Likovi tradicije studije i prilozi iz dubrovačke književnosti - Ova knjiga inače profesora beogradskog Filološkog fakulteta dr Slavka Petakovića, u svom podnaslovu Studije i prilozi iz dubrovačke književnosti, praktično daje osnovu i sadržaj ovog izdanja. Ovo delo istoričara književnosti mlađe generacije, najpre podseća na dugu i značajnu tradiciju izučavanja dubrovačke i primorske književnosti na beogradskom Filološkom fakultetu, koju je zasnovao još Pavle Popović. I ovo delo, potvrđuje ono stanovište da na istoriju dubrovačke književnosti treba gledati i kao na srpsku, a ne samo hrvatsku. Da je Dubrovačka književnost vanredan i eksluzivan primer kontakta kulture dva naroda, na poseban način potvrđuju ogledi u ovom delu: Pomeni Dubrovnika u epskoj folklornoj tradiciji; Motiv brave dubrovačke u epskim narodnim pesmama; Politička satira Mavra Vetranovića; Parodija ili ne: o Tireni Marina Držića; Psihološka motivacija likova i mehanizam prevare u Noveli od Stanca Marina Držića; Likovi seljanki u renesansnoj tradiciji, i drugi. Čitaj dalje

Kakve god posledice da je imalo, Rabinovo nasleđe definiše njegov život – odluke i postupci – a ne njegova smrt. Kenedijev uticaj i legat definisali su Kubanska raketna kriza, Zaliv svinja, govor održan u Berlinu, put u Vijetnamski rat i glamurozna aura koju je stvorio. Linkolnovo nasleđe uključuje ukidanje ropstva i očuvanje Unije, kao i to što je predsednička moć koju je stekao u Sjedinjenim Državama postala obrazac. Rabinovo nasleđe oblikovali su mirovna politika koju je sprovodio u svom drugom mandatu, hrabre odluke donete u vezi s Palestinom i Sirijom, kao i izvrsno lidersko umeće. „Jicak Rabin je bio vojnik i državnik koji se borio za bezbednost Izraela i ideju mira za sve. Itamar Rabinovič je dao dobro promišljen i izuzetno iscrpan prikaz jednog značajnog lidera.” Henri Kisindžer „Itamar Rabinovič je napisao jednu pronicljivu knjigu o Jicaku Rabinu, harizmatičnom izraelskom ratniku i državniku koji se hrabro posvetio stvaranju mira na Srednjem istoku. U svojstvu šefa Rabinovog tima u vreme sirijsko-izraelskih mirovnih pregovora i izraelskog ambasadora u Vašingtonu, Rabinovič se u odlučujućim trenucima za istoriju svoje zemlje nalazio u Rabinovoj blizini. Njegovu knjigu preporučujem svima koji su zainteresovani za uspostavljanje mira između Arapa i Izraelaca.” Džejms A. Bejker Čitaj dalje

Istorija im je dodelila časnu ulogu: da svojom bez primernom hrabrošću, ratničkom smrću, patnjom i samoobnavljanjem, žudnjom za slobodom i svojim oružjem odbrane čast otadžbine i da potomcima, sinovima i unucima, ostanu nepresušni izvor ljubavi i odanosti prema rodnoj grudi… Autor nam ovim delom upotpunjava sliku o jednom ratu, stradanjima, strašnim ljudskim sudbinama, stavljajući fokus na ljubav prema otadžbini i postavljajući je kao glavni odgovor na mnoga pitanja vezana za ovu tematiku. Ovo delo takođe ljude o kojima govori oslobađa konteksta davne prošlosti, približavajući nam njihove lične sudbine, strepnje i hrabre odluke. Čitaj dalje

Zvanična istorija se oslanja na samo jedan dokument, tekst Constantina VII Porphyrogenitusa u kome on tvrdi da Srbi pripadaju narodima koji se na Balkanskom poluostrvo doseljavaju u VII veku. Kod naših pisaca koji ne polaze od nordijske istoriografske i germanske berlinsko-bečke škole se osporava ova tvrdnja. Nakon oslobođenja od Otomanske imperije u devetnaestom veku,javljaju se istoričari čija istraživanja nisu bila saglasna sa Porfirogenitovim spisom. Smatra se da se srpska istorija pisala nakon Berlinskog kongresa 1878. godine i da ona nije tačna. Zašto onda do danas nije razotkrivena istina? Zbog čega se i danas istraživači koji argumentuju drugačiju srpsku istoriju nazivaju pseudo-naučnicima. Zašto je Sveti Sava uveo računanje vremena od 5508. godine u crkveni kodeks? Zašto su srpski crkveni velikodostojnici i Sveti Sava često posećivali manastir Svetog Save Osvećenog na Sinaju? Šta je navelo Cara Dušana da svog namesnika postavlja u oblast legendarne Troje? Zašto su neki srpski velikaši sahranjivani na teritoriji Bugarske, Rumunije, Albanije? Da li je greška kada mađarski itoričari despota Đurađa Brankovića imenuju Đorđem Tračaninom? Da li su Nemanjići nešto znali što mi danas ne znamo? Šta je opredelilo tatarskog Tamerlana da porazi i ponizi Bajazita produživši tako samostalnost srpske despotovine za 57 godina? Koji je razlog imenu Bela Srbija? Da li je keltsko pleme Boji identično plemenu Bojka? Antički pisci i arapski Al Masudi u H veku naglašavaju razliku Srba u odnosu na druga plemena slovenske regije. Ko su stvarni Srbi ili pra-Srbi? Čitaj dalje

Kapitalna istoriografska studija Erika Hobsbauma Doba carstva 1875–1914. jedno je od ključnih istoriografskih dela modernih vremena. Ova velika sinteza, pisana uzbudljivo i zanosno, u jedinstvu obilja činjenica i lucidnih interpretacija, predstavlja istoriju Evrope i sveta u doba velikih imperija poslednjih decenija XIX i prvih decenija XX veka. Hobsbaum briljantno slika jednu epohu, njenu politiku i društvo, ekonomiju i kulturu, u godinama i decenijama pre nego što će jedna moćna civilizacija zaplivati u užasima Prvog svetskog rata i tako postati „jučerašnji svet“. Slika tog „jučerašnjeg sveta“ u rukama vrhunskog istoričara kao što je Hobsbaum postaje dragoceno svedočanstvo za današnje vreme i za sva vremena. Čitaj dalje

"Knjiga Albanci Petera Bartla, jedan je od onih istorijskih priručnika koji, ograničen obimom i zamišljen kao deo jedne istorijske edicije, daje opšti uvid u glavne tokove istorije albanskog naroda od srednjeg, do kraja 20. veka. Dragocen je prilog proučavanju nacionalne istorije jednog naroda koji je u evropskoj javnosti dugo bio zanemaren, a imao je važnu ulogu u prošlosti jugoistočne Evrope. Ovaj informativan i čitljiv pregled burne, ponekad i dramatične istorije albanskog naroda dopunjen je mnogobrojnim ilustracijama, kartama i kratkim biografijama važnih ličnosti. Autor se postavio kao hronolog i klonio se iznošenja subjektivnih tumačenja i istorijski nepotvrđenih stavova. Za našu publiku ovaj pregled albanske istorije može da bude podsticaj za stvaranje potpunije slike o jednom narodu čiju istoriju pisac nesumnjivo odlično poznaje. To će, nadamo se, doprineti nastojanjima da se albanska istorija počne sagledavati u svom balkanskom ambijentu, u kojem će nerazumevanje i osporavanja, uprkos i dalje bolnim i svakodnevnim posledicama sukoba između Srba i Albanaca, biti postepeno prevladani: naučna istoriografija je jedan od načina da se dođe do tog još veoma dalekog cilja." - dr Dušan Bataković Čitaj dalje

Između korica ove knjige stalo je samo dve godine života pešadijskog majora Radoja M. Jankovića (1879–1943), koje je slikovito opisao u dnevničkim beleškama pre jednog veka. Događaji koji su u žiži publikacije promenili su tokove svetske i srpske istorije – Veliki rat i Oktobarska revolucija. Janković je živeo u burnim decenijama na početku minulog stoleća, u mnogim sukobima i prelomnim dešavanjima aktivno je učestvovao ili bio dobar posmatrač, pa ovaj dnevnik „izlazi” iz ličnih okvira i danas je neoborivi dokazni materijal za kulturu pamćenja Srbije i Rusije. Šira javnost i čitaoci prvi put su u prilici da saznaju šta se dešavalo u životu srpskog oficira koji se našao u vihoru dve ruske revolucije 1917. godine, Prvog svetskog rata i u blizini velikih ljudi koji su krojili novi poredak. Period od 29. maja 1916. do kraja avgusta 1918. revnosno je skeniran perom dobro informisanog i obrazovnog majora i sažet u šest dnevnika. Zgusnutim stilom, kao da podnosi raport, Janković je beležio viđeno u Vrhovnoj komandi u Mogiljevu i visokim ruskim vojnim i političkim krugovima kao i slike sa petrogradskih ulica, trgova, poharanog Zimskog dvorca, teatra i štampe. Bio je oči u oči sa carem Nikolajem Drugim i regentom Aleksandrom, ali i Lenjinom, Trockim, Kerenskim, Aleksejevim… Zapisivao je i delovanje Srba koji su se razmileli po Evropi čekajući milost velikih sila i da nekako prežive oluju. Utiske, komentare, ocene i sudove o ličnostima koje je video van protokola i iza kulisa, zapisivao je neposredno posle dešavanja, susreta i razgovora, što ovom štivu daje neprocenjiv dokumentarni značaj. (…) Ovo otkriveno štivo bremenito istorijskim podacima i događajima koji su bitni za naučnike, interesantno je i za običnog radoznalog čitaoca. Kako su Jankovićeva interesovanje bila raznovrsna, u dnevnicima je dosta priloga za sociologe, ekonomiste, geografe, etnologe, hroničare društvenih zbivanja, pa i poklonike književnosti. Sa istom pažnjom opisivao je cara Nikolaja Drugog „čiji pogled nije određen, koji pokazuje neodlučnost čoveka koji zna da je gospodar, a oseća da mu to ne pripada. (…) U zapisima često sevne žal za otadžbinom, sećanje na Moravu, napaćeni srpski narod, toplina srpske i ruske duše koju zapadnjaci ne razumeju. Ovi delovi Jankovićeve dnevnike preporučuju sociolozima i istraživačima društvenih nauka dve zemlje. – iz Predgovora Danica Otašević Čitaj dalje

Ciceronova pisma prijatelju Atiku sačuvana su u 16 knjiga i dragoceno su svedočanstvo ne samo o životu velikog političara, pisca i filozofa kakav je Ciceron nesumnjivo bio, već su i značajan opis jednog važnog i uzbudljivog perioda. S jedne strane u ovim se pismima, budući da je reč o neobavezujućoj formi, Ciceron poigrava jezikom i njegovim mogućnostima, menja stilove i ton obraćanja, prekoračuje zadate forme i svojim jezičkim majstorstvom nadilazi uobičajene jezičke tokove, da bi, s druge strane, u ovim pismima ostavio upravo neprocenjivo značajne političke uvide, filozofske odlomke, opaske o svakodnevnom životu ili prirodi prijateljstva i umetnosti. Čitaj dalje

Reč je o večitoj, bezmalo opsesivnoj temi brojnih pisaca istorije Srednje Evrope, među njima, autor studije koja je pred nama zauzima veoma prominentno mesto. Niz francuskih istoriografa (L. Eisenman, Ž. L. Tapi, F. Fejto, Ž. Beranže) svojim delima stvorili su samosvojni francuski pogled na Dunavsku monarhiju, tog vekovnog takmaca i suparnika Francuske na evropskom tlu. Za razliku od naučne i akademske javnosti u Zemlji Gala, sveobuhvatnih i uravnoteženih tekstova o ovoj temi kod nas nema previše. Proteklo je više od stotinu godina od rastakanja i nestanka Dvojne monarhije u plamenu Velikog rata, bez jedinstvenog i jednostavnog odgovora na pitanje zašto se to desilo? Profesor Žan-Pol Bled akribično eksplicira ponekad teško uočljivu vezu niza uzročnika: nacionalnu heterogenost stanovništva, rastuću zavisnost od glavnog saveznika Nemačke koja je sve više poprimala vazalni karakter, konzervativizam i nesklonost promenama vremešnog cara Franca Jozefa, neiskustvo i nesnalaženje njegovog naslednika Karla I/IV, inferiornost i slabija opremljenost Carske i Kraljevske Armije (K. Und K. Armee), predugo trajanje ratnog sukoba… Verovatni odgovor upućuje na sinhrono-dijahroni zbirni efekat pobrojanih činilaca. Dodatni faktor nestabilnosti i sporijeg reagovanja na ratna zbivanja bila je i složena struktura izvršne vlasti, sastavljena od međusobno ravnopravne Vlade Austrije i Vlade Ugarske, uz zajednički Savet ministara sa samo četiri resora. Ipak je glavni kohezioni faktor u ovoj složenoj državnoj zajednici bila ličnost i autoritet samog Franca Jozefa. Njegova smrt kao da je bila simbolična najava Finis Austriae (Kraja Austrije), koja je i usledila dve godine kasnije. Pisac ove monografije posebno naglašava turbulentni odnos glavnih protagonista Centralnih sila, Nemačke Vilhelma II i Austro-Ugarske Franca Jozefa i Karla I. Samouverenost Nemačke, uz namere da dobiju bitku na Zapadnom frontu i istovremeno jača Drang nach Osten, učinili su da ratni sukob postane opšti/svetski i dugotrajan. To su bili momenti koji su Austro-Ugarsku nagnali da otpočne tajne pregovore o separatnom miru sa silama Antante. Novoizabrani car Karlo odabrao je da posrednici u pregovorima sa Francuskom budu vojvode Sikst i Gzavije od Burbon-Parme, braća njegove supruge carice Zite, koji su bili u redovima francuske vojske. Nesmotrenim i tendencoznim delovanjem ministra inostranih poslova Austro-Ugarske grofa Otokara Černina i javnim istupima predsednika Francuske Rejmona Poenkarea, pregovori su doživeli fijasko. Vredna naše pozornosti je i detaljna analiza događaja na italijanskom frontu, aktiviranog ulaskom Kraljevine Italije u rat na strani Saveznika, data u poglavlju Trzaj koji je izazvala bitka kod Kobarida. Smatra se da je ishod bitaka na ovome frontu pokazao istrajnost i umeće ratovanja K. und K. grupe armija. Na njihovom čelu nalazio se general Svetozar Borojević od Bojne, koji je dobio nadimak Lav sa Soče. Dodatnu pažnju i naknadna promišljanja izaziva tvrdnja profesora Bleda o njegovoj nacionalnoj pripadnosti. Emotivni i profesionalni stav Žan-Pol Bleda o nestanku carstva koje je trajalo sedam vekova reflektuje zaključno poglavlje pod naslovom Jedna svetlost se ugasila. Na to ukazuju sledeće konstatacije: „Počeci rata su pokazali da je Austro-Ugarska možda krhki organizam, ali da nije trula“… „Istina je da je taj rat bio predug za monarhiju“… „Smrt Austro-Ugarske nije bila plod međunarodne zavere“. „Iskustvo nacizma i komunizma naučilo je narode Srednje Evrope da postoje teže tamnice nego što je bila ona, koju je predstavljala habzburška Austrija“. Uprkos povremenim nesnalaženjima prevodioca u kompleksnoj i višeznačnoj materiji istorije Dunavske monarhije, dobili smo dragoceno delo koje valja čitati sa pažnjom i punim razumevanjem. Čitaj dalje

Da bi se približili onome što je stvarna, savremena Grčka, razumevanju njene sadašnjosti, treba se okrenuti ishodištima, koja se nalaze u nastanku moderne nacionalne ideologije i identiteta, nacionalnog pokreta, borbi za samostalnost – svim onim procesima koji su doveli do rađanja prve, nezavisne balkanske države novog doba. Dušan Spasojević pruža tu mogućnost ovom knjigom, vršeći važnu ulogu sigurnog „vodiča“ kroz lavirinte istorijskih procesa, razmrsujući pažljivo klupko događaja, uticaja, ličnosti... Spasojević uvodi čitaoca i u složen splet suprotstavljenih odnosa velikih evropskih sila po pitanju politike prema Osmanskom carstvu, toku i koncepcijama ustanka, ulozi u pružanju podrške grčkim ustanicima, kao i njihovim dugotrajnim uticajima koji su od prvih dana postojanja mlade Helenske kraljevine podgrevali unutrašnje podele i sukobe. On ubedljivo prikazuje borbu, ustaničke pobede i poraze, sukobe njenih vođa oko prvenstva i vlasti, dajući i biografski precizno iscrtane likove ključnih ličnosti. Ukazuje na povezanost srpskog i grčkog pokreta, međusobne veze i uticaje, ali i njihove različite puteve i osobenosti i dinamike. Jasno i dobro napisana, knjiga „Grčka: rat za nezavisnost, stvaranje države i preporod nacije“ je štivo u kojem će i stručan čitalac-istoričar, i svako ko ima zanimanja za istoriju Grčke, pronaći pouzdane i jasne putokaze za kretanje kroz ovaj važan period njene novije povesti. Iz Predgovora prof. dr Milana Ristovića i prof. dr Spiridona Sfetasa Ambasador Spasojević svojom lepo pisanom knjigom svakom Srbinu namerniku, turisti ili novinaru, približava svaki deo Grčke na poseban način. Istorija velikog ustanka i početaka nezavisnosti pred čitaocima nenametljivo stvara i sliku naše vlastite istorije trpljenja pod turskom vladavinom, kao i sliku ondašnjeg naraštaja koji je imao smelosti i istrajnosti da ustane i protiv „neba“. Čitalac će prepoznati večnu igru velikih sila na Balkanu i povremeno, olako žrtvovanje malih i hrabrih naroda za vlastite interese. Posle ove knjige drugačije ćemo sa brodova gledati približavanje Iraklionu, Retimnu, Hanji, Patri ili drugim mestima, manastirima i zaturenim selima. Dr Mile Bjelajac, iz Recenzije Čigoja Štampa Čitaj dalje

„Jedna od najvećih ljubavnih priča u istoriji.“ – Independent Bilo je to najuspešnije političko partnerstvo u istoriji – senzualno i vatreno koliko i stvaralačko i vizionarsko. Katarina Velika bila je poznata po strastvenosti i carskim ambicijama. Knez Potemkin, krajnje samouveren i izuzetno darovit, bio je ljubav njenog života i njen suvladar. Zajedno su osvojili Ukrajinu i Krim i definisali Rusko carstvo. Njihova ljubav bila je toliko burna da su se dogovorili da dele vlast i ostave slobodu Potemkinu da voli svoje lepe sestričine, a Katarini da uzima mlade miljenike. No ove „duše bliznakinje“ do kraja su volele jedna drugu. Napisana na osnovu njihovih intimnih pisama i obimnog istraživanja, ova hvaljena biografija iz pera Sajmona Sibaga Montefjorea vraća carske partnere na zasluženo mesto, među divove svog doba. „Ako ste željni dobrog i uzbudljivog istorijskog štiva, onda svakako pročitajte ovu knjigu.“ – Antonija Frejzer „Autor temeljno poznaje politiku ruskog dvora i diplomatiju tog vremena, što nije mala stvar jer se težište događaja u knjizi pomera između Sankt Peterburga, Beča, Berlina i Istanbula. Odlično dočarava odnos između Potemkina i Katarine. Njegova objašnjenja svakodnevnog dejstvovanja ovog neobičnog para nežna su, dirljivo ispripovedana i psihološki uverljiva.“ – Times „Ova odlično istražena i ambiciozna biografija trijumfalno prikazuje život jednog izuzetnog čoveka. Montefjore takođe slika i veoma dobru panoramu tog vremena.“ – Entoni Bivor, Sunday Times „Autora očigledno opčinjava sam Potemkin – njegova ličnost, dostignuća, doživotna veza s vladarkom i ljubavnicom, a ta opčinjenost isijava iz svake stranice.“ – Sunday Telegraph „Čudesna knjiga!“ – Mik Džeger Čitaj dalje

Knjiga o nedovoljno poznatim krvavim borbama na najtežem ratištu bivše Jugoslavije, gde je srpska vojska potukla višestruko brojnijeg neprijatelja podržanog kopnenim i vazdušnim snagama NATO pakta.Knjiga o nedovoljno poznatim krvavim borbama na najtežem ratištu bivše Jugoslavije, gde je srpska vojska potukla višestruko brojnijeg neprijatelja podržanog kopnenim i vazdušnim snagama NATO pakta. Čitaj dalje

Edicija Vodiči kroz civilizacije nudi putovanje kroz vreme i prostor (Egipat, Grčka, Rim, Indija, Kina, Japan…) i namenjena je studentima, onima koji su zainteresovani za istoriju i drevne civilizacije, putnicima! Praktična, analitička dela opšte kulture nude čitaocu ključ neophodan za razumevanje najznačajnijih civilizacija. Uvereni smo da znamo mnogo o rimskoj civilizaciji jer je ona živi izvor naše civilizacije. Međutim, za istinsko razumevanje neophodno je da ljude i događaje posmatramo očima starih Rimljana. Cilj ovog vodiča je da pokrene takav pristup. Čitaj dalje

Kapitalno delo iz istorije kulture, političkih i društvenih odnosa! Uzbudljiva priča o putovanjima na Istok i stvaranju slike o Istoku, o književnim i kulturnim vezama, kao i o srpskim motivima u u engleskoj književnosti. Na preko 530 strana Kostić iscrpno otkriva srpsko-britanske kontakte, veze i odnose u XVIII i XIX veku od onih koje su stvarali vojnici, počev od prvih britanskih najamnika u srpskim krajevima, do onih koje su stvarali putnici i putopisci, diplomate i specijalni izaslanici i agenti. Čitaj dalje

Drugo dopunjeno izdanje! Čitаoc će se prvi put sresti s reаlnošću o nečemu što zovemo nаučnа fаntаstikа! Iz knjige će sаznаti zаšto je Americi vаžno Kosovo i štа se tаmo dešаvа. Autorkа fizikom dokаzuje koliko je vаžno nаjsnаžnije mаgnetno polje i dа se ono nаlаzi nа Kosovu. To mesto nа Kosovu nаzivа pupkom Plаnete i dаje objаšnjenje zаšto se bаš iz pupkа prirodnim putem izlаzi u svet Kosmosа. Znаjući iz medijа o 2012. godini i nаjаvljenoj kаtаklizmi, shvаtićete zаšto je Srbiji uzeto Kosovo i dа se tаmo grаdi vаsionski brod. Sаgledаćete dа Srbijа leži u nаjsnаžnijem mаgnetnom polju, а to je zbog položаjа Zemljine ose. U trenutku kаtаklizme nа prostoru nаjsnаžnijeg mаgnetnog poljа otvаrа se Nebo, i to leži u zаkonu fizike. Autorkа to dokumentuje Biblijom i iskustvom nаših predаkа. Time dаje reаlnost svojim iskаzimа. Nа str. 43 nаlаzimo sledeći tekst: «Plаzmа je četvrto аgregаtno stаnje supstаncije u vidu gаs koji se sаstoji iz pozitivno i negаtivno nаelektrisаnih česticа i neutrаlnih аtomа. Brzi mlаzevi plаzme koriste se zа pogon kosmičkih brodovа. Zа dobijаnje visokotemperаturske plаzme koriste se jаkа strujnа impulsnа prаžnjenjа. Tаkvа plаzmа se održаvа pomoću jаkih mаgnetnih poljа...» Čitаoc će u knjizi nаučiti i kаko dа sаgledа svoje duhovno bogаtstvo i shvаtiti dа u biološkom životu postoje principi uz čiju pomoć uzdižemo svoju svest, а onа nаs vode u dimenziju večnog postojаnjа. Knjigа je izuzetno dinаmično nаpisаnа i čitа se u jednom dаhu. Čitaj dalje

Ova knjiga je kontrapunktiranje na moju studiju Strah u poznoj Vizantiji, 1180-1204, I-II, Beograd 2000-e jer je u njoj slika o Vizantijskom carstvu isuviše obojena tamnim tonovima, što je s obzirom na temu sasvim razumljivo. Nastojao sam da pokažem da je hiljadugodišnja imperija imala i svoje drugačije, vedrije lice. Dve jednostavne činjenice predstavljale su polazište za poduhvat koga sam se latio. Prva uvažava okolnost da je istorija nauka o prošlosti, a druga istrajava na tome da je prošlost sve što se dogodilo. Istoriju, dakle, ne čine samo ratovi, velike ličnosti, epohalni događaji, religija ili administracija, nego i običan svakodnevni život, "mali" ljudi, prividno manje značajna ili gotovo beznačajna zbivanja. U knjizi sam se bavio ovim drugim pitanjima i zato sam u podnaslovu naglasio da je reč o "nekoliko sporednih tema", pri čemu je i pridev "sporedne" ipak samo uslovan i nedovoljno precizan. U šest poglavlja, koje čine Drugo lice Vizantije, svoje važno mesto našli su jedna zbirka šala, medicinski traktat, prosopografske beleške o neznatnim ljudima, fenomen vremena kao trajanja, poljoprivredna enciklopedija i sanovnik. Želeo bih da se budući čitaoci osećaju kao da su u starim kinematografima i da pred njihovim očima promiču slike koje im poput bengalske vatre osvetljavaju jedan nepoznat i zauvek nestao svet. - Radivoj Radić Čitaj dalje

U podnaslovu ove knjige stoji da je ovo delo kćeri prekretničke ličnosti u novijoj istoriji sveta i same Kine, Deng Sjapinga, Deng Žung: Kćerkina. Ova knjiga ima zanimljivost prvorazredne memoaristike i zbog toga što nas, otkrivajući jedan tako upečatljivi period iz istorije komunističke Kine, zapravo podseća na kinesko čudo, na ljude sa tako sopstvenom istorijom, kulturom i običajima i njihovoj dva milenijuma dugoj tradiciji. Jer, od Konfučijevog doba, negde oko 500. godine pre Hrista, pa sve do XVI veka, ta feudalna imperijalna Kina je postigla primat u svetu, i na kulturnom ali i na naučnom planu. Ali, od tada pa sve do početka XX bila je sve vidnija njena neprilagođenost svetu koji se za to vreme, sve ubrzanije menjao. Tu neprilagođenost Kine modernom svetu, razrešila je Komunistička partija, formirana 20-tih godina prošloga veka, pod uticajem sovjetskih prilika, kada je 1949. godine osnovala Narodnu Republiku Kinu. Vrlo brzo, njen lider Mao Cedung je razvio magičnu formulu za prevazilaženje zaostalosti, i njome udružio osiromašeni narod, ostvarujući prava ekonomska i vojna čuda. Kada je šezdesetih godina došlo do određenog zaokreta na sovjetskom putu, i u Kini su postale sve vidnije pojave rastućeg elitizma u partiji, upotrebe moći zarad lične koristi, korupcije i zanemarivanja javnih interesa. Zbog toga je Mao zatražio da se ispitaju svi komunisti na rukovodećim položajima, da se procene njihovi kvaliteti i njihove greške, da se sprovedu određene reforme na polju kulture. Zvanična primena ove politike, započeta 1966. godine, postala je poznata kao Kulturna revolucija. Iako opšte podržana, čak i od partijskih vođa, kao što je Deng Sjaoping, ona je dospevši u ruke zla, prerasla u ogromnu socijalnu i kulturnu štetu. I ovo sećanje na zlehudu sudbinu jednog od najznačajnijih Maovih saradnika, koji doživeo punu ljudsku i moralnu satisfakciju, tako što je svojom politikom uveo Kinu u XXI vek, iz pera njegove kćeri, je nadasve zanimljivo memoarsko štivo. Ono pored svega omogućava da srpski čitaoci mogu mnogo lakše razumeti duh i istoriju ove velike i treba podsetiti, posebno u poslednjim decenijama, nama naklonjene zemlje. Čitaj dalje

Druga knjiga Ciceronovih pisama Atiku završava se u septembru 59. godine pre nove ere; u nekoliko poslednjih pisama Ciceron očekuje Atikov skori dolazak u Rim: prekid korespondencije od više meseci ukazuje na to da je Atik u nekom trenutku i došao. prvo pismo treće knjige datirano je 22-og marta 58-e, iz nepoznatog mesta u Italiji: Ciceron se sklonio iz Rima, ali tačan datum njegovog odlaska nije poznat; zna se samo da je prestonicu napustio usred noći. Šta je bio razlog tog odlaska, a time i ponovnog uspostavljanja pisane komunikacije sa Atikom koji je ostao u Rimu? Uza sve što je radio, a radio je strahovito mnogo i kao političar i kao pisac, Ciceron je održavao prepisku sa svojim prijateojem Atikom i ta epistolarna aktivnost, pokazuje se, bila je je upravo od egzistancijalnog značaja za Cicerona. Posle bekstva iz Rima Ciceron upada u takvu krizu da će na jednom mestu napisati da ga je upravo Atikovo prijateljstvo održalo u životu. Ova prepiska, međutim, pokazuje ono što su stručnjaci za epistolarnu književnost davno primetili: pisanje pisama kao da zahteva povišen stepen iskrenosti. Istina se ni u jednoj drugoj pisanoj formi ne izriče s takvom ogoljenošću kao u pismima prijatelju. Utoliko i prepiska Cicerona i Atika, možda i najslavnija sačuvana prepiska staroga sveta, predstavlja prvoklasno svedočanstvo ne samo o intimi dvojice prijatelja, već pruža i širu sliku jednog prošlog vremena. Čitaj dalje

Osim što je imalo izuzetan uticaj na ruske i slavenofilske intelektualce širom sveta, ovo delo je ostavilo nesporan pečat na najznačajnije filozofe istorije na Zapadu. Danas se može reći da je Rusija i Evropa na određen način prethodila, i doprinela, boljem razumevanju mnogo kasnije nastalih poznatih dela savremenih istoričara i geopolitičara, kao što su Semjuel Hantington, Pol Kenedi, Frensis Fukujama, ili, pak, Zbignjev Bžežinski. Čitaj dalje

"Pisаnje istorije srpskog nаrodа u Crnoj Gori, o dvestogodišnjici Njegoševog rođenjа, nije moguće zаmisliti isključivo u domenu uobičаjenog istoriogrаfskog postupkа, izvаn višeznаčnog preispitivаnjа svih segmenаtа trаjno i trаgično otvorenih pitаnjа nаcionаlne prošlosti, zаnemаrenih u procesimа dugog istorijskog trаjаnjа. Posebno je zаhtevno pisаti istoriju jednog delа nаrodа, u vreme kаdа je svаko istoriopisаnje izloženo dogmаtskom, nekritičkom mišljenju koje ne uzimа u obzir nаučne kriterijume, već se formirа isključivo u zаvisnosti od pojedinаčnih političkih, mаterijаlnih ili stаtusnih interesа. Ukoliko bi se u postupku zаnаtskog istoriopisаnjа zаnemаrilа potrebа dа se istorijske teme objаsne nа osnovu dokаzivih sаznаnjа kojа ne isključuju potrebu dа se ispuni dug premа sopstvenoj sаvesti i etici, problemаtikа ove knjige ostаlа bi izvаn ciljevа koji su joj аutori spontаno odredili. Tim pre što ni jednа istorijа crnogorskih Srbа, nаpisаnа pre 1945 godine, ni nа koji nаčin nije moglа dа nаgovesti dа će nаrod koji je stvаrаo držаvu u Crnoj Gori, predvođen svojim vojvodаmа, guvernаdurimа, vlаdikаmа, kneževimа, u teškim, nemilosrdnim i uvek neizvesnim rаtovimа, bаštineći trаdiciju srpske srednjovekovne držаvnosti, u drugаčijim i nezаmislivim istorijskim okolnostimа biti izložen postupcimа kojimа se nаrušаvа i nipodаštаvа njegov nаcionаlni identitet, oduzimа njegovo držаvotvorno prаvo i vređа njegovo istorijsko pаmćenje. Pišući Istoriju srpskog nаrodа u Crnoj Gori, аutori su sebi dаli zа prаvo dа poveruju kаko su, u sklаdu sа svojim mogućnostimа, ispunili svoj deo nаučne obаveze premа nаrodu čijа se držаvnost kontinuirаno poništаvа ili osporаvа uprаvo nа onim prostorimа nа kojimа je formirаo držаvu ili u onim zemljаmа nа koje je trаdicionаlno polаgаo etničko, istorijsko i etičko prаvo. Knjigа koju dаnаs predаjemo sudu čitаlаcа predstаvljа jedаn deo zаmišljene, sveobuhvаtne istoriogrаfske sinteze kojа se odnosi nа istoriju Srbа u novom veku i kojа bi trebаlа dа omogući celovitije sаgledаvаnje nаcionаlne prošlosti, u društvenom, socijаlnom i političkom аspektu. S obzirom nа udžbeničke rezultаte, nа osnovu kojih su studenti do dаnаs izučаvаli istoriju srpskog nаrodа, ukаzаlа se potrebа dа se nа rаcionаlno prihvаtljiv nаčin, uz korišćenje rаspoložive аrhivske grаđe i nаučne literаture rаzličite provenijencije, nаpiše monogrаfijа čiji je cilj, između ostаlog, uspešnije i rаcionаlnije sаvlаdаvаnje inаče veomа složenog i zаhtevnog nаstаvnog grаdivа u okviru postojećeg obrаzovnog procesа, u prosvetnim ustаnovаmа i institucijаmа." - iz predgovora Čitaj dalje

Knjiga istoričara Jelene Guskove (1000 stranica, u dve sveske) do sada je najobuhvatniji pregled zbivanja u bivšoj Jugoslaviji od prvih višestranačkih izbora 1990. do bombardovanja Srbije i Crne Gore i krize na Kosovu i Metohiji. Guskova je rukovodilac Instituta za savremenu istoriju Balkana pri Ruskoj akademiji nauka, 1994. radila je kao ekspert u štabu Ujedinjenih nacija u Zagrebu, a 2003. pojavila se i pred tribunalom u Hagu kao ekspert-svedok u odbrani generala Stanislava Galića. Guskova nije tek trezveni istoričar posmatrač, već i učesnik i svedok. Evo, na kakav način svedoči o događajima u kojima je učestvovala. "…Pisac ovih redova pozvan je u svojstvu eksperta na zasedanje Komiteta za međunarodne odnose Vrhovnog sovjeta kada su razmatrani razlozi zbog kojih se Rusija priključila međunarodnim sankcijama protiv Srbije i Crne Gore… Zasedanje je bilo potpuno zatvoreno, nije dozvoljeno da se prave beleške… Kozirjev je pokušavao da objasni zašto se Rusija priključila sankcijama, kazao je kako nije imao vremena za iznošenje ovog pitanja pred parlament. Govorio je neuverljivo, bez ozbiljnih argumenata. Njegova razmišljanja vrtela su se otprilike oko toga da je Rusija izgubila strpljenje; da Beograd ne želi da sluša dobre savete, pa je time sebe diskreditovao; da Srbi ne mogu da se suprotstavljaju celom svetu; da Rusija kao velika sila ne može da ostane po strani u odnosu na postupke vodećih zemalja sveta, već da mora da ih podržava i da svojom saglasnošću jača ulogu Saveta bezbednosti; da taktika Ministarstva inostranih poslova donosi uspeh; da ne treba biti opozicija Savetu bezbednosti, pošto bi to dovelo u pitanje dobre odnose Rusije sa Zapadom. Poslanici su negodovali zbog stavova ruskog ministra, replicirali i stavljali primedbe čak i dok je govorio. Poslanik V. Sebastjanov, inače ruski kosmonaut, viknuo je snažno i neobično oštro: Vi ste razbili kristalnu vazu! – Kakvu?, pitao je Kozirjev u nedoumici, prekinuvši svoje izlaganje. Sledio je odgovor jednostavan: Vekovno prijateljstvo srpskog i ruskog naroda!" "...Srbe u Bosni i Hercegovini mnogi uopšte nisu shvatali. Naročito, izgleda, oni koji su hitali da 'uglave' mir u toj bivšoj jugoslovenskoj republici. Sabravši se iz belog sveta, činovnici, diplomate i vojni zvaničnici nisu mogli da shvate krajnje odsustvo pragmatizma kod 'tih čudnih bosanskih Srba' – ne predaju se, ne pristaju na uslove koji bi im mogli odgovarati, sve vreme pozivaju se na istoriju čime zapadne sagovornike dovode do ludila. Ponosni su i kada za to nema osnova, naivni i lakoverni, lako ih je prevariti, ali ih je nemoguće pobediti. Čestiti, dobroćudni, beskrajno tvrdoglavi. Opasno je terati ih da nešto čine pod prisilom: što više na njih vršiš pritisak, utoliko izazivaš snažniji otpor. Sa Srbima je lako živeti, ali je teško ratovati. Spremni su da umru za sopstvenu državu. Jedan japanski novinar, koristeći se Japancima znanim poređenjima, ovako je opisao Srbe u Bosni: Srbin – to je samuraj koji je ostao bez gospodara. Kreće se usamljen, gladan i ućutkan, ali uvek sa čačkalicom u ustima – kako niko ne bi slučajno pomislio da je gladan." Čitaj dalje

Na planinama Ozrenu i Devici postoje veliki, tajanstveni krugovi, od kojih neki, popuit Bogovog gumna, imaju veoma indikativna imena. Družeći se sa šumarima, lovcima, seljacima i retkim čobanima, Aleksandra bajić je obišla sva ta mesta. Zadivljena lepotom krajolika i širinom pogleda koji sa tih mesta doseže do vrhova Midžora, Tupižnice, Rtnja, Jastrepca i Svrljiških planina, shvatila je da su to sveta mesta sa kojih su naši preci pratili prividno dnevno i godišnje kretanje Sunca, Meseca i nekih zvezda, da bi se orijentisali u vremenu. dragan Jacanovic Čitaj dalje

Od ideje do istorije! Knjiga Srednja Evropa Katrin Orel spada u red istoriografskih sinteza – obimnih studija, koje omogućavaju dubinske, komparativne uvide u složenost različitih istorijskih i kulturnih nasleđa. U trenutku kada se postavlja pitanje granica ujedinjene Evrope i dometa njenih ambicija, ovom se knjigom čini pokušaj preispitivanja položaja Srednje Evrope unutar evropskog konteksta. Naš današnji stav prema njoj i dalje je pod uticajem hladnog rata koji je učinio da Srednja Evropa izgubi nekadašnje mesto u evropskoj slici. Knjiga na inovativan način spaja dve oblasti interesovanja autorke – istoriju ideja i istoriju međunarodnih odnosa. Konačno, na svojevrstan način osvetljena je i srpska istorija, sagledana iz perspektive Srednje Evrope. Čitaj dalje

Ova knjiga vodi čitaoce na putovanje kroz prošle stvarnosti društava i kultura, staleški i klasno uređenih, kroz njihova različita poimanja i doživljaje Prirode i životne sredine. Zajednički imenitelj jeste njihov život "od zemlje, i na zemlji” – njihova borba za preživljavanje u uslovima vremenskih i klimatskih stresova, političkih i egzistencijalnih, te i ekoloških kriza. Pored tradicionalnih istorijskih izvora, knjiga obiluje svedočanstvima putopisaca, filozofa, književnika, zahvatajući širok period predindustrijske društveno-ekonomske istorije. Kao i sve druge, i ova istorija odvijala se u određenom prostornom kontekstu i ne može se shvatiti niti proučavati bez dobrog poznavanja prirodne sredine. Svako doba imalo je svoje izlive „nervoze”, tako da se savremena zabrinutost o globalnoj ekološkoj krizi ne može do kraja spoznati ukoliko se ne prouče krize koje su joj prethodile. Čitaj dalje

Knjiga u originalu nosi naslov "Srbija oslobođena od Jevreja", a Srbija je bila prva zemlja gde je sprovedeno takozvano konačno rešenje; staro sajmište je obeleženo tek jednom trošnom tablom, a sledeće godine je 70 godina od osnivanja tog nacističkog logora. Čitaj dalje