom. Što se tiče konkretnog, takmičarskog multiplejera, LotV je doneo po dve nove jedinice za svaku od rasa, koje teže da popune neke mane u gameplay-u rasa kojima su dodeljene, ali i da otkriju i podstaknu neke nove pristupe i taktike. Osim novih jedinica, sa ekspanzijom su stigle određene balans i dizajnerske izmene. Na osnovu tih izmena jasno je da Blizzard želi dinamičniji, micro orijentisani gameplay, sa stalnim i intenzivnim borbama, i na osnovu prvih turnira koje smo gledali u novembru, čini nam da se da je u tome i uspeo. Partije deluju brže, agresivnije, i zahtevaju od igrača konstantno prilagođavanje u pokretu. Videćemo da li će sada tako i ostati, kada se meta stabilizuje, ali je pravo uživanje gledati StarCraft ovih dana. Ljubitelje turnira obradovaće i jedna stvar koju igrače traže maltene od kad je izašao StarCraft 2 – sa Legacy of the Void konačno dolaze i automatizovani i lako pristupačni in-game turniri, nešto što je Blizzard neshvatljivo izbegavao da implementira sve do sada. Real time strategije su, na žalost, žanr u izumiranju, za šta ljudi najčešće krive MOBA igre, koje su pristupačnije prosečnom casual igraču i posmatraču, pa samim time privlače i veću publiku, što dovoditi to više sponzora, turnira, para, itd. Blizzard je rekao da je sa LotV jedna saga završena, ali da ne planira da digne ruke od StarCrafta, i da će u budućnosti dolaziti paketi single player misija, nove co-op misije, podrška za Arcade mode, kao i stalna podrška i posmatranje razvoja StarCraft 2 multiplejera. Kakva budućnost čeka žanr i StarCraft 2, teško je predvideti, ali jednu stvar sigurno možemo reći – StarCraft 2 je svoje postojanje zaokružio dostojanstveno, onako kako se i proslavio StarCraft serijal, sa jednom sjanom ekspanzijom koja budi nadu za bolje dane StarCrafta, jer na kraju krajeva, to je igra koja stvarno to zaslužuje.