Dobro očuvano NARODNA KNJIŽEVNOST SRBA HRVATA MUSLIMANA I CRNOGORACA - Izbor kritika , Svjetlost - Zavod za udžbenike Sarajevo 1974, tvrdi povez, str. 288. Priredili : dr Đenana Buturović i dr Vlajko Palavestra Tags: Narodna lirika epika Alois Smaus Albert Lord Kosovski boj junaci Marko Kraljević bajke narodne price schmaus crnogorske epske pesme sevdalinke hamza humo ...

Odlicno Samo u sadržaju grafitnom štiklirano šta je pročitano Tags: Ivo Mardešić Putovanje kao arhetipska slika za introspekciju Jesenjin Matoš savremena italijanska knjizevnost xx veka Kopitar Vuk Gete Istorija srpskog jezika i srpske knjizevnosti Hrvatske ...

Stanje kao na slikama.. Tvrd povez sa omotom (oštećenim), unutra očuvana. Izdanje 1977 godine,552 strane,Split

Odlični časopisi Zeitschrift fur Kulturaustauch Kolonialismus und Kolonialreiche teil I / teil II Die Kulturstadt Europas Technologien und Medien ... Tags: Postmoderna postmodernizam casopis delo republika polja avangarda orijentalizam poststrukturalizam nemacki esej eseji teorija ... Kultura Kulturaustausch – Magazin für internationale Perspektiven (Eigenschreibweise: KULTURAUSTAUSCH) ist ein vierteljährliches Magazin, das vom Institut für Auslandsbeziehungen (ifa) herausgegeben wird. Es erscheint im ConBrio Verlag und wird durch das Auswärtige Amt finanziell unterstützt, ist aber inhaltlich unabhängig. Inhaltsverzeichnis 1 Inhalte 2 Redaktionsbeirat 3 Auszeichnungen 4 Weblinks 5 Einzelnachweise Inhalte[Bearbeiten | Quelltext bearbeiten] Kulturaustausch behandelt internationale Kultur- und Gesellschaftsthemen. Ein Schwerpunktthema jeder Ausgabe fokussiert die wachsende Bedeutung kultureller Prozesse in der globalisierten Welt. Dieses umfasst etwa zwei Drittel des Heftumfangs und enthält Texte von Gastautoren mit unterschiedlichen kulturellen und fachlichen Hintergründen. Der Fokus liegt dabei etwa auf grenzüberschreitenden Phänomenen (Klimawandel,[1] Wachstum,[2] Flucht[3]), kulturellen Praktiken in verschiedenen Ländern (Arbeit,[4] Rausch[5], Konsum[6]) oder einzelnen Staaten und Weltregionen (Türkei,[7] Frankreich,[8] Russland,[9] Iran[10]). In der Regel werden diese Themen in Essays und Interviews besprochen. Zahlreiche internationale Intellektuelle, Schriftsteller und Wissenschaftler haben bereits für Kulturaustausch geschrieben, darunter etwa Ai Weiwei, Shumona Sinha, Charles Taylor, Naomi Klein, Pankaj Mishra, Laurie Penny, Tim Parks, Adania Shibli, Laksmi Pamuntjak, Erri De Luca und Vandana Shiva. Für die Bebilderung der Inhalte sorgten in der Vergangenheit unter anderem Edward Burtynsky, Hossein Fatemi und Lord Snowdon. Außerhalb des jeweiligen Themenschwerpunkts befasst sich das Magazin zudem mit Themen wie der Auswärtigen Kulturpolitik, Entwicklungszusammenarbeit, nationalen Stereotypen und weiteren Themen des Kulturaustausches. Es enthält auch Reportagen, Rezensionen und andere Textformen. Redaktionsbeirat[Bearbeiten | Quelltext bearbeiten] Bei der Auswahl der Schwerpunktthemen wird die Redaktion von einem Beirat aus Politik, Wissenschaft, Medien und Kultur beraten. Die Mitglieder des Redaktionsbeirats (Stand 2023) sind die Schriftstellerin Jagoda Marinić, die Journalistin Evelyn Roll, der Kulturwissenschaftler und Philosoph Thomas Macho, die Autorin Fatima Remli und der Schriftsteller Aleš Šteger.[11] Auszeichnungen[Bearbeiten | Quelltext bearbeiten] Für ihre Layout-Gestaltung der Ausgabe Was vom Krieg übrig bleibt (I / 2007) wurde Art-Direktorin Heike Reinsch mit dem red dot design award in der Kategorie communication design geehrt.

Izdanje : Geca Kon 1925, 202 strane Prvo izdanje Tvrd povez Branko Lazarević (Vidin, 25. novembar 1883 — Herceg Novi, 6. oktobar 1963) bio je srpski književnik i diplomata.[1] Branko Lazarević Branko Lazarević.jpg Datum rođenja 25. novembar 1883. Mesto rođenja Vidin, Kneževina Bugarska Datum smrti 6. oktobar 1963. (79 god.) Mesto smrti Herceg Novi, SFRJ Biografija Uredi Branko Lazarević je rođen u Vidinu, u Bugarskoj, u imućnoj porodici Đorđa Lazarevića iz Negotina, gde mu je otac Đorđe, trgovac i radikalski prvak u Negotinu, bio izbegao posle Timočke bune. Majka Vukosava bratanica je pesnikinje Milice Stojadinović Srpkinje. Preci Đorđa Lazarevića došli su u Negotinsku krajinu iz Sjenice, sa Pešteri i iz Starog Vlaha, i učestvovali su u Srpskom ustanku. Po drugim izvorima Lazarević je rođen u Negotinu[2], a umro - ne 1963. godine nego 1968[3]. Mladi Lazarević je pohađao Zaječarsku gimnaziju, a zatim studirao na Univerzitetu u Beogradu. Postao je 1911. godine suplent u Beogradu, a zatim nastavio obrazovanje u Evropi; u Parizu, Minhenu i Rimu, gde je specijalizovao estetiku i umetnost. Do oslobodilačkih ratova on se intenzivno bavi pisanjem; književnim radom i pozorišnom kritikom. U književnosti se javlja 1907. godine, u beogradskom `Srpskom književnom glasniku`, sa dvodelnom studijom o poeziji Svetislava Stefanovića.[4] U balkanskim ratovima on je rezervni potporučnik srpske vojske.[5] Tokom Prvog svetskog rata službovao je na frontu, a potom postavljen 1917. godine za šefa Presbiroa Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Srbije, na Krfu. Branko Lazarević je od 1918. godine ušao u politiku i napravio je poput još nekih srpskih književnika, lepu diplomatsku karijeru. Prvo je postavljen 1918. godine za srpskog konzula u Vašingtonu[6], a potom do 1922. godine bio u Čikagu. Po povratku u Evropu, od 1922. godine je kratko vreme poslanik u Berlinu, pa prešao u Čehoslovačku republiku. Bio do marta 1929. godine dva puta (sa prekidom 1925) poslanik u Pragu, gde je ostavio vidnog traga o sebi. Govorio je češkim jezikom, stekao veliki ugled a njegovi brojni tamošnji prijatelji pomogli su da na češkom jeziku izađe njegova knjiga, sa naslovom: `Tri najveće jugoslovenske vrednosti`. U međuvremenu je radio kratko pri ministarstvu u Beogradu, te se istakao u specijalnoj diplomatskoj misiji u Tirani (1925).[7] Sreće se Branko nakon praškog perioda, između 1929-1934. godine pri poslanstvu u Varšavi, zatim 1936-1937. godine on je `opunomoćeni ministar` Kraljevine Jugoslavije u Ankari[8]. Boraveći u Poljskoj izabran je 1931. godine za člana `Jugoslovensko-poljskog naučnog instituta`. Kratko je 1937. godine jugoslovenski poslanik u Beču, pa 1938-1939. godine na istom položaju u Briselu. Posleratna komunistička vlast ga uklanja sa javne scene. Svoje neobjavljene političke rasprave, dnevnike, solilokvije, eseje i razmišljanja, Lazarević piše u nametnutoj izolaciji, sve dok nije bio isključen iz Saveza književnika i dok nije dopao zatvora (1948—1951). Izgubljena ostavština Branka Lazarevića nađena je slučajno. 2004. godine u Herceg Novom. Naučni rad Uredi Njegove političke rasprave imaju širok kulturno-istorijski i antropološki značaj, pre svega za razumevanje opšteg društvenog konteksta prve polovine XX veka, a potom i za shvatanje identiteta i mentaliteta Jugoslovena. Svoje predratne političke rasprave pisao je uzgredno i profesionalno, kao ugledan kraljevski diplomata i elitni intelektualac. Njegova filozofija istorije, bila je zasnovana na analizi globalnih istorijskih kretanja. Pored književnosti, Lazarević je i pozorišni i književni kritičar pod jakim uticajem Skerlića. Talentovan je i vrlo produktivan stvaralac. Saradnik je više listova i časopisa, a javlja se 1912. godine kao direktor lista `Reč`.[9] U 1945. godini napisao je sve tri velike političke rasprave, koje su ostale neobjavljene u rukopisima: programski esej Istok-Zapad i Jugoslavija, socijalno-antropološki ogled Pučina je stoka jedna grdna i opsežni traktat „Rat, revolucija, demokratija i umetnost“. „Rat, revolucija, demokratija i umetnost“ je obuhvatna građanska kritika komunističke prakse i leve totalitarne ideologije modernoga doba. Lazarević je 1945. godine napisao i socijalno-psihološku raspravu o karakteru, kretanju i motivima masa, koje svagda započinju i nose revoluciju. Među herceg-novskim rukopisima, u ostavštini Branka Lazarevića nađen je i njegov obimni „Dnevnik jednoga nikoga“ pisan od 1943. do 1947. koji obuhvata poslednje dane nemačke okupacije i prve godine komunističke vlasti u Beogradu. Lazarevićev Dnevnik jednoga nikoga bio je skriven i nepoznat punih šezdeset godina. Kritika Uredi „Prema političkim raspravama, nađenim u ostavštini, vidi se da je Lazarević bio iskren srpski rodoljub i da nije bio šovinista. Svaki nacionalizam mu je bio jednako stran, kao i svaki prostački populizam. Smetale su mu četničke kame i kokarde. Klonio se klerikalizma, nacionalne retorike, dekorativne simbolike i vašarskog srbovanja. Svetosavlje je primao kao oblik vizantijskog komonvelta i srpski put ka prosvećenosti; manastiri su za njega bili škole pismenosti, graditeljstva i živopisa. Kao retki balkanski državnici, cenio je hladnu pamet i kritički um. …Njegov liberalizam, kao i njegov demokratizam, nije bio bezgraničan... U kritici podaničkog mentaliteta gomile najviše su mu smetali sebičnost, gupost, dvoličnost, bahatost, primitivizam, zatucanost, pokornost, potuljenost...` (Predrag Palavestra). Citati Uredi „Stvoriti građanina: to je osnovni uslov za zdravu državu. Samo građanin može da shvati veličinu, snagu i vrednost i korist države. Građanin ne znači samo plan jedne narodne zajednice. Građanin znači plan opšte ljudske zajednice. Pravi i veliki građanin, to je građanin Masarikovskih shvatanja. To je čovek osposobljen da bude član opšte ljudske zajednice. On čini vrh piramide.` „Demokratija je dinamična, tiranija statična“, dok je revolucija „apokalipsa straha` „Ideje nemaju granica. Velike misli putuju bez putnih isprava i bez policijskih i carinskih pregleda.` „Kad sloboda ućuti, ućuti i velika umetnost. Umetnost je biljka slobode“.`3a umetnost je najpogodniji sistem pune demokratije sa punom slobodom za elitu“. „Kada se kaže umetnost, kaže se sloboda.` „Osnovna je sloboda: građanska, verska, politička, naučna, umetnička, jednom reči - lična.` „Nema, nema i sto puta nema nikakve druge umetnosti nego samo, isključivo i neopozivo, slobodne umetnosti.` „Strah je najveći pokretač mase` „Zemlje slobode uvek nalaze izlazak iz svake situacije. One se prilagođavaju odnosima koji se pojave i rešavaju ih na planu mogućnosti.` „Ratovi i revolucije novijega doba poremetili su odnose u svetu i decivilizovali čoveka, čak i građansku elitu. Komunizam i liberalizam čitavo čovečanstvo pretvaraju u gomilu, vraćaju u primitivizam i bacaju u jedan novi varvarizam. Evropske mase se vraćaju gomilama. Evropljanin je postao čovek gomile.` Srpska međuratna knjizevnost gojko tesic utuljena bastina

Dr Georgije Mihailović - SRPSKA BIBLIOGRAFIJA XVIII VEKA (Narodna biblioteka SR Srbije, Beograd, 1964, tvrd povez, XXXIV+383 str., ilustrovano)

TRIFUN ZONJIC Razvoj skolstva u jablanici 1878-1968, mek povez, skoe na rejonu BOSNJA,LEBANA,u gornjem,donjem,toku,slivu Sumanske reke,podrucje OGULICE,Banjska reka,.... Knjiga u PERFEKTNOM stanju k

FOTOTIPSKA IZDANJA AZBUKE IZ 1872 I NOVE AZBUKE IZ 1875 GODINE Tvrd povez - 575 strana- ilustrovana MOSKVA 1987 Korice su sa vidljivim znacima korišćenja Obod malo zamrljan - primetna bleda žuta mrlja u zadnjem delu knjige na nekoliko stranica Unutrasnjost je dobro ocuvana -bez pisanja i podvlacenja RU

Retka knjiga,ima malo podvlačenja,STANJE KAO NOVA. HAMLET u Srpskoj književnoj kritici od početka do 2000 -Vujadin Milanović Beograd,2009.,517.str.,21.cm. Tekst delimično na engleskom jeziku. `U ovoj studiji je prikazana i kritički ocenjena svajka srpska kritika Hamleta i kritički prikazani engleski i drugi evropski ogledi o Hamletu` o5

56087) JEVREJSKI PORTRETI U DELIMA IVE ANDRIĆA , Dušica Savić Bengijat , Serbian Literary Company Toronto 2005 ; Jewish Portraits in the works of Ivo Anrić , Uz tekst Žanete Đukić Perišić i uvod Đorđa Vida Tomaševića , urednik i prevodilac Sofija Škorić , Tvrd povez, format 21 x 27 ilustrovano, dvojezično srpsko – engleski, ćirilica, 92 strane

Mek povez - 147 strana - ilustrovana - udžbenički format SVJETLOST SARAJEVO 1987 Korice sa vidljivim znacima korišćenja Mrlja na obodu Unutrašnjost dobro očuvana- bez pisanja i podvlačenja R

dalibor soldatić odlično očuvana dečsob

AED studio, 2004. 141 strana, udžbenički format. Veoma očuvana. Elijas Kaneti (1905-1994) je tokom čitavog života razmišljao i pisao o smrti. U središtu njegovih razmišljanja dva su prividno protivurečna zahteva. Prvi glasi: ni u jednom trenutku ne smeš da zaboraviš smrt, a drugi: ni u jednom trenutku ne smeš da priznaš smrt. U ovoj knjizi sabrani su kratki zapisi i duži tekstovi iz Kanetijevog dela. U pogovoru knjige Tomas Maho razgraničava osnovne tokove razmišljanja lucidnog mislioca i majstora precizne formulacije, koji nikad nije uzmicao od konfrontacije sa smrću.

Izdavač: NARODNA KNJIGA - ALFA, Beograd Biblioteka: POJMOVNIK 126 str. ; 10 x 19,5 cm - Latinica / Mek povez

Ulje oraha - macerat oraha u hladno cedjenom ulju suncokreta za sve tipove koze sa dodatim vitaminom E. Ima visoki sadržaj linolne kiseline i pomaže u regeneraciji, toniziranju i hidrataciji suve i oštećene kože. Pomaže u sprječavanju nastanka bora. Koristi se također prilikom sunčanja za brže tamnjenje kože, gdje se najčešće kombinuje sa maceratom sargarepe i shea buterom. Dobar je odabir za formulacije namenjene koži s raznim ekcemima, dermatitisom i psorijazom, kod sunčanih opeklina i suve, grube kože. Odličan je za kosu i vlasište, jaca kosu ,daje joj sjaj te pomaže kod peruti. Može se koristiti kao samostalan preparat ili kao dodatak u šampone. Osobito se koristi u balzamima za usne, anti-age kremama, te losionima, uljnim kupkama i prilikom masaža.

SINIŠA KORDIĆ PROBUĐENI, JUBILARNO PIŠČEVO IZDANJE O PEDESETOGODIŠNJICI 1922-1972. Izdaje;autor Siniša Kordić, Beograd, Grahovska8/I, OVO MOJE GLAVNO DELO POSVEĆENO JE TEBI A N K I C E. Tvrd povez sa zlatotiskom, EXTRA stanje, nedirnuto., 527.strana, Knjiga u PERFEKTNOM stanju 0 ,1k

K007

ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ČASOPIS ZA ESTETIKU I KNJIŽEVNOST Mek povez - 215 strana BEOGRAD 1986 Korice sa vidljivim znacima korišćenja Unutrašnjost dobro očuvana - bez pisanja i podvlačenja 1 - 1 ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐

Tvrd povez Izdavač: Matica srpska Broj strana: 87

Tvrd povez sa omotom - 710 strana EDITIONS SEGHERS PARIS 1956 Onot sa vidljivim znacima korišćenja - iscepan po ivicama Unutrašnjost dobro očuvana - bez pisanja i podvlačenja B Platon, Hegel, Aristote ili stotinu drugih francuskih ili stranih pisaca koji su pisali poetsko stvaralaštvo, okupljeno je ovde po prvi put u antologiji gde će kultivisani čovek pronaći najznačajnije tekstove do sada rasute u mnogim knjigama često van štampe .

Na vise mesta podvlacen tekst. K29

Poštovane kolege i prijatelji. Predstavljamo vam Albiciju. Sadnice su visine od 180cm do 220cm. U ponudi ce biti krajem oktobra, početkom novembra, inače golog korena. Cena je 2000din po komadu. Albicija raste od 5-10 m u visinu, ali je možete orezivati i samim tim održavati na visini koja vama odgovara. Raste izuzetno brzo, skoro 1 m godišnje, pa se preporučuje onima koji žele da imaju visoko drvo za nekoliko godina. Do drveta sa lepo razgranatom krošnjom potrebno je 5-6 godina. Ostale vrste ukrasnog drveća znatno sporije rastu. Sama krošnja albicije je kišobranastog oblika. Listovi su zeleni, perasto složeni i imaju jednu neobičnu osobinu: danju su otvoreni – rašireni, a noću ili kada je oblačno vreme oni se skupljaju. U jesen dobijaju žutu boju.

Teodosije - Službe, kanoni i Pohvala Stara srpska književnost knjiga peta, sveska druga Izdavač: Prosveta – Srpska književna zadruga, Beograd Godina izdanja: 1998. god. Tvrde korice Ćirilica Broj strana: 381 str. Stanje knjige odlično 5- Troškove slanja snosi kupac Lično preuzimanje moguće u centru Beograda K22.16

Stara autohtona sorta krompira, tzv. mesečar, sejao se u Srbiji pre I svetskog rata. Danas, nažalost, jako ga malo ima jer su preovladale nove `hibridne` sorte. Ipak, na sreću, opstao je. Kora mu je svetlo-ljubičaste boje, a unutra je beo. Izvanrednog je ukusa, i što je još važnije neuporedivo puta je bogatiji mineralima i hranljivim sastojcima od hibrida. Što se tiče prinosa, u optimalnim uslovima, naravno organskog uzgoja (pre svega dobro đubrenje stajnjakom), daje oko 10 kg na 1 kg posejanog. Takođe, kao stara organska sorta, ovaj krompir se svake godine reprodukuje, pa ga možete konstantno umnožavati. Cenim ga 1000 dinara za 1 kg.

Prodaje se Aloja stara 4 godine sa slike.Visina biljke je 37 cm. Zdrava i snažna biljka.Najbolje je lično preuzimanje.Leti je negovana napolju,a zimi mora u sobu da ne izmrzne. Ove biljke su poznate kao eliksir dugovečnosti, imaju veliku hranljivu vrednost i izuzetno jaka lekovita svojstva. Zbog toga ih nazivaju KRALJICOM LEKOVITIH BILJAKA. U svetu je poznata pod nazivom Aloe Vera Barbadensis Miler. Ovo ime je dobila po botaničaru Mileru koji je otkrio na ostrvu Barbados i uvrstio je u registar lekovitog bilja.